Гвоздени пук - www.zlocininadsrbima.com
Оцените нам овај чланак:

Гвоздени пук


ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

Шукцори - Цер - Зејтинлик - Колубара

Добој - Арад - Легет - Јиндриховице

Аустроугарска - Сарајевски атентат

 Гводени пук - Сурдулица - Кајмакчалан

Солунски фронт - Албанска голгота

Мојковац - Чемерно - Топлички устанак

Добруџа - Горничево - Мензел Бургиба

Нежидер - Велики МеђерМаутхаузен

 

Гвоздени пук или Други пешадијски пук "Књаз Михаило" је назив за најславнију ратну јединицу србске војске икада. Били су у саставу Моравске дивизије, првог позива и где год да су се појављивали изазивали су страх, а непријатељ се повлачио.. Ова јединица је формирана у Топличком крају, зборно место у Прокупљу, октобра 1912. године пред Први балкански рат. Ратно-способни мушкарци су мобилисани са подручије Јабланице, Пусте Реке, Топлице и Заплања.
 
Кроз Гвоздени пук је прошло око 16.000 бораца током осам ратних година, а само их се половина вратила кућама. Имао је десетак команданата (Душан Пурић, Миливоје Стојановић Брка, Димитрије Милић и др.).
 
Након Брегалничке битке, са бугарском војском у Другом балканском рату 1913. године, Други пешадијски пук "Књаз Михаило" добија титулу - Гвоздени пук. Поред те битке, Гвоздени пук је имао још низ жестоких битака, где је и савезнике и непријатеље задивио својом храброшћу и пожртвованошћу.
 
Неки од славних припадника ове јединице су: Милунка Савић, Ћира Даскаловић, Флора Сандс, Рустем Сејдић и др. Највећи број бораца у Војсци Краљевине Србије, који су одликовани са највишим одличијима у ослободилачким ратовима 1912-1918, као што су Карађрођева звезда, били су управо из Гвозденог пука.
 
Једини споменик овој јединици постоји у селу Игриште, крај Куршумије, подигнут од потомака. Они се окупљају сваке године 3. октобра.
 
 
 
 
ФОРМИРАЊЕ ПУКА
 
Краљевина Србија је заједно са Црном Гором, Грчком и Бугарском лета 1912. године формирала Балкански војни савез, јер су ове хришћаске државе желеле да ослободе своје територије под турском окупацијом биле вековима.
 
Дана 3. октобра 1912. године објављена мобилизација, а у Топличком крају (од Ниша до Јошаничке Бање) се одазива 99,99% војно способних  мушкараца старијих од 17 година, а млађи од 60 година. Зборно место је било у вароши Прокупље, а гарнизон у Нишу.
 
Формирани су батаљони и чете, а први комадант Гвозденог пука био је потпуковник Владимир Ристић. Уочи рата, 7. октобра 1912. године кад је пук пошао из Прокупља у рат против Турака бројао је: 60 официра, 445 подофицира и каплара, 4.210 редова и 29 музичара. Овај пук првог позива попуњавали су србски војници у најбољој животној снази, од 21 до 31 године старости.
 
 
 
РАТНИ ПУТ ГВОЗДЕНОГ ПУКА
 
Први балкански рат
 
Срби су као и остали балкански народи имали жељу да се ослободе од Османлијске империје и утицаја, па су тако и припадници Гвозденог пука дали огроман допринос у бојевима Првог балканског рата: Кумановска битка (октобар 1912.), Прилепска и Битољска битка (новембар 1912.)... Тако је Вардарска Македонија дочекала ослобођење и изгон турских завојевача, после пет векова робовања.
 
И данас се прича о домишљатости ромског трубача Рустема Сејдића, који је за време Кумановске битке зашао у турске редове и свирао мелодију повлачења, што је омогућило победу србске војске.
 
 
Други балкански рат
 
Други балкански рат започела је Бугарска, јер није била задовољна поделом ослобођене македонске територије. Њој је припао најмањи део: Пиринска Македонија, док је Србима припала Вардарска Македонија, а највећи део Македоније - егејска, припао је Грчкој. Крајем јуна месеца 1913. године бугарска војска је без објаве рата напала србске положаје...
 
На Брегалници јула 1913. су се смењивали непрекидно јуриши Срба и Бугара. Гвоздени пук је у најкритичнијем тренутку, 8. јула 1913. године, задобио бесмртну славу чувеним јуришом на коту 650, када је пробијен бугарски фронт и решена битка на Брегалници. Гвоздени пук је ту изгубио половину људства.
 
 
Први светски рат
 
Аустро-Угарска монархија је у Краљевини Србији видела супарника, те је искористила Сарајевски атентат, када је убијен аустријски престлонаследник, надвојвода Франц Фердинанд на Видовдан 1914. од припадника Младе Босне. Бечки двор је концентрисао своје снаге код Дрине и упао у Мачву августа 1914. године, а окупаторски војници су починили страшне злочине над цивилима. Тако је почела Церска битка, где је Гвоздени пук био у самом њеном центру, на Текеришу  и донео превагу 19. августа 1914. када су аустро-угарски војници панично бежали ка Босни.
 
Током Колубарске битке (од 16. новембра до 15. децембра 1914.) уследио је нови жесток удар аустро-угарске војске на падинама Рајца, Сувобора, Авале и долини реке Колубаре, где је фронт био широк преко 150 км. Србска војска је до 2. децембра 1914. била у дефанзиви, па чак и расулу... Да би Живојин Мишић то зауставио и издао наређење за контранапад.
 
 
Видећи да му војници гину, болестан из постеље устаје Миливоје Стојановић - Брка и води силовит јуриш на брдо Кременицу, код Лазаревца. Брка је ту погинуо, а Србија остварује једну од најзначајнихих победа. Аустроугарска војска поново у бегу. Станислав Бинички, је Миливоју Стојановићу, свом омиљеном конаданту у част тада написао песму "Марш на Дрину".
 
Када је октобра 1915. године кренула Тројна инвазија на Краљевину Србију, од Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске, Србска Врховна команда доноси одлуку да се повуче ка Грчкој... Одступницу србској војци и народу према Бугарима држали су војници Гвозденог пука. Они су тако последњи напустили домовину и кренули пут Албанске голготе.
 
На Јонском мору су их савезнички бродови пребацивали на Крф, Видо, Африку, Корзику на опоравак, одакле су пребачени лета 1916. године у средиште Солунског фронта, скупа са француским војницима. Гвоздении пук је за само 4 дана успешно окончао Горничевску битку, што је био увод у Освајање Кајмакчалана. Освојили су 25. септембра и богат ратни плен: 804 војника и подофицира, запленио четири топа, седам митраљеза и 600 пушака.
 
Дана 4. новембра 1916. године посебну славу пук је стекао освајањем чувене коте 1212, што је омогућило да се ослободи Битољ две недеље касније.
 
После пробоја Солунског фронта, у којем је активно учествовао, Гвоздени пук се посебно истакао у борбама за ослобођење Ниша октобра 1918. године, Алексинца, Ражња, Параћина, Свилајнца, па све до Гроцке, где је пребачен преко Дунава и потом преко Панчева ослободио читав Банат, са Кикиндом 7. новембра 1918. године.
 
 
 
ДЕМОБИЛИЗАЦИЈА
 
Средином децембра 1918. године повучен је из Војводине у Београд. Гвоздени пук је све до 5. маја 1920. године задржан у Београду као гардијска јединица, обезбеђујући краљев Двор, Народну скупштину и министарства. Тек када је формирана гарда, пук је демобилисан.
 
Највише смрти у Гвозденом пуку било је 1913. године од болести колере, а од тифуса 1915. године.
 
 
 
 
 
ОДЛИКОВАЊА

Ратна застава Другог пешадијског пука "Књаз Михаило" Моравске дивизије првог позива, била је најодликованија застава у србској војсци. Тачније, половина свих одликовања у србској војци током Великог рата припала су борцима Гвозденог пука.
 
Пуковској застави припала су одликовања: Карађорђева звезда са мачевима, Орден Белог орла, Златна медаља за храброст и француски Ратни крст са палмом...
 
Топличка села која су дали бораца са највише одликовања су:
 
  •   Гајтан, 18 носилаца Карађорђеве звезде
  •   Реткоцер - 16 носилаца Карађорђеве звезде
  •   Стубла - 13 носилаца Карађорђеве звезде
  •   Туларе - 10 носилаца Карађорђеве звезде
 
 
 
СПОМЕНИК
 
Све до октобра 2016. године, овај најславнија јединица није имала споменик. Мештани и потомци ових најхрабријих јунака из села Игриште, крај Крушумлије су основали удружење "Гвоздени пук" 2015. године и повели акцију изградње споменика. На споменику висине 5.3 метара уклесана су имена мештана који су били припадници Гвозденог пука, током осам ратних година.
 
 
Иначе, село Игриште дало је 17 војно способних мушкараца у Првом светском рату, а вратило их се само тројица. Свечано отварање било је 3. октобра 2016. године када је присутвовало око 2.000 људи дошли из скоро свих делова Србије. А дошли су и представници Војске Републике Србије.
 
 
Јуриша храбри  пук,
Јунаштво у срцу, а понос на лицу
Јуриша храбри пук,
Уз повике Србији, за родну Топлицу.
 
Кренули у мит , у славу, у бој,
Јуришају храбро не жалећи живот свој,
Јуриша храбро ка својој родној груди
Та војска сељака, тих гвоздених људи
 
Кроз олово и бајонете са заставом у руци,
На хиљаде њих испада из строја,
Јуришају ка Топлици ти гвоздени вуци.
Јуришају и даље, гвоздена је воља,
Ослобађају се места, многи нису живи,
Оставили јунаштво да се Србија диви,
Поносна Топлица јеца и кука,
Готово да не постоји мушка рука,
 
Не плачи Топлице, обриши сузе,
Не плачи Топлице поносна буди,
За слободу твоју њих Бог узе,
Поноси се пуком, тих гвоздених људи.
 
Поносна буди на тај пук сељака,
Дичи се делу ТОПЛИЧКИХ ЈУНАКА!
 
Урош Трифуновић
 
 
 
БИОГРАФИЈЕ БОРАЦА
 
Милунка Савић, наредник
Рођена је на Видовдан 1892. године у селу Корпивница, крај Јошаничке Бање. Пријавила се 3.10.1912. уместо свог брата под именом Милун Савић. Истакла се као бомбаш у Колубарској бици. За време повлачења 1915. била је тешко рањена у главу, а на опоравку 1916. је била у Африци, тачније Бизерти. На Солунском фронту је све задивила када је заробила једном приликом 23 бугарска војника. Добила је многа одликовања.
 
После Великог рата имала је неуспешан брак са Вељком Глогоровићем, са којим је имала једну ћерку... али је усвојила још три девојчице које је одгајала као своје. Добила је од државе у Бачкој земљиште, у селу Степановићево. Али се преселила после у Београд, где је радила као спремачица у некој банци. У Другом светском рату радила је као болничарка на Бањици. Борачку пензију је добила 1950-их, а стан од општине Вождовац тек 1972. године. Преминула је 5. октобра 1974. године после три мождана удара. Сахрањена је на Новом гробљу у Београду.
 
 
Миливоје Стојановић Брка, потпуковник

Рођен је 1873. године код Пожаревца. Завршио је Војну школу у Београду 1892. године као 22. класа србских официра. У Балканским ратовима (1912-1913) био је комадант 12. пука, који је имао жестоке окршаје на северу Косова и Метохије, чиме је прокрчио пут Трећој србској армији, која је тако ослободила Космет после више векова. Касније у Првом светском рату постао је комадант легендарног Гводеног пука. На Церу се храбро борио и одено превагу против далеко бројније аустро-угарске војске, буквално су потучени до ногу.

Касније, када је започела нова аустро-угарска офанзива на Рајцу, Сувобору, Колубари у јесен 1914. године. разболео се од упале плућа. Одбио је да иде у болницу и лечи се док његови војници гину. Тако се ставио на чело своје јединице и херојски погинуо на брду Кременица, код Лазаревца 3. децембра 1914. године. Постхумно је унапређен у пуковника. Њему у част Станислав Бинички је написао "Марш на Дрину".



Посећено је: 508  пута
Број гласова: 15























Skip Navigation Links