Сва стока, жито итд. реквирирано је без накнада. Тако је све одузето од сељака, једино им је остављено по 80 кг жита по глави годишње. Затим су Бугари на име пореза узимали и новац. Војници су са бајонетима на пушкама банули код Вељка Стојановића, отели му све што је имао и ранили га бајонетом. Од кмета Јована Младеновића су Бугари узели 1000. динара. Овај је побегао, а војници су му спалили кућу.
Василија Милића старог 18 година убили су после устанка. Пресекли су му врат. Скоро цело село је спаљено. Бугари су извршили ту паљевину под изговором да су становници за време устанка довели устанике на мост у Ристовцу ради рушења истог. Ристовац је потпуно спаљен.
У селу су побијени људи и младићи почев од десет година старости. Тако је настрадало 50 људи и младића. Неке жене су побегле у друга села, а остале су интерниране. Бугари су палили села а Немци су фотографисали тај призор.
Било је забрањено одлажење из једног у друго село, била је потребна пропусница за коју се плаћало 60 ст. Дозвола за рад стајала је 20 ст. За све време људи и жене су морали да раде без накнаде и хране. Бугари су тражили за рад нарочито младе жене.
Чим су сељаци говорили српски били су бијени. Није се смело рећи динар, већ само лев. Морало се говорити ,,кшта” уместо кућа.
* * *
Родолф Арчибалд Рајс о злочинима Аустроугара-Бугара-Немаца у Србији 1914-1918,
Изабрани радови (приређивачи: Милоје Пршић, Слађана Бојковић);
Београд, 1997.