Солунски фронт - www.zlocininadsrbima.com
Оцените нам овај чланак:

Солунски фронт


ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

Шукцори - Цер - Зејтинлик - Колубара

Добој - Арад - Легет - Јиндриховице

Аустроугарска - Сарајевски атентат

 Гводени пук - Сурдулица - Кајмакчалан

Солунски фронт - Албанска голгота

Мојковац - Чемерно - Топлички устанак

Добруџа - Горничево - Мензел Бургиба

Нежидер - Велики МеђерМаутхаузен

 

Солунски фронт у Првом светском рату је настао као покушај Савезника да помогну Краљевини Србији у јесен 1915. против здруженог напада Немачког царства, Аустроугарске монархије и Краљевине Бугарске.

Експедиција савезника је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а експедиција је била отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкој (Национална шизма).

На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од Јонског мора до реке Струме, у ком су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултовала каснијом капитулацијом Бугарске две недеље касније и ослобођењем Србије новембра исте године.

Погинули војници (србски, руски, француски и италијански) на Солунском фронту су сахрањени у склопу србског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну, које деценијама чувају мушкарци из породице Михаиловић.

 


ПРЕТХОДНИЦА

Ко хоће да живи нек' мре...
 

У лето 1914. године, Аустро-Угарска монархија је искористила Сарајевски атентат односно убиство аустријског престолонаследника Франца Фердинанда од припадника

Младе Босне (Гаврило Принцип, Богдан Жерајић и др.), као изговор да нападне Краљевину Србију, чиме је отпочео Први светски рат. Послата је депеша из Беча коју ниједна суверена држава не може да прихвати. Тако је крајем јула 1914. Аустро-Угарска објавила рат Србији. Црногорски краљ Никола I Петровић и руски цар Николај II Романов одмах су послали поруке у коме је речено да ће помоћи Србима.



Први удар солдата Бечког двора био је у Мачви, када су аустро-угарске јединице под командом Оскара Поћорека прешле реку Дрину и извршиле стравичне злочине тј. геноцид над српским цивилима у Шабцу, Лозници, Осечини, Крупњу и др. Српска војска под командом генерала Степе Степановића је силовито одговорила на ову агресију и после девет дана крвавих борби остварила велику победу у Церској бици августа 1914. године.



Савезници су, одмах после победе у Церској бици, издали директиву Српској Врховној команди, да изврши са својим снагама пробој у Срем и тако одвуку Аустро-угарима што више јединица. Тако је и било, али се неуспешно завршило на Легет Пољу, 6. септембра 1914. код Сремске Митровице, када су настрадали војници Тимочке дивизије.

Аустро-Угарска војска је поново напала Србију у долини реке Јадар и Подрињу... на Гучеву 6. септембра 1914. и касније на Јагодњи, односно Мачковом камену 19. септембра 1914. где су аустро-угарске снаге значајно успорене и заустављене.



Аустро-Угарска је наставила са реорганизацијом своје балканске војске и попуном нових јединица, те нови удар је направљен 16. новембра 1914. на Сувобору, чиме је отпочела сташна Колубарска битка. После месец дана, српска војска под командом Живојина Мишића успева да коначно порази и истера аустроугарску војску 15. децембра.



Настаје период затишија скоро годину дана, односно прегруписавање снага. Аустријски генерал Оскар фон Поћорек је смењен, а доведен је немачки генерал Аугуст фон Макензен. Тако су октобра 1915. године удружене немачке и аустро-угарске снаге, са 900.000 војника кренуле на Краљевину Србију.
 
Српска Врховна команда издаје наређење да се војска повуче, ка југу, према Грчкој, а са њима је кренио и добар део народа. Овај догађај је у историји познат као Албанска Голгота, јер је Бугарска изненада ушла у Први светски рат на страни Централних сила, желећи да присвоји Вардаску Македонију. Тако је промењен правац кретања, уместо преко Вардара, српске снаге су морале ићи преко албанских гудура до Јонског мора. Тамо су их сачекали савезнички бродови који су 250.000 Срба превезли на острва: Видо, Крф, Корзика, а неке чак и у Африку.


 



ФОРМИРАЊЕ ФРОНТА

Солунски фронт је формиран у мају месецу 1916. године, са циљем да савезничке снаге разводне немачке и аустро-угарске јединице, а истовремено да Грчка не би преокренула се и ушла у рат на страни Сила Осовине.

Србске снаге опорављене дошле у северне делове Грчке почетком септембра 1916. године скупа са француским снагама отпочеле бој са Бугарима на Горничеву 12. септембра 1916. Та битка је трајала 4 дана и била је претходница каснијем Освајању Кајмакчалана.

Дринска дивизија је после две недеље крвавих борби успела коначно 30. септембра 1916. године да освоји Кајмакчалан, највиши врх планине Ниџе, на самој граници Јужне Србије и Грчке. А онда 19. новембра 1916. године ослобођен је град Битољ. Србска војска је имала око 4.500 погинулих војника на Солунском фронту, само током борби 1916. године.

Током 1917. године није било значајнијих напредовања на Солунском фронту, обе стране су држале своје положаје... Једино што је Грчка се сврстала на страну Сила Антанте.



 


ПРОБИЈАЊЕ ФРОНТА

Немачка војска је у мају 1918. изгубила значајне положаје на Западном фронту, Царска влада у Бечу је била у потпуном хаосу, док је Османлијско царство било пред колапсом.

Бугарима је тако опао страховито морал, јер нису хтели више да гину за "игубљену ствар". Грчки војници, као и припадници Чешке Легије, који су били доведени са руског фронта прикључили су се Савезнима и стављени су под комадну француског генерала Франша Д'Епареа.

Дана 14. септембра 1918. године код Доброг Поља креће велика артиљеријска паљба по бугарским рововима, а дан касније кренуло је силни јуриш Прве и Друге србске армије, заједно са франскуцким снагама.

Бугарски војници су се почели повлачити, а потом се претворило у свеопшту бежанију. Тако је Солуски фронт практично пробијен. А онда је 30. септембра 1918. године, Бугарска потписала капитулацију и њена војска је избачена из рата.

Британске снаге су крениле источно ка Османлијском царству, а француске снаге заједно са србским снагама на север. Тако је кренло ослобађање Србије и касније србских територија под аустро-угарском окупацијом.



ПОСЛЕДИЦЕ

Солунски фронт је највише допринео крају Првог светског рата, јер је бугарска армија, која је имала 800.000 војника избачена из ратних операција, а такође и аустро-угарске снаге су почеле да се распадају на балканском фронту. Турска и Аустроугарска влада су затражиле октобра 1918. примирије.

Дана 11. новембра 1918. године потписано је примирије са Немачком, које се заправо претворило у мир наредних недеља, односно 1919. године на мировној конференцији у Версају, код Париза, поражена страна тј. Силе осовине, морале су прихватити све услове.

Аустро-Угарска монархија се распала, па су тако настале државе: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца... док су један део хазбурших територија добиле Италија, Румунија и Пољска.



СПОМЕНИЦИ

У малом месту Евзони, на северу Грчке, општина Поликастро, постоји споменик савезничким војницима (србским, руским, британским, француским и италијанским), који су учествовали у борбама на Солунском фронту.

Док су кости погинулих савезничких војника однете углавном у град Солун, где је 1926. године направљено војничко гробље - Зејтинлик. Ово место постало је место ходочашћа на који долазе Срби не само из Србије, већ и дијаспоре, јер су многима дедови учествовали у пробоју Солунског фрона.

 

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О Солунском фронту је написано на десетине књига у домаћој књижевности, али и у страној... Једна од свакако најпознатијих је "Солунци говоре", аутора Антонија Ђурића, која је издата 1984. године и ту су забележене аутентичне исповести и приче ратника који су преживели пакао Солунског фронта, а потом у силном јуришу ослободили отаџбину за два месеца.Поре

Поред тога снимљено је и неколико документарних филмова, са тематиком Првог светског рата, где се говори о пробијању Солунског фронта.



Посећено је: 505  пута
Број гласова: 10























Skip Navigation Links