Солунски фронт - www.zlocininadsrbima.com
Оцените нам овај чланак:

Солунски фронт


Солунски (Македонски) фронт у Првом светском рату је настао као покушај Савезника да помогну Краљевини Србији у јесен 1915. против здруженог напада Немачког царства, Аустроугарске монархије и Краљевине Бугарске.

Експедиција савезника је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а сама експедиција је била отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкој (тзв. Национална шизма).

На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од Јонског мора до реке Струме, у коме су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918. године, која је резултовала каснијом капитулацијом Бугарске две недеље касније и ослобођењем Србије јесени исте године.

Погинули војници (србски, руски, француски и италијански) на Солунском фронту су сахрањени у склопу србског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну, које деценијама чувају мушкарци из породице Михаиловић.

Поред тога у месту Евзони, општина Поликастро на северу Грчке републике направљен је Споменик савезничким војницима који су пробили Македонски фронт 1918. године.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

 Добруџанска битка - Логор Добој - Логор Јиндриховице - Мензел Бургиба - Мачва и Подриње - Колубарска битка

Шуцкори - Ашах - Логор Арад - Сарајевски атентат - Зејтинлик - Церска битка - Аустроугарска монархија

Битка на Легету - Валадново - Мојковачка битка - Топлички устанак - Солунски фронт - Албанска голгота

Горничевска битка - Нежидер - Освајање Кајмакчалана - Болдогасоњ - Гвоздени пук - Сурдулица - Чемерно

 Велики Међер - Вражија дивизија - Улм - Броумов - Маутхаузен

 

 

 

 

 

 



 


ПРЕТХОДНИЦА

У лето 1914. године, Аустроугарска монархија је искористила Видовдански атентат односно убиство аустријског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву од припадника Младе Босне (Гаврило Принцип, Богдан Жерајић и др.), као изговор да нападне Краљевину Србију, чиме је отпочео Први светски рат.


Ко хоће да
живи нек' 'мре, ко коће да 'мре нек' живи

Послата је депеша из Беча коју ниједна суверена држава не може да прихвати. Тако је крајем јула 1914. Аустро-Угарска објавила рат Србији. Црногорски краљ Никола I Петровић и руски цар Николај II Романов одмах су послали поруке у коме је речено да ће помоћи Србима... Исто тако немачки цар Вилхем II је склопио војни савез са Бечким двором.


Први удар солдата Бечког двора био је у Мачви, када су аустро-угарске јединице под командом Оскара Поћорека прешле реку Дрину и извршиле стравичне злочине тј. геноцид над србским цивилима у Шабцу, Лозници, Осечини, Крупњу и др.


Вешање Срба цивила у Мачви и Подрињу
од домобрана из Вражје дивизије

Друга армија Војске Краљевине Србије под командом тада генерала Степе Степановића је силовито одговорила на ову агресију и после девет дана крвавих борби остварила велику победу у Церској бици августа 1914. године. Била је то и прва савезничка победа у Великом рату.


Савезници су, одмах после победе у Церској бици, издали директиву Српској Врховној команди, да изврши са својим снагама пробој у Срем и тако одвуку Аустро-угарима што више јединица. Тако је и било, али се неуспешно завршило на Легет Пољу, 6. септембра 1914. код Сремске Митровице, када су настрадали војници Тимочке дивизије.


Артиљеријски пук Србске војске на фронту у Мачви

Аустро-Угарска војска је поново напала Србију у долини реке Јадар и Подрињу... на Гучеву 6. септембра 1914. и касније на Јагодњи, односно Мачковом камену 19. септембра 1914. где су аустро-угарске снаге значајно успорене и заустављене.


Аустро-Угарска је наставила са реорганизацијом своје балканске војске и попуном нових јединица, те нови удар је направљен 16. новембра 1914. на Сувобору, чиме је отпочела сташна Колубарска битка.

После месец дана Прва армија под командом Живојина Мишића успева да коначно порази и истера аустроугарску војску 15. децембра.


Настаје период затишија скоро годину дана, односно прегруписавање снага. Аустријски генерал Оскар фон Поћорек је смењен, а доведен је немачки генерал Аугуст фон Макензен.

Тако су октобра 1915. године удружене: бугарске, немачке и аустро-угарске снаге са преко 900.000 војника кренуле на Краљевину Србију.


Нико не зна шта су муке тешке, док не пређе Албанију пешке

Србска Врховна команда издаје наређење да се војска повуче, ка југу, према Грчкој, а са њима је кренио и добар део народа.

Овај догађај је у историји познат као Албанска Голгота, јер је Бугарска изненада ушла у Први светски рат на страни Централних сила, желећи да присвоји Вардаску Македонију.

Тако је промењен правац кретања, уместо преко Вардара, србске снаге су морале ићи преко албанских гудура до Јонског мора. Тамо су их сачекали савезнички бродови који су 250.000 Срба превезли на острва: Видо, Крф, Корзика, а неке чак и у северну Африку (француске колоније).


ФОРМИРАЊЕ ФРОНТА

Солунски фронт је формиран у мају месецу 1916. године, са циљем да савезничке снаге разводне немачке и аустро-угарске јединице, а истовремено да Грчка не би преокренула се и ушла у рат на страни Сила Осовине.

Србске снаге су опорављене дошле у северне делове Грчке почетком септембра 1916. године скупа са француским снагама отпочеле бој са Бугарима на Горничеву 12. септембра 1916. године. Та битка је трајала 4 дана и била је претходница каснијем Ослобађању Кајмакчалана.

Дринска дивизија је после две недеље крвавих борби успела коначно 30. септембра 1916. године да ослободи Кајмакчалан, највиши врх планине Ниџе на самој граници Јужне Србије и Грчке. А онда 19. новембра 1916. године ослобођен је град Битољ. Србска војска је имала око 4.500 погинулих војника на Солунском фронту, само током борби 1916. године.

Током 1917. године није било значајнијих напредовања на Македонском фронту, обе стране су држале своје положаје... Једино што је Грчка се отворено сврстала на страну Сила Антанте.


ПРОБИЈАЊЕ ФРОНТА

Немачка војска је у мају 1918. изгубила значајне положаје на Западном фронту, Царска влада у Бечу је била у потпуном хаосу, док је Османлијско царство било пред колапсом.

Бугарима је тако опао страховито морал, јер нису хтели више да гину за "изгубљену ствар". Грчки војници, као и припадници Чешке Легије, који су били доведени са руског фронта прикључили су се Савезнима и стављени су под комадну француског генерала Франша Д'Епареа.

Дана 14. септембра 1918. године код Доброг Поља креће жестока артиљеријска паљба по бугарским рововима, а дан касније кренуло је силни јуриш Прве и Друге србске армије, заједно са франскуцким снагама.

Бугарски војници су се почели повлачити што се наредиих дана претворило у свеопшту бежанију. Тако је Солуски фронт практично пробијен. Војници Краљевине Србије су незадрживо напредовали, а онда је 30. септембра 1918. године, Бугарска потписала капитулацију и њена војска је избачена из рата.

Британске снаге су крениле источно ка Османлијском царству, а француске снаге заједно са србским снагама на север. Тако је кренло ослобађање Србије и касније србских територија под аустро-угарском окупацијом.

 

ПОСЛЕДИЦЕ

Солунски фронт је највише допринео крају Првог светског рата, јер је бугарска армија, која је имала 800.000 војника избачена из ратних операција, а такође и аустро-угарске снаге су почеле да се распадају на балканском фронту. Турска Влада и Бечки двор су затражили октобра 1918. примирије. Хабзбуршка монархија се 4. новембра распала.

Дана 11. новембра 1918. године у градићу Компјењу, француске области Пикардија Немачка потписује капитулацију чиме је окончан Први светски рат.

Наредне 1919. године јуна месеца на мировној конференцији у Версају, код Париза, поражена страна тј. Силе осовине, морале су прихватити услове Савезника.

Територија Аустроугарске је подељена на више делова, па су тако настале државе: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца... док су један део хазбурших територија добиле Италија, Румунија и Пољска.


СПОМЕНИЦИ

У малом месту Евзони, на северу Грчке, општина Поликастро, постоји споменик савезничким војницима (србским, руским, британским, француским и италијанским), који су учествовали у борбама на Солунском фронту.

Док су кости погинулих савезничких војника однете углавном у град Солун где је 1926. године направљено војничко гробље - Зејтинлик. Ово место постало је место ходочашћа на који долазе Срби не само из Србије, већ и дијаспоре, јер су многима дедови учествовали у борбама на Солунском фронту.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О Солунском фронту је написано на десетине књига у домаћој књижевности, али и у страној... Једна од свакако најпознатијих је "Солунци говоре", аутора Антонија Ђурића, која је издата 1984. године и ту су забележене аутентичне исповести и приче ратника који су преживели пакао Солунског фронта, а потом у силном јуришу ослободили отаџбину за два месеца.

Поред тога снимљено је и неколико документарних филмова, са тематиком Првог светског рата, где се говори о пробијању Солунског фронта.



Посећено је: 3918  пута
Број гласова: 39























Skip Navigation Links