1913. У Рибарској Бањи, између Крушевца и Прокупља, краљ Петар I Карађорђевић потписује Декларацију о повратку Косова и Метохије у састав Краљевине Србије. Тиме је остварен сан предака који су у деценијама након Косовске битке изгубили државу и потпали под власт Османлијске империје, поздрављали мушку новорођенчад "Добродошао осветниче Косова"... Да би  у ослободилачком Првом балканском рату октобра 1912. србске јединице под командом генерала Божидара Јанковића ослободиле Космет од Турака.

1941. У Врелој, покрај Босанског Брода, на сјеверу БиХ, усташе убијају 6 србских земљорадника.

1941.  У Шишатовцу, манастиру на Фрушкој Гори ухапшена 4 православна монаха од усташа, који су овдедени у концентрциони логор у Славонској Пожеги, а касније убијени.

1942. У Вуковару,  усташе под командом Виктора Томића хапсе 13 припадника НОП-а, који су касније убијени на стратишту Дудик. 

1992. У Смолући, недалеко Тузле, јединице Војске Републике Србске: Гарда "Пантери" из Бијељине и 1. Озренска бригада са дијеловима 2. и 3. Мајевичке, које је предводио Љубиша Савић Маузер, крећу у ослобађање овог села у општини Лукавац, подно Мајевице. Ово село Смолућа је скоро три мјесеца било под опсадом и гранатирањем муслиманско-хрватских снага, да би после три дана жестоких борби србски борци су успјели да направе коридор и спасу 7.500 Срба, који су у колонама напустили своја огњишта. Ово је била једна од најхуманијих операција ВРС током Отаџбинског рата 1990-их.

1995. У Плавну, малом далматинском селу (засеок Грубори) код Книна, припадници хрватске специјалне полицијске јединице "Лучко" врше масакр над шест српских цивила, неколико дана након "Олује".

1939. У Београду је потписан споразум између Драгише Цветковића, премијера југославенске краљевске владе и Владимира Мачека, вође Хрватске сељачке странке, о стварању Бановине Хрватске, у коју су ушле: Савска и Приморска бановина, као и срезови Шида, Дубровника, Брчког, Фојнице, Травника, Дервенте и Градчаца, који до тада никада нису били хрватске територије. Овим је учињен преседан и неправда према српским етничким крајевима, који су на силу угурани под власт Загреба.

1941. У Дервенти усташе хапсе 42 Срба, које одводе до моста у Босанском Броду, те их бацају у Саву, пошто су их претходно убили.

1941. У Високом  у БиХ, усташе у логор Госпић одводе 57 Срба и Јевреја, одакле се нико није вратио.

1942. У Лежимиру, на Фрушкој Гори, усташе праве рацију и покољ над српским цивилима. 39 их је убијено, а 156 је одведено у концентрациони логор Јасеновац.

1942. У Срему, од Вуковара до Земуна, похапшено је 140 жена и 26 дјеце, који су одведени у логор Јасеновац. Ову акцију је водио Виктор Томић и Еуген Дидо Квартерник.

1942. У Јастребарском, борци Осме Кордунашке дивизије НОВЈ, су ослободили и уништили специјалан хрватски логор Јастребарско, за српску и јеврејску децу. У овом логору је убијено око 450 деце.

1945. У Београду, одржано Треће заседање АВНОЈ-а, где су потврђене одлуке из Јајца (29.11.1943.) и савезничке конференције са Јалте. Док је АВНОЈ променио име у Привремена Народна Скупштина. Такође је усвојена декларација о припајању територија од Задра до Трста будућој југославенској држави.

1991. У Вуковару су убијени Срби циивли: Илија Лозанчић и Желимир Сремац, од стране хрватских паравојника. До ратних дејстава у Вуковару је убијено преко 200 Срба цивила.

1991. У Сиску је убијен Драган Рајшић, Србин цивил. Ово је била редовна пракса у највећем граду на Банији током 1991-1992, када је преко 610 Срба убијено, иако индиције показују да та бројка иде и преко 700... а организатор тих киднаповања и убистава био је Ђуро Бродарац, шеф Полиције у Сиску..

1916. У Београду је умро књижевник Петар Кочић, један од најистакнутијих бораца против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. Чувен по својим новелама у којима је на сатиричан начин описивао живот и муку земљорадника у окупираној Босни и Херцеговини.

1942. У Вуковско, село поред Купреса (БиХ), усташе упадају, где праве покоље, пљачку и палеж према србском становништву. Поклано је 75 жена, дјеце и стараца.

1942. У Двору на Уни, у шуми Растовачам хрватске усташе убијају 25 српских цивила из села Остојића и Жировца.

1942. На Фрушкој Гори, усташе и немачке СС јединице хапсе српске избеглице из сремског села Лединци. Жене и децу су пустили кућама, а мушкарце одвели у затвор у Сремску Каменицу, одакле се мало ко вратио жив.

1992. У Лондону је завршена дводневна конференција о бившој Југославији, где су представници Срба из БиХ прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УНПРОФОР-а, као и да се повуку са неких територија под њиховом контролом.

1992. У Кукавицама, село између Рогатице и Горажда, муслиманске јединица Армије Босне и Херцеговине починиле стравичан масакр над колоном српских прогнаника. Убијено их је 25 у заседи, а рањено 80 Срба.

1994. У Републици Српској почео је референдум, о мапи територијалног разграничења у бившој БиХ, коју је поднијела тзв. Контакт група. Срби су одбили понуђени план послије чега је настављена економска и политичка блокада СР Југославије према Републици Српској, уведена 5. августа 1994. године.

2003. У Београду, Скупштина Србије усвојила Декларацију о Косову и Метохији, којом је потврђено да је Космет дио Србије. У документу пише да се државни суверенитет и територијална недјељивост Србије, као државе, односи и на јужну покрајину.

1910. На Цетињу, у Народној Скупштини кнез Никола I Петровић, добија титулу краља, а Црна Гора, постаје краљевина.

1942. У Шиду, усташе под командом Виктора Томића праве рацију, у којој је ухапшено 137 Срба цивила, међу којима и сликар Сава Шумановић. Они су одведени у Сремску Митровицу на стрељање наредних дана, а једино се Стеван Маријан успео извући жив.

1942. Око Фрушке Горе  хрватски фашисти (усташе и домобрани) спроводе масовна хапшења српских избеглица који су се склонили у шуме. Највише их је похапшено из села Раковац.

1943. У Софији је умро бугарски цар Борис III... врховни командант бугарских фашистичких јединица у Другом светском рату који је учествовао у агресији и комадању Краљевине Југославије априла 1941. године.

1991. У Београду, после тешке болести је умро патријарх Герман, који је СПЦ предводио током 1958-1990. Рођен је у Јошаничкој Бањи 19.08.1899. од оца Михаила и мајке Цвете. Школовао се у Великој Дренови, Крушевцу, Београду и Сремским Карловцима. Био је епископ Будимски, а касније и епископ Жички. Док је био на челу СПЦ 32 године иако у тешким околностима успео је много тога да спаси и сачува. Обновио је манастир Жича који су уништили Немци. Успео је да издејствује обнову манастира Студенице, Лазарице и многих других. Сви важнији храмови СПЦ у тадашњој Југославији стављени су под заштиту републичких и покрајинских Завода за заштиту споменика културе. Једна од његових највећих заслуга је тај што је успео да се избори да се настави изградња Храма Светог Саве у Београду — после вишедеценијске борбе градња је одобрена 1984. године. Обновио је рад православне богословије у манастиру Крки, у Далмацији. Такође велика заслуга му је што ткз. Македонска православна црква није добила аутокефалност и што је тако изборио јединственост СПЦ. Сахрањен је унутар Цркве Светог Марка у Београду.

1991. У Врличким Цвиљанима, покрај Дрниша (Далмација), убијен брачни пар српске националности Марковић Ђуро и Цвита.

1995. У Сарајеву на пијаци "Маркале" пала је минобацачка граната која је усмртила 37 људи и 85-оро ранила. За овај злочин оптужена је србска војска у Босни и Херцеговини, али та чињеница није никада доказана. Јер је немогуће да под тим углом граната падне на пијацу која је окружена зградама. Ово је био доказ пуковника Андреја Демуренка из руских мировних снага ОУН у Сарајеву. НАТО пакту је то био повод за вишенедељно бомбардовање Србске Републике у БиХ наредних дана 15 дана, што је отворило шансу муслиманским и хрватским снагама да освоје србске положаје.

2000. У Госпићу, убијен Милан Левар, од подметнуте ауто-бомбе, кључни сведок о масовним убиствима српских цивила из Госпића у октобру 1991. године. Његов исказ су узели истражиоци Хашког Трибунала. Левар је био једини хрватски војник који је јавно проговорио о неделима својих сабораца из хрватске (пара)војске. Оставио је иза себе жену и двоје деце.

1941. У Љубљенициа, општина Столац (Херцеговина), усташе хапсе 24 српска цивила, који су живи спаљени у једној штали у том селу.

1942. У Голубинцима, покрај Старе Пазове, усташе су убиле 7 српских земљорадника у пољу и виноградима.

1942. У Сремској Митровици, усташе под командом Виктора Томића, хапсе више од 100 Срба, под лажном оптужбом да су помагачи НОП-а. Они су стрељани наредних дана у Ср. Митровици.

1944. У Лондону, под притиском британског премијера Винстона Черчила, југославенска влада у избеглиштву и краљ Петар II Карађорђевић, су се одрекли јавно Драгољуба Драже Михаиловића, врховног комаданта ЈВуО, те су позвали његове (четничке) јединице да признају команду Јосипа Броза Тита и пређу у НОВЈ. Ово је преседан у српској историји.

1968. У Девичу, игуманија манастира мати Параскева упућује драматични апел, којим се обраћа патријарху српском г. Герману, у коме га моли да нешто предузме поводом албанског насиља над монахињама и српским становшнитшвом, коме се свакодневно отима имовина и пали летнина, без икаквих санкција.

1991. У Вуковару, хрватске паравојне снаге отпочеле нападе на касарну Југославенске Народне Армије и при томе грађане србске националности држали као таоце за "живи штит". Борбе за Вуковар су потрајале до 18. новембра 1991. када је град коначно ослобођен.

1995. У Београду, државна руководства Републике Српске и СР Југославије договорили се о формирању јединствене делегације за мировне преговоре у Дејтону, на челу са председником СРЈ, Слободаном Милошевићем.

2015. У Београду је преминуо историчар, академик проф. др. Милорад Екмечић (86), члан Сената србског народа у БиХ. Родио се и одрастао у Пребиловцима, код Чапљине. Током Другог свјетског рата усташе су му убили 78 рођака. Школовао се у Чапљини и Мостару. Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875-1878” одбранио је 1958. године у Загребу и она је до сада доживјела три издања. У Сарајеву је живио и радио до маја 1992. године када је био ухапшен од муслиманских паравојних формација и малтретиран, стављен у кућни притвор. Успјева да побјегне на слободну територију РС и одлази у Београд гдје је био редован професор на Философском факултету. Одликован је више пута: 2004. године Кочићевом наградом, 2010. године са Орденом части за златним зрацима, 2011. године Орденом Светог Саве... Удружење историчара Србске Републике носи име по њему.

1941. У Подгредини, између Босанске Крупе и Цазина, усташе под комадном хоџе Бећира Борића, убијају 170 жена, дјеце и стараца (највише српске националности), чији су лешеви бачени у једну пећину шуме Касаповац. Велики број жена је силован, а успјела су само два дјечака да се спасу. 19 српских породица је истребљено.

1941. У Читлуку, општина Козарска Дубица, усташе починиле стравичан покољ над српским цивилима, а највише је страдало из породице Јандрић.

1942. У Слуњу, у селима Јамарје и Грабовац, усташе су убиле 73 становника кордунашких Срба.

1942. У Свилошу, крај Илока, усташе су ухапсиле 55 мештана, који су стрељани наредних дана.

1942. У Сремској Митровици стрељано 150 Срба који су два дана раније ухапшени приликом усташке рације у Шиду, а међу њима и сликар Сава Шумановић.

1946. У Љубљани, Суд СР Словеније осудио Георгија Рожмана (словеначког надбискупа), у одсуству на 18 година затвора, због сарадње са немачким нацистима током Другог светског рата и подстрекивања злочина над Србима и идолошко-политичким противницима. Рожман је "пацовским каналима" пребегао у Аустрију и живео до 1959. у емиграцији (САД) где је и умро. Врховни суд Словеније га је 2009. године рехабилитовао.

1995. Авиони НАТО пакта отпочели страховито бомбардовање Републике Српске, које је трајало двије недеље. Циљ је био присилити руководство РС на преговоре о "мирном" рјешењу сукоба у Босни и Херцеговини, односно окончање рата који је трајао 3.5 године. Муслиманске и хрватске јединице су тако освојиле западне дијелове РС, одакле је прогнано 170.000 Срба. Ова операција бомбардовања РС позната је као "Намерна сила".

1995. У Босни изнад Пала официр ВРС Александар Студен оборио француски авион Мираж, чиме се уписао у историју као војник који је оборио непријатељски авион у својој земљи. Француски авиони су дејствовали по положакима Срба, у склопу НАТО агресије на Србску Републику Босну и Херцеговину.

1941. У Понорцу, код Слуња, усташе ухапсиле 5 Срба, који су одведени у Карловац, гдје су наредних дана убијени.

1941. У Поплату, општина Столац, усташе су ухапсиле 11 житеља овог херцеговачког села, те их живе бацили у јаму.

1941. У Лозницу после једнодневних жестоких борби ушле јединице ЈВуО под командом потпуковника Веселина Мисите (Херцеговац из Мостара), који је том приликом и погинуо. Лозницу је окупирала била немачка XI чета 738. пешадијског пука. Команду над одредом преузели су капетан Богдан Дрљача и потпуковник Јован Марјановић.

1942. У Сремској Митровици, у селима Лаћарак и Манђелос, усташе и СС јединице састављене од фолксдојчера хапсе 19 мештана Лаћарка и 68 мештана Манђелоса, који су наредних дана стрељани у Вуковару и Ср. Митровици.
 

1941. Код Босанске Крупе, у селима: Пиштaлинe, Подгомилa, Пeрнa и Подврaн... на лијевој обали Уне, усташе праве стравичан покољ над 140 Срба цивила (углавном дјеца, старци и жене), имовина је спаљивана, а стока похарана. Један дио становништва се успио извући.

1942. Код Нове Градишке у славонском делу Посавине, у селима Бенковац Окучански и Цаге, усташе масовно хапсе Србе цивиле и шаљу у концентрационе логоре (Сисак, Стара Градишка и Јасеновац), одакле се мало ко вратио. 

2003. Код Гњилана, у селу Церница на Косову и Метохији албански екстремисти су бацили две ручне бомбе на кућу Србина Миломира Савића (35), том приликом је он рањен у ноги и превезен у америчку базу "Бондстил". Тамо је преминуо од непружања благовремене лекарске помоћи. Након тога уследило је исељавање Срба из тог села у централне делове Републике Србије.

2013. Код Задра у мјесту Ровањска самоубиство је извршио Звонко Бушић (67) хрватски емигрант, робијаш и терориста који је предводио групу што је извршила отмицу авиона у САД и том приликом погинуо је један амерички полицајац. Након 32 године робијања у федералним затворима вратио се у домовину гдје му је приређен величанствен дочек.

2023. У Загребу је умро хрватски политичар и дисидент Иве Ливљанић (85) који је током раних деведесетих година 20. вијека имао запажену улогу у разбијању Југославије, јер је као римокатолички публициста и философ имао контакте са Ватиканом гдје је жестоко лобирао за остваривање Тисућљетног сна. Током 1992-1998 је био амбасадор Хрватске при Светој столици. Остаће упамћен по томе што је био градоначелник Задра 1991. када је са првацима странке ХДЗ осмислио и спровео "Кристалну ноћ" тј. дивљање и рушилачки поход према локалима и кућама чији су власници Срби. Ово је довело до масовног егзодуса србског живља из тог дијела Далмације.

1910. Код Босанског Петровца, родио се Скендер Куленовић, члан САНУ, аутор потресне поеме "Стојанка мајка Кнежопољка", коју је као учесник Другог свјетског рата створио у јеку најжешћих борби, током усташке офанзиве на планини Козари.

1941. Код Сарајева у селу Дрозгометва, ухапшено, па убијено 84 Срба, становника овог села од стране усташа. Сви они су одведени у концентрационе логоре и убијени.

1941. Код Коренице, из Новог Села, усташе хапсе 31 Србина цивила, које одводе на стратиште Гаравице, код Бихаћа, гдје су ликвидирани.

1975. На Чакор планини у сјевероисточној Црној Гори, Албанци желећи да силују дјевојку Бранку Р. Ђукић, убијају је и остављају њен леш на путу. Овај случај је прерастао у легенду, због одлуке њеног оца Рада да освети своје дијете.