Друго Бомбардовање Београда је монструозни злочин који су извеле англо-америчке ваздушне снаге током Другог светског рата... они су иначе бомбардовале југославенску престоницу чак 11 пута.
Инфраструктура у Беораду је бомбардована три пута у априлу 1944, два пута у мају 1944, по једном у јуну и јулу 1944. и четири пута у септембру 1944. године.
Најтеже жртве забележене су током априлског бомбардовања 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса те године.
Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом у Фођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000-5.000 метара испуштали „тепих бомбе“, где мета нема шансе да преживи. Противавионска одбрана није постојала.
![](https://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2020/11/05/29341739/P-38%20formacija.jpg)
Бомбардовање је настављено већим интензитетом 17. априла 1944. када је погођен нацистички концентрациони логор Сајмиште. У логору је погинуло 60 логораша, а око 150 је рањено. Више погинулих је било током 16. априла 1944. Становништво Београда је у то време веровало да је бомбардовање увод у војну инвазију савезника.
Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 3. септембра 1944. године.
Немачке снаге у Београду током тих бомбардовања готово да нису имале губитке.
Након Другог светског рата Брозов режим је забрањивао да се прича о страдањима савезничких бомби. Направљен је један мали споменик на Звездари, који готово да нико није обилазио.
ПРЕТХОДНИЦА
Након напада Немачке и Италије са њиховим савезницима Бугарска, Албанија, Румунија и Мађарска... на Краљевину Југославију почетком априла 1941. године, југославенска територија је подељена.
Највећи део је припао Независној држави Хрватској под патронатом Ватикана и нацистичког Берлина. Србија је била под окупацијом са марионетском владом на челу са Миланом Недићем. Такође и Црна Гора је имала марионетску владу под диригенцијом фашистичке Италије.
![](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/14/Invasion_of_Yugoslavia_lines_of_attack_Why_We_Fight_no._5.jpg)
Одмах на почетку рата букнула су два покрета отпора, прво су четници са Дражом Михаиловићем генералом Југославенске Војске у Отаџбини подигли устанак на Равној Гори 13. маја 1941. године, а два месеца касније и комунисти. Једно кратко време су ова два покрета имали сарадњу пар месеци у јесен 1941. године, али су се разишли због идеолошких разлика и постали непријатељи, јер су комунисти желели да у рату изведу социјалну револуцију, док су четници желели останак морархије и повратак Краља. Како се рат развијао тако су комунисти потиснути западно од реке Дрине, а четници су остали углавом са источне стране Дрине.
Крајем 1941. године снаге Вермархта су са својим савезницима претпели пред Москвом велики пораз, а од тада на Источном фронту креће контранапад Црвене армије и потискивање немачких снага ка Берлину.
На Јужном фронту антихитлеровска коалиција почиње своја успешна дејства почетком 1943. године, што је довело до слома фашистичке Италије у септембру исте године, а Влада Бенита Мусолнија је срушена.
Крајем новембра 1943. у Техерану на састанку Великих Сила (САД, Совјетски Савез и Британија), одлучено је да се помаже партизански покрет у Југославији. Ову одлуку су касније у Лондону под притиском морали да подрже југославенска краљевска Влада у избеглиштву, чак и сам краљ Петар II Карађорђевић преко Радио Лондона када су се водиле кључне битке за Србију.
![](https://www.novosti.rs/upload/images/2015//06/07/feljton-teheran.jpg)
Како ће изгледати подела света након рата:
Виснстон Черчил, Френклин Рузвелт и Јосиф Стаљин
На иницијативу југославенског комунистичког руководства, на челу са Јосипом Брозом Титом, затражено је од савезничких снага бомбардовање градова, где си Срби имали већину, а у којима су били немачке снаге јер би требало такве акције да доведу до њиховог слабљења, пошто је планирано ослобођење државе које би кренуло из Јужне Србије у лето 1944. године.
ЗЛОЧИН
Званично објављени циљеви бомбардовања били су:
- колосеци Београд-Сава
- Земунски аеродром
- фабрике авиона Рогожарски и Икарус
Уништене су у Земуну фабрике Икарус, Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица и аеродром. У Београду је оштећена фабрика Рогожарски и стамбени блокови око ње, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици и део београдске железничке станице. Оштећени су и мостови на Сави и Дунаву.
Приликом ускршњег бомбардовања 1944. године срушено је тадашње породилиште у Крунској улици, које је било на месту где се данас налази Завод за заштиту здравља студената. Разарања су била највећа у области Бајлонове пијаце (Дорћол) где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија (погођено је склониште у коме су сви изгинули), Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава.
На једној од неексплодираних бомби писало је: Срећан Ускрс!
Страдало је укупно око 4.000 људи, а према проценама амбасаде САД то било 2.271. Последице бомбардовања су биле видљиве на појединим зградама у Београду и после седам деценија.
ПОСЛЕДИЦЕ
По немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана, 343 немачких и 96 италијанских војника, од тога 250 немачких војника на главној железничкој станици, а у складишту Баново Брдо 46 Немаца и 96 Италијана. Повређено је преко 5.000 цивила.
![](http://media.savremenaistorija.com/2012/04/5218m.jpg)
Последице англо-америчких бомби
Прелиминарни подаци до којих је дошла југословенска Влада у избеглиштву говорили су о око 3.000 жртава у Београду и 1.200 у Земуну.
Архивска грађа у Земуну говори о 154 погинула и сахрањена човека. По подацима београдских гробља, сахрањено је 453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28-оро деце (укупно 668).
МАТЕРИЈАЛНА ШТЕТА
Након што су партизанске јединице и Црвена армија ушле у Београд октобра 1944. године, амбасада САД је обавила је процену штете настале савезничким и немачким бомбардовањем. Укупна штета настала бомбардовањем износила је 220.150.000 динара (3.992.000 $ по курсу из 1939. године).
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/a/a9/Bombardovanje_beograda_1944_naci_plakat.jpg)
Од овог износа удео америчког бомбардовања у стамбеној штети износи 1.222.000, а на стварима 1.270.000 $. Штета настала немачким бомбардовањем 1941. године процењена је на 1.100.000 $, при чему код немачког дела, највише штете над имовином грађана приписано је директној пљачки.
КОНТРАВЕРЗЕ
Амерички главни штаб је почетком 1944. одлучио да уништи што већи број фабрика, комуникација и нафтоносних поља у Румунији, а посебно оне инсталације које су радиле за главну фабрику Месершмита у Винер Нојштату код Беча.
Током марта и априла 1944. бомбардовани су циљеви у Мађарској и Румунији. Београд је био резервни циљ напада. Лоше временске прилике над Румунијом су допринеле томе да овај резервни циљ буде изабран.
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/04/12-tito-depesa.jpg)
Постоје сведочанства из којих се види да је Врховни штаб партизанског покрета, конкретно Јосип Броз Тито и Коча Поповић, тражили од савезника да бомбардују немачке циљеве у Србији. Британска средства извештавања су известила да је бомбаровање Београда извршено на Титов налог.
Ово је урађено са циљем слабљења Југославенске Војске у Отаџбини под командом генерала Драгољуба Михаиловића, који су све до тада имали војно премућство источно од реке Дрине, односно у Поморављу, јадарско-колубарском крају, Драгачеву, копаоничко-ибарској регији и Црној Гори. Тако су комунисти остварили победу, односно извели су социјалистичку револуцију уз помоћ америчко-британских савезника.
СПОМЕНИК
У оквиру комплекса београдског Новог гробља, 1966. године формирано је Спомен - гробље страдалих у савезничком бомбардовању Београда на Ускрс, 16. априла 1944. Ауторка Спомен - гробља била је архитекта Милица Момчиловић.
Петнаест мермерних плоча налазе се на једанаест озиданих бетонских хумки које подсећају на ровове у којима су примарно сахрањивани пострадали.
![](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/86/%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B5_%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_1944.jpg/1280px-%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B5_%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_1944.jpg)
На посебним плочама исписана су имена 313 идентификаваних жртава и подаци о 78 неидентификованих жртава мушкараца, 71 жене и 16 деце.