Бомбардовање Београда 1944 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Други светски рат

Област: Шумадија


Бомбардовање Београда 1944



ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље

Цетинград - Пребиловци - Логор Госпић

Логор ДаницаЛогор Јасеновац - Краљево

Логор Керестинец - Бојник - Јастребарско

Логор СисакУсташе - Пркос - Стара Градишка

Априлски рат - Вељун - Логор Бањица - НДХ

Сајмиште - Гаравице - Крагујевац - 27. март

Лесковац - Београд '41 - Велика - Београд '44

Подгорица - Ниш - Нови Сад - Панчево

 Пркос - Крива РекаСтари Брод

 

Бомбардовање Београда 1944. су извеле англо-америчке ваздушне снаге током Другог светског рата бомбардовале 11 пута. Инфраструктура у Беораду је бомбардована три пута у априлу 1944, два пута у мају 1944, по једном у јуну и јулу 1944. и четири пута у септембру 1944. Најтеже жртве забележене су током априлског бомбардовања 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса те године. Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом у Фођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000-5.000 метара испуштали „тепих бомбе“. Противавионска одбрана није постојала.

Бомбардовање је настављено већим интензитетом 17. априла 1944. када је погођен концентрациони логор Сајмиште. У логору је погинуло 60 логораша, а око 150 је рањено. Више погинулих је било током 16. априла 1944. Становништво Београда је у то време веровало да је бомбардовање увод у војну инвазију савезника.

Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 3. септембра 1944.

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Након напада Немачке и Италије са савезницима Бугарска, Албанија, Румунија и Мађарска, на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године, југославенска територија је подељена. Највећи део је припао Независној држави Хрватској, под патронатом Ватикана и нацистичког Берлина. Србија је била под окупацијом са марионетском владом на челу са Миланом Недићем. Одмах на почетку рата букнула су два покрета отпора, прво су четници са Дражом Михаиловићем, генералом ЈВуО, подигли устанак на Равној Гори 13. маја 1941. године, а касније и комунисти два месеца касније. Једно кратко време су ова два покрета имали сарадњу пар месеци, али су се разишли због идеолошких разлика и постали непријатељи, јер су комунисти желели да у рату изведу социјалну револуцију. Како се рат развијао тако су комунисти потиснути западно од реке Дрине, а четници су остали углавом са источне стране Дрине.

Крајем 1941. године Немачка са својим савезницима претпела у СССР пред Москвом велики пораз, а од тада на Источном фронту креће контранапад и потискивање немачких снага ка Берлину. На Јужном фронту антихитлеровска коалиција почиње своја успешна дејства почетком 1943. године, што је довело до слома фашистичке Италије у септембру исте године. Крајем новембра 1943. у Техерану, на састанку Великих Сила (САД, СССР и Британија), одлучено је да се помаже партизански покрет у Југославији. Ову одлуку су касније у Лондону под притиском морали да подрже југославенска краљевска влада у избеглиштву и краљ Петар II Карађорђевић.

На иницијативу југославенског комунистичког руководства, на челу са Јосипом Брозом Титом, затражено је од савезничких снага бомбардовање српских градова у којима су били немачке снаге, које би требале да доведу до њиховог слабљења, јер је планирано ослобођење државе које би кренуло из Јужне Србије у лето 1944. године.

 

ЗЛОЧИН

Званично објављени циљеви бомбардовања били су:

  • колосеци Београд-Сава,
  • Земунски аеродром
  • фабрике авиона Рогожарски и Икарус.


Уништене су у Земуну фабрике Икарус, Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица и аеродром. У Београду је оштећена фабрика Рогожарски и стамбени блокови око ње, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици и део београдске железничке станице. Оштећени су и мостови на Сави и Дунаву.

Приликом ускршњег бомбардовања 1944. године срушено је тадашње породилиште у Крунској улици, које је било на месту где се данас налази Завод за заштиту здравља студената. Разарања су била највећа у области Бајлонове пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија (погођено је склониште у коме су сви изгинули), Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава.

На једној од неексплодираних бомби је био натпис: „Срећан Ускрс!“.

Страдало је око 4.000 људи, а према проценама амбасаде САД 2.271. Последице бомбардовања су биле видљиве на појединим зградама у Београду и после седам деценија.

 

 

ПОСЛЕДИЦЕ

По немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана, 343 немачких и 96 италијанских војника, од тога 250 немачких војника на главној железничкој станици, а у складишту Баново Брдо 46 Немаца и 96 Италијана. Повређено је преко 5.000 цивила. Прелиминарни подаци до којих је дошла Југословенска влада у избеглиштву говорили су о око 3.000 жртава у Београду и 1.200 у Земуну.

Архивска грађа у Земуну говори о 154 погинула и сахрањена човека. По подацима београдских гробља, сахрањено је 453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28 деце (укупно 668).

 


МАТЕРИЈАЛНА ШТЕТА

Након ослобађања Београда, амбасада САД је обавила је процену штете настале савезничким и немачким бомбардовањем. Укупна штета настала бомбардовањем износила је 220.150.000 динара (3.992.000 $ по курсу из 1939. године). Од овог износа удео америчког бомбардовања у стамбеној штети износи 1.222.000, а на стварима 1.270.000 $. Штета настала немачким бомбардовањем 1941. године процењена је на 1.100.000 $, при чему код немачког дела, највише штете над имовином грађана приписано је директној пљачки.

 

 

КОНТРАВЕРЗЕ

Амерички главни штаб је почетком 1944. одлучио да уништи што већи број фабрика, комуникација и нафтоносних поља у Румунији, а посебно оне инсталације које су радиле за главну фабрику Месершмита у Винер Нојштату код Беча. Током марта и априла 1944. бомбардовани су циљеви у Мађарској и Румунији. Београд је био резервни циљ напада. Лоше временске прилике над Румунијом су допринеле томе да овај резервни циљ буде изабран.

Постоје сведочанства из којих се види да је Врховни штаб партизанског покрета, конкретно Јосип Броз Тито и Коча Поповић, тражили од савезника да бомбардују немачке циљеве у Србији. Британска средства извештавања су известила да је бомбаровање Београда извршено на Титов налог.

 

 


СПОМЕНИК

У оквиру комплекса београдског Новог гробља, 1966. године формирано је Спомен - гробље страдалих у савезничком бомбардовању Београда на Ускрс, 16. априла 1944. Ауторка Спомен - гробља била је архитекта Милица Момчиловић. Петнаест мермерних плоча налазе се на једанаест озиданих бетонских хумки које подсећају на ровове у којима су примарно сахрањивани пострадали, На посебним плочама исписана су имена 313 идентификаваних жртава и подаци о 78 неидентификованих жртава мушкараца, 71 жене и 16 деце.



Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links