Грађани града Лесковца и околине на данашњем збору претресли су многа недела, злочине, зверства и пљачке што су Бугари починили за време своје крваве владавине у Србији, па су донели следећу
РЕЗОЛУЦИЈУ
Да је наше новинарство од ослобођења па до данас врло мало пажње поклањало бугарским злочинима почињеним у Србији, који по својој многобројности, разноврсности и одвратности не смеју бити заборављени. И они листови, који су до сада нешто изнели о томе не престављају ни најблеђу слику бугарских злочинстава.
Да је бугарско новинарство за одбрану тих злочинстава и омаловажавање Србије радило и писало много више но што је то чинило Српско Новинарство, које је у већем праву да то чини.
Да измученом Српском Народу, и поред најповољнијих услова мира, неће бити дата морална сатисфакција, ако се бугарска злочинства не буду расветлила, редом и систематски тако, да се тај варварски народ који продужава и даље палити мостове по Србији, обмањивати Европу, и уверавати је о својој невиности, престави свету у истини онакав какав је, као што су учинили Французи, Енглези и Американци, створивши читаву литературу о варваризму немачког народа и тиме у многоме допринели доношењу оваквих услова мира за Немачку.
Да народ напаћен под Бугарима, јако жали што су се тако брзо почела заборављати бугарска варварства, да се већ почело помишљати на неко праштање и измирење са њима.
Да међународна комисија која је извиђала бугарска злочинства у Србији, није стигла ни да допре свуда, где су злочинства вршена, нити да изнесе и опише ни стоти део онога, што се збивало свакога дана за три године бугарске окупације, па и ти њени извештаји нису још објављени на српском језику.
Злочинства су тако многобројна, разноврсна и одвратна, да сваки човек, жена и дете, који су их преживели, престављају сваки за себе читаву историју страшних успомена, које не смеју остати необзнањене и остављене самом голом препричавању с колена на колено, у веку развијене штампе и толиких срестава за публикацију.
Збор признаје, да је наше новинарство у великој мери било заузето конференцијама мира и унутрашњим приликама око реституције наше земље, али уједно налази да је крајње време да се приступи систематском и исцрпном прикупљању података о бугарским злочинствима за време њихове трогодишње владавине у Србији, како би се по том описали, објавили и сачували од заборава.
28. августа 1919.
Лесковац Председник Збора
Риста Јанковић, судија
Бугарска зверства у Врањском округу, Београд, 1921.