Ђуро Дечак - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Хрватска

ЂУРО ДЕЧАК


Ђуро Дечак (1952-2022) је хрватски економист, функционер, угоститељ, политичар, генерал, ратни ветеран, који је почетком деведесетих година 20. стољећа био активни учесник разбијања Југославије и ратова на тлу исте.

Био један од врло утицајних особа странке Хрватске Демократске Заједнице, који је широј јавности постао познат почетком 1991. године када је на ТВ Београд пуштен документарни филм о илегалном наоружавњу за потребе Владе СР Хрватске тј. обрачуна Југославенском Народном Армијом. Он је био један од главних оперативаца те акције која се одвијала у строгој тајности.

Због тога, он је осуђен на три године затвора, али је под неразјашњеним оклоностима пуштен посље само пар дана. Наставио је да ради активно на рушењу уставног поретка СФРЈ и ширењу националне мржње и застрашивању србског становништва на Билогори и Подравини, што му је омогућило високе позиције у партији ХДЗ.

Дечак је био члан ткз. Кризог штаба у Вировитици, а такође је оснивач 127. бригаде ткз. Збора Народне Гарде, касније Војске Републике Хрватске. Добио је одмах и официрски чин, а већ наредне године добија титулу генерала. Тачније, постао је начелник Копнене војске у ХВ.

С обзиром да је био активан војник није могао да иде у Народну скупштину, али је врло добро котирао на парламентарним изборима, чак је био испред Мартина Шпегеља. Активније се укључује у полтички живот 2000. године када је поново изабран за посланика, гдје је добио функцију предсједника Одбора за ратне ветеране.

Његова страст је била лов и био је годинама предсједник Хрватског Ловачког Савеза.

Када је ХДЗ изгубио власт почетком 2000. године Дечака су оптуживали за умјешаност у бројне економске афере и незаконито богаћење.

Умро је 1. априла 2022. године у Осијеку, а сахрањен је у Вировитици након пар дана уз све државне и војне почасти.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1990-их

ЗЛОДЈЕЛА

Масленица * Вуковар * Осијек * Госпић * Карловац

Петровачка цеста * Откос * Равни Котари * Задар

Бљесак * Олуја * Миљевачки плато * Чагаљ * Сисак

Паулин Двор * Плитвице * Мркоњић Град * Караџићево

Цркве * Воћин * Брадина * Бодериште * Сијековац

Купрес * Цинцар * Чардак * Миљановац * Вировитица

Сплитска побуна * Мирловић Поље * Корански мост

ОрканСлавонска Пожега * Медачки џеп * Вучиловац

ЗЛОЧИНЦИ

Иван Векић * Фрањо Туђман * Јанко Бобетко * 72. бојна

Звонимир Черевенко * Младен Налетилић * Кораде

Стјепан Месић * Јосип Манолић * Гојко Шушак * Јосић

Миљенко Филиповић * Анте Готовина * Младен Маркач

Тања Бјелобрајдић * Мартин Шпегељ * Тихомир Блашкић

Мирослав Туђман * Дамир Крстичевић * Петар Стипетић

Томислав Мерчеп * Мирко Норац * Иван Чермак  * Дујић

Бранимир Главаш * Мате Лаушић * Перо Вицетнић * Парага

Ђуро Бродарац * Дарио Кордић * Валентин Ћорић

Ливно * Ђуро Дечак * Марко Бабић * Дегориција * Јарњак

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Купрешки * Бруно Стојић

ЛОГОРИ

Рибарска Колиба * Пакрачка Пољана * Велесајам * Ракитије

Дретељ * Мусала * Керестинец * Дервента * Босански Брод

Мостар * Орашје * Љубушки  * Кулине * Лора * Селска * Челебићи

ЖРТВЕ

Данијела Рокнић * Александра Зец * Раде Радосављевић

Марко Утржан * Радомир Олујић * Мирко Стијеља

Млађо Вила * Милутин Вуковић * Кнежевић * Малешевић

Ђорђе Гашпаровић * Горан Чечавац * Ђурђа Смољановић

Слободан Зуровац * Теодора Марић * Драган Радичанин

Милан Марчетић * Јанко Ћакић * Богдан Пантић * Шашо

Славко Грабовац * Марица Шеатовић * Трифкановић * Солар

Душанка Кузман * Даринка Грујић * Добре Ромић * Гламоч

ПУБЛИК.

Миле Рајчевић * Предраг Његован * Масакр у Двору

Книн је пао у Београду * Олга Драшко * Павиљон 22

Митровданска офанзива *  Винковачки игроказ * Драго Пјевач

 

ЖИВОТОПИС

Ђуро Дечак је рођен 18. јануара 1952. године у мјесту Ланка, општина Вировитица, на сјеверо-западу Славоније.

Након што је завршио основну школу, Ђуро је отишао на аутомеханичарски занат. Покушао је у Осијеку да студира Саобраћајни факултет, али није успио. Пар година касније дипломирао је на Вишој економској школи у истом граду.

Ипак није волио канцеларијски посао, па је живио од угоститељства, а такође свирао је хармонику на забавама.

Породица

Оженио се средином седамдесетих година и добио двоје дјеце.

Његова кћер Андреа је постала припадник Хрватске војске као радник медијске куће Војна гласила, гдје се бави претежно снимањем документарних филмова.

Политички и друштвени активизам

Иако је у Југославији 1989. године владао једнопартијски систем, бивши генерал ЈНА и дисидент Фрањо Туђман и његови блиски сарадници су тајно основали 17. јуна на загребачком Јаруну странку Хрватску Демократску Заједницу. На том скупу су већином били особе које су у архивама југославенских сигурносних служби имале ознаку "унутрашњи непријатељ".

Ђуро Дечак је такође био један од оснивача ХДЗ. Он је у Вировитици гдје је и живио основао локални одбор те партије и окупљао ликове који су за рад материјалне користи били спремни на све.

Наредне 1990. године у прољеће ХДЗ осваја власт у СР Хрватској, а Фрањо Туђман постаје предсједник СР Хрватске. Туђман и прваци ХДЗ нису скривали своје симпатије према наци-фашистичкој НДХ, као ни то да се сликају поред усташких злочинаца из Другог свјетског рата: Анте Павелић, Динко Шакић, Вјекослав Макс Лубурић...итд. Пјевају усташке стихове и носе фашистичка знамјења.

Циљ ХДЗ је био самостална Хрватска која је замишљена као етнички и вјерски чиста држава, односно да се број србске популације мора радикално смањити. Заправо да Срби нестану. Тако је и у вировитичкој општини Дечак водио антиуставне и противзаконите радње, те ширио националну мржњу међу становништвом. Управо то му је донијело високе позиције у партијској структури и напредак.

Посланик у Скупштини Вировитичко-Подравској жупанији је постао 1993. године, а 1997. године постаје и жупан. Народни заступник у Сабору је био током 2000-2003. Тада је обављао функцију предсједника Одбора за ратне ветеране.

Дуго година је био предсједник Удружења добровољаца и ветерана ткз. Домовинског рата.

Предсједник Хрватског Ловачког Савеза постао је 1999. године.

Афера Шпегељ

У љето 1990. године Влада СР Хрватске је направила план сецесије од СФРЈ и подијељени су задаци. Хрватски министри Јосип Бољковац (унутрашњи послови) и Мартин Шпегељ (одбрана) су постављени на чело акције илегалног наоружавања која се одвијала у највећој тајности. Одбјегли генерал ЈНА и дезертер Шпегељ је одредио групу од тридесетак сарадника међу којима је био и Ђуро Дечак.

Заправо, Дечак је познавао терен према мађарској граници, рејон средње Подравине, одакле је кренио први илегалан увоз наоружања.

Контраобавјештајна служба ЈНА је почела да активно прати Шпегељеву групу, те су 12. октобра 1990. имали на граничном прелазу Горичан постављене људе који су морали да реагују како би зауставили то. Међутим, одобрење за хитну реакцију нису добили из Београда (министар одбране Вељко Кадијевић, начелник Генералштаба Благоје Аџић и предсједник Предсједништва Борислав Јовић...), па је ушло неколико шлепера лаког пјешадијског наоружања те ноћи.

Касније је било још, али не само ту, већ и преко луке Сплит у Далмацији.

Агенти КОС ЈНА су наредних дана успјели да сниме скривеним камерама на полигону у Гакову Шпегеља како својим сарадницима отворено прича о плановима када оружје буде подијељено хрватским екстремистима, да ће усљедити напади на Србе и ЈНА. Извршено је хапшење шест виновника овог кривичног дјела 24. јануара 1991. међу њима и Дечака, а они су спроведени у Загреб, у истражни затвор у Гајевој улици.

Већ наредног дана 25. јануара ТВ Београд је пустио документарни филм о акцији илегалног наоружавања, које је врхушка ХДЗ прогласила "србо-ћетничком" пропагандом. Међутим, деценију касније хрватски предсједник Стипе Месић је потврдио атуентичност видео снимака.

У истражном поступку (трајало је четири мјесеца) Војно тужилаштво ЈНА је успјело да докаже умјешаност свих оптужених: Антун Хабјанец, Винко Белобрк, Владо Шабарић, Јосип и Фрањо Ковач, а 20. маја је судско Вијеће их прогласило кривим за рушење уставног поретка, покушаја оружане побуне и илегално наоружавање.

Ђуро Дечак је осуђен на три године затвора. За вријеме свог тамновања у затвору у Гајевој улици, Дечак је прочитао цијелу литературу о копненој војсци.

Међутим, они су након два дана сви под неразјашњеним околностима пуштени на слободу. Испред зграде Војног суда су организовани вишедневни масовни протести подршке Шпегељовој групи од стране ХДЗ. Демонстранти су их дочекали као хероје и идоле нације. Истовремено, демонстранти су вријеђали ЈНА и упућивали шовинистичке коментаре и повике.

Малверзације и богаћење

Након што је почетком 2000. године ХДЗ изгубио власт дошло је до дјелимичног раскринкавања његових пулена. Тако је годинама касније уочено енормно богаћење особа блиских бившој власти.

За Ђуру Дечака се знало да је уплетен у уништавање и стечај Творнице Шећера Вировитица (ТШВ) још деведесетих година. Такође и на шверцу оружја 1990-1991 је стекао позамашан иметак. Али исто тако и на монтираној куповини трактора у фабрици "Торпедо" у Ријеци, која никада није заживјела, а штету су платили порески обвезници Републике Хрватске.

Дечак је поставио монопол са ловством у Хрватској и тако увећавао свој капитал, а да би скинуо сумње са себе, власништво над одређеним пословним субјектима је пребацивао на чланове породице, највише на кћерку Андреу Ковач.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Чим је изашао на слободу средином маја 1991. Ђуро Дечак је наставио са својим противзаконским акцијама. Постављен је за предсједника ткз. Кризног штаба у Вировитици, па је такође устројио 127. бригаду у том граду. Сем тога, он је прикупљао и организовао добровољце (претежно младиће 18-30 година) које је спремао за рат.

Добио је високи официрски чин и задатак да специјалним системом застрашивања отјера србску популацију са запада Славоније и Билогоре. Десетине хиљаде Срба је крајем 1991. и почетком 1992. године напустило своје домове у страху за своју личну сигурност. Ово се одвијало током злочиначко-терористичких операција "Откос" и "Оркан", када је Дечак био командант Оперативне групе Пакрац.


Етничко чишћење Славоније - операција Оркан

Због својих заслуга, Дечак је добио не само чин генерала, већ је добио команду над цијелом пјешадијом Војске Републике Хрватске. Средином 1992. Дечак постаје заповједник Друге војне области са сједиштем у Ђакову.

Када је хрватски војни и политички врх добио од Запада зелено свијетло да изврши заврши прогон у Хрватској средином 1995. генерал Ђуро Дечак је учествовао у злочиначко-терористичким акцијама: "Бљесак" и "Олуја", када је преко 300.000 Срба присилно напустило своја огњишта, а хиљаде их је убијено или се води као нестало. Србска имовина је спаљивана, рушена и демолирана.

Пензионисан је у чину генерал-пуковника.

Иначе, близу 100.000 Срба са подручја Западне Славоније је током 1991-1995 је прогнано, док је током деведесетих година 20. вијека преко 650.000 Срба принудно напустило СР Хрватску, што Ђуро Дечак и његови саборци сматрају за своју велику побједу.

Случај Паулин Двор

Још на почетку оружаних сукоба у СР Хрватској средином децембра 1991. године припадници хрватских снага из Осијека су у селу Паулин Двор поубијали 17-оро Срба и једног Мађара, као вид освете за њихове погинулог саборца у том мјесту. Жртве су покопане на тајној локацији код Чепина, у близини касарне "Луг" и ту информацију је знало свега пет особа.

Крајем 1996. године Ђуро Дечак је службено извјештавао Мирослава Туђмана, начелника хрватских сигурносно-информативних служби о томе да се требају лешеви жртава из Паулин Двора измјестити, односно тражио је помоћ за ту акцију која је носила епитет "строго повјерљиво". Овај му је то одобрио и послао инжењеријску јединицу из Карловца.

Лешеви су у највећој тајности пребачени чак 500 км, све до Госпића у Лици и ту су опет покопани поново у пластичним бурадима у селу Ризвануша. Приликом једне ексхумације лешева 13. маја 2002. гдје су присуствовали и истражиоци Хашког трибунала разоткривено је шта се заправо десило. Међутим, виновници ове бизарне акције никада нису ни изведени пред суд, а камоли кажњени.

Међународна заједница, укључујући и Хашких суд на много примјера очигледних злочина су жмурили и окретали главу гдје су жртве били Срби. Пуштањем оваквих информација у европску и свјетску јавност дошло би до промјене мозаика грађанско-вјерског рата на тлу бивше Југославије. Тиме би и многи међурародни фактори изгубили свој кредибилитет.

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ И МУЧИЛИШТА
ЗА СРБЕ У 20. СТОЛЕЋУ

ВЕЛИКИ
РАТ

Броумов * Јиндриховице * Омолуц * Куберг

Нежидер * Ашах на Дунаву * Перник

Шопроњек * Болдогасоњ * Арад * Велики Међер

Џумаја * Фердинандово * Варна * Добрич

Пловдив * Сливен * Јамбол * Добој * Маутхаузен

ДРУГИ
СВЕТСКИ

Даница * Стара Градишка * Госпић-Јадовно-Паг * Јасеновац

Крушћица * Раб * * Аушвиц * Нађкањижа * Керестинац

Јастребарско * Тења * Доња Градина * Бараке на Сави * Барч

Бањица * Дахау * Бејсфјорд * Плав * Карашок * Сајмиште

Сисак * Шарвар * Црвени крст * Ботн * Корген

1990-те

Керестинац * Лора * Челебићи * Велесајам * Дретељ * Силос

Зоил * Стролит * Горажде * Копар * Доб при Мирни * Јајце

Пакрачка Пољана * Дубровачка 30. * Велепромет * Орашје

Оџак * Брчко * 27. јули * Љубушки * Ликовац * Лапушник

Кукеш * Дол при Храстнику * Жута кућа * Виктор Бубањ

Храсница * Зеница * Ракитије * Рибарска колиба

СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА

Медији су јавили да је 1. априла 2022. године након дуже болести преминуо Ђуро Дечак у Осијеку.

Он је три дана касније сахрањен на градском гробљу у Вировитици, гдје се окупио велики број домољуба и поштоваоца ткз. Домовинског рата. Сем римокатоличког свештенства дошли су хрватски предсједник Зоран Милановић, министар бранитеља Томо Медвед, министарка пољопривреде Марија Вучковић и министар одбране Марио Баножић.

Присутнима се обратио Славко Барић генерал-пуковник, који је за Дечака имао само ријечи хвале, а на крају закључио да је он био: "највећи генерал међу ловцима и највећи ловац међу генералима".

Међу хрватском популацијом, како на Балкану, тако и у дијаспори Ђуро Дечак ужива велики углед, тачније сматрају га за створитеља модерне Хрватске и идола нације.

Од града Вировитице је 12. августа 2022. добио постхумно признање за животно дјело.

Одликовања

  • Велеред краља Петра Крешимира IV.
  • Ред кнеза Домагоја
  • Ред Николе Шубића Зринског
  • Ред Бана Јелачића
  • Ред хрватског тролиста
  • Ред хрватског плетера
  • Споменица ткз. Домовинског рата
  • Споменица Домовинске захвалности
  • Медаља за "Бљесак"
  • Медаља за "Олују"


РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар

Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп  * Масленица

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Иван Векић * Лора * Славонска Пожега   Марино Село * Кораде

Книн  Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко

 Мирко НорацМиљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише

Ђуро БродарацДобросав Парага

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза

Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ

Љубо МлађеновићСмолућа * Фоча Сефер Халиловић

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће Одбране

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно

Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * СердариЦацо

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај

Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Xипокризијa једног дела савременог човечанства

Подигнута оптужница против девет припадника ХВО за злочине у Орашју 1990-их

Хрватски бојовници киднаповали и отели преко 1000 грађана БиХ

Луђачка кошуља: Да се забораве Петар и Павле Голубовић из Коњица

Стазама јадовничких мученика 19. и 20. јун 2015. године

Датум који се враћа: 10. април 1941





Оцените нам овај чланак:




Tags:
DJURO DECAK
OPSTINA VIROVITICA
ILEGALNO NAORUZAVANJE
AFERA SPEGELJ
OKTOBAR 1990
DEVEDESETE GODINE
JANUAR 1991
RASPAD SFRJ
PRVACI HDZ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
RATNI PROFITERI
SLAVONIJA BILOGORA
OSJECKI UNIVERZITET
ANDRIJA KOVAC
GAJEVA ULICA
BLJESAK OLUJA
MALVERZACIJE BOGACENJE





















Skip Navigation Links