Панчевачка Јабука 1944 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Други светски рат

Област: Војводина


Панчевачка Јабука 1944



ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље

Цетинград - Пребиловци - Логор Госпић

Логор ДаницаЛогор Јасеновац - Краљево

Логор Керестинец - Бојник - Јастребарско

Логор СисакУсташе - Пркос - Стара Градишка

Априлски рат - Вељун - Логор Бањица - НДХ

Сајмиште - Гаравице - Крагујевац - 27. март

Лесковац - Београд '41 - Велика - Београд '44

Подгорица - Ниш - Нови Сад - Панчево

 Пркос - Крива Река - Шарвар - Стари Брод

 

Злочин у Панчевачкој Јабуци је назив за ратни злочин који су извршили припадници ОЗНЕ (југославенске тајне полиције) над 72 пилота бившег Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије. Овај злочин није имао никаквог оправдања, јер ухапшени пилоти нису имали никакво кривично дело иза себе или нешто што би могло да буде разлог за њихову ликвидацију.

Ухваћени су на превару 25. октобра 1944. године, јер им је пар дана јављено да се јаве у Панчево, где би се формирала нова ексадрила која би помогла ослобађање домовине од окупатора. Ово је било само неколико дана пошто су јединице Црвене армије и НОВЈ ушле у Београд.

Из Пачева су ухапшени пилоти одведени до села Јабука, код реке Тамиш и тамо сви до једног стрељани. А масовна гробница ових мученика се ни данас не зна.

Послератне комунистичке власти су сву документацију о стрељању ових 72 пилота уништили. Њима никада није подигнуто ниједно спомен-обележје, као да се злочин није догодио, нити су они икада постојали.

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Немачка, Италија и њени савезници су у зору 6. априла 1941. године отпочели напад тј. агресију на југославенску краљевину из више праваца, а бомбардовани су само србски градови: Београд, Чачак, Нови Сад, Скопље, Ужице, Ваљево, Нови Сад, Сарајево, Бањалука, Мостар, Сплит... Краљ Петар II Карађорђевић и добар део југославенске Владе су евакуисан од британских обавештајаца преко Грчке и Египта, и одведени у Лондон, где су били у кућном притвору. Тамо су били под присмотром.

Територија Краљевине Југославије је раскомадана на више делова. Вардарски и Моравски део Србије је окупирала Бугарска, Косово и Метохија је ушло у састав Албаније која је била под патронатом фашистичке Италије, исто као и Црна Гора.

Централна Србија је имала квинслишку Владу Милана Недића, који је био под надзором ГЕСТАПО-а. Срем, Славонија, Херцеговина, Лика, Банија, Кордун, Босна, Загорије, дио Далмације и Дубровник је ушао у нову католичку Независну Државу Хрватску са благословом Ватикана. Барања и Бачка су окипирале снаге Хортијеве Мађарске. Један део Словеније је присвојила Италија, а други нацистичка Немачка. Банат је био првобитно под управом Фолксдојчера (тзв. Дунавски Немци), а касније је придодат Србији, али са посебним статусом.

У свим окупираним деловима Југославије спровођен је геноцид над Србима невиђених размера. Оснивани су концентрациони логори, итд. То су чинили албански балисти, бугарски и мађарски фашисти, хрватске и муслиманске усташке, нацистичке СС јединице.

Букнула су два покрета отпора, један Равногорски 13. маја 1941. који је предводио Драгољуб Михаиловић, официр Југославенске Војске у Отаџбини, а други два месеца касније од комуниста, које је предводио Ј. Б. Тито. Прве ратне године ова два покрета су имали за кратко сарадњу у Шумадији, али су се разишли због идеолошких разлика тј. виђења будућности после рата. ЈВуО је желио останак монархије и капитализма, а комунисти су желели извођење социјалне револуције и увођење републике.

Дошло је до сукоба у окупираној Србији коме су комунисти поражени и одлазе у Босну, где су имали свој највећи број акција и то на србском етничком простору, где је највећи део (преко 85%) њихових јединица све до јесени 1944. године био попуњен са Србима.

Црвена армија после изгона немачких јединица из Совјетског Савеза и њихових сателита у пролеће 1944. године наставила свој поход ка Берлину, где је један њихов контигент јединица ишао ка југу и истеривао Немце из Румуније, Бугарске... и тако у лето 1944. године помогао партизанским јединицама да остваре премоћ у окупираној Србији у односу на четничке јединице, које су после Техеранске конференције (1. децембра 1943) изгубиле и то мало помоћи што су имали од англо-америчких савезника Британаца и САД.


Борбе око Београда су вођене средином октобра 1944. године, када су црвеноармејци са партизанима успели да поразе немачке снаге који су штитили одступницу својим јединицама из "Групе Е", приликом повлачења из Грчке.

 

 

ЗЛОЧИН

Партизанска команда је 23. октобра 1944. године преко радија и других медија позвала све предратне пилоте Југославенског краљевског ваздухопловства да се што пре јаве у команду у Земун, или пак у сабирни центар у Панчево, где би требало да се изврши селекција способних пилота, који би помогли у ослобађању осталих делова окупиране земље.

Пилоти ЈКВ су почели да долазе у Земун и Панчево где су их хапсили  припадници ОЗНЕ (комунистичка тајна полиција, која је формирана са циљем ликвидације политичких неистомишљеника тј. неподобних). У Панчеву их је "примао" капетан Ђуро Зељковић, начелник ОЗНЕ за Панчево, који је имао помоћ од Јефте Шашића, руководиоца београдског оделења ОЗНЕ.

Сви су одведени до села Јабука, а онда до реке Тамиш. Тамо су их стрељали у ноћи између 29. и 30. октобра 1944. године, без икакве пресуде било каквог суда, војног или цивилног.

 

 

ПОСЛЕ ЗЛОЧИНА

Породице убијених пилота су тражиле да им се каже шта је са њиховим најмилијима, али су наилазили на лажне информације или пак чешће велики зид ћутања.

У кућу пилота ЈКВ Исе Мандарића, старијег водника 1. класе, који је убијен у Панчевачкој Јабуци крајем октобра 1944. године, касније је дошао један човек и његовој жени Десанки рекао следеће:

- „Нeмоjтe вишe трaгaти зa мужeм. Тe ноћи кaд je одвeдeн нa стрeљaњe, био сaм с њим у соби. Био je уплaшeн и уплaкaн jeр код кућe имa жeну и двоje мaлe дeцe. Ja сaм сe прeко вeзe спaсaо...“.

Из ове групе ухапшених пилота ЈКВ нису сви одмах ликвидирани, већ су неки послати на Сремски фронт у пролеће 1945. где су обављали борбене летове. Постоји информација да је један од таквих принудно слетео, јер му је авион погођен и да је после краћег времена се вратио у јединицу. Међутим, и он је ликвидиран до краја Другог светског рата од припадника ОЗНЕ. Кроз документацију је то све фалсификовано да су они погинули у борбама на Сремском фронту, и тако предочено њиховим породицама.

Супруга пилота Саве Бирача је по завршетку Другог светског рата одлазила у Панчево и тамо преко Црвеног Крста покушавала да добије неку информацију о судбини њеног мужа. Добила је некакав документ да је он заиста био у том панчевачком Сабирном центру 1945. године, али да више није тамо... Заправо сакривен је важан податак да је Саво Бирач ликвидиран као "народни непријатељ".

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

У близини локације злочина данас нема никаквог споменика или било каквог трага да се ту десио злочин, тј. ликвидација краљевских пилота. Штавише, деценијама највише власти Србије и Југославије ћутали о овом монструозном злочину, желећи да ћутањем сакрију одговорност Врховног штаба НОВЈ, јер би пуна истина бацила љагу на тековине Наордноослободилачке борбе.

Влада Републике Србије је формирала 2010-их година једну Комисију за проналажење масовних гробница из Другог светског рата, која треба да обнародује информације које су деценијама скриване.

 



Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links