Бенито Мусолини - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат
Област: Југославија

БЕНИТО МУСОЛИНИ


Бенито Мусолини (1883-1945) је италијански новинар, политичар и фашистички диктатор који је управљао Италијом двадесетак година, у првој половини 20. стољећа. Склопио је са немачким канцеларом Адолфом Хитлером војно-политички савез и увео свијет у Други свјетски рат, највећи оружани сукоб до тада на планети.

Према Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца је од почетка своје владавине испољавао територијалне претензије и уживао подршку Римокатоличке цркве, пошто је и сам Ватикан југославенску краљевину доживљавао као православни (шизматички) бастион који треба растурити.

Италијанска војска са око 150.000 људи под Мусолинијевом командом је априла 1941. године била део инвазије ("Операција 25") на Краљевину Југославију, када је за десетак дана извршена окупација њене територије, гдје су Њемачка и Италија подијелиле Балкан на интересне зоне. Такође је послао своју војску на Совјетски Савез пар мјесеци касније. Подржавао је клеро-фашисичку Независну Државу Хрватску и сарађивао са Антом Павелићем.

Мусолинијеви бојовници су током Другог свјетског рата на Балкану имали читаву ниску ратних злодјела према Србима, углавном у Херцеговини, Црној Гори, Босни... гдје су били носиоци или саучесници геноцида према цивилима (Стари Брод, Козара, Рамско језеро, Чакор, Проклетије...). Али је било и неколицина позитивних примјера њихових војника.

Западни Савезници (САД, Канада и Велика Британија) су порезиле Мусолинијев фашистички режим септембра 1943. године и избациле његову војску из рата. Мусолни се скоро двије године скривао, а онда је априла 1945. године убијен од италијанских партизана у покушају бијега, на крајњем сјеверу Италије.

Иако је у историји забиљежен као изразито негативна појава, он данас међу десничарским организацијама широм Европе скупа са Хитлером ужива велику популарност.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

Бојник - Сајмиште - Крагујевац - Бараке на Сави - Краљево - Логор Барч - Пива

Априлски рат - Логор Бејсфјорд - Новосадска рација - Бомбардовање Подгорице

Крива Река - Евалд Клајст - Логор Шарвар - Велика - НДХ - 27. март - Панчево

Немачко бомбардовање Београда - Савезничко бомбардовање Београда - Шид

Лесковац - Велика - Блажево и Бозољин - Дракулић - Кикинда - Плавски логор

Драгинац - Мирко Пук - Возућа - Борис IIIМустафа КрујаБугарска војска

 Италијанска војскаХенрик Верт - Бенито Мусолини - Свештенство на Космету

Ласло Бардоши - Ференц Фишер - Урошевац - Валтер Браухич - Бачка и Барања

Плав и Гусиње - Петар Дабробосански - Љубомир Млађеновић - Џафер бегНиш

Шефкет Верлаци - Кочевски масакр - Богдан Филов

 

 

ЖИВОТОПИС

Бенито А. Мусолни (итал. Benito Amilcare Andrea Mussolini) је рођен 29. јула 1883. године у малом мјесту Предапио у сјеверном дијелу Апенинског полуострва, удаљено сјеверно од Рима 320 км, а југо-источно од Болоње 95 км. Од јадранске обале удаљено је 40 км на запад.

Поријекло и школовање

Одрастао је у покрајини Ромања, која је крајем XIX вијека била веома сиромашан крај. Мајка Роза (р. Малтени) била је учитељица у локалној школи. Отац Алесандро је по професији био занатлија (ковач), а по увјерењу социјалиста.

Мусолинијеви родитељи су сем њега изродили још двоје дјеце: Армандо и Едвига, који су умрли врло млади. Баш због тога Бенито је био врло повучен као дјечак, ријетко је причао, а још ријеђе се смијао или плакао. Савременици кажу да је у школи волио да сједи у задњој клупи и чита. 

Нарав му је била веома незгодна и пргава (на оца)... У школи је имао низ инцидената, па чак и нападе ножем, што га је два пута коштало избацивања из школе. Као младић био је задојен идејама анархизма, побуне, социјализма.

Завршио је ипак средњу учитељску школу и добио привремени посао у основној школи 1901. године. Од тада почиње све више да се занима и учи о комунистичким идејама и вјерује у идеале о равноправности и равноправној подјели добара.

Друштвени и политички активизам

Незадовољан својим послом одлази у Швајцарску 1902. године, одакле је врло брзо ухапшен и прогнан. За вријеме боравка у земљи "сира, сатова и чоколаде", упознао је низ социјалистичких истомишљеника, а по повратку у матицу у локалним новинама "Борба класа" пише чланке.

Од 1909. године је ушао у политичку странку италијанских социјалиста и врло брзо је напредовао у хијерархији, пошто је имао ватрене говоре пред масом окупљених, која му је аплаудирала и подржавала га. Тада је јавно говорио о уједињењу пролетеријата у један јаки сноп (fascio), који би чак и насилним путем преузео власт.

Доспева у затвор 1911. године, јер је ширио пацифичку пропаганду, у доба када је објављен рат Турској.

Новембра 1914. године када је Први свјетски рат био у пуном јеку, покренуо је лист Народне новине и створио Фашистичку револуционарну акцију. Он је тада био противник уласка Италије у Велики рат, међутим, наредне године је промјенио своју одлуку и подржао ратну опцију. Али га је то коштало избацивања из Социјалистичке партије.

Формирао је почетком 1915. године Борбене фашистичке одреде, са којима је наредних мјесеци послат на Тирол, гдје су се водиле жестоке борбе са Аустријом. Тамо је Мусолини рањен својом непажњом око руковања минобацачем, па је и демобилисан.


Анте Павелић (лијево) са Мусолинијем

Породица

Оженио се 1910. године са девојком Ракеле Гвиди. Она му је родила петоро дјеце, односно двије кћери и три сина: Еда, Виторио, Бруно, Романо и Ана Марија.

Други свјетски рат је преживјела Бенитова супруга Рекела са двојицом синова: Романо и Виторио... и кћерком Едом. Док им је син Бруно погинуо у авионској несрећи.

 

ПОЛИТИЧКИ УСПОН

Фебруара 1919. године, неколико мјесеци по завршетку Великог рата основао је Фашистички покрет са другим ратним ветеранима који су били незадовољни исходом рата, пошто је Италија имала милион мртвих и милион инвалида, а никакве територијална проширења није добила. Овај покрет је добио велику подршку средње класе.

Исте године Бенито је промјенио политичка увјерења и постао присталица напада на социјалисте, гдје су имали обрачун у Милану, па је ту и хапшен. Војска и Полиција му после тога нису правили проблем.

Народни пославник у краљевском Парламенту Мусолини постаје из другог покушаја 1921. године, као представник фашиста (екстремна десница). Тада је поново формирао своје одреде који су били заправо паравојне формације, а које су служиле за обрачун са његовим политичким противницима и застрашивањем неистомишљеника. Врло брзо је добио подршку крупних капиталиста, али је морао да се одрекне револуционарне агитације. Његове блиски сарадници су врло брзо почели да добијају радна мјеста у Полицији...


Поход на Рим са црнокошуљашима

Октобра 1922. године одржао је велики фашистички конгрес у Напуљу, на југу Италије... након чега је организовао "Марш на Рим" са 60.000 сљедбеника. У страху за круну и анархију у земљи, италијански краљ Виторио Емануеле III Савојски даје Мусолинију мандат да састави Владу. Од тог момента почиње фашистичка диктатура која је обиловала теорором, имепријалистчком политиком и укидањем демократских слобода.

Мусолини је себи дао титулу "Дуче", што значи вођа. Апсолунтну власт добија 1925. године када је промјенио изборне законе у своју корист, а такође много политичких противника ликивдирао, док је један дио напустио земљу. Италија је постала полицијска држава у којој нико није био сигуран, а такође је уведена цензура штампе. У медијима је приказиван као једни способан лик који може да ријеши све проблеме. С обзиром да је он био и новинар, вјешто је писао чланке о себи, тако да је створена илузија о Свемоћном.

Са Ватиканом је 1929. године потписао Латерански споразум, по коме је римски Папа признао Италију.

Читав административни систем је био под строгом контролом и он је одређивао уреднике јавних гласила. Такође и трговачка друштва су била интегрисан у централни систем који је контролисан од његове партије.

Иако је на почетку своје владавине дозвољавао да велике фабрике пређу из државног власништва код индустријалаца, он је 1930. године промјенио одлуку и све ставио под своју контролу. Знатан новац из државне касе је трошио на јавне радове, јер је желио да прикаже економски процват.


Минхенски сусрет: Мусолини и Хитлер

Средином двадесетих година 20. стољећа наредио је бомбардовање грчког острва Крф, а онда и инвазију на Либију (сјевер Африке)... Тада је почео да сања обнову некадашњег Римског царства из Античког доба, које се простирало на Средоземном мору. Водио је рат у Етијопији 1935. године... Када је на Иберијском полуострву избио Шпански грађански рат (1936-1939) заједно са Хитлером је подржао и помагао генерала Франка, који је побједио и успоставио такође тоталитарни систем. Хитлеров "Аншлус" 1938. године тј. припајање Аустрије нацистичкој Њемачкој је прећутао, а исто тако и окупацију Чехословачке наредне године.

Дивећи се Хитлеру, Мусолини је такође прогонио Јевреје и отимао њихову имовину, говорећи да су то стекли непоштено.

Средином тридесетих година, Бенито је примао много хрватских емиграната из Краљевине Југославије и омогућио је оснивање терористичких кампова у сјеверним дијеловима земље. То је радио јер је желио што више војника у обрачуну са југославенском краљевином, јер је знао да то може бити тежак рат, већ једном су Италијани изгубили битку за Јадран крајем Првог свјетског рата од србске војске. 

 

ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ

Када су снаге Вермархта 1. септембра 1939. године напале Пољску, Мусолини је још окљевао коме ће се приклонити. Међутим, када је Француска капитулирала у јуну 1940. године, Бенито се понадао да ће Хитлерова коалиција добити рат, па је тако 27. септембра те године потписан уговор у Берлину о војној и економској сарадњи између Њемачке, Јапана и Италије, односно Тројни пакт.

Операција 25 или Казнена експедиција

Када је 27. марта 1941. године у Београду збачено трочлано намјесништво Краљевине Југославије, односно поништавање уговора о проласку њемачких и италијанских снага преко територије југославенске краљевине потписано два дана раније у Бечу... Хитлер позива своје савезнике да му помогну у кажњавању Срба и окупацији њихове земље.

Тако је 6. априла ујутро почела агресија без објаве рата на Југославију од стране њемачких СС јединица и авијације. Пар дана касније крећу и остали сателити: Бугари, Мађари, Албанци и Италијани.

Мусолини је на Југославију послао око 150.000 војника, сврстани у три армије, односно осам корпуса. Италијанска фашистичка војска је вршила нападе са Јадрана, али и из Албаније коју је окупирала двије године раније.

Након што је југославенска краљевска војска 17. априла капитулирала сваки агресор је добио свој дио, као награду, а Хитлер и Мусолини су Балканско подручје подјелили на интересне зоне. Италијани су тако контролисали: Црну Гору, Лику, Кордун, Далмацију, дио Босне, Скадарско језеро, Херцеговину, Метохију и дио Косова... Бенито је имао договоре о сарадњи са Антом Павелићем, хрватским вођом усташке НДХ.

Ратни злочини

Врховни командант свих италијанских снага на Балкану био је генерал Марио Роата (1887-1968). Његове јединице су одговорне за покоље у операцијама етничког чишћења србског становништва гдје су саучествовале са њемачким или усташким одредима.

Злогласна усташка Црна Легија је у марта 1942. године је била предводник Павелићеве армије која је имала задатак да "успостави границу на истоку". Тада је мноштво Срба цивила са истока Босне кренуло у избјеглиштво око 10.000 ка југу. Међутим, на мосту код Вишеграда италијанска војска је блокирала мост, што је омогућило хрватским фашистима масовне покоље код Старог Брода и Милошевића у којима је убијено преко 6.000 Срба цивила, већином жена и дјеце.


Убијени Срби цивили у Старом Броду

Исте године у октобру на сјеверу Херцеговине око Рамског језера и мјеста Прозор Италијани су извршили масовне покоље са хрватским фашистима (домобрани и усташе), гдје је убијено око 1.000 Срба, махом цивила: жена, дјеце и старчади.

Поред тога, почетком наредне године када је покренута нова офанзива на тромеђу Старог Раса, Херцеговине и Црне Горе, италијанска војска је такође учествовала у операцији "Шварц". Тада је стотине Срба у Пивском Долу стрељано, а имовина уништавана... а у тим злодјелима су учествовали и Италијани.

На Косову и Метохији, као и у зонама Скадарског и Охридског језера Италијани су били подстрекивачи Албанцима да врше масовне покоље над цивилима. Десетине хиљада Срба је убијено током 1941-1943... које су вршили албански балисти и вулнетари, јер су жељели да створе ткз. Велику Албанију. Такође дозволили су им оснивање концентрационих логора, од којих је најпознатији у Плаву.

 

ПОРАЗ И СМРТ

Италијанска војска је још 1942. године била поражена и избачена из сјеверних дијелова Африке, а наредно прољеће англо-саксонске снаге су извршиле искрцавање на Сицилију. Мало касније креће силовита инвазија америчких и британских снага на Апенине, када је за неколико мјесеци Мусолинијева војска доживјела мноштво пораза.

Дана 25. јула 1943. године краљ Виторио је одузео мандат Мусолинију и предао је маршалу Бадољу. Капитулација Италије је потписана у Риму 3. септембра 1943. године, а ступила је на снагу пет дана доцније. Мусолини је био тада неколико дана у притвору од својих војника, али су га Њемци спасили десантом на планину Гранд Сасо... и одвели у Берлин.

Међутим, Мусолини се вратио у сјеверну Италију и прогласио марионетску државу Републику Сало. Тада је поново промјенио политичка увјерења и прокламовао комунистичке идеје и колективизацију. Покушао је ликвидацију појединих фашистичких официра и генерала, али је имао слабо успјеха у томе.

Прољећа 1945. године савезничке снаге су се приближавале Милану, што је значило да је Мусолинијев крај врло близу. Он је тада прерушен покушао бијег ка Швајцарској са својом љубавницом Кларом Петачи, али је ухваћен од италијанских партизана код Ђулино ди Мецегра 28. априла и убијен.

Наредних дана су његов леш, скупа са лешевима других убијених фашистичких вођа довезени у Комо и Милано, па су тамо јавно објешени, јер су партизани хтјели да покажу да је фашизам побјеђен.

 

ЗАОСТАВШТИНА

Након уједињења Њемачке 1990. године и завршетка Хладног рата у Европи је дошло поново до бујања екстремистичких покрета и стварања десничарских организација. Они су поново почели да јавно прокламују радове и дјела Хитлера и Мусолинија.


Лацијали у Милану април 2019.

Посљедњих година у Италији покушава се кроз туристичке атракције оживити Дух Мусолинија, што је код слободољубивих народа у свијету изазвало презир и оштре критике. Такође, навијачи римског фудбалског клуба Лацио често праве јавне скандале давајући пажњу и подршку управо Мусолинију.





ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
BENITO MUSOLINI
FASISTI ITALIJA
SKADARSKO OHRIDSKO
RAMSKO JEZERO
HERCEGOVINA DALMACIJA
KORDUN LIKA
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
PODRINJE VISEGRAD
ISTOCNA BOSNA
CRNA GORA
KOSOVO METOHIJA
MASOVNI POKOLJI
UBIJANJE CIVILA
DRUGI SVETSKI RAT
OKUPACIJA AGRESIJA
APRIL 1941





















Skip Navigation Links