Документарни филм "Пацовски канали" (енг. Ratlines) је прича о истоименој тајној операцији коју је водио Ватикан односно Папска држава одмах након Другог светског рата.

Пацовска линија, назив је за лествицу од конопаца које се пружају до врха јарбола, последњег безбедносног места у ситуацији када једрењак тоне. Тако је пацовска линија, односно пацовски канал, постао назив за мрежу евакуације тј. бекства. 

У геноциду против славенских народа Срба, Руса, Чеха, Пољака, Украјинаца, Белоруса, Словака... као и Јевреја, Француза и Рома, управо су Ватикан и Римска курија имали главну и највећу улогу. При чему су Немци, Италијани, Хрвати, Албанци, Мађари, муслимани и Румуни били само извршиоци истребљења. Током 1941-1945 управо је нестало више од 30 милиона становника поменутих народа, док је њихова имовина спаљивана, уништавана или конфискована.

У свему томе кључни фактор су били римокатолички свећеници, фратри, бискупи и надбискупи, а у случају исламског фундаментализма су то били хоџе и имами. Они су подстркивали и нахушкавали наоружане одреде са циљем извршавања масовних убистава невиних цивила, најчешће жена, старчади, док милости није било ни према деци.

Већ у јесен 1944. године када је Хитлерова коалиција доживљавала серију пораза на свим фронтовима, а лето раније је већ Италија била капитулирала, односно почео је да се стеже обруч око Трећег Рајха... Тада је у Ватикану сазрела мисао која је одмах почела да се разрађује - то је евакуација свих оних који су били у дослуху са римокатоличким свештенством, те су јасно могли на суђењу да одају такве поверљиве информације.

Папа Пије XII са Хитлером

Ватикан је почео брзо да гради своју мрежу "Пацовски канали", где је био циљ да се зликовци склањају у римокатоличке самостане и да касније наставе свој бег даље. 

"Пацовски канали" је назив строго чувану тајну, односно операцију која се одвијала у највећој тајности. Била је то мрежа бекства нацистичких, фашистичких, балистичких, хортијеваца, усташких и других злочинаца из Европе. Највећи број злочинаца из Другог светског рата побегао је у Јужну Америку: Аргентину, Парагвај, Венецуелу, Бразил и Чиле. Остале дестинације бекства су им биле Сједињене Америчке Државе, Аустралија, Канада и Блиски исток. 

Процена је да је тим путем пребегло најмање 20.000 злочинаца, иако неки наводе да је бројка била и два до три пута већа.

Један од најпознатијих учесника ове операције је и римокатолички свештеник Крунослав Драгановић, који је боравио у Ватикану још од 1943. као изасланик НДХ. У тим операцијама су углавном учествовали високи католички свештеници. Имали су тамо у Риму, при институту "Св. Џеронимо" посебне одаје које нису биле доступне војним и цивилним властима Италије, значајна финансијска средства и лажне документе које су давали злочинцима. 

Тако је измакао правди Анте Павелић, поглавник НДХ, као и Клаус Барби из Лиона и др.

Иако је америчка обавештајна служба ЦИА, открила ову тајну операцију 1947. није се ништа учинило да се та операција пресече.

Зна се и то да је управо те 1947. године у лето дошла из Аргентине чувена Евита Дуарте, супруга аргентинског вође Хуана Перона, те да је она дала сагласност да се у њеној амбасади у Риму изда хиљаде виза за лажне пасоше, који су издати у Ватикану. Такође, она је у швајцарским банкама отворила рачуне, на који су стављени милионски износи и злато опљачкано од жртава.