1916. У Мојковцу (Црна Гора), после два дана жестоких борби, војска Краљевине Црне Горе, под командом сердара Јанка Вукотића, извојевала велику побједу над аустро-угарском војском, чиме је направила одступницу србском народу и војсци, који су се повлачили преко Албаније, до Драча и Скадра, а послије до острва Крф.

1943. У Њујорку (САД), умро србски физичар и проналазач Никола Тесла, један од највећих умова у историји науке, посебно електротехнике, творац "новог техничког поретка", чијим је изумима постављен темељ и правац вртоглавог научно-техничког развоја људског рода у 20. вијеку. Патентирао је око 700 проналазака у области наизмјеничне струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примјену. Одржавао блиске контакте с отаџбином. Рођен је као четврто дијете Милутина и Ђуке Тесле у свештеничкој православној породици у србском селу Смиљан код Госпића у Лици.

1992. Код Новог Марофа, у хрватском Загорју, југославенски војни пилот Емир Шишић са својим авионом МИГ-21, обара хеликоптер који је без одобрења ушао у територију још увек постојеће државе СФРЈ. Иако годинама постоји теорија да су у поменутој летилици били чланови Посматрачке мисије Европске заједнице, основано се сумња да је то био хеликоптер МУП-а Хрватске који је радио на кријумчарењу оружја из Мађарске.

1993. У Кравици, покрај Сребренице око 3.000 припадника муслиманске Армије БиХ које предводи Насер Орић, комадант 28. дивизије, праве етничко чишћење србског становништва у овом селу. Тада је рањено 82 Срба, нестало 7 мештана, а убијено око 50 мјештана, док је више од 1.000 мјештана преко ријеке Дрине потражило спас у Републици Србији.

1938. У Брдарици између Ваљева и Шабца се родио владика Атанасије (Зоран) Јевтић. Током деведесетих година био је кратко епископ банатски, а касније епископ захумско-херцеговачки и приморски. Заједно са својим вјерним народом био је на бранику отаџбине када се водио рат. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду и замонашио се децембра 1960. године. Школовао се у Грчкој, Турској, Француској... Касније је објављивао низ значајних радова из философије и теологије. У Фочи је био изабран 1994. године за првог ректора Духовне академије "Свети Василије Острошки"... Сматра се врсним православним теологом посљедњих деценија. 

1943. У Сиску, је затворен дјечији логор.  Логор за српску дјецу у Сиску је био највећи логор за дјецу у Независној Држави Хрватској и уз остале логоре у НДХ, једино место на свијету у коме су улогорена и убијана искључиво дјеца, највише са Козаре, Баније, Кордуна...

1992. У Београду, Савезни секретар за народну одбрану Вељко Кадијевић, поднео је оставку, а како није имао наследника на тој функцији, он је био последњи министар одбране СФРЈ. За њега се вежу бројне контраверзе везано за растурање СФРЈ 1991-1992 и почетак рата на тлу исте, из разлога што није направио прогласио ванредно стање и извршио државни удар, а све оне који су имали шовинистичке поруке или учествовали у илегалном наоружавању сепаратистичких снага похапсио. Штавише, када је Контраобавештајна служба ЈНА прикупила довољно доказа да се вође странке ХДЗ ставе "иза браве", Кадијевић је јавно обелоданио на седници Врховног Савета одбране 29.11.1990. шта се спрема, тиме је акција хапшења пропала, а Југославија наставила да срља у рат и разбијање.

1916. У Бизерту, француска колонијална база у Тунису дошли су први рањеници и војници Краљевине Србије, који су прошли Албанску голготу. Они су били смештени у Бизерти и Мензел Бургибу, и још неколико градова у Северној Африци. Они који су се опоравили враћани су на Солунски фронт, а они који су умирали сахрањивани су ту. Постоји 20 србских војничких гробаља на црном континенту.

1942. У Банату,  припадници злогласних нацистичких СС одреда, које су сачињавали углавном домаћи "фолксдочкери" стријељали 150 симпатизера НОП-а, највише у Петровграду и Кикинди. Истог дана мађарске фашистичке власти почеле су масовно хапшење и убијање Срба с друге стране Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано је још 60 Срба.

1992. У Сарајеву, реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање од Европске заједнице, Срби прогласили Србску Републику Босну и Херцеговину, која остаје у саставу СФР Југославије као њена федерална јединица, и то на основу референдума који је спроведен 9. и 10. новембра 1991. године.

1993. У Мостару, припадници Хрватског Вијећа Одбране улазе у породичну кућу Вуковића, ул. Пут прекоморских бригада бр. 139. и том приликом су убили србску породицу Вуковић: Десанка (75), Дивна (44), Љубица (65) и Лука (51). Кућа је након злочина, опљачкана, минирана и разорена.

1999. Код Чајнича убијен од француских припадника СФОР-а у засједи Драган Гаговић (38) бивши командант специјалне јединице полиције МУП-а РС за вријеме босанско-херцеговачког рата. Са њим у возилу је било петоро малољетне дјеце која су пуком срећом преживила.

2001. Бивши председник Републике Србске Биљана Плавшић добровољно отпутовала у Хаг, где је. Тужилаштво Хашког Трибунала подигло против ње оптужницу у јулу 2000. године.

2007 У САД, америчка обавештајна служба скинула ознаку тајне са докумената који описују улогу Томислава Мерчепа комаданта злогласне хрватске специјалне полицијске јединице "Јесење Кише", када је починио и директно наредио бројне злочине над Србима: Госпић, Загреб, Кутина, Пакрачка пољана, Вуковар...

2008. У Бања Луци, председници Народне скупштине Србије и Републике Србске потписали Споразум о сарадњи два парламента.

1909. У Солуну (Грчка), рођен српски физичар и хемичар Павле Савић, један од проналазача процеса нуклеарне фисије, професор Београдског универзитета, председник Српске академије наука и уметности од 1971. до 1981. Светски познат научник постао је кад је с Иреном Жолио - Кири 1937. и 1938. открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. У Другом светском рату је од почетка био у партизанском покрету отпора, а после рата организовао је Институт за нуклеарне науке у Винчи код Београда.

1920. У Женеви (Швајцарска) је основано Друштва (Лига) народа, која је претеча Организације Уједињених Нација.

1929. У Загребу, основан усташки покрет од педсесет "правашких" омладинаца, који је врло брзо забрањен због својих шовинистичких идеја и расних побуда. Овај покрет је 1930-их година опстајао у емиграцији, односно Италији и Аустрији захваљујући великој помоћи Ватикана и Бенита Мусолинија, а касније и Адолфа Хитлера. Након напада Сила Осовине на Краљевину Југославију априла 1941. овај покрет је добио државу - НДХ, која је за четири ратне године однела више од 1.500.000 Срба.

1946. У Лондону (Велика Британија) почела прва седница Генералне скупштине УН, чиме је Друштво народа званично престало да постоји.

1946. У Будимпешти извршена смртна казна стрељањем за Ласлоа Бардошија (56), некадашњег мађарског министра спољних послова, а касније и премијера Владе у време када је Хортијев режим извшрио са Вермархтом инвазију на Краљевину Југославију као Хитлеров савезник. За неколико месеци окупације Бачке и Барање војно-полицијске снаге под његовом контролом су десетине хиљада Срба убили и стотине хиљада прогнали.

1992. У Вировитици припадници хрватске паравојске Ивица Мајетић и Дарко Пипл, извршили убиство србског цивила Душка Шапоње, док су његову невјенчану супругу Дубравку Јагодић силовали у присуству њиховог малољетног сина и њене мајке.

1878. У Нишу после неколико векова се завијорила србска тробојка. Тачније Војска Кнежевине Србије је ослободила овај град од Турака, а највећи допринос је дала Браничевска бригада на Чегарском брду. Тако је у Ниш ступио владар Милан Обреновић, Кнез Србије.

1882. У Херцеговини избио четврти устанак познат као Улошки устанак. Ова народна буна је избила због незадовољства народа одлукама Земаљске владе око аграрне реформе (аустријски намјесници су тражили порез на трећину или четвртину, а раније 1878. била је седмина или чак осмина). На чело устаника стао је Стојан Ковачевић, чија је глава уцјењена на 100 дуката. Улошки устанак је трајао неколико недјеља. Власти Кнежевине Србије тада нијесу помагале устанике.

1942. У Лондону, југословенска избјегличка влада у Другом светском рату за министра војске, ратне морнарице и ваздухопловства поставила Драгољуба - Дражу Михаиловића, пуковника југословенске војске и вођу четника у окупираној земљи.

1989. У Подгорици, завршена тзв. Антибирократска револуција односно смена дотаташњег комунистичког руководства, а њих наслеђују Момир Булатовић и Мило Ђукановић, такође из Комунистичке партије Црне Горе, али друге струје. Ова коалиција је владала Црном Гором свега 6 година, а онда су се и они поделили.

1995. У Анкари, турски дневник "Сабах" затражио од вође босанских муслимана Алије Изетбеговића да се изјасни је ли за диктаторску или демократску државу и објашњење о судбини 350 милиона долара с рачуна отвореног у Швајцарској, с којег су он и чланови његове породице подизали новац. Писање листа изазвало је велику буру, али одговори никад нису дати.

2001. У Загребу, влада Хрватске донела одлуку о преузимању и коришћењу документације бившег председника Фрање Туђмана, према којој ће ове документе преузети Државни архив, што према хрватским законима, значи да они неће моћи бити коришћени док не прође 30 година од њиховог настанка, осим у посебним случајевима када то одобри влада.

2001. У Бечу, Стални савет ОЕБС-а усвојио одлуку о успостављању своје мисије у СР Југославији.

2001. У Београду, југославенска влада донела одлуку о обнављању дипломатских односа између СР Југославије и Републике Албаније, који су прекинути 17. априла 1999. као последица активне подршке и учешћа Албаније у агресији НАТО на Југославију и територијалних претензија према Косову и Метохији.

1942. У Црној Гори, италијански гувернер окупиране Црне Горе у Другом светском рату генерал Пирцио Бироли наредио је да се за једног убијеног или рањеног италијанског официра стрељају 50 Срба, а за подофицира или војника 10 цивила.

1992. У Загребу отпочео са радом хрватски логор Керестинац. Овај казамат смрти је основан два мјесеца раније када су припадници Војне полиције ткз. Збора Народне Гарде почели са уређењем дворца Керестинец који је и 1941. био у систему логора НДХ. Раних деведесетих година 20. вијека кроз њега је прошло преко 250 Срба цивила, углавном са подручја Загреба и Сиска, али и припадника ВРС и бивше ЈНА. Керестиначки логор је само један од 221 логора колико их је било на тлу авнојевске Хрватске тоом рата 1991-1995... Цијели државни и војно-полицијски врх у Туђмановом режиму је био упознат са постојањем логора Керестинац, али нико није учинио ништа да се то зло заустави...

1993. У Женеви (Швајцарска), на мировним преговорима председник Републике Српске Радован Караџић прихватио уставне принципе предвиђене "Венс-Овеновим" мировним планом за Босну и Херцеговину.

1995.  У Њујорку (САД), Савет безбедности УН за још сто дана продужио делимичну суспензију санкција Савезној Републици Југославији.

1996. У Босни и Херцеговини, стигле прве руске јединице у саставу ИФОР-а, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата.

1894. Код Ваљева у селу Мургаш, општина Уб родио се Михаило Маџаревић (71) официр Краљевине Србије, који је током Великог рата одликован лично од краља Петра I Карађорђевића. Био је специјалиста за посебне задатке. Један од таквих је уништење бугарског бункера на Кајмакчалану. После Првог светског рата је у Бијељини оженио протину кћи и имао са њом троје деце. У Другом светском рату је заробљен и одведен у Немачку у логор... одакле није хтео да се врати у домовину због комуниста, па је емигрирао у Америку. Умро је 20. фебруара 1965. године у Либертвилу (САД) и сахрањен у порти манастира Св. Саве, далеко од отаџбине.

1945. У Београду се упокојио митрополит загребачко-љубљански Достеј (Васић). Био је врло образован и говорио чак три свјетска језика. Школовао се у Русији, Француској, Њемачкој и Швајцарској. Током Другог балканског рата бива хиротонисан за епископа нишког, а за митрополита је устоличен 1933. године. Током Великог рата бива утамничен од Бугара у концентрациони логор, али је преживио. Стварањем клеро-фашистичке НДХ нашао се на удару хрватско-усташког режима који су предводили поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Недјељама је свирепо мучен 1941. године и најпосље послат марвеним возом у окуприани Београд, гдје се упокојио у манастиру Ваведење од посљедица психо-физичке тортуре.

1995. У Вашингтону, бивши државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио у америчком Конгресу да су рат у бившој Југославији изазвале Словенија и Хрватска и да у сукобима који су уследили Срби ни издалека нису једини кривци.

1997. У Београду, на дочеку Нове године по Јулијанском календару окупило се 700.000 људи.

2001. У Љубљани, отворена амбасада СР Југославије.

2004. Хашки трибунал је издао захтеве за хапшење 12 Срба на територији Републике Српске: Љубомира Боровчанина, Милана Лукића, Драгомира Милошевића, Средоју Лукића, Винка Пандуревића, Вујадина Поповића, Саву Тодовића, Драгана Зеленовића, Стојана Жупљанина, Гојка Јанковића, Горана Боровницу и Љубишу Беару.

1922. У Београду, умро генерал Павле Јуришић - Штурм, комадант Треће армије. Био је један од најистакнутијих србских официра у Балканским ратовима (1912-1913) и у Првом светском рату (1914-1918), веома заслужан за блиставе победе србске војске у србско-турском рату (1886-1887), али и касније над аустроугарском армијом у Церској и Колубарској бици 1914. године. За своје заслуге и допринос одбрани отаџбине добио је бројна одликовања.

1942. У Драксенићу, код Босанске Дубице, подно планине Козаре, усташе и домобрани извршиле стравичан покољ над преко 200 Срба, углавном жена и дјеце тако што су их све спровели у православну цркву и тамо убили. Убијено је око 90 дјеце млађе од 14 година... Овај злочин је сличан ономе у Глинској цркви, крајем јула 1941. године.

1942. У Воћину подно Папука хрватске усташе из Подравске Слатине потпомогнуте са појачањем из Осијека, Вировитице и Белишћа... извршиле покољ над око 350 Срба цивила, махом жена, дјеце и старчади. Овај злочин се сматра једним од најужаснијих на подручју Славоније током Другог свјетског рата, насеље Кометник је спало међу најстрадалнија у НДХ.

1953. У Београду, Јосип Броз Тито преузима дужност председника Југославије, владавши суверено до маја 1980. године. Његова владавина је испуњена бројним контраверзама. Још током Другог светског рата имао је врло чудне одлуке, на штету србског народа (уводећи са сарадницима нове нације, републике и језике). Одмах након Другог светског рата почео је немилосрдни обрачун са присталицама монархије, а мало после и са симпатизерима СССР-а. Тако је југославенска тајна полиција ОЗНА, за 10 година убила и затворила у логоре више од 160.000 људи, највише Срба. Никада за живота није посетио највеће србско стратиште Јасеновац. Допуштао је Албанцима на Косову и Метохији да врше насиље над Србима и православним свештеницима и светињама. Водио је полтику дерурализације, индустријализације и социјалистичког самоуправљања, тако што се задуживао великим кредитима код ММФ-а. Имао је и обрачуне са својим најближним сараднцима: Алексадар Ранковић, Слободан Пенезић Крцун и др.

1972. У Горњим Лесковицама, крај Ваљева, родио се јунак новог доба Стојадин Мирковић звани Цоле. Херојски је погинуо у обрачину са хрватским паравојницима у Бјеловару 29. септембра 1991. године.

1991. У Београду, умро србски филолог Михаило Стевановић, професор Београдског универзитета, члан Србске академије наука и уметности. Објавио је више од 600 радова, укључујући монументално граматичко дело "Савремени србскохрватски језик".

1992. У Србску Крајину, у оквиру Венсовог плана за бившу Југославију стигла прва група од 20.000 припадника ОУН односно плавих шлемова. Ово није омело напад хрватских снага на западну Славонију 1. маја 1995. и на Книнску крајину 4. августа 1995. када је извршена "Олуја".

2001. На Банији, посље 5.5 година избјегавања потјера лоциран је Живко Кораћ (44). Борба са нападачима трајала је више од два сата. Да не би пао жив у руке непријатељу Кораћ је активирао бомбу на грудима. Био је то посљедњи војник који је погинуо у униформи Војске РС Крајине.

1905. У Куманову, бугарски шовинисти убили из заседе српског проту и познатог борца против Турака Атанаса Петровића, кад се враћао из цркве, у народу познатог као поп Ташко.

1920. У Софији, на трећој конференцији балканских социјалдемократских партија основана Балканска комунистичка федерација - Савез комунистичких партија Бугарске, Грчке, Југославије и Румуније - као део Комунистичке интернационале.

1942. У Лондону потписан нацрт Балканске уније, споразум грчке и југословенске избегличке владе о узајамној помоћи у борби за обнову монархије.

1942. У Босни отпочела Друга офанзива против партизана у Другом светском рату, током које је више од 35.000 немачких војника и хрватских домобрана и усташа до 7. фебруара 1942. овладало комуникацијама, али су после проласка главнине непријатељских снага партизани поново запосели изгубљене делове слободне територије.

1948. У Загребу у затвору УДБЕ је скончао свој живот Анте Мошков (37) официр и генерал НДХ и командант хрватске Прве (ударне) дивизије, врло близак сарадник Анте Павелића током Другог свјетског рата, када је починио стравичне злочине над Србима и Јеврејима на Кордуну, Банији, Билогори и Мославини, као и у Подравини, Загорју, Горским Котарима и Славонији. Он је у мају 1945. био задужен за извлачење опљачканог злата ка Италији. Британске окупационе снаге су га депортовале априла 1947. у Југославију.

1992. У Бриселу, Европска заједница признала бивше југословенске републике Хрватску и Словенију као независне државе, упркос учесталим упозорењима да ће то долити "уље на ватру" ако претходно не буду решена права мањина у отцепљеним републикама. Одлучујућу улогу у доношењу такве одлуке имала је Немачка, вршећи притисак на остале чланце ЕЗ.

1998. У Подгорици, премијер Црне Горе, Мило Ђукановић преузео дужност председника републике. Његова владавина је испуњена бројним контраверзама. Одмах се дистанцирао се од Србије и почео да води сепаратистичку политику. Бројна државна и друштвена имовина је опљачкана, а његово име је спомињано у Италији 2007. године на суду, где постоји оптужница на 240 страна, за илегалну трговину нафтом, цигаретама, дрогом, оружјем, проституцију и сл. Укинуо је валуту динар и увео евро (монету Европске Уније), а такође водио је политику увођења Црне Горе у НАТО пакт. Упркос противљењу већине народа Црне Горе признао је тзв. Републику Косово, примајући њихове "државнике". Крајем 2019. године његов режим је увео спорни Закон о вјероисповјести, што је наредне године проузруковало бројне литије широм Црне Горе, а крајњи резултат је био пораз на изборима 30. августа.

2000. У Београду, у хотелу "Интерконтинентал" убијен Жељко Ражнатовић - Аркан, гвоздена песница Милошевићевог режима. Био је дугогодишњи припадник РДБ Србије и умешан у бројна кривична дела по Европи, али и на Балкану 1974-1989, али у том периоду није хапшен. Био је један од вођа навијача ФК Црвена Звезда, оснивач паравојне формације "Арканови Тигрови" октобра 1990. године... 29. новембра 1990. је ухапшен у Двору на Уни (Банија) и спроведен у Загреб где је пуштен после 3 месеца под неразјашњеним околностима, иако је осуђен на 5 година затвора. Прошао је скоро сва ратишта бивше Југославије 1991-1999 где је са својим "Тигровима" више гледао личну корист, него национални интерес и заштиту српсих цивила.