Иван Јарњак - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Хрватска

ИВАН ЈАРЊАК


Иван Јарњак (1941.) је хрватски руководилац, политичар, министар у Влади Републике Хрватске гдје је током раних деведесетих година 20. стољећа учествовао у грађанским ратовима на простору бивше Југославије.

Дипломирао је на Факултету Организационих Наука у Загребу средином седамдесетих година и био запослен у компанији ТЕП више од двије деценије на разним руководећим мјестима, да би најпосље дошао и до генералног директора те фирме.

Учланио се 1991. године у Хрватску Демократску Заједницу и као кадар те странке постаје у прољеће 1992. министар унутрашњих послова. На тој позицији се задржао 4.5 године.

За вријеме његова мандата на челу МУП у Хрватској се одвијао грађански рат односно прогон Срба како на подручјима која су ушла у састав РС Крајине, тако и у насељима гдје су Хрвати имали релативну или апсолутну већину, односно ван граница РСК.

Јарњак је био дио удруженог злочиначког подухвата јер су његове оружане јединице, као и одељења безбједоносно-обавјештајних агенција биле у служби етничког чишћења са свим елементима геноцида. Сматра се да је током деведесетих година Туђманов режим прогнао око 650.000 Срба са простора авнојевске хрватске.

Србима није била само угрожена имовина и животи, већ и културно-духовна баштина, па чак и православне богомоље.

Сем тога, Јарњак је био врло добро упознат са постојањем концентрационих логора који су основани и контролисани од припадника Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, нпр. Рибарска Колиба у Марином Селу, Пакрачка Пољана, загребачки Велесајам...итд.

Такође, никада ниједан припадник МУП-а није процесуиран за злодјела која су почињена над Србима. Јединоставно, клима коју је стварала владајућа партија ХДЗ је на све начине тјерала сав србски живаљ да принудно напусте своје домове и да њихову имовину конфискују.

Након што му је истекао мандат на челу МУП-а, Јарњак прелази на чело Уреда Националне Сигурности, гдје се задржао до краја 2000. године. Бива и потпредсједник Народног Сабора 2008-2011.

Данас живи слободно, ожењен је и има двоје дјеце.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1990-их

ЗЛОДЈЕЛА

Масленица * Вуковар * Осијек * Госпић * Карловац

Петровачка цеста * Откос * Равни Котари * Задар

Бљесак * Олуја * Миљевачки плато * Чагаљ * Сисак

Паулин Двор * Плитвице * Мркоњић Град * Караџићево

Цркве * Воћин * Брадина * Бодериште * Сијековац

Купрес * Цинцар * Чардак * Миљановац * Вировитица

Сплитска побуна * Мирловић Поље * Корански мост

ОрканСлавонска Пожега * Медачки џеп * Вучиловац

ЗЛОЧИНЦИ

Иван Векић * Фрањо Туђман * Јанко Бобетко * 72. бојна

Звонимир Черевенко * Младен Налетилић * Кораде

Стјепан Месић * Јосип Манолић * Гојко Шушак * Јосић

Миљенко Филиповић * Анте Готовина * Младен Маркач

Тања Бјелобрајдић * Мартин Шпегељ * Тихомир Блашкић

Мирослав Туђман * Дамир Крстичевић * Петар Стипетић

Томислав Мерчеп * Мирко Норац * Иван Чермак  * Дујић

Бранимир Главаш * Мате Лаушић * Перо Вицетнић * Парага

Ђуро Бродарац * Дарио Кордић * Валентин Ћорић

Ливно * Ђуро Дечак * Марко Бабић * Дегориција * Јарњак

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Купрешки * Бруно Стојић

ЛОГОРИ

Рибарска Колиба * Пакрачка Пољана * Велесајам * Ракитије

Дретељ * Мусала * Керестинец * Дервента * Босански Брод

Мостар * Орашје * Љубушки  * Кулине * Лора * Селска * Челебићи

ЖРТВЕ

Данијела Рокнић * Александра Зец * Раде Радосављевић

Марко Утржан * Радомир Олујић * Мирко Стијеља

Млађо Вила * Милутин Вуковић * Кнежевић * Малешевић

Ђорђе Гашпаровић * Горан Чечавац * Ђурђа Смољановић

Слободан Зуровац * Теодора Марић * Драган Радичанин

Милан Марчетић * Јанко Ћакић * Богдан Пантић * Шашо

Славко Грабовац * Марица Шеатовић * Трифкановић * Солар

Душанка Кузман * Даринка Грујић * Добре Ромић * Гламоч

ПУБЛИК.

Миле Рајчевић * Предраг Његован * Масакр у Двору

Книн је пао у Београду * Олга Драшко * Павиљон 22

Митровданска офанзива *  Винковачки игроказ * Драго Пјевач

 

ЖИВОТОПИС

Иван Јарњак је рођен 9. априла 1941. године у мјесту Бедња, у троуглу: Крапина - Марибор - Вараждин. Било је то за вријеме Априлског рата, односно већ је почела агресија Сила Осовина на Краљевину Југославију, а дан касније у Загребу је проглашена клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска.

Његови преци су били учесници Другог свјетског рата, дио је био у партизанским одредима, а већим дијелом су попуњавали усташке и домобранске јединице.

Школовање и каријера

У родном мјесту је завршио основну школу, а средњу у Вараждину.

У Загребу почиње студије Факултета Организационих Наука које је са успјехом завршио 1976. године. Запошљава се у Творници Електричних Производа (ТЕП). То је провео добар дио каријере на важним руководећим мјестима.

Политички активизам

Као члан партије ХДЗ, Иван Јарњак је више пута бивао у националном парламенту. Тамо је биран за одговорне функције.

  • 2003-2007... потпредсједник Одбора за унутарњу политику и националну сигурност
  • 2008-2011... потпредсједник Одбора за избор, именовање и управне послове

Породица

Иван Јарњак се оженио са Амалијом и са њом има двоје дјеце. Они се по религиозној припадности изјашњавају као римокатолици.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем након 4.5 деценије комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побољшања услова живота. Међутим, сепаратистичке снаге су то искористиле за остваривања својих иредентистичких циљева.

Сепаратисти су имали такође и помоћ страних сигурносно-обавјештајних служби (Њемачке, Британије, Аустрије, Канаде и САД) јер им је исти био циљ - растурање СФРЈ, јер су југославенску федерацију доживљавали као бастион Србства.


Уједињење: Љевица, Црква и Десница

У СР Хрватској на вишестраначким изборима побјеђује Фрањо Туђман и милитанта партија Хрватска Демократска Заједница. Они нису скривали своје намјере о етнички чистој и самосталној држави, а исто тако су јавно показивали симпатије према усташким крволоцима из Павелићеве елите.

Почело је илегално наоружавање у јесен 1990. односно стварање паравојних формација ткз. Збор Народне Гарде, промјењен је Устав, итд. Преко ноћи је ситуација се измјенила, док су Срби осјећали велику несигурност, јер су добијали пријетње, отказе, имали психо-физичка малтретирања. С друге стране, код Хрвата је наступила еуфорија, пошто се њихов Тисућљетни сан остваривао.

Тако је и Иван Јарњак приступио ХДЗ и постао важан члан у њиховој машинерији.

Премијер Фрањо Грегурић је приликом састављања Министарског савјета Републике Хрватске позвао и Јарњака да им се придружи, што је он одмах прихватио. Он је замјенио Ивана Векића дотадашњег министра унутрашњих послова. Ни потоњи премијери: Хрвоје Шаринић, Никица Валнетић и Златко Матеша нису опозивали Јарњака са те позиције.

На чело МУП-а Јарњк је ступио 15. априла 1992. У то вријеме, крајишки Срби су имали компактну колико-толико цијелину коју су контролисали и бранили од Туђманових војно-полицијских бригада.

Циљ Туђмана и његових сарадника је био да се створи ентички и вјерски чиста држава, без Срба, па је и Јарњак наставио стопама свог претходника Векића. Специјални систем застрашивања је био врло добро разрађен и одвијао се на готово цијелој територији авнојевске Хрватске, тачније у урбаним срединама: Карловац, Госпић, Сисак, Осијек, Бјеловар, Задар, Шибеник, Сплит, Нашица, Винковци, Ђаково, Славонски Брод, Ријека, Дубровник, Жупања...итд.

Мноштво Срба је притискано да принудно напусте своје домове, а да њихова имовина буде конфискована. Овакав процес малтретирања је био присутан и код малољетне дјеце.

С друге стране, скоро све полицијске јединице, а наручито оне за посебне најмјене су учествовали у нападима на мјеста која су контролисали крајишки Срби. Тако су одреди под Јарњаковом контролом били дио агресије на Западну Славонију познато као "Операција Бљесак" у мају 1995. а такође и погром над Сјеверном Далмацијом, Ликом, Кордуном и Банијом у августу 1995. године... који је носио шифровано име "Олуја". И прије тога су припадници Полиције учествовали у злочиначким активностима као што су: Миљевачки плато код Дрниша, Медачки џеп код Госпића.

Полицијски одреди РХ су често постављали експлозив на културно-историјска добра и православне богомоље, а свештенство и монаштво СПЦ прогонили.


Прогони Срба 1990-их у Хрватској

Око 650.000 Срба је напустило простор авнојевске Хрватске у страху за своју личну сигурност. Одлазили су већином у Републику Србију или пак у иностранство. Њихова имовина је пљачкана, рушена и спаљивана. Умјесто да штите имовину својих грађана, хрватски полицајци под контролом Јарњака су већином радили супротно.

Јарњак је у својим одредима задржао лош кадар који је углавном биран међу ликовима са маргине друштва: алкохоличари, коцкари, убице, силеџије, разбојници... јер су они били спремни да сљепо извршавају наредбе без много питања. У Јарњакову надлежност је спадала и јединица "Јесење кише" под командом Томислава Мерчепа.


Мерчепова гарда

Они су радили најужансије ствари према невиним људима и показивали не само мржњу, већ и сву бестијалност према нехрватском становништву. Познато је да су "Мерчеповци" извршавали монструозна убиства, а такође и оснивали концентрационе логоре у којима је мучење и убијање Срба било наређивано усмено, а трагови уклањани.

Оно што ће остати забиљежено у аналима јесте Јарњаково правдање агресије на србска мјеста, гдје за њега не постоје ненаоружани цивили, већ су сви мете.

У Загребу је крајем 1996. године дошло до великих уличних протеста против гашења "Радија 101". Јарњак је одбио сузбити демонстрације насилним путем: сузавцем и пендрецима, што му је Туђман замјерио и наредио његово премјештање са мјеста министра. Тако је Јарњак добио позицију шефа Уреда Националне Сигурности (тајна полиција) гдје се задржао до краја 2000. године. Ту је такође наставио са сличним активностима.

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ И МУЧИЛИШТА
ЗА СРБЕ У 20. СТОЛЕЋУ

ВЕЛИКИ
РАТ

Броумов * Јиндриховице * Омолуц * Куберг

Нежидер * Ашах на Дунаву * Перник

Шопроњек * Болдогасоњ * Арад * Велики Међер

Џумаја * Фердинандово * Варна * Добрич

Пловдив * Сливен * Јамбол * Добој * Маутхаузен

ДРУГИ
СВЕТСКИ

Даница * Стара Градишка * Госпић-Јадовно-Паг * Јасеновац

Крушћица * Раб * * Аушвиц * Нађкањижа * Керестинац

Јастребарско * Тења * Доња Градина * Бараке на Сави * Барч

Бањица * Дахау * Бејсфјорд * Плав * Карашок * Сајмиште

Сисак * Шарвар * Црвени крст * Ботн * Корген

1990-те

Керестинац * Лора * Челебићи * Велесајам * Дретељ * Силос

Зоил * Стролит * Горажде * Копар * Доб при Мирни * Јајце

Пакрачка Пољана * Дубровачка 30. * Велепромет * Орашје

Оџак * Брчко * 27. јули * Љубушки * Ликовац * Лапушник

Кукеш * Дол при Храстнику * Жута кућа * Виктор Бубањ

Храсница * Зеница * Ракитије * Рибарска колиба

ОПТУЖНИЦЕ И СУЂЕЊА

Међународни суд правде за бившу Југославију још 1996. године је на основу извештаја својих истражиоца подигао кривичне оптужнице против цијелог државног и војно-полицијског врха Републике Хрватске. На том списку се нашло и име Ивана Јарњака, јер су његови полицајци осумњичени за ратна злодјела, односно Јарањак је био саставни дио удруженог злочиначког подухвата за злочине у "Олуји" и "Бљеску".

Међутим, усљед политичких притисака на Хашки Трибунал од САД и Велике Британије, ове оптужнице су највећим дијелом повучене, а оптужени су само три хрватска генерала: Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак.

Првобитно су Готовина и Маркач осуђени на вишегодишње казне затвора, док је Чермак одмах ослобођен... али у другостепеној пресуди су и њих двојица били ослобођени, што представља не само правни преседан, већ изругивање правди и жртвама.

Тако је и Јарњак остао некажњен за своја злодјела.

На судским процесима у Републици Хрватској, Иван Јарњак је био свједок на суђењима Томиславу Мерчепу, замјенику министра Ивана Векића и команданту специјалне полицијске јединице "Јесење кише" коме се судило почетком 21. вијека за убиство 43 особе србске националности у логору Пакрачка Пољана.

Јарњак је на тим суђењима углавном показивао амнезију, односно није ничега могао да се сјети. Паракдоксално је то што су чланови Судског вијећа овакав исказ уважили као валидан.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар

Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп  * Масленица

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Иван Векић * Лора * Славонска Пожега   Марино Село * Кораде

Книн  Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко

 Мирко НорацМиљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише

Ђуро БродарацДобросав Парага

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза

Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ

Љубо МлађеновићСмолућа * Фоча Сефер Халиловић

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће Одбране

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно

Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * СердариЦацо

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај

Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Питања каквих ће бити све више

После сваког рата фалсификован је обим страдања Срба

Како хрватска СОА производи непријатеље

Албански сепаратизам и демонстрације 1968. и 1981. на Косову и Метохији

Градоначелник Вуковара забранио наступ Моме Станића

Хаџи Шаља ухапшен у Приштини и испоручен у Хаг





Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI ZLOCINCI
MINISTAR POLICIJE
UNUTRASNJI POSLOVI
FRANJO TUDJMAN
PREMIJER GREGURIC
ORGANIZACIONI FAKULTET
ZASTUPNIK POSLANIK
NARODNI SABOR
DEVEDESETE GODINE
LIKA DALMACIJA
SLAVONIJA BARANJA
KORDUN BANIJA
BILOGORA MOSLAVINA
NACIONALNA SIGURNOST
KNINSKA KRAJINA
PROLECE 1992
BLJESAK OLUJA
HASKI TRIBUNAL
JESENJE KISE
TOMISLAV MERCEP
MIRO BAJRAMOVIC
PAKRACKA POLJANA
RIBARSKA KOLIBA
ZAGREB SPLIT





















Skip Navigation Links