Велики Међер - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Први светски рат

Аустро-Угарска


Логор Велики Међер



ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

Шукцори - Цер - Зејтинлик - Колубара

Добој - Арад - Легет - Јиндриховице

Аустроугарска - Сарајевски атентат

 Гводени пук - Сурдулица - Кајмакчалан

Солунски фронт - Албанска голгота

Мојковац - Чемерно - Топлички устанак

Добруџа - Горничево - Мензел Бургиба

Нежидер - Велики МеђерМаутхаузен

 

Велики Међер је био концентрациони логор који је основан по налогу Бечког двора у Првом светском рату. Налазио се јужно од Братиславе 60 км, на територији данашње Словачке.

У том логору Велики Међер било је око 21.000 Срба (цивила и војника) утамничена, а око 6.000 није дочекало слободу, већ су убијени или умрли од глади, хладноће, болести и др.

Аустроугарске власти су на својој територији имале око 12 концентрационих логора, где је интернитрано преко 200.000 Срба, војника и цивила, највише са подручија Шумадије, Тимочке Крајине, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Рашке... од чега је нешто мање од две трећине успело да преживи и да се врати у отаџбину. Ово показује геноцидне намере Хазбуршке монархије према Србима.

У Великом Међеру, између два светска рата подигнут је споменик жртвама који су овде били затворени током четири ратне године 1914-1918. Овај меморијални комплекс спада у четири највећа војничка гробља (после Јиндриховица, Зејтинлика и Маутхаузена) који се налазе ван Србије.

Од 1946. до 2001. гробље у Великом Међеру је било тотално запуштено, чак и претворено у тркалиште за псе. Касније на иницијативу србских заједница у Словачкој је уређено.

 

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Ко хоће да живи нек' мре...
 

У лето 1914. године, Аустро-Угарска монархија је искористила Сарајевски атентат односно убиство аустријског престолонаследника Франца Фердинанда од припадника

Младе Босне (Гаврило Принцип, Богдан Жерајић и др.), као изговор да нападне Краљевину Србију, чиме је отпочео Први светски рат. Послата је депеша из Беча коју ниједна суверена држава не може да прихвати. Тако је крајем јула 1914. Аустро-Угарска објавила рат Србији. Црногорски краљ Никола I Петровић и руски цар Николај II Романов одмах су послали поруке у коме је речено да ће помоћи Србима.

Први удар солдата Бечког двора био је у Мачви, када су аустро-угарске јединице под командом Оскара Поћорека прешле реку Дрину и извршиле стравичне злочине тј. геноцид над српским цивилима у Шабцу, Лозници, Осечини, Крупњу и др. Српска војска под командом генерала Степе Степановића је силовито одговорила на ову агресију и после девет дана крвавих борби остварила велику победу у Церској бици августа 1914. године.

 

 

НАСТАНАК

Концентрациони логор у Великом Међеру или Нађимеру настао је почетком Првог светског рата, августа 1914. године, где су довођени војници Краљевине Србије, који су зарбољавани на Церу, Сувобору, Мачви, Срему... али не само они, већ су читаве србске породице заробљене у Шумадији, Рашкој, Тимочкој Крајини, Црној Гори, Босни... довођене у овај логор, јер су њихови синови или очеви били у србској војсци.

Локација логора Велики Међер била је на Дунавској ади, око 60 км југоисточно од Братиславе (словачке престолнице), у близини мађарске варошице Нађимер, на данашњој граници Словачке и Мађарске. Данас то место носи назив Чалово.

 

 

ОРГАНИЗАЦИЈА ЛОГОРА

Логор Велики Међер је имао 36 барака, где је могло да стане између 6.000 и 12.000 заробљеника.

Овде није било масовних убистава и стрељања, али су србски логораши масовно умирали од глади, хладноће, болести и др. Аустроугарска политика је заправо била таква да се муниција штедела, односно требало је Србе убијати "без испаљеног метка".


 

 

УСЛОВИ У ЛОГОРУ

 

Постоји податак да је у овом логору за само два месеца од краја 1915. године, до почетка 1916. године умрло око 2.900 Срба, највише од глади и хладноће. Србе је такође масовно косио пегави тифус.

Лекарска нега у аустроугарском казамату била је испод свих очекивања. Поjaвa тифусa je додaтно допринeлa мучeничкоj голготи Србa. Глaвнa кaрaктeристикa aустроугaрских логорa, пa тaко и овог у Великом Мeђeру, jeстe то дa je услeд лоших хигиjeнских условa поjaвa зaрaзних болeсти билa вишe нeго очeкивaнa. Колико je ситуaциja билa ужасна говори подaтaк дa су логорски лeкaри отишли, тј. побeгли из логорa. Бригу о судбини болeсникa прeузeлa су три лeкaрa – логорaшa: др Дрaгомировић, др Зaрубицa и др Мaртиновић. Послeдњи подaци говорe дa je овдe прeминуло око 6.000 Србa, док je у цeлоj Словaчкоj било 8.000 жртaвa српскe нaционaлности.

Овде у овом логору је у просеку око 85 људи умирало на дан. А преко 150 их је сахрањено без имена и надгробне плоче. Сви су сахрањивани у дунавским мочварама.

20. септембра овде је сахрањен и први логораш: Никола Николић, док је 29. октобра 1918. године, само две недеље пре завршетка Првог светског рата сахрањен и последњи логораш Великог Међера: Богдан Николић.

 

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Први какав-такав списак логораша и жртава саставио је бивши логораш Ристо Ковијанић. Ово гробље је посетио и војвода Петар Бојовић, рекавши да је Велики Међер - србска костурница.

Југославнске комунистичке власти након Другог светског рата нису мариле за стратишта Срба из Великог рата, тако да деценијама ово гробље нико није посећивао, па је остало запуштено и обрасло у коровм док је капела била руинирана. Ни послератне комунистичке власти Чехословчке нису бринуле за ово стратиште.

И не само то, локална мађарска самоуправа је 1990-их на том месту изнајмила део парцеле месном Кинолошком друштву, које је организовало трке за псе.

2001. године, ово место ужаса посетио је Др Небојша Кузмановић, испред Покрајинског секретаријата за кулутру, који истражује страдања Срба у Словачкој. Тако да је октобра 2001. године, Влада Словачке Републике поништила одлуку локалне мађарске власти.

Мало касније, представници Удружења Срба "Светозар Милетић" из Словачке спровели су акцију уређења овог гробља које је потрајало 2.5 године, где се окупљају од 2004. године углавном за Дан победе у Великом рату (11. новембар) и Видовдан (28. јун).

Влада Републике Србије је 2003. године издвојила нека средства којима је помогнута обнова и уређење овог стратишта.

2012. године градоначелник Великог Међера прихватио је иницијативу од србске заједнице у Словачкој, ова улица која води до некадашњег логора, данас гробља понесе назив "Србска".

Иначе, на тлу данашње Словачке постоји осам србских стратишта: Комарно, Трнава, Жилина, Илава, Банска Бистрица и Шаморин који имају војничко гробље са непознатим бројем погинулих војника Краљевине Србије.

У Тренчину се налази споменик са костурницом подигнут 1928. у коме је сахрањено 56 Срба, бораца Првог светског рата.

 

 

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Први о страдњу Срба на словачкој територији писао је Ристо Ковијанић, који је учесник три рата (два балканска и један светски), а утамничен је у два логора, један од њих је био управо Велики Међер где је провео две године, што је описао у свом делу: "Нађимерска долина смрти". Ковијанић тврди да је "Аустроугарска дала велики допринос за културни варавризам".

Поред тога, Исидор Ђуковић, 2016. године написао је капитално дело "Нађимер - аустроугарски логор за Србе 1914-1918". У тој књизи на 408 страна се налазе драгоцени подаци о страдању Срба у овом концентрационом логору, јер је сам аутор дуго боравио у Словачкој истражујући ову заборављену и забрањену прошлост.

Обе књиге су објављене код издавачке куће "Прометеј" из Новог Сада.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links