Стјепан Месић - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Хрватска

СТЈЕПАН МЕСИЋ


Стјепан Месић (1934.) је хрватски правник и политичар који је почетком деведесетих година 20. стољећа обављао најважније функције социјалистичке Југославије. Као такав представљао је главну карику у разбијању југославенске федерације.

Завршио је Правни факултет у Загребу и радио у Нашицама као судија Општинског суда. Са породицом се касније преселио у Загреб.

У младости је био 1960-их година члан Савеза Комуниста Хрватске, а избачен из ње почетком седамдесетих година, јер је подржао активисте Хрватског прољећа, покрета који је оцијењен као деструктиван и проусташки. Чак и је осуђен због тога на годину дана затвора, казну коју је издржао у Старој Градишки, некадашњим концентрационом логору клеро-фашистичке НДХ.

Крајем 1980-их година поново улази у политику гдје се прикључио партији Хрватска Демократска Заједница и постаје врло близак сарадник Фрање Туђмана. Прво је добио мјесто премијера и саставио Владу, а касније је договорио одлазак у Предсједништво СФРЈ, гдје му је главни задатак био да растури другу јужнославенску државу.

Пар година касније Месић се у политичком животу разишао од Туђмана и постао његов супарник. Тек почетком 2000. године на изборима побјеђује добија мјесто предсједника Републике Хрватске. Иако је обећавао ракринкавање Туђмановог режима и бољи живот свим грађанима, до тога није дошло, већ је криминал само озакоњен.

Током свог јавног политичког дјеловања имао је низ проблематичних и шовинистичких изјава о Србима којих се ни данас не стиди.

У Москви је 2002. године примљен од Владимира Путина, предсједника Руске Федерације. У Загребу је примио америчког предсједника Џорџа Буша 2008. године, а три године раније у Дубровнику Дика Ченеја.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена

Стјепан Саркотић * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани

Црна Романија * Стјепан Дуић

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебит устанак * Софијска декларација * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска

Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић

Дивосело * Логор Госпић * Стари Брод * Међеђа * Шид

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Мирослав Филиповић

Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Гаравице

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков

Сисак * Динко Шакић * Усташе * Пискавица * Возућа

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић

Славко Квартерник * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum CrimenКалати

* Машвина * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Петар Дабробосански  * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак

Дамјан Штрбац * Јуре Францетић * Даница Праштало

Виктор Гутић * Драксенић

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар

Тајни досије Тито * Стево Крајачић * Делнице

  Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно

Револуционарно Братство Звонко Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја

Медачки џеп * ГрубориОркан * Паулин Двор * Откос

Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде

Добросав Парага * Корански мостВировитица * Шпегељ

Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанкаЗадар

Божићни Устав * МаксимирТомислав Мерчеп * Сплит

* Јанко Бобетко * Олујић * Анте Готовина

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Осијек

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Книн

Јосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владо Миланковић

Благо Задро * Борово Село *  Иван Векић

 

 

ЖИВОТОПИС

Стјепан Месић је рођен 24. децембра 1934. године у селу Ораховица, на путу између Нашица (20 км) и Подравске Слатине (28 км) у централним дијеловима Славоније. У то вријеме то је био дио Савске бановине у оквиру Краљевине Југославије.

Поријекло и школовање

Месићеви рођаци су били активни учесници у Другом свјетском рату. Његов отац се борио као партизан, док му се стриц борио као домобран у оквиру Војске НДХ на Источном фронту против Црвене армије. Стјепан је био мали када је рат почео па се тога и не сјећа, али завршетак рата памти.


Хрватска Легија код Стаљинграда

У родном мјесту је завршио основну школу, а гимназију у оближњем општинском мјесту Нашице. Студије права је дипломирао на загребачком Правном факултету.

Душтвени активизам и политика

Редовни војни рок је одслужио у Билећи и Нишу педесетих година гдје је прошао Школу Резервних Официра (ШРО) Југославенске Народне Армије. Учланио се у Савез Комуниста Хрватске јер му је то значило напредак у каријери. Постао је 1967. године градоначелник Ораховице и саборски заступник СР Хрватске.

Стипе Месић је јавно осудио „Декларацију о положају и имену хрватскога језика“ за говорницом Народне скупштине авнојевске Хрватске, а њене потписнике је назвао политичким диверзантима и растурачима Југославије. Само пар година касније, Месић је 1971. године отворено подржао Савку Дапчевић-Кучар, Мирка Трипала, Марка Веселицу и остале покретаче Хрватског прољећа. Тај покрет је већ наредне године угушен од Централног комитета Савеза Комуниста Југославије, јер је оцијењено да има шовинистичке елементе и да се враћа на усташтво. Тако је и сам Месић осуђен на годину дана робије и своју казну је издржао у затвору Стара Градишка. На суђењу је имао 5 свједока против и 50 за њега.

Маја 1994. године Сјепан Месић је напустио странку ХДЗ и основао је своју партију Хрватски Независни Демократи... да би касније са већином чланства прешао у Хрватску Народну Странку, коју је маја 1990. године основала Савка Дапчевић-Кучар.

Породица

Оженио се са дјевојком Милком  Дудундић (р. 1939) из Слабиње. Њен отац се звао Стојан. Милка је била студенткиња психологије у Загребу када је упознала Стјепана, али су се врло брзо вјенчали и добили дјецу. Она је се аматетрски бавила плесањем, а он је долазио на забавне вечери суботом.

Милка му је родила двије кћери: Сашу (1961.) и Дуњу (1963.). И једна и друга кћер су му је крштена у Римокатоличкој цркви. Са породицом се преселио у Загреб 1964. године код своје маћехе Милеве. У Ораховици је продао кућу и окућницу, па је купио стан у Ожеговићевој улици недалеко Трга Славка Кватерника. Милка је добила посао у обданишту у Студентском граду.

Када је Месићу истицао други предсједнички мандат 2010. године у јавности се појавила афера "Три стана", јер је откривено да је Стипе купио скупоцијене станове на елитним локацијама и превео их на име супруге Милке. Није до краја појаснио одакле му новац, пошто је само навео да је то позајмица НН пријатеља.

Стипе Месић је касније имао још афера у које је увлачио и своју дјецу, па чак и унучад, управо преко куповине односно власништва некретнина и компанија за које је требао велики новац.

Каријера

По повратку из војске, положио правосудни испит и добио посао у Нашицама као општински судија. У Загребу је добио посао директора општих послова компаније "Universal Corporation".

Тадашњи предсједник СФРЈ Јосип Броз Тито га је оптужио да прави приватну фабрику у Југославији (што је тад било незамисливо), односно да подирује социјализам као друштвено-економско уређење државе, па је и смјењен са мјеста директора, а тај посао му је пропао.

 

УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ

Почетком 1990. године је уведен вишепартијски систем посље скоро пола вијека једностраначја у Југославији. Иако није оснивач партије Хрватска Демократска Заједница, Месић им се брзо придружио и одмах добио високе и одговорне функције.


Стипе: "Живио Фрањо, све сам их зафркнуо"

Фрањо Туђман му је средином маја 1990. године повјерио састављање Владе и бирање министара, гдје је он изабрао сљедеће сараднике:

  • Јосип Бољковац (унутрашњи послови),
  • Мартин Шпегељ (одбрана и војска),
  • Здравко Мршић (инострани послови),
  • Гојко Шушак (дијаспора)
  • Милован Шибл (информисање)
  • Бранко Бабац (правосуђе и управа)
  • и други...

Функцију хрватског премијера је обављао три мјесеца, све до 25. августа 1990. када је дао оставку и отишао у Београд. Тамо је постао хрватски члан Предсједништва СФРЈ, највишег политчког органа власти у Југославији састављену од укупно осам чланова. На том мјесту се задржао 15,5 мјесеци, када је званично повучен по налогу Туђмана и централе ХДЗ. Дужност предсједника Предсједништва Југославије је обављао у периоду 30. јун - 6. децембар 1991. године... он је на то мјесто постављен по директиви односно преваги Европске заједнице јер су чланови СР Србије, СР Црне Горе, АП Војводине и АП Косова и Метохије били против њега.

Током свог мандата у Предсједништву СФРЈ Стјепан Месић је константно радио на урушавању југославенске федерације и лажно информисао јавност о свему што се дешавало. У томе он је имао помоћ страних обавјештајних служби, прије свега: ЦИА, МИ6 и БНД... јер је интерес тих земаља: САД, Велике Британије и Њемачке био да се растури Југославија.


Стјепан Месић и Борисав Јовић у скупштинским клупама:
"Стипе, радите са Србима што вам је воља"

По повратку у Загреб, Туђман је поставио Месића на мјесто предсједника Народне скупштине (сабора). На тој позицији се одржао све до 24. маја 1994. године. Насљедио га је Недељко Михановић.

Сем тога, Месић је игнорисао нападе хрватских паравојника на касарне и официре ЈНА... а и одбио је да потпише разоружавање ткз. Збора Народне Гарде, као и смањење резервног састава Полиције МУП-а Хрватске који је годину дана раније енормно увећан, чак 4-5 пута, јер је био циљ створити јединице које би се обрачунале са ЈНА, савезном Полицијом и радиле на прогону Срба са територије СР Хрватске.

Стотине хиљада Срба је напустило своје домове у Хрватској док је он био у власти скупа са Туђманом, јер су били у страху за своју сигурност, као и своје породице. Срби су тако напуштали: Сплит, Карловац, Сисак, Осијек, Госпић, Вараждин, Бјеловар, Шибеник, Вуковар, Винковци, Дубровник, Загреб, Славонски Брод...

Разлог зашто се Месић разишао са Туђманом 1994. јесте политика према Босни и Херцеговини... пошто је Стипе оптуживао Фрању да жели подијелити БиХ са Милошевићем. А исто тако му је замјерао криминалну приватизацију и ратно профитерство. Упућени кажу да је покушао са Јосипом Манолићем да изведе "државни удар" па је зато уклоњен из Сабора и ХДЗ.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

ЗЛОДЈЕЛА

Видово село * Бравнице * Брадина * Купрес * Мостар * Мркоњић Град

Ледићи * Чардак * Босански БродЦинцар * Петровачка цеста

Тигар * КиднаповањеДневник силовања *

ЛОГОРИ

Челебићи * Дретељ * ЗОИЛ *  Брчко * Љубушки * Орашје * Оџак * Мусала

Расадник * Вогорац * Хелиодром * Мостар * Габела *

ЗЛОЧИНЦИ

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Мате Баотић * Дамир Крстичевић * Азра

Младен Маркач * Добросав ПарагаВалентин Ћорић * Брчански злочинци

Анте Готовина * Иван Кораде * Крешимир Зубак * Младен Налетилић

Миљенко ФилиповићМиливој Петковић * Дарио Кордић * Бруно Стојић

Тихомир Блашкић * Божо Рајић * Ивица Вего * Хрватско Вијеће Одбране

Перо Вицентић * Анте Голубовић * Ливно * Мостар * Петар Зеленика

Купрес * Нијаз Балтак * Пук Краљ Томислав *

ЖРТВЕ

Душанка и Никола Кузман * Слободан Зуровац * Слободан Бенђо * Гламоч

Олга Драшко * Марија Бенковић * Милорад Пајчин * Чедо Продић

Здравко Ковач * Слободан Иванишевић * Душан Вуковић * Милан Бојанић

Лука Жужа *

ПУБЛИК.

Од логора до логора * Одбрана Херцеговине * Јаук * Мостарска црква

Стан' Неретво * Средња Босна * Живим да сјведочим * Чапљина

Побиј, покрсти и протјерај *

 

ПРЕДСЈЕДНИЧКИ МАНДАТ

Јануара 2000. године Стјепан Месић постаје предсједник Републике Хрватске, пошто је у другом кругу избора побједио Дражена Будишу. Месића је подржала коалиција:

  • Хрватска Народна Странка
  • Хрватска Сељачка Странка
  • Либерална странка
  • Истарски Демократски Сабор

На почетку свог мандата пензионисао је 12 генерала који су били лојални Фрањи Туђману, јер је годину дана раније Туђман преминуо. Ти генерали су потписали Отворено писмо, у коме су се обратили јавности да их медији омаловажавају и вријеђају тековине ткз. Домовинског рата. Заправо, највећи дио тих потписника (Анте Готовина, Иван Кораде, Миљенко Филиповић, Дамир Крстичевић, Мирко Норац, Јанко Бобетко...) су пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу оптужени за ратна злодјела против више муслимана и мање Срба. Месић их је смјенио или пензионисао.

Месић је 2005. године помиловао Синишу Римца, као главног извршиоца монструозног убиства породице Зец на брду Сљемен изнад Загреба 7. децембра 1991. године.


Срдачни сусрети: Месић и Путин

Током свог првог мандата радио је на евро-атланским интеграцијама тј. придруживању Хрватске Европској унији и НАТО пакту. Врло занимљива је његова посјета Москви гдје га је 16. априла 2002. године у Кремљу примио руски предсједник Владимир Путин.

У овом мандату је покренио обострана извињења Хрватске и тадашње СР Југославије (Србија и Црна Гора) за злодjела која су учињена деведесетих.

На другим предсједничим изборима 2005. побједио је Јадранку Косор, кандидата ХДЗ.

Поводом 60. годишњице побједе слободољубивих народа над Хитлеровом коалицијом и фашизмом 9. маја 2005. године у име Републике Хрватске Месић је примио Орден доприноса од Путина, предсједника Руске Федерације. Парадокс је у томе што су највећи дио Другог свјетског рата (до октобра 1944.) партизанске јединице на тлу авнојевске Хрватске попуњавали Срби са 88%, док су Хрвати били у оружаним снагама НДХ, а једну своју дивизију су чак послали на Источни фронт. Док је Влада НДХ објавила рат Великој Британији и САД децембра 1941. године.

На друштвеним мрежама је 2006. године се појавио снимак Месићевог гостовања у Аустралији и Швајцарској почетком 1990-их година, у коме је он величао фашичичку прошлост међу хрватским исељеницима. Убрзо потом су смјењени уредници ХРТ Данко Дружјанић и Горан Ротин, јер су емитовали на државној ТВ без дозволе такав садржај. Ипак, Месић се извинио јавности и признао грешку уз коментар да се тих говора не сјећа, али да је то било "такво вријеме". Касније су Дружјанић и Ротин враћени на посао.

Месић је 6. маја 2006. године у Дубровнику примио 46. америчког предсједника Дика Ченеја.

Почетком 2010. године, пред крај свог другог мандата он је отишао у Приштину у посету илегалним органима власти ткз. Републике Косово, у коме је пружио подршку албанским сепаратистима и криминалцима, говорећи као Република Србија мора да "прихвати реалност". Поред тога, смањио је казне осуђеницима за ратне злочине над Србима цивилима у јесен 1991. године у западним дијеловима Славоније.


Примање честитки од Џорџа В. Буша 2008.

Јавно на телевизији је 8. фебруара 2010. године рекао како би послао војску у зону Брчког, да пресјече Србску Републику у БиХ ако они прогласе независност, што је изазвало огорчење на Балкану и протумачено као ратно хушкање.

За ово је годину дана касније невладина организација "Кроација либертас" поднијела кривичну пријаву за говор мржње... али до судског процеса никада није дошло. Његов насљедник Иво Јосиповић је касније морао да се извињава и рекао да слање војске у сусједну земљу није опција.

 

ЦИТАТИ

"Хрвати су два пута побједили у Другом свјетском рату. Први пут 10. априла 1941. када су прогласили НДХ, а други пут јер су се 1945. нашли са савезницима за побједничким столом"
Стипе Месић, изговорио у Сиднеју 30. маја 1992.
 

"Срби могу однијети у Србију само блато коју су донијели на опанцима"
Стипе Месић, казивао у Корену 16. августа 1990.

 
"Мислим да сам обавио задатак, Југославије више нема... и хвала вам лијепа"
Стипе Месић пред хрватским Сабором 8. октобра 1991.


РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар

Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп  * Масленица

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Иван Векић * Лора * Славонска Пожега   Марино Село * Кораде

Книн  Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко

 Мирко НорацМиљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише

Ђуро БродарацДобросав Парага

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза

Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ

Љубо МлађеновићСмолућа * Фоча Сефер Халиловић

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће Одбране

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно

Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * СердариЦацо

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај

Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Оздрављење нације: Шта треба да пише у новим школским уџбеницима историје за нашу децу

Загонетка 42. хрватске "вражје" дивизије

Тужилаштва Словеније, Хрватске и БиХ као саучесници злочина над Србима деведесетих година

Случај хрватског војника Душка Кнежевића

За три мјесеца мучења и силовања добијеш 50.000 куна

Судбина Србије и Срба одређена у Дрездену 1928. године





Оцените нам овај чланак:




Tags:
STJEPAN MESIC
HRVATSKI PREMIJERI
PREDSEDNIK SABORA
FRANJO TUDJMAN
SLAVONIJA BARANJA
DALMACIJA LIKA
KORDUN BANIJA
POSAVINA BRCKO
AUSTRALIJA SVAJCARSKA
RUSIJA AMERIKA
MOSKVA KREMLJ
VLADIMIR PUTIN
DEVETI MAJ
JANUAR 2000
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
DEVEDESETE GODINE
DVANAEST GENERALA
BOSNA HERCEGOVINA
OTKOS ORKAN
MILJEVACKI PLATO
MEDACKI DZEP
SEPTEMBAR 1993
DECEMBAR 1991





















Skip Navigation Links