Адолф Хитлер - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат
Област: Југославија

Адолф Хитлер


Адолф Хитлер је био немачки канцелар (премијер), касније и фирер (апсолутни вођа) у периоду 1933-1945, када је увукао свет у Други светски рат. Иако је био рођен у Аустрији, он је у време Првог светског рата, борио се као добровољац у немачкој војсци, на западном фронту.

Није се мирио са поразом Немачке у Великом рату, тако да је желио наставак рата. Направио је Тројни пакт са Италијом и Јапаном 27. септембра 1940. године.

Љут због чињенице да је србски народ одбацио одлуку Владе Краљевине Југославије о проласку његових трупа кроз југославенску територију наредио је напад и покоравање Краљевине Југославије (Директива 25). Тако је априла 1941. скупа са савезницима (Мађарском, Италијом, Албанијом и Бугарском) извршио агресију на прву јужнославеснку државу и поделио је. Том приликом су бомбардовани само србски градови, а бомбе немачке авијације су падале и на породилиште у Београду.

Касније су трупе Вермархта починиле низ злочина над Србима цивилима по систему: "Убити 100 Срба за једног Немца и убити 50 Срба за једног рањеног Немца"... Тако су немачке снаге у окупираној Србији починиле стравичне злочине у Драгинцу, Краљеву, Крагујевцу, на Козари и др.

Никада му није суђено због његових злодела јер је наводно извршио самоубиство 30. априла 1945. године, иако постоје шпекулације да је са женом побегао у Аргентину преко пацовских канала, где је доживео дубокстарост и имао две ћерке.

 

ЖИВОТОПИС

Адолф Хитлер је рођен 20. априла 1889. године, као четврто од шесетро деце у малом граду Браунау на Ину, на северу Аустрије, уз границу са Немачком. Његов отац се звао Алојзије, а мајка Клара. Само су двоје деце успели да преживе, остали су умирали као мала деца.

Хитлеров отац Алојзије је био по природи надобудан и дрзак, а неретко је своју породицу тукао. По занимању је био цариник и његова породица се често селила.

Адолф Хитлер је у основној школи био добар ђак и истицао се међу вршњацима. У средњој школи имао је лош период, па је понављао прву годину... касније је у осталим разредима ишао на порпавне испите, јер је хтео да се ипак бави уметношћу, а на да следи очеве жеље и постане државни чиновник.

После завршене гимназије 1905. прешао је у Беч, где је живео разуздано, трошећи очеву пензију на кафане и проститутке. Академију примењених уметности није успео да упише из два пута и то га је погађало.


Основна литература европских десничара

Када је напунио 21 годину почео је да се издржава као сликар продавајући слике туристима, које је копирао са разних разгледница. Једно време 1909-1910 живео је у дому за бескућнике... и ту је створио мржњу према Јеврејима, јер је видео њихово богатство (златаре, осигуравајуће куће, робне куће, фабрике и др.) сматрајући да су то стекли на непоштен начин.

Тих година идол му је био Мартин Лутер, вођа Протестаната.

Књижевност

У затвору 1924. године је написао своје чувено дело Моја Борба (Mein Kamf)... књига која је објављена 1925. и за девет година продата у 250.000 примерака, што је за оно време био веома велики тираж. Књигу је посветио Дитриху Екарту, члану Тајног друштва Тула.

Занимљиво у вези ове књиге је што је Адолф Хитлер годинама вешто избегавао да плати порез на продају те књиге, па му је дуг до 1933. године нарастао на 405.000 немачких марака. Када је постао канцелар тј. премијер, овај дуг немачка држава му је то "опростила".

 

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

У мају 1913. године се преселио у Минхен (немачка покрајина Баварска), где је живео на неком очевом имању. У Аустроугарској су га 1914. тражили за мобилизацију, али је он то вешто избегавао неколико месеци, међутим, ипак је ухапшен од аустријске полиције. Због приговора савести ослобођен је и пуштен кући, па се враћа у Минхен.


На западну ништа ново: Хитлер не одступа

Међутим, када је Немачка ушла у Први светски рат добровољно се пријавио 16. августа 1914. у чувени XVI Баварски пук, са којим је отишао на западни фронт. До краја године добио је унапређење у чин каплара иако је обављао посао курира.

Учествовао је у Бици на Соми јул-новембар 1916. у покрајини Пикардији, на северу Француске где је било великих губитака на обе стране, а сам Адолф је рањен и пребачен на лечење код Берлина. У марту 1917. се враћа на фронт у своју јединицу, где је показао велику храброст.

У окробру 1918. године пред крај рата једва је преживео дејство бојним отровима од британске војске... Пребачен је на лечење у војну болницу Пазевлак, у североисточну покрајину Мекленбург.

У Првом светском рату Адолф Хитлер је одликован највишим немачки војним орденом Гвоздени Крст I реда.

 

МЕЂУРАТНИ ПЕРИОД И УЛАЗАК У ПОЛИТИКУ

После завршетка Великог рата je био у војсци све до 31. марта 1920. године. Вратио се у Минхен. Није се мирио са капитулацијом Немачке и кривио је политичаре за "срамотну капитулацију". Био је активан учесник свих немачких националних дешавања, иако све до 1932. године није био држављанин Немачке, већ Аустрије.

Од 1919-1920 био је члан Обавештајне службе Немачке војске, па је убачен у Немачку радничку партију да сакупља информације. Њему се свидело размишљање вођа те странке, те је по напуштању војне службе наставио да сарађује са њиховим вођама, иако нису често имали исте ставове. 

Међутим, Адолф Хитлер је почео све више да држи ватрене говоре пред већим бројем људи, по неколико хиљада, што му је омогућило контакте са разним особама између осталог са Енрихом Лудендорфом, немачким генералом. Организовао је чувени Пивнички пуч у Минхену, 8. новембра 1923. године, којим је желео да преузме насилно власт у Баварској, али није успео. Било је ватрених окршаја са полицијом и војском, чак и мртвих демонстраната. После тога је био ухапшен и изведен пред суд, који је користио за своје политичке манипулације... и популарност му је све више расла, не само у Баварској, већ широм Немачке. Иако му је 1. априла 1924. казна  Баварског суда гласила пет година затвора, он је пуштен већ после осам месеци.

У то време његова странка је имала 12 посланика у немачкој скупштини - Рајхстагу, да би већ 1930. године имао чак 230 посланичких места. Тада се већ кандидовао за председника Немачке.

Раних 1930-их година Немачку је погодила велика економска криза, што је Хитлеру омогућило да придобије нове присталице, тако што је критиковао међународно Јеврејство и критикујући одлуке Версајског мира из 1919. године (Главни кривац је Немачка за рат и мора да плати 132 милијарде златних франака).


Од бескућника до канцелара Немачке

На изборима у марту 1933. године добио невероватних 44% посланичких места што му је омогућило да постане државни секретар, а касније променом изборног закона постане шеф Владе Немачке, тј. канцелар. По освајању власти почео је са чисткама, односно тихим ликвидацијама свих неподобних особа, где су спадали: Јевереји, хомосексуалци и др.

Успоставио је добру сарадњу са италијанским фашистичким вођом Бенитом Мусолинијем који је имао сличне ставове и жељу за "корекцијом" Версајске Европе. Мусолини и Хитлер су заједно помагали шпанског диктатора Франка, који је успео да победи 1939. после три године шпанског грађанског рата.

Дана 8. новембра 1939. године Хитлер је преживео атентат у Минхену.

 

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Присајединио је Аустрију Немачкој 12. марта 1938. године односно извео је Аншлус односно, а наредних дана је тријумфално умарширао у Беч. Тога није задовољио, већ је 10. марта 1939. наредио инвазију на Чехословачку, уз прећутно одобравање Велике Британије и Француске. Исто тако, тражио је да Пољска врати Немачкој територије, које је добила Версајским уговором 1919. године.

Дана 23. августа 1939. године Хитлерова Немачка потписује са СССР споразум о ненападању и подели Пољске. Тако су немачке ратне јединице извршиле агресију на Пољску 1. септембра 1939. што се сматра за почетак Другог светског рата, јер су исти дан Француска и Велика Британија објавиле рат Немачкој.


Уједињавање фашиста и нациста: Мусолини и Хитлер

Хитлерове снаге су марта 1940. године умарширале у Норвешку и Данску, а два месеца у Белгију и Холандију. Затим је 27. септембра 1940. године у Берлину званично је потписан споразум између Немачке, Италије и Јапана, што се сматра за стварање Тројног пакта. Француска и Немачка су 22. јуна 1940. потписале примирије.

 

НАПАД НА ЈУГОСЛАВИЈУ

Краљевину Југославију је после Марсејског атентата 1934. године водило тројно намесништво, са Кнезом Павлом Карађорђевићем на челу. Влада Цветковић-Мачек се покушала супроставити нарастајућем немачком нацизму проглашавајући неутралност 1940. године, али то није задовољило Хитлера. Он је тражио покорност.

Тако је код Беча 25. марта 1941. порписан споразум за пролазак немачких трупа кроз југославенску територију. Међутим, Совјетски Савез и Велика Британија су ово доживели као издају, иако нису били спремни војно помоћи Југославији. Па је два дана после организован Војни пуч 27. марта 1941. у режји британских обавештајаца и чувене демонстрације у Београду и већим србским градовима. Постављен је на власт малолетни краљ Петар II Карађорђевић.

Ово је разљутило Хитлера, који је желео освету за то што је Војска Краљевине Србије са савезницима пробила Солунски фронт 1918. те одлучила исход Првог светског рата.


Напад на Југославију са свих страна

Априлски рат

Немачке ратне снаге које су биле планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију. Ова злочиначка операција је названа "Директива 25". Хитлер је хтео да на брзину заврши за Србима, пошто се спремао за напад на СССР, који је тако и одложен.

Поред немачких трупа 6. априла 1941. у агресији на прву јужнославенску државу учествовали су: Италија, Мађарска, Бугарска и Албанија, док је Румунија морала дати своју територију одакле су нападале немачке снаге. Београд и србски градови (Осијек, Нови Сад, Ваљево, Ниш, Сплит, Сарајево, Бања Лука, Подгорица и др.) су неколико дана стравично бомбардовани. Бомбе, на којима је писало "срећан Ускрс" су падале чак и на породилишта.

Како се Краљевина Југославија налазила у тоталном непријатељском окружењу, а помоћ није имала ниодкога, плус велико издајство словеначких и хрватских официра у Војсци Краљевине Југославије, слом је био неминован. Потписана је капитулација 17. априла 1941. године, а у међувремену су краљ Петар II Карађорђевић и добар део југославенске Владе евакуисани преко Египта у Лондон, где су држани у кућном притвору. Последња одлука југословенске краљевске Владе са седнице из Никшића 15. априла 1941. је да се потпише примирије са Немачком и да држава неће капитулирати, ако већ војска мора.


Сусрет Анте Павелића и Хитлера

Окупација и подела Југославије

Словенија је анкетирана тј. постала је део Немачког Рајха. Хрватима је Хитлер дао Независну Државу Хрватску у коју су поред Загорја ушле Славонија, Срем, Босна, Херцеговина, мањи део Далмације, Лика, Кордун, Банија и Горски Котари.

Већи део Далмације је припао Италијанима. Косово и Метохија су постали део Велике Албаније, под италијанским протекторатом, скупа са Црном Гором. Бугари су добили Вардарски део Србије, заједно са јужноморавским и тимочким делом. Бачка и Барања су постали део Хортијеве Мађарске.

Србија је сведена на границе од пре 1878. године и ту је успостављена квислиншка Влада Милана Недића. Поред тога Банат је прикључен окупираној Србији, али са посебним статусом, јер су ту главну реч водили Фолксдојчери - Дунавски Немци.

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

У свим окупираним деловима Краљевине Југославије на удару су се нашли Срби и Јевреји (које су звали Жидови). Скоро да нема места у коме нацисти скупа са својим савезницима: балисти, фолксдојчери, хортијевци, усташе и др. нису починили неки злочин.


Крвави нацистички трагови у Драгинцу

 

Од познатих злочина нациста издвајају се:

  • Панчево 1941. када су немачке снаге потпомогнуте домаћим Фолксдојчериа обесили 36 Срба у центру Панчева, као опомену Србима.
     
  • Краљево 1941. када су немачке снаге извршиле одмазду над 2.190 Срба, због саботаже србских герилаца у октобру 1941.
     
  • Драгинац 1941. када су нацистичке јединице у лозничким селима: Драгинац, Чокешини, Текеришу, Недељковцу и др. побиле око 3.000 Срба за одмазду.
     
  • Крагујевац 1941. када су немачке јединице стрељале око 2.800 Срба, углавном стараца и деце млађе од 14 година, за одмазду и застрашивање Срба.
     
  • Логор Бањица је био највећи концентрациони логор под управом немачких немачког ГЕСТАПО-а. Ту је убијено око 3.800 Срба и Јевреја. Кроз логор је прошло око 30.000 људи.
     
  • Бараке на Сави је био један од три немачка логора у Шабцу. У њему је убијено око 2.500 Срба, а око 30.000 Срба је прошло кроз овај казамат.
     
  • Логор Црвени Крст је био један у низу нацистичких логора у Нишу, где је убијено близу 10.000 Срба, углавном на локацији Бубањ.... А преко 30.000 Срба је овде утамничено.
     
  • Логор Сајмиште у Земуну, који је катастарски припадао НДХ, али су управу логора водили комаданити из немачке СС једнице. У њему је утамничено 8.000 Јевреја и 32.000 Срба. Углавном су убијани у гасним коморама или послати у Јаинце на стрељање.


Немци са Хрватима спроводе Србе са Козаре

Поред тога немачка војска је учествовала у многим злочиначким операцијама као што су "Вајс 1", "Вајс 2", "Шварц", затим Битка на Козари у Босни... Битка на Пивском Долу у Црној Гори и др.

 

ПОРАЗ И СМРТ

Свој први велики пораз Хитлерова војска је доживела код Мосвке децембра 1941. године и од тада Црвена армија руши све пред собом до Берлина.

Касније су Британци и Американци победили немачке снаге у Африци 1942. и на Атлантику, а следеће године се искрцали у Италију и натерали је септембра 1943. на капитулацију.

Јуна 1944. године отвара се Западни фронт (Операција Оверлорд), јер се Британци и Американци искрцали у француској покрајини Нормандији. И сам Адолф Хитлер види да га Савезници затварају са свих страна, али се надао у ново супермоћно оружје - атомску бомбу, коју није стигао да добије.

Званична теорија каже да је Хитлер у Рајстагу извршио самоубиство 30. априла 1945. године, те да је његово тело скупа са његовом љубавницом Евом Браун поливено бензином и запаљено.

Немачка је рат изгубила и била подељена на 4 зоне: совјетска, француска, британска и америчка. Совјетски део Немачке постао је Немачка Демократска Република... а амерички, француски и британски део је уједињен касније у Савезну Републику Немачку.

Деценијама касније односно после пада Берлинског зида 1989. и уједињења Немачке 1990. године све више су се појавиле шпекулације о Хитлеровој евакуацији крајем априла 1945. кроз тајни тунел па авионом преко Данске и Шпаније све до Аргентине, где је наводно умро 1962. године.

Иако је у историји забележен као негативна појава, последњих година има све више присталица. Чланови и симпатизери ултрадесничарски покрета виде у њему идола.





ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
NACISTICKI ZLOCINI
NEMACKI ZLOCINI
DRUGI SVETSKI RAT
ADOLF HITLER
OPERACIJA VAJS
OPERACIJA SCHWARZ
TROJNI PAKT
APRILSKI RAT
PRVI SVETSKI RAT
SELO DRAGINAC
GRAD KRALJEVO
GRAD KRAGUJEVAC
JEDINICE VERMARHTA
KONCENTRACIONI LOGORI





















Skip Navigation Links