1908. У Београду отворен хотел "Москва", подигнут на месту где је била кафана "Велика Србија". Зграду су пројектовали српски архитекта Јован Илкић и група руских архитеката из Санкт Петербурга.

1927. У Београду умро српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Веома су значајни његови радови о Динарском кршу, Балканском полуострву, Јадранском приморју, Шумадији и Панонском басену, миграцијама јужнославенских народа и др. Одиграо је изузетну улогу као саветник српске делегације на мировним преговорима у Паризу послије Првог светског рата.

1993. Код Сребенице у село Скелани упада око 2.500 бојовника муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине под командом Насера Орића, који праве ужасан покољ над Србима цивилима који нису били наоружани. Том приликом је убијено на монструозне начине, већином хладним оружјем најмање 70 Срба махом жене, дјеца, старци... 170 их је рањено, а 30 их је одвдено у логоре.

1998. У Сокобањи, од експлозије метана у руднику "Соко" у Читлуку погинуло 29 рудара.

1999. На Косову и Метохији, шеф мисије ОЕБС-а Вилијам Вокер оптужио српске снаге безбедности да су масакрирале 45 ненаоружаних Албанаца у селу Рачак - за које се испоставило да су заправо припадници терористичке Ослободилачке војске Косова. Управо овај монтирани "случај Рачак", био је изговор НАТО пакту да покрене злочиначку акцију "Милосрдни Анђео", када је у пролеће 1999. извршена агресија и бомбардовање Србије и Црне Горе (78 дана).

2018. У Косовској Митровици, убијен је Оливери Ивановић, народни трибун Срба са Косова и Метохије.

1938. У Берлину се југословенски премијер Милан Стојадиновић састао се са вођом нацистичке Њемачке Адолфом Хитлером, који му је обећао интегритет државе, супротстављање аустријској рестаурацији, савез против бољшевизма и мађарског реваншизма и да неће стварати савез са Италијом опасан за Југославију. Заузврат је тражио сарадњу са Силама осовине.

1942. У Дудику, поред Вуковара, усташе стрељале 15 српских цивила и активиста НОП. Жртве су биле из Бршадина, Борова Насеља и Негославаца.

1964. У Београду, умро српски сликар Ђорђе Андрејевић - Кун, члан Српске академије наука и уметности. Пре Другог светског рата највише је сликао призоре социјалне стварности и друштвеног револта, а као учесник грађанског рата у Шпанији од 1936-1939. и НОР од 1941-1945 - ратне призоре.

1919. У Паризу, отворена Версајска мировна конференција после победе сила Антанте над Централним силама у Првом светском рату. Створене су нове државе: Пољска, Мађарска, Чехословачка, Естонија, Летонија, Литванија и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. На скупу  је било представника 27 држава победница, али право одлучивања су имале само Велика Британија, Француска, САД и Италија. Мировним уговором потписаним 28. јуна 1919. Немачка је преузела одговорност за рат, обавезала се на исплату ратне штете и забрањено јој је наоружавање.

1942. Изнад Сарајева на планини Требевић, муслимански фашисти у униформама клеро-фашистичке НДХ поубијали Рајка Драгаша и његово шесторо дјеце.

1989. У Тирани почео састанак шефова дипломатије балканских земаља, на којем је разматрано више иницијатива за сарадњу, али није било конкретних договора.

1992. У Доњим Раштанима, код Биограда на мору, пронађено је беживотно тело српског цивила Чедомира Алавање (58) из радника Задра, на коме су били трагови насиља.

1916. На Крфу (Грчка) у Јонском мору почеле су да стижу јединице србске војске после повлачења преко Албаније, које су послије месец дана пешачења преко албанских гудура почетком јануара 1916. доспеле до Скадра, где је требало да их прихвате савезнички бродови. Савезничка флота се није појавила и пешачење је настављено ка 160 километара удаљеној Валони, дуж мочварног приморја, па су многи умрли сломљени болешћу и умором. До априла је на Крф пребачено око 140.000 србских војника.

1919. Из Бизерте, француске колонијалне базе у Тунису отпутовао је последњи брод са војницима Краљевине Србије, који су прошли Албанску голготу и дошли ту на лечење и опоравак. Они су били смештени у Бизерти и Мензел Бургибу, и још неколико градова у Северној Африци. Постоји 20 србских војничких гробаља на црном континенту за оне који нису успели да се опораве.

1938. У Београду, умро писац Бранислав Нушић, највећи србски комедиограф, члан Србске краљевске академије, који је бриљантно насликао србску провинцију под династијом Обреновића и Београд с почетка 20. века и између два свјетска рата. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву. Као младић је 1887. осуђен на двије године затвора због сатиричне пјесме "Два раба". Учествовао је као добровољац у србско-бугарском рату 1885. а у Првом светском рату је прешао са србском војском преко Албаније.

1945. У Београду, од последица психофизичке тортуре умро је Петар Бојовић (85), војвода који је ослободио са својим јединицама Београд 1. новембра 1918. године. Њега су заробили припадници ОЗНЕ (југославенска комунистичка тајна полиција), одвели у затвор и мучили до смрти. Сахрањен је без икаквих почасти, а његова породица је прогањана годинама од комунистичког режима. Бојовић је учесник  ослободилачких ратова Краљевине Србије од 1876-1918. У Првом Балканском рату успешно је командовао у код Битоља, против Турака. У Другом Балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход Брегалничке битке. У Церској бици 1914. је успешно командовао и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни после рањавања. После мучког напада Бугара 1915. са неупоредиво слабијим снагама их је спречио да продру на Космет, што је - уз потпору црногорске војске с другог бока - омогућило одступање српске армије преко Албаније, до Крфа. На Солунском фронту лета 1918. разбио је бугарске снаге код Овча поља и Велеса, касније и Ниша.

1993. У Илијашу, у насељу Мраково убијена је дјевојчица Тања Бодирога (13) од гранате која је испаљена са муслиманских положаја. Она је једна од 200 дјеце србске националности који су убијени током босанско-херцеговачког рата у Сарајеву.

1996. У Сарајеву, једна од последњих група србских логораша из муслиманског логора "Силос" у Тарчину, напустила је овај злогласни казамат. Међу њима и Славољуб Јовуичић Славуј, Србин из Босне и Херцеговине који је 1990-их највише дана провео у логорима.

2001. СР Југославија постала чланица Европске банке за обнову и развој.

2007. Црна Гора постала чланице ММФ и Светске банке.

1916. У Терезину (Чешка) вечни сан је уснуо Недељко Чабрновић, припадник револуционарне организације Младе Босне који је скупа са Гаврилом Принципом издржавао вишегодишњу казну робије у аустроугарском затвору због Видовданског атентата на надовојводу Франца Фердинанда, аустријског престолонаследника у Сарајеву 1914. године.

1921. У Београду, умро војвода Живојин Мишић (66), учесник ослободилачких ратова Краљевине Србије крајем 19. и почетком 20. века, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата. У Првом Балканском рату се исказао као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У Колубарској бици, када је србска војска из очајања прешла у контраофанзиву и до ногу потукла аустроугарске окупаторске трупе. Као начелник Штаба Врховне команде руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом - ураганском офанзивом србске војске која је брзо избацила бугарску војску из рата, а онда и аустроугарску и немачку. Сахрањен је у Београду на Новом гробљу.

1992. На Билогори у селу Миљановац припадници хрватске полиције, којима је командовао Никола Ходак, начелник СУП Дарувар, мучки су убили шест  Срба цивила из овог села: Павковић Милица (71) и њн син Перо (48), Обрадовић Бранко (58), Пејић Лазо (58), Јовановић Љубан (60) и Јанковић Мирко (56).

2006. У Аустралији полиција ухапсила Драгана Васиљковића, познатијег као Капетан Драган, на основу хрватске интерполове потернице, која га сумњичи за наводне ратне злочине током грађанског рата у Хрватској 1991-1995. У аустралијском затвору је провео више година, а касније јула 2015. ипак испоручен у Хрватску. Oдатле пуштен у марту 2020. године на слободу. Иначе он је пред хрватским судом осуђен на 13.5 година затвора.

1916. На Цетињу, црногорска влада је по први пут у својој историји 21. јануара 1916. године потписала капитулацију и наредила генералштабу да врате оружје у касарне. Велики број угледних Срба, мушкараца, жена, деце и официра из Црне Горе интерниран је у 68 логора широм Немачке, Аустрије и Мађарске.

1942. У јужној Бачкој, мађарске фашистичке снаге спровеле велику рацију, хапшења и убиства српских, јеврејских, ромских цивила на подручиу Новог Сада,  Чуруга, Госпођинцима, Шајкаша, Ђурђева, Мошорина, Титела, Лока, Гардиновцима, Вилова, Жабља, Бечеја, Србобрана и Темерина. За три дана убијено је око 4.500 Срба, Јевреја и Рома.

1945. У Новом Пазару је јавно стрељан Аћиф Ефендија (58), нацистички колаборациониста и сарадник Вермархта, регионални заступник у Парламенту ткз. Велике Албаније, командант локалних оружаних одреда Бали Комбетара (албанских Балиста) током Другог светског рата. Одговоран је за масовна убиства најмање 7.000 Срба и 220 Јевреја у Рашкој области, пљачку, палеж имовине. Одликован је Гвозденим крстом, највишим немачким војним одликовањем.

1957. У Београду, умро српски композитор, диригент и музички педагог Петар Крстић, који се највише инспирисао српском народном музиком. Завршио је Конзерваторијум у Бечу, био директор музичких школа "Станковић" и "Мокрањац" у Београду, капелник Народног позоришта, шеф Музичког одељења Радио-Београда, уредник "Музичког гласника".

2000. На Косову и Метохији почела разоружавање албанске терористичке ОВК, која је претворена у тзв. Косовски зашитни корпус.

2006. У Приштини, умро Ибрахим Ругова, председник тзв. Републике Косово. Био је дугогодишњи албански сепаратиста и заговорник независности АП Косово и Метохија.

1902. У Италији, Ксенија Анастасијевић (1894-1981) постала прва жена у Србији која је стекла титулу доктора наука, одбранивши с високом оцјеном дисертацију под насловом "Бруново учење о најмањем". Имала је тада 28 година.

1917. У Неждеру (Аустрија), умро србски архитекта Јован Илкић у концентрационом логору. Илкић је знатно утицао на развој архитектуре у Србији у првој половини 20. века. Био је 30 година главни пројектант Министарства грађевина Краљевине Србије и пројектовао је многа значајна здања у Београду: Народна скупштина, Хотел "Москва", "Официрски дом" тј. садашњи Студентски културни центар, зграда Протокола.

1942. На Банији, усташке јединице, потпомогнуте домобранима, отпочеле су осмодневну офанзиву са елементима геноцида на села гдје су Срби имали већину: Свињица, Старо Село, Јабуковац, Млиноге, Јошавица и Комоговина... Зликовце је предводио пуковник ваздухопловства НДХ Иван Мрак. Попаљено и опљачкано је на стотине кућа, а убијено и заклано је најмање 100 жена, дјеце и стараца.

1942. У Подрињу, усташе спроводе велику рацију када је ухапшено преко 180 Срба са подручија Рогатице, Чајнича и Вишеграда. Сви су спроведени у Сарајево, а потом у концентрациони логор Јасеновац, одакле се нико није вратио.

1990. У Београду, прекинут рад 14. конгреса Савеза Комуниста Југославије, након што су делегати СК Словеније и СК Хрватске напустили конгрес. Овај догађај је означио разбијање Југославије и значајно продубио политичку кризу у СФРЈ. Три месеца касније у СР Словенији и СР Хрватској одржани су први вишестраначки избори, где су комунисти поражени, а власт у тим републикама преузимају сепаратистичке снаге, које су наредне 1991. године довеле до рата у Југославији са несагледивим последицама.

1993. У Северној Далмацији, хрватске снаге отпочеле злочиначку акцију на Равне Котаре под шифром "Масленица '93". Том приликом је убијено око 350 војника СВК и цивила, од чега 35 жена и троје деце млађе од 12 година, док се 8 лица води као нестало. У овој акцији су страдала следећа србска села: Ислам Грчки, Кашић, Смоковић и национално мјешовита села: Мурвица, Црно, Земуник, Пољица, Ислам Латински. Срби из тих споменутих села су прогнани, мучени, клани или одведени у хрватске логоре (сплитска Лора, шибенске Кулине и др.) одакле се мало ко вратио жив.

2002. Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Европе.

2004. У Бања Луци, Народна скупштина Србске Републике Босне и Херцеговине одлучила да се приступи промени Устава РС доношењем амандмана, односно променом члана 9. Устава у којем стоји да је главни град Републике Србске - Сарајево.

1916. У Крфском каналу у почело сахрањивање српских војника у "Плаву гробницу". После натчовечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 км пешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно места на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да се сахрањују у море. Према званичним али непотпуним подацима, јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. у Крфском каналу је сахрањено 4.847 српских војника и официра. Сви наши бродови који туда пролазе заустављају се и одају почаст сахрањенима у "Плаву гробницу".

1937. Из Краљевине Југославије отишла је група око 30 Срба отишла у Шпанију да се бори против фашизма. Према незваничним подацима у републиканској армији се борило 1.200 Срба, од којих је погинуло 670.

1995. У Београду, је изненада преминула др Љиљана Милинковић (47), светски признат научник из области акцелераторске физике. Школовала се у Вуковару, Винковцима, Осијеку и Београду... а усавршавање је имала у Милану (Италија) и Ванкуверу (Канада). Живела је у Београду, а радила у Нуклеарном институту "Винча". Докторирала је у Загребу средином маја 1991. године. Њена докторска дисертација је доживела велики успех у свету, а резултати њеног рада објављивани у реномираним светским научним часописима и нашли су примену у пракси. Сматра се зачетником акцелераторске физике у бившој Југославији. Сахрањена је у родном Бршадину.

1999. У Београду, потписан коалициони споразум на савезном нивоу између опозицоне странаке Српског Покрета Обнове и владајућег тандема СПС и ЈУЛ. Тиме је странка СПО ушла у Владу СР Југославије. Ово је једна контраверзна одлука Вука Драшковића, лидера СПО, који је годинама пре тога био оштри политички противник Слободана Милошивића, лидера СПС и председника Србије, касније СРЈ. Сарадња је потрајала месец и по дана.

2006. Код Биоче, недалеко Подгорице, десила се тешка железничка несрећа када су погинула 44 путника, а повређено 258.

1847. У Крагујевцу се родио војвода Радомир Путник, један од највећих војсковођа и стратега нашег народа. Учествовао је у свим ослободилачким ратовима које је србска војска водила крајем 19. и почетком 20. столећа. Истакао се у ослобађању градова Власиначког округа, за време србско-турских ратова 1876-1878. А пре тога је био командант Дунавске дивизије. Касније, после убиства краља Александра Обреновића, постављен је 1904. године за министра војног и начелника Генералштаба српске војске. У Првом Балканском рату 1912-1913 његовом стратегијом српска војска је победила у Куманову и Битољу, те ослободила Јужну Србију. Касније је 1913. успешно одбио и осујетио бугарске нападе код Брегалнице. Успешно је маневрисао србском војском на Церу и Колубари 1914. а касније је водио стратегију код повлачења србске војске у јесен 1915. преко Албаније. У току повлачења србске војске тешко је оболио и упућен је на лечење у Француску, где је умро 17. маја 1917.

1937. У Београду потписан споразум о вечном пријатељству између Краљевине Југославије и Бугарске. Овај споразум је проистeкaо je из новог прaвцa у бугaрскоj спољноj политици нaстaлог нaкон прeврaтa 19. мaja 1934. годинe. У нaстоjaњу дa пробиje изолaциjу коjом су je окружили сусeди, Бугaрскa je посeглa зa компромисимa у односимa сa Jугослaвиjом. Први пут послe много годинa Вардарска Мaкeдониja прeстaje дa будe приоритeт бугaрскe спољнe политикe. Потeнциjaли овог споразума нису оствaрeни у потпуности. Бугарска је почетком априла 1941. прекршила овај споразум, јер је напала заједно са Немачком и њеним савезницима југославенску територију и при томе заузела Неготинску Крајину и Вардарску Македонију. Током Другог светског рата бугарска фашистичка војска починила је стравичне злочине над српским народом.

1991. У Вировитици су лишени слободе чланови милитантне партије ХДЗ, а међу њима и Ђуро Дечак, повјерљиви сарадник Мартина Шпегеља бившег југославенског генерала (и дезертера) који је организовао илегално наоружавање за потребе МУП СР Хрватске, како би се створиле паравојне формације. Ово хапшење је била акција Контраобавјештајне службе ЈНА која је имала за циљ да онемогући растурање Југославије... На крају су Генералштаб у Београду и Влада СФРЈ саботирали овај процес сузбијања сепаратизма што је довело до несагледивих последица.

2001. У Београду, главни хашки тужилац Карла дел Понте уручила министру правде СР Југославије Момчилу Грубачу налоге за хапшење и оптужнице подигнуте против појединих југославенских грађана које су објављене и већ раније достављене југословенским властима.

2003. У Београду, Веће република СР Југославије ратификовало већином гласова Закон о потврђивању уговора о двојном држављанству између СРЈ и Босне и Херцеговине.