Томислав Ребрина (1936-2013) је хрватски емигрант, терориста, припадник праравојних формација који је почетком деведесетих година 20. вијека постао активан учесник разбијања Југославије и ратова на тлу исте.
Шесздесетих година је отишао у Шведску гдје се придружио хрватској емиграцији која је имала злочиначко учешће током Другог свјетског рата у оружаним снагама клеро-фашистичке НДХ, односно били су дио геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.
Његово име је постало познато и ваневропских граница када је 1972. године учествовао у терористичкој акцији отмице авиона на линији Гетабург - Стокхолм, пошто су његови саборци из ткз. Хрватског Отпора требали бити изручени Југославији због убиства амбасадора Владимира Роловића, годину дана раније. Та акција им је добро одрађена, па се он успио извући и докопати се Мадрида, гдје га је помиловао шпански диктатор Франциско Франко. У Шпанији је провео скоро двије деценије, а онда се вратио у домовину која је разбијана и водили су се ратови.
Пријављује се као добровољац и приступа у паравојне формације учествује у удруженом злочиначком подухвату против Срба, како у Хрватској тако и у Босни и Херцеговини, одакле је родом.
Задње године живота је провео недалеко Сплита у Каштел Гомилици. Умро је 2013. године у 77. години живота, а покопан је у брдима изнад Купреса.
ЖИВОТОПИС
Томислав Ребрина је рођен 8. фебруара 1936. године у околини Купреса, у југозападним дијеловима Босне и Херцеговине. У то вријеме то је био саставни дио Приморске бановине, чије је сједиште било у Сплиту.
Поријекло и дјетињство
Када је Томислав имао само пет година отпочела је агресија Њемачке и Сила Осовине на Краљевину Југославију 1941. и њена територија је раскомадана. Највећи дио југославенске краљевине ушао је у састав клеро-фашитичке Независне Државе Хрватске на чијем челу се налазио монструозни двојац: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Стварање НДХ 10. априла благословио Ватикан, а директиве и инструкције за спровођење геноцида су добијали од Римске курије.
Горе куће Срба на Купресу 1941.
Блиски рођаци Томислава Ребине и са очеве и са мајчине стране били су у оружаним снагама НДХ (усташе и домобрани), те били саставни дио истребљења Срба, Јевреја и Рома. Када се рат завршавао, добар дио њих је побјегао на Запад гдје су скривали своју мрачну прошлост и учешће у злочинима над србским цивилима.
Као дјечак Томислав је био прилично надобудан и пргав, а у школи врло дрзак према учитељима. Касније као младић је био склон инцидентима и шовинистичким провокацијама, па је постао мета тајне полиције УДБЕ која га је хапсила и притварала.
Породица
Познато је то да је Томислав у Шпанији током емиграције засновао породицу.
ЕМИГРАЦИЈА
Видјевши да би могао "иза решетака" на дуже вријеме, одлучује се августа 1963. у 27. години живота одселити у иностранство. Изабрао је скандинавске земље, на сјеверу Европе јер је тамо већ било доста његових земљака.
У Шведској се повезао са хрватским екстремистичким организацијама које су његовале пронацистичке идеје и дјеловале по фашичтичким методама рада. Њихова удружења су имале помоћ од Католичке цркве, али и западних обавјештајних служби, при чему их режим Улофа Палмеа није дирао нити им је забрањивао рад.
Отмица авиона
Када су хрватски терористи: Миро Барешић, Анђелко Брајковић, Анте Стојанов "Шкарпун" били у шведском затвору осуђени на доживотни затвор због убиства југославенског амбасадора Владимира Роловића априла 1971. године, чекала их је испорука у СФРЈ...
Знајући да их тамо вјероватно чека чак и смртна казна, припадници ткз. Хрватског Отпора одлучују се 1972. године да отму авион како би навели шведске власти да промјене одлуку о депортацији.
Хапшење Брајковића и Барешића
Дана 15. септембра група хрватских терориста међу којима је и сам Ребрина био: Рудолф Прскало, Никола Лисац, Стипе Микулић... у Гетабургу отима путнички авион који је требао да лети за Стокхолм. У том авиону било је четири члана посаде и 86 путника. Они су блефирали да ће тај авион уништити експлозивом велике разорне моћи. Шведска Влада им испуњава жеље, тако да они сви извлаче и долећу у Мадрид. Тамо их режим диктатора Франциска Франка није хапсио.
Један дио киднапера међу којима је био Миро Барешић је одлетио даље у Парагвај, а друга групица гдје је био Томислав Ребрина остала у Шпанији.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Средином 1991. године када је рат захватио западне дијелове Југославије која је била разбијана под утицајем спољних фактора из западних центара моћи, Ребрина се враћа у домовину. Прво у свој завичај на Купрешку висораван, а онда прелази у сусједну Хрватску и пријављује се као добровољац у паравојне формације ткз. Збор Народне Гарде.
За вријеме рата Ребрина се борио у ткз. Хрватском Вијећу Одбране и имао је официрски чин. Био је бојовник Херцег-Босне, хрватске парадржаве на тлу БиХ. Упућени наводе да је и два пута рањен.
Колико је познато два пута је учествовао у агресији хрватских снага на Купрес: прво априла 1992, а други пут новембра 1994. године.
Када је окончан рат у Босни и Херцеговини крајем 1995. године, Ребрина се повукао у Хрватску гдје је и пензионисан.
СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА
Своје посљедње дане живота провео је на јадранском приморију у далматинском мјесту Каштел Гомилица, предграђе Сплита.
Мирјана Јурић је 2012. године написала књигу "Лет за Хрватску" у којој је описала детаље о отмици авиона у Шведској, на промоцији је био присутан и Томислав Ребрина.
Умро је 17. септембра 2013. године када је навршио 77 годину живота. Покопан је у родном селу изнад Купреса.
Међу Хрватима, поготово босанско-херцеговачким Ребрина ужива велики углед и има ореол хероја нације.