Хрватско прољеће 1971 - www.zlocininadsrbima.com
Оцените нам овај чланак:

Хрватско прољеће 1971


ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У СФРЈ

Логор Голи оток - Хрватско прољеће

Бранка Ђукић - Ђорђе Мартиновић

Бебе из Граца - Данило Милинчић

Биоскоп 20. октобар

 

МАСПОК или Хрватско прољеће је био масовни шовинистички и сецесионистички покрет 1971. године у СР Хрватској.
 

Овај покрет је захтевао искључење употребе србског језика и писма у авнојевској Хрватској и декларисао је СР Хрватску као националну државу Хрвата и Хрватску као наставак и наследницу средњовековне хрватске краљевине.
 
Уживао је подршку великог дела хрватске јавности, па чак и комуниста, политичког врха Социјалистичке Републике Хрватске и усташке емиграције на Западу.
 
 
 

ЦИЉЕВИ И ДЈЕЛОВАЊЕ
 

Почетна питања са којима је МАСПОК почео свој напад на федерални систем Југославије су били:

- расподела националног дохотка оствареног туризмом у Хрватској те суме новца коју Хрватска издваја у фонд неразвијених република и покрајина у СФРЈ.
 
- питање сужбеног "хрватског језика".
 
 
МАСПОК је захтевао признање хрватског језика као званичног језика у СР Хрватској и његову употребу у школама, медијима и државном апарату што је значило изгон србског језика из Хрватске.
 
Даље, Маспок је инсистирао на специфичној природи и култури Хрвата које их чине различитим од осталих јужнославенских етничких група.
 
Овај покрет, пошто је уживао масовну подршку у СР Хрватској, такође је обелодањено новембра 1971. захтев за:
 
-  хрватску банку, са посебном монетом
 
 - хрватску армију, где ће хрватски регрути служити само у Хрватској.
 
- посебно место у Уједињеним нацијама.
 
- увођење хрватској језика и писма.

 

 
Што је заправо показивало жељу за независности, тј. распад Југославије.
 
 
Матица хрватска и Хрватски тједник су ишли тако далеко да су чак објавили јавно нацрт Устава нове хрватске државе.
 
 
Матица хрватска је у време кулминације Маспока престала да ради на заједничком речнику српско-хрватског језика и одбацила Новосадски договор.
 
Новосадски правопис српско-хрватског језика је замењен хрватским правописом који су написали Стјепан Бабић, Божидар Финка и Милан Могуш, а штампала Матица хрватска исте 1971. године.
 
Подршку Маспоку је пружио и Загребачки универзитет чији су студенти били најгласнији у тој подршци.
 
 
 
 

РАЗВОЈ

По неким ауторима, Маспок је био усташка побуна под покровитељством Савке Дабчевић - Кучар, главне личности тог тренутка у Хрватској и Мике Трипала.

 
Кучар и Трипало били у вези са усташким вођством и свесно по њиховим директивама радили на разарању државе. На шовинистичке испаде и активност Матице хрватске, Савке Дабчевић-Кучар и Мике Трипала је тада указивао водећи комуниста Хрватске - Милош Жанко.
 
Жанко је јануара 1970. на десетом пленуму хрватских комуниста оптужио Кучареву, Трипала и Пиркера да су се уротили, заједно са Матицом хрватском, против социјализма и да раде на дестабилизацији јужнославенске државе и народа. Уз Бакарићеву помоћ и Брозово одобрење, Милош Жанко је искључен из Савеза комуниста Хрватске.
 


У СР Хрватској против Маспока су се јавно изјаснили чланови загребачког Praxis-а (Руди Супек и Милан Кангрга, као најистакнутији чланови ове групе).

 
У скоро свим мјестима СР Хрватске, па чак и неким дјеловима СР Босне и Херцеговине, гдје су Хрватим имали већину организовани су културно-умјетничка дешавања или демонстрације, што се често претварало у дивљање и усташки денрек.
 
 
 
 
ГУШЕЊЕ
 
Јосип Броз Тито, предсједник Предсједништва СФРЈ, је наредио гушење МАСПОК-а и хапшење "прољећара".
Водећи хрватски комунисти Савка Дабчевић-Кучар и Мико Трипало су били смењени са својих државних и партијских положаја, а многи активисти и вође МАСПОК-а ухапшени и позатварани.
 
 
Међу ухапшеним и затвореним Маспоковцима су били Фрањо Туђман (каснији хрватски предсједник) и Бруно Бушић (публицист и Туђманов ђак).
 
Приликом смењивања присталица МАСПОК-а организоване су велике демонстрације у Загребу, када су савезна војска и полиција растеривале демонстранте и хапсили их.
 
 
 
 
ПОСЛЕДИЦЕ
 
За узврат Тито је направио преседан и учинио велики уступак хрватском шовинизму. Дозволио је промену назива језика у Хрватској да буде хрватски језик и априла 1974. је донет нови Устав СФРЈ који омогућио касније крајем 1980-их сецесију југославенских република... дато је републикама право вета на измене Устава.
 
 

Тај Устав из 1974. је изазвао велико незадовољство српског народа у целој СФРЈ.  Између осталог, аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија добиле су највећа могућа овлаштења, односно атрибуте државности.



Посећено је: 396  пута
Број гласова: 5























Skip Navigation Links