Независна држава Хрватска - www.zlocininadsrbima.com

Независна држава Хрватска


Независна Држава Хрватска (НДХ) је била квинслиншка (марионетска) држава основана на дијелу окупиране Краљевине Југославије, која је уз помоћ нацистичке Немачке постојала под вођством хрватско-усташког режима од априла 1941. до маја 1945. године.

НДХ је у историји остала забележена по највећим звјерствима и геноциду које су припадници режима чинили над Србима, Јеврејима и Ромима. На челу НДХ се налазио поглавник Анте Павелић и његови сљедбеници, као и кадринал Алојзије Степинац.

Усташки покрет као клеро-екстрмистичка организација је основана 1929. уз помоћ фашистичке Италије, која је обезбјеђивала центре за обуку, финансијску и политичку помоћ. Подршка је долазила и од присталица Хрватске Странке Права, коју је основао Анте Старчевић крајем 19. вијека. Програм НДХ који је формулисао министар Миле Будак, био је да се очисти Хрватска од Срба „убијањем једне трећине, протјеривањем друге трећине и асимилирањем преостале трећине“.

На територији НДХ су основани концентрациони логори, од којих је најпознатији био логор у Јасеновцу, било је посебних концентрационих логора и за дјецу у Сиску и Јастребарском. Сем њих било је још: систем логора Јадовно-Госпић-Паг, Крушћица, Логобрад, Даница, Сарајево, Тења, Ђаково, Стара Градишка, Сремска Митровица, Керестинец итд. Стотине хиљада Срба је тамо одведено и никада се није вратило.

ИСТОРИЈА

Група политичких емиграната из Аустроугарске, претежно Хрвата, али и Срба и Словенаца је 1915. основала Југословенски одбор, чији је циљ било стварање јужнословенске државе послије завршетка Првог свјетског рата. Они су сматрали да је ово начин да се спријечи припајање Далмације Италији по одредбама Лондонског уговора. Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба је 1918. послало делегацију српском регенту Александру Карађорђевићу да понуди уједињење Државе Словенаца, Хрвата и Срба са Краљевином Србијом.

Нова држава, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је проглашена 1. децембра 1918. године. Анте Павелић је преговарао са Италијом још од 1927. о уступању Далмације Италији у замену за италијанску подршку независној Хрватској.


Карта са локацијама масовних стратишта Срба

Хрвати су били у мањини и у почетку у неповољном положају у централизованој краљевени, за коју је дио Хрвата сматрао да предност даје српској већини, а с друге стране и српска Самостална Демократска Странка, која је представљала Србе у Хрватској се 1927. окренула против политике краља Александра. Политичка ситуација у Краљевини СХС је била подијељена и насилна. Након хрватских провокација о томе колико кошта српска крв на Кајмачкалану вођу Хрватске Сељачке Странке Стјепана Радића и још четири хрватска посланика на засједању Народне скупштине устрелио је и тројицу од њих убио испровоцирани члан Народне Радикалне Странке Пуниша Рачић. Бијес због атентата је претио да додатно дестабилизује краљевство.

Краљ Александар је 6. јануара 1929. увео Шестојануарску диктатуру, под којом су све политичке партије забрањене, уведена политика југословенства и држави је промењен назив у Краљевина Југославија 3. октобра исте године.

Павелић је побегао у егзил у Италију и који је био умјешан у атентат на краља Александра 9. октобра 1934. године... Павелић је у Италији стекао подршку за своју визију ослобођења и расног чишћења Хрватске од Срба. Док је боравио у Италији, Павелић и други хрватски емигранти су основали Усташки покрет. Циљ усташа је био да се успостави Хрватска, као чиста етничка држава са једном религијом (римокатоличком) и оствари идеје Анта Старчевића и Јосипа Франка.

Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини и Анте Павелић су били савезници пошто су обојица били противници Краљевине Југославије. Италији је Лондонским уговором 1915. обећано да ће добити Далмацију од Аустроугарске на крају Првог светског рата. Међутим, на ток мировних преговора је утичало 14 тачака које је саставио Вудро Вилсон председник САД, које су позивала на национално самоопредељење и одредиле да Југословени заслужују спорне територије, што је разочарало италијанске националисте.


Др Анте Старчевић: отац нације

Италијански националиста Габријеле Д'Анунцио је заузео Ријеку (која је имала мешовито италијанско-хрватско становиштво) и прогласио Италијанску управу за Кварнер. Д'Анунцио је прогласио себе дучеом Кварнера. Био је познат по својим страственим говорима чији је циљ био да привуче хрватске националисте како би стекао њихову подршку за своје акције и за отпор Југославији. Мусолини је следио Д'Анунцијев позив хрватским националистима за рабијање југославенске краљевине и прилагодио италијанску спољну политику том циљу.

Током 1930-их, када је југословенска Влада приморала Павелића и усташе у изгнанство, Мусолини је понудио Павелићу и усташама уточиште у Италији и дозволио им је да користе италијанску територију као базу за припремање рата против Југославије. Иако је Далмација била у великој мјери насељена углавном Србима, али и Хрватима, она је кроз историју вијековима била дио Римског царства и Млетачке републике и послије тога деценијама део италијанских иредентистичких захтјева. У замену за овај поступак, Мусолини је понудио Павелићу да Хрватска припоји цијелу Босну и Херцеговину, у којој је хрватско становништво било мањинско.

Након инвазије и окупације Југославије почетком априла 1941. године Италија је од Далмације и јадранских острва основала гувернорат Далмацију са територијом у залеђу градова Задра, Сплита и Котора. Италија је планирала да држи НДХ у својој зони утицаја забрањујући јој да изгради већу ратну морнарицу. Италија је дозволила оружаним формацијама НДХ само мале патролне бродове, док поседовање великих ратних бродова није било дозвољено, у складу са италијанском политиком доминације Средоземним морем, попут Римског царства неколико стољећа раније.

 

ОСНИВАЊЕ

Дана 10. априла 1941. када су њемачке трупе ушле у Загреб, дочекане су од највећег дијела грађана са одушевљењем и засипане су цвијећем. Усташки експонент Славко Кватерник прогласио је „ускрснуће Независне Државе Хрватске“ (на чијем је челу био поглавник Анте Павелић).


Проглас хрватском народу

Усташе нису биле први избор Њемаца за формирање марионетске државе. Они су у скоро свим окупираним и савезничким земљама предност давали умјеренијим режимима који су имали некакав углед у народу. Осим тога, Павелића су сматрали Мусолинијевим човјеком. Власт су прво понудили политичком вођи Хрвата Влатку Мачеку који је то одбио, али је 10. априла 1941. упутио поруку хрватском народу да остане лојалан према новој власти. Ипак, Мачек није имао никакву улогу у стварању нове хрватске државе. Католичка црква на челу са надбискупом, а касније кардиналом Алојзијем Степинцем била је отворено на страни успостављања новог режима. Нове хрватске власти у почетку нису имали нити војску нити администрацију способну да контролише цијелу територију НДХ. Ослањали су се на десно крило присталица ХСС.

Павелић се из Италије вратио у Загреб 12. априла 1941... Попуштајући под Мусолинијевим захтјевима, Павелић је прихватио Ајмонеа, војводу од Аоста за титуларног краља НДХ под његовим новим краљевским именом Томислав II. Парадокс је што тај Томислав II никада није посјетио НДХ и није имао утицаја у власти којом је доминирао Анте Павелић. Незадовољни са Павелићевим режимом Њецми су у септембру 1941. опет тражили од Влатка Мачека да преузме власт, што је он опет одбио. Страхујући од Мачека као могућег ривала, Павелић је касније наредио да се Мачек ухапси и затвори у логор Јасеновцу.

НДХ је заузимала подручје некадашње Бановине Хрватске и целу Врбаску бановину, а граница на истоку са Србијом била је ријека Дрина, Дунав и мало Сава. У данашњим оквирима НДХ је заузимала подручја Лике, Кордуна, Баније, добар дио Далмације, Горских Котара, Загорја, Херцеговине, Славоније, Сријема, Босанске Крајине и Босне. Границе НДХ након проглашења биле су неколико пута мјењане и то од савезника Сила Осовине од којих је најамбициознија и најзахтјевнија била Италија.

 

ГЕНОЦИД НАД СРБИМА

Жељни да у НДХ владају искључиво без такмаца, потакнути и могућностима брзог и лаког богаћења отимањем српске имовине, под маском наводног узврата за централистички режим Краљевине Југославије врхови у НДХ са Павелићем и Степинцем на челу су Србе прогласили за »највеће непријатеље Хрватске«. За све недаће Хрвата у прошлости, окривили су Србе. Њима је уопште било непријатељски све што је српско и зато су они већ од првих дана своје владавине најоштрије ударили на невино српско становништво.

НДХ је захватила права бесомучност у прогањању Срба и бавила се мишљу, како да истријеби све Србе из подручја НДХ. Павелић је то изјавио и Адолфу Хитлеру када га је први пут посјетио 7. јуна 1941. у Њемачкој. Тражио је пута и начина како да НДХ остане — „само Хрватска“, како да је „очисти“ од „нехрватског елемента“, мислећи при томе углавном на Србе. Очито у сагласности са Павелићем говорио је (на једном збору у Лици) „доглавник“ Миле Будак шта ће радити са српским становништвом у НДХ.

"Један део Срба ће се протерати,
други део ће покатоличити,
а трећи део ће физички истребити"

Тако је записао и добро информисани историчар усташтва Јере Јареб у својој књизи „Пола вијека прошлости Хрватске...“ истакавши наиме - како уништавање Срба није била само Павелићева политика него и цијелог Усташког покрета и који је поставио тврдњу да је - „сав хрватски народ био за НДХ“.

Српски народ на подручју НДХ био је стављен изван закона. Од првог дана НДХ он је постао обесправљени објекат хрватско-усташке страховладе. Против Срба било је све дозвољено, да се на овом подручју могу некажњено прогонити, мучити, злостављати, хапсити и убијати.

Штампа, напослије дневник „Хрватски народ“, недељник „Спремност“ итд. били су пуни хушкања против српског становништва у НДХ. „Промиџба“ у НДХ допуштала је такво писање своје штампе, а њени гласноговорници објављивали су прогањање Срба. Некадашње хрватско-српске националистичке политикантске супротности из старе Југославије добиле су за време НДХ стравични епилог у истребљивању српскога становништва.

Неки од најужаснијих хрватско-усташких покоља су били у: Банском Грабовцу и Глинској цркви на Банији... Вељун и Садиловац на Кордуну... Кусоње и Гудовац у Славонији... Дракулић, Драксенић, Озрен, Стари Брод, Лијевањско Поље, Шушња, Гаравице, Оштра Лука и Доњи Вакуф у Босни... Корићка јама, Пребиловци и Попово Поље у Херцеговини... Мноштво је крашких јама у које су бацани и живи и мртви Срби. Поред тога хрватско-усташке јединице су са Њемцима организовале и офанзиве против Срба. Једна од најпознатијих је на Козару јуна 1942. године.

Масовна убиства Срба су се значајно смањила средином 1943. Разлози су били јачање партизанског отпора, притисак Њемаца који су због својих војних и привредних интереса вршили притисак на усташе ублаже своју политику, италијанско-четнички споразум о ненападању у подручјима под италијанском контролом...

Усташке вође су за ријешење српског питања у НДХ по тројном принципу (убијање-протеривање-покрштавање) имали подршку и „благослов“ Римокатоличке цркве и надбискупа Алојзија Степинца. Католичка црква и њена јерархија су када су Срби и њихова Црква били у питању, у потпуности одбацили Христове ријечи и јеванђељске принципе. Загребачки надбискуп Алојзије Степинац је од првих дана здушно благословио стварање „католичке државе“, како ју је он често називао. Анте Павелић је стигао у Загреб 12. априла, а већ 14. априла Степинац је отишао да га посети, честита му и благосиља долазак.

Током рата у НДХ је разрушено, спаљено, оштећено или оскрнављено више од 450 православних цркава и храмова. Том приликом је уништен значајан број икона и културних споменика српског народа.

Усташки поглавник Анте Павелић је, знајући колико му је важна подршка Ватикана са великом делегацијом 18. маја 1941. године отишао у Рим да би Томиславу II са благословом Ватикана, предао хрватску круну. Папа Пије XII примио је цијелу делегацију, а прије тога дуго је разговарао са Павелићем. Он се тада срео и са Бенитом Мусолинијем. Током 1942. основана је такозвана Хрватска православна црква.

Ниже католичко свештенство је у потпуности сљедило ставове својих поглавара - папе Пија XII и надбискупа Степинца. Многи католички свештеници су директно учествовали у многим крволочним злочинима. Према истраживањима проф. др. Србољуба Живановића око 1300 католичких фратара је директно учествовало у тим монструозним злодјелима.

 

АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЈЕЛА

Независна Држава Хрватска је имала три нивоа административне поделе: велике жупе, котаре и општине. У вријеме оснивања, НДХ је имала 22 велике жупе на челу са великим жупаном, 142 котара и 1.006 општина.

 

ОРУЖАНЕ СНАГЕ

НДХ је основала Хрватско домобранство и Морнарицу НДХ у априлу 1941. Такође је основала Усташку војницу, која је замишљена као партијска милиција и жандармерију. У априлу 1941. године у Павелићеву војску је прешао 31 генерал, 228 пуковника, 245 потпуковника, 245 мајора, 1.005 капетана и 417 поручника Југословенске краљевске војске.

Хрватско Домобранство је у почетку било ограничено на 16. пјешадијских бојни (батаљона) и два коњичка ескадорна - укупно 16.000 људи. Првобитних 16 батаљона је убрзо између маја и јуна 1941. увећано на 15 пјешадијских пукова са по два батаљона сваки, организованих у пет дивизијских подручја, са око 55.000 људи.

Пратеће чете су биле наоружане са 35 лаких тенкова које је дала Италија, 10 артиљеријских битница (батерија наоружаних заробљеним оруђима Југословенске краљевске војске чехословачког поријекла), коњичким пуком у Загребу и независном коњичком батаљоном у Сарајеву. Два независна моторизована пјешадијска батаљона су биле распоређена у Загребу и Сарајеву.


Поздрав поглавнику: За дом спремни

По одредбама Римског уговора са Италијом, морнарица НДХ је била ограничена на неколиико приобалних и патролних бродова, који су обично крстарили унутрашњим водама.

Када је основано 1941. Зракопловство НДХ се састојало од заробљених авиона Југословенског краљевског ратног ваздухопловства (7 оперативних ловаца, два бомбардера и око 180 помоћних и тренажних авиона), као и са падобранском, тренажном и против-авионском командом. Током сукоба на југословенском ратишту Зракопловству НДХ је додељено неколико стотина нових или ремонтованих њемачких, италијанских и француских ловаца и бомбардера. Последње испоруке нових авиона од Немачке НДХ је добила априла 1945. године.

Хрватска зракопловна легија је била јединица Зракопловства НДХ која се борила уз Луфтвафе на Источном фронту од 1941. до 1943. а потом и на тлу НДХ. Јединица је била послата 15. јула 1941. у Њемачку на обуку прије него што је упућена на Источни фронт. Многи од пилота и посада су претходно служили у ЈКРВ током Априлског рата.

Због ниског морала међу хрватским домобранским регрутима и њиховим све већим незадовољством Павелићевим режимом како је рат одмицао, партизани су почели да сматрају домобране кључним извором снабдијевања. Према Вилијаму Дикину, који је предводио једну од британских мисија код Тита, у неким областима партизани су пуштали домобране пошто су их разоружали само да би се они могли вратити са новим оружјем, које би опет било заплијењено. Други домобрани су или дезертирали или активно предавали материјал партизанима. Број домобрана је опао са првобитних 130.000 бојовника почетком 1943. године на 70.000 крајем 1944. године, када је Влада НДХ објединила домобране и Усташку војницу у Хрватске оружане снаге и организовала је у 18 дивизија, са артиљеријским и оклопним дивизијама.

Упркос проблемима, ХОС, заједно са 15. козачким коњичким корпусом је успјела да задржи фронт у Сријему, Славонији и Босни против совјетских, бугарских и партизанских офанзива од краја 1944. па до слома НДХ у мају 1945.

До краја марта 1945. било је очигледно команди ХОС да, иако је линија фронта стабилна, да ће на крају бити поражени због недостатка ратног материјала. Зато је донесена одлука да се повуче у Аустрију и предају британској војсци која је напредовала из сјеверне Италије. Вермахт је у том тренутку био у фази распада и систем логистике је био у рушевинама.

 



ОРУЖАНИ ОТПОРИ

Хрватско-усташки геноцид над Србима проузроковао је масовне покрете отпора, инспирисане монархистичком (четници) и комунистичком (партизани) идеологијом, али првенствено вођеном тежњом за биолошки опстанак. Српски устаници су посебно били јаки у руралним срединама гдје је становништво користиле брдовит и шумски терен да води герилски рат.

Спонтани устанци против НДХ су почели већ средином априла 1941. у Грачацу и у мају Босанској крајини и Херцеговини. Тек 22. јуна створена је Сисачки партизански одред у шуми Брезовица код Сиска. Тај дан се у данашњој Хрватској слави као Дан антифашистичке борбе. За вријеме Југославије, као Дан устанка народа СР Хрватске се обиљежавао напад на жандамеријску станицу у мјесту Срб 27. јула 1941.


Са Козаре право у Јасеновац

Партизански покрет на челу са комунистима је ускоро успио да успостави контролу над великим областима НДХ, тако да су се већи градови у Босни и Далмацији нашли опкољени партизанским јединицама, док су гарнизони у њима били констано у стању опсаде и покушавали да одрже контролу над жељезницама.

Српски народ је до краја 1944. чинио апсолутну већину у партизанским одредима на територији Хрватске са преко 88 процената.

Територија НДХ је била констано бојиште, што је приморало Њемце да ангажују своје војнике, које су биле потребније на Источном фронту. Иако неспособна да сама угуши устанак код куће хрватско-усташка власт је да би доказала своју оданост савезу са Њемачком, послала своје легије на Источни фронт које су тамо убрзо уништене или заробљене.

 

СЛАМАЊЕ

Западни савезници су септембра 1943. године поразили Мусолинијев режим у Италији и потписана је капитулација, чиме су италијанске снаге избачене из рата. Августа 1944. министар спољних послова НДХ Младен Лорковић и министар рата Анте Вокић су покушали да изврше државни удар и збаце Павелића и преведу НДХ на страну антихитлеровске коалиције. Тај пуч није успио и завјереници су на крају погубљени. НДХ ће до краја рата остати највјернији њемачки савезник у Европи.

До почетка 1945. војска НДХ се повукла ближе Загребу заједно са њемачким војницима који су дошли из Грчке и Србије. Њих су надјачали партизани уз помоћ Црвене армије.

У мају 1945. дугачка колона усташа хрватских и словеначких домобрана, уз бројне цивиле се повлачила испред јединица НОВЈ према Италији и Аустрији. Акт о капитулацији Њемачке је потписан касно увече 8. маја 1945. године у Берлину, али Њемци и њихови колаборатори су наставили да пружају отпор надајући се британској заштити у окупираној Аустрији. Британска војска им није дозволила пролаз и предала је један дио југославенским партизанима, који су вршили одмазде над заробљеницима у словеначкум шумама: Кочевски рог, Зидани мост итд.


Улазак партизана у Загреб 1945.

У међувремену, Анте Павелић се одвојио у од групе и преко Аустрије и Италије побјегао у Перонову Аргентину, гдје је на њега покушан атентат од црногорског четника Благоја Јововића. Послије тога побегао је у Франкову Шпанију, гдје је и умро 28. децембра 1959. Неколико других чланова врха НДХ је заробљено у мају и јуну 1945. и осуђено на смрт или дугогодишње затворске казне, као што је било на суђењу Милу Будаку.

 

УСКРСНУЋЕ

Хрвати су у емиграцији: САД, Аустралија, Канада, Аргентина, Парагвај, Шпанија, Њемачка, Аустрија итд. одлично функционисали деценијама. Имали су своје ћелије и међусобно одржавали комуникације. Штавише, организовали су многе диверзије против СФР Југославије, како у иностранству, тако и у домовини. Подметали су бомбе, отимали авионе, узимали таоце и сл. Редовно су одлазили у Блајбург средином маја мјесеца гдје би одржавали парастосе.

Крајем осамдесетих година у Југославији је промјењен политички систем, односно уведено је вишестраначје. Хрватска емиграција је здушно подржала Фрању Туђмана и странку ХДЗ... Они су освојили власт у СР Хрватској и наставили Павелићевим путем. За четири године рата 1991-1995 Хрватска је готово очишћена од Срба. Методе су им биле другачије, али су сада имали много више савезника, што је допринело остварењу снова генерација Хрвата: етнички и чиста самостална Хрватска.



ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић Град - Ледићи - Петровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - Оџак - Цинцар - Младен Маркач - Анте Готовина - Добросав Парага

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Јусуф Празина - Дамир Крстичевић - Валентин Ћорић - Азра

 Миљенко Филиповић - Тихомир Блашкић - Иван Кораде - Крешимир Зубак- Младен Налетилић

Миливој Петковић - ХВО

 



Tags:
USTASKI ZLOCINI
LOGOR JASENOVAC
ANTE PAVELIC
ALOJZIJE STEPINAC
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
KATOLICKA CRKVA
SREDNJE PODRINJE
OBLAST POSAVINA
BOSNA I HERCEGOVINA
KORDUN I BANIJA
SLAVONIJA I SREM
DALMACIJA DUBROVNIK
DINKO SAKIC
MILE BUDAK





















Оцените нам овај чланак:
Посећено је: 17537  пута
Број гласова: 162
Skip Navigation Links