Ференц Фишер - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат
Област: Војводина

Ференц Фишер


Ференц К. Фишер (1881-1948) је био мађарски правник, политичар и министар унутрашњих послова у два наврата, а кратко време је био в.д. председника Владе мађарске краљевине.

Током Другог светског рата подржавао је фашистички режим Миклоша Хортија, док су његове полицијске јединице учестововале у злоделима, терору и окупацији на подручју Бачке и Барање 1941-1944. Тада је на десетине хиљада Срба, Јевреја и Рома убијено, опљачкано, интернирано у логоре или депортовано у друге крајеве окупиране југославенске крајеве.

Био је ухапшен од полиције ГЕСТАПО-а 1944. године, када су снаге Вермархта окупирале Немачку за кратко, а онда интерниран у логор, да би потом био прогнан у Аустрију, где се скривао три године након рата и умро је у Бечу марта 1948. године.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

БојникСајмиште - Крагујевац - Бараке на Сави - Краљево - Логор Барч - Логор Шарвар - Пива

Априлски рат - Логор Бејсфјорд - Шид - Новосадска рација - Панчево - Бомбардовање Подгорице

Немачко бомбардовање Београда - Велика - Савезничко бомбардовање Београда - НДХ - 27. март

Лесковац - Велика - Ниш - Блажево и Бозољин - Дракулић - Кикинда - Плавски логор - Драгинац

Крива Река - Италијанска војска - Бачка и Барања - Бенито Мусолини - Свештенство на Космету

Ласло Бардоши - Ференц К. Фишер - Урошевац - Валтер Браухич - Хенрик Верт - Евалд Клајст

Плав и Гусиње - Возућа - Петар Дабробосански - Љубомир Млађеновић - Џафер бег - Мирко Пук

Шефкет Верлаци - Мустафа Круја -

 

ЖИВОТОПИС

Ференц Керештеш-Фишер је рођен 18. фебруара 1881. године у Печују, на самом југу Мађарске, уз границу са Славонијом. У то време крајем 19. века, тај крај је био саставни део Хабзбуршке монарије.

Одрастао је у сиромашној породици, а његови родитељи су поред њега имају још млађег сина Лајоша. Основну школу је завршио у родном месту, а такође и гимназију.

Каријера

Дипломирао је Правни факултет, што му је отворило широм врата велике државе каква је била Аустроугарска царевина почетком 20. века. Није познато његово учешће током Првог светског рата, када је Аустроугарска доживела велики пораз и распала се 4. новембра 1918. године.

Прву службу је добио у јужним деловима Мађарске где је био начелник десет година, тачније у округу Баранија 1921-1925... потом одлази у суседни дистрикт Сомоги 1925-1931.

Почетком двадесетих година 20. столећа Ференц К. Фишер је био политички активан... његова прва странка је била Хришћански национални савез, а потом је прешао у Партију националног јединства.

Именован је за министра унутрашњих послова Краљевине Мађарске два пута. Прво је ту функцију добио обављао 1931-1935... али и пар година касније 1938-1944, током Другог светског рата.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Чим је ступио на дужност министра Полиције и безбедоносне службе у лето 1938. године наредио је Националној организацији сигурности (ОМИКЕ) да прошири своје обавештајне послове, као и да добије већа овлашћења у погледу репресије над неподобим грађанима у Мађарској, посебно Јевреја. Ово је био само увод у Други светски рат, пошто је Адолф Хитлер већ отпочео спровођење својих планова за промену политичке карте Европе. 

На челу државе налазио се фашистички диктатор Миклош Хорти који је био Хитлеров поданик, верујући да ће Немачка победити СССР, Британију и Француску. Тако је и Ференц К. Фишер заступао идеју о томе да се треба на време престројити на победничку страну и да се поврате границе које су биле мађарске до краја Првог светског рата, а које је касније Тријанонским споразумом све одузето и припојено другим државама: Румунији, Југославији, Чехословачкој... Мађарска елита је тврдила да је тако преко 2.000.000 њихових сународника остало ван матице.

Након што су Немачка и њени сателтити (Бугарска, Италија, Албанија...) извршили агресију на југославенску краљевину 6. априла 1941. године, мађарска војска је сачекала пар дана, а онда је по наређењу регента Миклоша Хортија и премијера Ласлоа Бардошија, начелника Генералштаба Хенрика Верта... њена Трећа армија са око 80.000 војника сврстани у 14 бригада укључила се у инвазију на Краљевину Југославију. За крато време Хортијевци су окупирали: Међумурје, Прекомурје, Барању и Бачку.


Резултат мађарских чишћења у Сомбору 1941.

Врло брзо се по окупацији успоставља војна управа где су и полицијске снаге под контролом Ференца К. Фишера спроводили терор и страховладу највиших размера. Најмање 20.000 Срба је интернирано у концентрационе логоре у самој Мађарској, где спадају: Барч, Шарвар, Нађкањижа итд. Такође, су окупационе власти у Барањи и Бачкој отварале сабирне логоре, око 35 казамата је било на тим подручјима где су поред Срба утамничени и Јевреји и Роми.

Мађарска Влада је још у априлу 1941. године издала Проглас о депортацијама, што је подразумевало да сви они грађани (Срби) који су дошли или су рођени у Бачкој и Барањи након 31. октобра 1918. године морају одмах да напусте своје куће и имања и да оду одакле су дошли, односно одакле су им родитељи. Фишерове полцијске јединице су овакве шовинистичке одлуке спроводили одмах без чекања и објашњавања. Овде су се на удару нашли православни свештеници, чланови Соколских друштава и Солунски добровољци из Великог рата. Њихову имовину су добиле сиромашне мађарске породице које су дошле директно из централне Мађарске.


Вешање Срба и Јевреја у Новом Саду 1941.

Сматра се да је најмање 3.000 Срба убијено у пролеће 1941. године на територији Бачке и Барање са циљем застрашивања свих оних који би помислили да направе било какав отпор окупаторима.

Већ у зиму 1941-1942. године када се разбуктавао оружани отпор у Војводини Ференц К. Фишер издаје наређење о спровођењу рације, односно лова на Србе. Тако је покренута злогласна Новосадска рација 21. јануара 1942. године у јужним деловима Бачке: Нови Сад, Шајкаш, Чуруг, Мошорин, Жабаљ... итд. За само пар дана, мађарске оружане формације: Војска, Полиција, Жандармерија су убиле око 4.500 Срба. Ово је један од најтрагичнијих момената у историји покрајине Војводине.


Фишерови жандари спроведе Рацију 1942.

Фашистички терор над Србима цивилима и осталим немађарима у Барањи и Бачкој се наставио све до краја 1944. године. Десетине хиљада Срба је убијено, а још више прогнано. Пљачка имовине Срба и Јевреја је била готово свакодневна. С тим да је од лета те године почео активније да делује покрет отпора.

 

ХАПШЕЊЕ И ЗАТВОР

Видевши да Хитлер губи битке на свим фронтовима: Италија је већ септембра 1943. године капитулирала, а до краја исте године Црвена армија је успела да истера Силе осовине из Русије, где је била и мађарска Друга армија... тако је и Ференц К.

Фишер био у тајној организацији коју су предводили Иштван Бетлен и Миклош Калај, са циљем да се успоставе преговори са Савезницима и да се Мађарска некако преоријентише на страну победника. Немачка тајна полиција ГЕСТАПО је разоткрила ову организацију и ухапсила Фишера у марту 1944. године.

Ференц К. Фишер је спроведен у конц. логор. После неколико месеци он је прогнан у Аустрију. Тамо је дочекао крај рата односно улазак савезника који су ишли све до Берлина.

Умро је 3. марта 1948. године у 67. години живота, без пресуде о ратним злоделима које су починиле његове јединице против немађара.





ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
FERENC FISHER
MADJARSKI ZLOCINI
OKUPACIJA SRBIJE
BARANJA I BACKA
UBIJANJE CIVILA
POLICIJA I ZANDARMERIJA
MIKLOS HORTI
LASLO BARDOSI
APRIL 1941
UNUTRASNJI POSLOVI
FASISTICKI MINISTAR
JUZNI DELOVI
NOVOSADSKA RACIJA
PODUNAVLJE PODRUCJE





















Skip Navigation Links