Броумов - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Први светски рат

Област: Чешка


Логор Броумов



ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

Шуцкори - Цер - Зејтинлик - Колубара

Добој - Арад - Легет - Јиндриховице

Аустроугарска - Сарајевски атентат

 Гводени пук - Сурдулица - Кајмакчалан

Солунски фронт - Албанска голгота

Мојковац - Чемерно - Топлички устанак

Добруџа - Горничево - Мензел Бургиба

Нежидер - Велики МеђерМаутхаузен

Броумов - Болдогасоњ - Куберг

 

Логор Броумов (нем. Braunau) је један од многорбројних аустроугарских логора који је током Првог светског рата направљен по налогу Бечког двора, за потребе интернације Срба (војника и цивила). Званичан назив овог логора био је „Царски и краљевски логор за ратне заробљенике Браунау” (Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Braunau). Поред Срба, у овом логору било је утамничено и више стотина Руса (војника Царске Русије).

Број логораша по садашњим сазнањима у овом казамату смрти био је око 35.000 људи, готово сви су били србске националности. Најмање 2.674 Срба је овде оставило кости услед: глади, болести, батинања... Услови у овом логору су били застрашујући.

Логор Броумов или "Ранау" се налази на територији данашње Чешке Републике у њеном северном делу, удаљен око 175 км североисточно од Прага. Административно то припада округу Наход.

Броумовски логор је био део геноцидног плана за истребљење Срба, пошто су Хазбурговци осмислили план да ће ратом да униште Србију 1914. године. Аустроугарске власти су за четири ратне године утамничили у својим казаматима смрти најмање 200.000 Срба (свих старосних структура и оба пола), иако најновија истраживања показују да је тај број далеко већи.

Након Великог рата, посмртни остаци Срба из Броумова однете су у крпиту некадашњег логора Јиндриховице, на северозапад Чешке Републике у Карловарски крај, а Влада Краљевине СХС је подигла 1920-их година споменик Броумовским логорашима у оближњем селу Мартинковци.

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Ко хоће да живи нек' мре...
 

У лето 1914. године, Аустро-Угарска монархија је искористила Сарајевски атентат односно убиство аустријског престолонаследника Франца Фердинанда од припадника Младе Босне (Гаврило Принцип, Богдан Жерајић и др.), као изговор да нападне Краљевину Србију, чиме је отпочео Први светски рат.

Послата је депеша из Беча коју ниједна суверена држава не може да прихвати. Тако је крајем јула 1914. Аустро-Угарска објавила рат Србији. Црногорски краљ Никола I Петровић и руски цар Николај II Романов одмах су послали поруке у коме је речено да ће помоћи Србима... Исто тако немачки цар Вилхем II је склопио војни савез са Бечким двором.

Први удар солдата Бечког двора био је у Мачви, када су аустро-угарске јединице под командом Оскара Поћорека прешле реку Дрину и извршиле стравичне злочине тј. геноцид над српским цивилима у Шабцу, Лозници, Осечини, Крупњу и др. Српска војска под командом генерала Степе Степановића је силовито одговорила на ову агресију и после девет дана крвавих борби остварила велику победу у Церској бици августа 1914. године.

Савезници су, одмах после победе у Церској бици, издали директиву Српској Врховној команди, да изврши са својим снагама пробој у Срем и тако одвуку Аустро-угарима што више јединица. Тако је и било, али се неуспешно завршило на Легет Пољу, 6. септембра 1914. код Сремске Митровице, када су настрадали војници Тимочке дивизије.

Аустро-Угарска војска је поново напала Србију у долини реке Јадар и Подрињу... на Гучеву 6. септембра 1914. и касније на Јагодњи, односно Мачковом камену 19. септембра 1914. где су аустро-угарске снаге значајно успорене и заустављене.

 

 

ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Овај логор у Броумову основан је по налогу и сазнању највиших органа власти у Хазбуршкој монархији (Влада, Парламент, Царски двор), јер су сви били сагласни да Краљевину Србију треба уништити (Serbien muss sterbien), а Србе истребити... и тако отворити пут до Босфора, у чувеном германском Продору на Исток (Drang nach Osten).

Броумовски логор (некадашња аустријска покрајина Бохемија) је основан 11. јуна 1915. године у Краловехрадечком крају, округ Наход уз границу са Пољском, када су доведени први затвореници из Нежидера.

 

 

УСЛОВИ У ЛОГОРУ

Услови у овом казамату смрти су били ужасни, јер су затвореници били подељени у неколико одељака, а посебно је био одељак за децу. С обзиром да су у овом делу Чешке зиме дугачке и хладне, многи затвореници су се посмрзавали и умирали од хладноће, јер је температура ишла и до минус 25'С. Лекарска нега није била адекватна, што је додатно погоршавало положај затвореника.

Броумовски логор је једне прилике посетила америчка делегација хуманитараца 1916. године и увидела велики број деце млађе од 16 година живота. Према проценама, у овом логору утамничено је било око 2.000 деце. Они су имали чак и наставу, али искључиво на немачком језику и аустро-угарском програму наставе.

Логораши Броумова су морали да раде најтеже физичке послове, а следовања хране су добијали врло мало. Ко се побунио добијао је тешке батине.

Смртност је била део свакодневнице, па су највише посла имали свештеници и гробари. Сваки дан по десетине логораша је умирало у највећим мукама.

Процењује се да је овде оставило своје кости преко 2.600 Срба, који су покопавани углавном у масовне гробнице, у оближњем селу Мартинковице. Гробови су обележавани дрвеним крстовима. Ретко се дешавало да неки од њих буду обележени другачије, угледније.

 

 

 

ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА

Логор у Борумову је затворен крајем Првог светског рата, када се Аустроугарска монархија распала, почетком новембра 1918. године.

Највећи део посмртних остатака некадашњих србских логораша (али и 133 руска логораша) је пребачен 1927. године у крипту бившег логора Јиндриховице, код Карлових Вари, 300 км на запад. Један мањи део није могао бити ексхумиран због подземних вода.

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Још 1917. године, овде је подигнут споменик србским мученицима и то од самих логораша у Мартинковицама, недалеко самог логора, као монументални крст, који је постављен на пирамидално постоље.

Слова су исклесана на сивом камену, док су кракови крста клесани са плитким рељефима. Са југозападне стране крста налази се лик Исуса Христа са трновитим венцим, где је уписан следећи текст:

 

ОВДЕ ПОЧИВАЈУ ЗАРОБЉЕНИЦИ СРБА И РУСА

На северозападној страни споменика пише још и ово:

"Мир свјем 1914- "
 

 

Текст је изведен из црквенословенског језика, али је прилагођен народном језику. Иза године 1914.  остављена је цртица, са циљем да се упише година завршетка, али то никада није урађено, јер по затварању логора Срби су гледали да се врате у домовину, а чешке власти нису мариле више рачуна о томе. На остале две стране споменика су идентичне поруке написане, али на немачком језику. Недалеко тог споменика налазе се и остаци некадашње логорске капије Броумовског логора.  

 

 

ОДГОВОРНОСТ ЗА ЗЛОЧИНЕ

С обзиром да се Аустроугарска монархија распала почетком новембра 1918. године за злочине који су учињени Србима по геноцидном кључу није одговарао нико.

Одговорност поражених страна није споменута чак ни на Версајској мировној конференцији у Паризу 1919. године. Велике силе су мислиле да је довољно то што је територија Аустроугарске подељена на више делова, а Влада новонастале Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца није никада упутила захтеве Мађарској и Аустрији за испоручивање злочинаца за које се основано сумња да су учествовали у ликвидацијама Срба, било у логорима, било на територији Краљевине Србије.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!
































Skip Navigation Links