Дамјан Штрбац (1912-1941) је свештено-мученик и парох граховски који је убијен на почетку Другог свјетског рата од хрватских фашиста, тако што је ухапшен у мјесту службовања и одведен пут система концентрационог логора Јадовно-Госпић-Паг.

Погубљен је на страшан начин средином јула мјесеца 1941. године на планини Велебит у западној Лици, заједно са хиљадама Срба који су довођени из многих дијелова клеро-фашистичке НДХ.

На редовном засједању Светог Архијерејског Синода СПЦ он је у мају 2003. године канонизован за свеца као Свети Дамјан Граховски. Прославља се 31. маја.

Иначе, Дамјан потиче из хајдучке (устаничке) породице која је ратовала са Турцима на граници.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945
ЗЛИКОВЦИ	Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић Макс Лубурић * Динко Шакић * Мошков * Лорковић * Мирко Пук Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић * Усташе Алојзије Степинац * Црна Легија * Љубо Милош * Виктор Гутић Миле Будак * Мијо Бабић * Андрија Артуковић * Џафер Куленовић Иван Шарић * Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан Муслимански дужносници *  Владимир Крен *
ЛОГОРИ	Керестинец * Даница * Крушћица * Тења * Госпић-Јадовно-Паг Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско * Лепоглава Пријдор * Маглај * Добој * Огулин * Зеница * Пакленица * Ђаково Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево * Винковци
ЗЛОДЕЛА	Пребиловци * Вељун * Дракулић * Острожин * Дивосело Садиловац * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Пркос Међеђа * Шушњар * Паланчиште * Пискавица * Драксенић Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо Стари Брод * Шид * Грабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос Калати * Шегестин * Корићка јама * Бијели Поток * Гаравице Вуковар *
ЖРТВЕ	Дамјан Штрбац * Платон (Јовановић) * Петар Дабробосански Љубан Једнак * Даница Праштало * Вукашин Мандрапа Зорка Делић * Љубомир Млађеновић * Марија Почуча Марко Бошковић * Српска банка * Гламоч * Славско Поље
ПУБЛИКАЦ.	Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови * Magnum Crimen Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Залазак стољећа Благослов Ватикана * Деца у жици * Без кајања * Пјесма Ђурђевдан Мук * Страх * Понор * Дара из Јасеновца * Црна књига * Ожиљак Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта * Једење Богова Личка трагедија * Не окрећи се сине * Покољ у Глини * Дјеца Козаре Цазинска Крајина * Тотални геноцид * Фратри и усташе кољу Политика терора *

 

 

ЖИВОТОПИС

Дамјан Штрбац је рођен 19. фебруара 1912. године у селу Плавно, покрај Книна. У то вријеме книнска општина се налазила у саставу аустроугарске покрајине Далмације, а тек посље Првог свјетског рата долази под власт Италијана.

Поријекло

Штрбци су на подручје Плавна дошли из босанског дијела Динаре, село Трнинић Бријег код Дрвара. У његовој породици је било угледних свештеника који су се још у доба турске окупације борили за очување србског имена и вјере православне.

Османлије су његовог ђеда који је био парох убили 1875. године тако што су га исјекли на комаде (заједно са осталим члановима породице), јер су покушали да застраше србске устанике у Босни. Док су устаници узели Дамјанова оца и пребацили га као бебу у Бенковац.

Тамо је породица Рњак бринула о њему тј. посинила га је и школовала. Када се Дамјанов отац оженио, одлази са породицом у Плавно, ближе свом завичају. Дамјан Штрбац је заправо добио име по свом ђеду.

Школовање и служба

Као дјечак Дамјан је показивао више интереса за књигу него ли за тешке сеоске послове, па је тако послат у Црну Гору на школовање. Завршио је цетињску Богословију 1932. године, а рукоположен за ђакона у Шибенику двије године касније. У брак је ступио 1934. године, а оженио је учитељицу из Мостара - Стојна.

Прву парохију је добио у Жегару, општина Обровац у срцу Буковице. Посље неколико година Дамјан Штрбац бива послат у Босанско Грахово, преко Динаре планине. Ту је био све до почетка Другог свјетског рата...

СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
СВЕЦИ И МУЧЕНИЦИ	Доситеј Васић * Гаврило Ковачина * Дамјан Штрбац * Петар Зимоњић Дабробосански и милешевски * Велибор Џомић * Јосиф Цвијовић Патријарх Павле * Јоаникије Липовац * Платон Јовановић * Сава Трлајић Архиепископ Јован * Митрополит Амфилохије * Поповићи * Харитон Лукић
ЕПАРХИЈЕ ПАРОХИЈЕ	Раковица у Београду * Рашко-Призренска * Загребачко-љубљанска Црна Гора * Имовина СПЦ Космет
ПУБЛИКАЦ.	Мостарски храм * Надбискуп геноцида * Велики рат * Богородична црква Његошева капела * Фратри и усташе кољу * Крвава црква * Црвено доба
ЗЛОДЕЛА	Садиловац * Дахау * Госпићка црква* Драксенић * Кусоње * Крива Река Манастир Лепавина * Глина * Карловачки храм * Мартовски погром  Башчаршија

 

СТРАДАЊЕ

Њемачка и Италија са својим сателитима: Албанија, Бугарска, Мађарска и Румунија су у априлу 1941. године извршили агресију на југославенску краљевину и њену територију подјелили по завршетку Априлског рата.

Највећи дио окупиране Краљевине Југославије ушао је у састав клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске коју је предводио хрватски двојац: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Сама НДХ је створена по благослову Ватикана, а геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима је вршен према директивама Римске курије.

Први на удару су се нашли чланови Соколских друштава, бивши Солунци, као и православни свештеници, богати трговци и имућни људи. Рад СПЦ је врло брзо забрањен, као и ћирилично писмо.

У мају мјесецу из западне Босне се повлачи италијанска фашистичка војска, а то подручије преузимају оружане снаге НДХ (Усташе и Домобрани). Одмах почињу прогони и покољи великих размјера.

Већ 14. јуна 1941. хрватско-муслиманске усташе спроводе рацију тј. ЛОВ НА СРБЕ када је и сам Штрбац био ухапшен заједно са још неколико православних светшеника из Ливањског поља. Такође, на овом дијелу Босне хапшени су и виђенији цивили, домаћини... а међу њима највише из породице Спремо, са Купреса.

Дамјан Штрбац је у затвору код Босанског Грахова провео око три недјеље трпећи стравичну психо-фичичку тортуру и мучење, након тога бива пребачен у ланцима у Книн, а касније у Госпић. Добива и редни број 577. 

Из Госпићке казнионице бива одведен на планину Велебит, гдје је бачен у једну од 32 дубоке крашке јаме. Прије тога је жив одран и исјечен на комаде, док су хрватски фашисти у трансу пјевали и веселили се.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1990-их
ЗЛОДЈЕЛА	Масленица * Вуковар * Осијек * Госпић * Карловац * Петровачка цеста * Откос Оркан * Бљесак * Олуја * Миљевачки плато * Чагаљ * Сисак * Равни Котари Паулин Двор * Плитвице * Мркоњић Град * Караџићево * Задар * Корански мост Цркве * Воћин * Брадина * Вучиловац * Бодериште * Сијековац * Медачки џеп Купрес * Цинцар * Славонска Пожега * Чардак * Миљановац * Вировитица Сплитска побуна *
ЗЛОЧИНЦИ	Иван Векић * Фрањо Туђман * Јанко Бобетко * Звонимир Черевенко * 72. бојна Стјепан Месић * Јосип Манолић * Гојко Шушак * Младен Налетилић * Јосић Миљенко Филиповић * Анте Готовина * Младен Маркач * Иван Чермак * Кораде Тања Бјелобрајдић * Мартин Шпегељ * Тихомир Блашкић * Мирко Норац * Дујић Мирослав Туђман * Дамир Крстичевић * Петар Стипетић * Томислав Мерчеп Бранимир Главаш * Мате Лаушић * Перо Вицетнић * Јадранко Прлић * Парага Мате Бобан * Ђуро Бродарац * Дарио Кордић * Бруно Стојић * Валентин Ћорић Ливно * Ђуро Дечак * Купрешки * Марко Бабић * Дегориција * Јарњак *
ЛОГОРИ	Рибарска Колиба * Пакрачка Пољана * Велесајам * Ракитије * Кулине * Лора Дретељ * Челебићи * Мусала * Селска * Керестинец * Дервента * Бос. Брод Мостар * Орашје * Љубушки  *  *
ЖРТВЕ	Данијела Рокнић * Александра Зец * Радомир Олујић * Раде Радосављевић Млађо Вила * Милутин Вуковић * Кнежевић * Мирко Стијеља * Малешевић Ђорђе Гашпаровић * Горан Чечавац * Марко Утржан * Ђурђа Смољановић Милан Марчетић * Јанко Ћакић * Богдан Пантић * Драган Радичанин * Шашо Славко Грабовац * Марица Шеатовић * Теодора Марић * Трифкановић * Солар Душанка Кузман * Слободан Зуровац * Даринка Грујић * Добре Ромић * Гламоч
ПУБЛИК.	Драго Пјевач * Миле Рајчевић * Предраг Његован * Масакр у Двору * Митровданска офанзива * Книн је пао у Београду * Олга Драшко * Павиљон 22

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

На предлог епископа бихаћко-петровачког г. Христозома, Дамјан Штрбац је канонизован за свеца 27. маја 2003. године, на редовном засједању Светог архијерејског сабора СПЦ.

Његов спомен се прославља 31. маја међу вјерницима Српске Православне Цркве.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О животу и страдању Дамјана Граховског до данас није снимљен ниједан документарни филм, нити је написана нека књига.

Постоји само неколико чланака на интернету, што је свакако недовољно за стварање културе сјећања.

Оцените нам овај чланак: 12345