Звонимир Черевенко (1926-2001) је хрватски генерал, војни историчар, а током разбијања бивше Југославије током посљедње деценије 20. стољећа био је активан учесник.
Почетком седамдесетих година подржао је проусташки покрет МАСПОК, односно Хрватско прољеће који је од највишег коминистичког рукводства Југославије оцијењен као деструктиван и шовинистички, те као такав угушен почетком 1972. године. Тако је и Звонимир Черевенко као присталица тог покрета осуђен на годину и по дана затвора и удаљен из Југославенске Народне Армије, а изгубио је многе бенефиције.
Скоро двије деценије радио је као колекционар Радио Загреба и тако се издржавао.
На самом крају осамдесетих година, када је почели политички потреси и економска криза у Југославији, Черевенко се придружује хрватским сепаратистима и подржава странку Хрватска Демократска Заједница. Одбио је мјесто министра одбране које му је нудио лично Фрањо Туђман. Ипак, он се укључио у прољеће 1991. године у ткз. Кризни штаб Града Загреба гдје је руководио блокадама касарни ЈНА и нападима на официре и војнике савезне војске.
Почетком 1992. године добија команду над Хрватским Домобранством, а врхунац каријере доживљава средином 1995. године када постаје начелник Генералштаба Војске Републике Хрватске. У то вријеме су изведене злочиначке акције "Олуја", "Маестрал" и др. када је стотине хиљада Срба напустило своје домове, а хиљаде њих је убијено.
Пензионисан је новембра 1996. године. Пар година касније се и политички ангажовао у Парламенту.
Умро је 2001. године и сахрањен уз све државне и војне почасти на загребачком Мирогоју.
ЖИВОТОПИС
Звонимир Черевенко је рођен 13. новембра 1926. године код Пријепоља. Тада је то био саставни дио Краљевине СХС, односно административно је припадао Ужичкој области.
Поријекло и школовање
Звонимир је одрастао у Поповачи, мало мјесто подно Мославачке Горе, на крајњем западу Славоније, уз границу са Банијом и Загорјем.
Његов отац Фрањо је ту рођен, а дјед (Чех по националности) му је дошао на то подручје из Бохемије, пошто је у то доба све то био саставни дио Аустроугарске царевине. Мајка Марта му је дошла из Херцеговине, из околине Рамског језера.
Основну школу је завршио у Поповачи, а средњу (грађанску) је уписао у Кутини. Када је почео Други свјетски рат Черевенко је тада већ био у Загребу гдје је требао да настави школовање. Међутим, у страху од мобилизације враћа се на очевину гдје се придружује локалним партизанским одредима. Он је био млад тада и није имао неког већег војевања.
Каријера и усавршавање
По завршетку рата редовни војни рок је одслужио у Боки Которској.
Пошто му се допао војни позив и служба одлучио је да упише Војно-техничку академију у Загребу. Тако је постао најбољи студент у својој класи. Ту је и остао како би наставио као предавач младим питомцима на техничким предметима.
Занимљиво је да га је ЈНА послала на два усавршавања ван земље током 1954-1955: прво у Сједињене Америчке Државе и у Западну Њемачку.. и то у вријеме Хладног рата. Вратио се на ВТА и предавао скоро двије деценије.
На мјесто начелника Техничке службе Територијалне одбране СР Хрватске бива постављен 1965. године, гдје се задржао шест година.
Породица
Оженио се 1949. године са Маријом, која му је родила једну кћер Алиду 1950. године.
Супруга му је преминула десет година посље њега.
Хрватско прољеће
Марта 1971. године у СР Хрватској почињу да бујају сепаратистичке снаге (ово се дешава само пар година након Брионског пленума и смјене Александра Ранковића), које су јасно показале намјере у виду децентрализације земље, а мало касније и отворени сепаратизам и антисрбске говоре. Вође МАСПОК покрета: Савка Дапчевић-Кучар, Мика Трипало су ухапшени као и већина присталица овог покрета... а сам покрет је угушен 1972. године.
Тако је и сам Черевенко допао затвора пошто је осуђен на годину и по дана робије за антидржавно дјеловање и рушење уставног поретка. Он је у то вријеме имао чин потпуковника ЈНА и јавно исказивао своје ставове пред окупљеном масом. Затворске дане је провео у Старој Градишки (некадашњем хрватско-усташком логору из времена Другог свјетског рата), а изгубио је право на пензију и многе бенефиције. Цимери у ћелији су му били: Дражен Будиша, Владо Готовац и Бруно Бушић...
Бобетко и Черевенко - Прољећари
По повратку са робије Черевенко је живио од социјалне помоћи, а касније је радио као колекционар Радио-Телевизије Загреб. Ту је дочекао сам крај осамдесетих година 20. вијека.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
У априлу и мају 1990. године организовани су вишестраначки избори на којима су побједиле сепаратистичке снаге, а које је предводио Фрањо Туђман и његова странка Хрватска Демократска Заједница. Они су као показивали симпатије према клеро-фашистичкој Независној Држави Хрватској и говорили да им је циљ независност Хрватске од СФРЈ. Такође нису крили ни да ће се обрачунати са Србима и ЈНА.
Добро нам дошао поглавниче...
Звонимир Черевенко је врло брзо ступио у контакт са паријским првацима ХДЗ и лично му је Туђман нудио мјесто министра одбране у новој Влади коју је саставио Стјепан Месић. Черевенко је до одбио уз коментар: "Ја сам војник, а не политичар". Ипак, сарадња је успостављена јер је Черевенко добио мјесто начелника Секретаријата Народне Одбране (војни одсјек) за Град Загреб. Ту је направљен план мобилизације неопходног људства за остваривања самосталности и изгона Срба.
Наредне године, у прољеће 1991. Черевенко је организовао блокаде касарни Југославенске Народне Армије, као и нападе на официре и њихове породице. Такође је многе од њих врбовао да пређу у ткз. Збор Народне Гарде, што су Хрвати врло радо прихватали и остали несрби. Његовом заслугом је основано чак 14 бригада хрватске паравојске (само) у Загребу.
Децембра 1991. године, Черевенко постаје командант Хрватског Домобранства, што је било састављено од људи средње доби, односно трећепозиваца, који су имали лако наоружање, а били су подршка јединицама ЗНГ. На том мјесту се задржао 2.5 године и добија унапређење као шеф војног кабинета предсједника Републике Хрватске.
У мају 1995. године када је хрватска војска извела злочиначку операцију "Бљесак", као завршни (трећи) чин погрома Срба у Западној Славонији био је замјеник начелника Генералштаба ХВ.
Трио снова: Шушак, Черевенко и Готовина
Већ 15. јула 1995. године добија ново унапређење, односно има врхунац каријере, јер је постао и начелник Генералштаба Војске Републике Хрватске. На том мјесту је насљедио Јанка Бобетка.
Три недјеље након тога хрватске војно-полицијске снаге су скупа са НАТО пактом и Петим муслиманским корпусом извеле злочиначку акцију "Олуја" над РС Крајином, а за њом и "Маестрал" у западним дијеловима Босне. Стотине хиљада Срба је напуштало своје домове и имовине гдје су вијековима обитавали. Убијено је хиљаде цивила, чак су и колоне избјеглица бомбардоване из авиона.
Биланс хрватских ескадрона смрти...
Предсједник Фрањо Туђман га је новембра 1996. године пензионисао.
НАКОН РАТА
У Жупанијском дому хрватског Парламента бива заступник, а од 2000. године добија чланство у Комисији за помиловања.
Вјечна кућа Червенкових
Умире у Загребу 17. фебурара 2001. године. Бива сахрањен на загребачком Мирогоју у Алеји великана, уз све државне и војне почасти.
У Поповачи, му је подигнут велики споменик.
ОДЛИКОВАЊА
Одликован је више пута:
- Орден КраљеПетра Крешимира IV
- Орден Кнеза Домагоја
- Орден бана Јелачића
- Орден хрватског тролиста
- Споменица ткз. Домовинског рата
- Медаља хрватског плетера
- Медаља за "Бљесак", "Олују" и "Љето 94".