Лудвиг Павловић - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: СФР Југославија
Област: Босна и Херцеговина

ЛУДВИГ ПАВЛОВИЋ


Лудвиг Павловић (1951-1991) је био хрватски официр, робијаш, емигрант, диверзант, припадник екстремистичке организације ткз. Хрватско Револуционарно Братство са којима је учествовао у терористичким акцијама почетком седамдесетих година 20. стољећа.

Потиче из западне Херцеговине, а његов отац и блиски рођаци су ратовали као припадници оружаних снага клеро-фашистичке НДХ током Другог свјетског рата односно били део геноцидне политике истребљења Срба, Рома и Јевреја.. Занимљиво је што он има србске коријене, односно његови преци су покатоличени.

С обзиром на прошлост његових родитеља, као и васпитање није видио свој живот у Југославији гдје су владали комунисти, па се средином шездесетих година отиснуо у Западну Њемачку. Тамо је било већ пуно његових земљака, а он је живио са двије старије сестре у граду Карлсруеу.

У прољеће 1972. године руководство ХРБ-а је испланирало упад у Југославију са мањом наоружаном групом, како би побунили Хрвате и подигли устанак широких размјера, а циљ је био да се се сруши југославенска држава и обнови Независна Држава Хрватска. Ова акција је носила шифровано име "Феникс" и сам Лудвиг се пријавио да учествује у њој, иако је имао нешто више од двадесет љета. Пошто се та активност неуспјешно завршила, Павловић је пред Војним судом у Сарајеву осуђен на 20 година робије.

Затворску казнује издржавао у Зеници и Сремској Митровици, а онда крајем 1990. године бива пребачен у СР Хрватску на интервенцију руководсвтва странке Хрватска Демократска Заједница, ради дослужења казне. Међутим, чим је дошао међу своје он је постао херој нације и прикључио се хрватским паравојним формацијама.

Наредне године одлази у завичај гдје је учествовао у кријумчарењу оружја јер су се Хрвати у западним дијеловима БиХ наоружавали. Код Посушја је имао обрачун са припадницима ЈНА и тако је погинуо 18. септембра 1991. године, бар је то званична верзија његове смрти у коју породица не вјерује.

У самом Посушју је подигнут споменик њему и његовим саборцима из Бугојанске групе.

ХРВАТСКА (УСТАШКА) ЕМИГРАЦИЈА 1946-1989

ЛИКОВИ

Миро Барешић * Илија Толић * Анђелко Брајковић * Јосип Сенић

Миљенко Хркач * Иван Матичевић * Мате Прпић * Крешимир Перковић

Лудвиг Павловић * Божидар Кавран * Ђуро Хорват * Фрањо Хрљевић

Томислав Ребрина * Јуре Марић * Звонко Бушић * Газета Пашти

Јосип Облак * Анте Мошков * Жарко Одак

УДРУГЕ

Ревоуционарно Братство * Народни Отпор * Хрватска Сељачка Странка

Ослободилачки Покрет * Канадски Хрвати * Уједињени Хрвати Њемачке

Хрватски Сокол * Државотворни Покрет * Народно Вијеће * Домобран

Тајне усташке постројбе * Крижари * Хрвати Еуропе

АКЦИЈЕ

Владимир Роловић * Радуша (Феникс) * Отмица авиона Гетабург * Кактус * Берилн

Пруга Делнице * Госпићка саботажа * Чикаго * Биоскоп 20. октобар * Гвардијан

Конзулат Штудгарт * Младен Ђоговић * Мелбурншки атентат * Клуб Југославена

Гладио *

 

ЖИВОТОПИС

Лудвиг Павловић је рођен 10. априла 1951. године у Витини код Љубушког на крајњем западу Херцеговине. Родио се на десетогодишњицу оснивања клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске, на шта је био врло поносан.

Поријекло

Његови родитељи су сем њега имали још петоро дјеце, а Лудвиг је био најстарији мушки потомак.

Отац Славко му је био активан учесник Другог свјетског рата као припадник оружаних снага НДХ и имао је чин капетана. И остали његови блиски рођаци су попуњавали Хрватско Домобранство и Усташку војницу.

Учествовали су у бројним покољима над Србима цивилима у тим крајевима што се претворило у геноцид који је режиран од Ватикана, а директиве за то су добијане од Римске курије. Заправо НДХ је била чедо папске државе.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

ЗЛИКОВЦИ

Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић

Макс ЛубурићДинко ШакићМошков * Лорковић  * Усташе

Мирко ПукИван Шарић * Црна Легија * Џафер Куленовић

Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић

Алојзије Степинац * Љубо Милош * Виктор Гутић

Миле Будак * Андрија Артуковић * Хусеин Ђозо

Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан

Муслимански челнициВладимир Крен * Мијо Бабић

Поглавникова гарда *

ЛОГОРИ

Керестинец * Даница * Крушћица * Госпић-Јадовно-Паг

Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско

Пријдор * Маглај * Огулин * Пакленица * Ђаково

Лепоглава * Тења * Зеница * Добој * Винковци

Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево

ЗЛОДЕЛА

Пребиловци * ВељунДракулићОстрожин

СадиловацПаланчиштеДивоселоШид

Машвина * Возућа * Бракусова ДрагаПркос

Међеђа * Шушњар * Пискавица * Драксенић

Глина црква * Ливањско поље * Бегово Брдо

Грабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос

Калати * Бијели Поток * Гаравице * Миострах

ВуковарКорићка јама * Стари Брод * Гудовац

Шегестин

ЖРТВЕ

Дамјан ШтрбацПлатон (Јовановић) * Зорка Делић

Љубан Једнак * Даница Праштало * Гламоч

 Љубомир Млађеновић * Марија Почуча * Симовић

Марко Бошковић * Српска банка * Славско Поље

Петар ДабробосанскиВукашин Мандрапа

ПУБЛИКАЦ.

Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови

Magnum Crimen * Пјесма Ђурђевдан * Без кајања

Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Ожиљак

Благослов Ватикана * Деца у жици  * Дјеца Козаре

Страх * Понор * Дара из ЈасеновцаЦрна књига

Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта

Једење Богова * Залазак стољећа * Личка трагедија

Не окрећи се сине * Покољ у ГлиниПолитика терор

Цазинска Крајина * Тотални геноцида * Мук

Фратри и усташе кољу

 

Емиграција

У договору са родитељима млади Лудвиг са 16 лета старости напушта домовину 1965. године, јер није видио свој живот у СФРЈ, а такође није ни желио да служи редовни војни рок у Југославенској Народној Армији.

Добија визу од амабасде Западне Њемачке и одлази у јужну покрајину Баден-Витенберг. Тамо је већ било пуно његових земљака, већином Хрвата и муслимана који су побјегли 1945. године у прољеће тј. припадника формација НДХ који су се окупљали у својим завичајним и домољубним клубовима.

Лудвиг се настанио у граду Карлсруеу, гдје су већ биле његове двије сестре.


Њемачка документа Лудвига Павловића

Након годину дана боравка тамо, Лудвиг се повезује у екстремистичку организацију ткз. Хрватско Револуционарно Братство. Било је то удружење пронацистичког типа, које је основано са циљем да се сруши СФРЈ, а да се обнови НДХ.

Они су иначе имали од Хамбурга до Клагенфурта неколицину скривених кампова у којима су се вршиле обуке за тероризам и диверзије. Ту су долазили младићи 20-30 година, неријетко из Хрватске и Босне и Херцеговине.

 

ОПЕРАЦИЈА РАДУША

Крајем 1971. године у Југославији је почело гушење покрета Хрватско прољеће, који су делегати Централног Комитета КПЈ оцијенили као проусташки и деструктиван. Мноштво чланова МАСПОК-а је процесуирано и удаљено из Савеза Комуниста јер су отворено подржавали Савку Дапчевић-Куча, Мику Трипала, Марка Веселицу...итд.

Руководство ХРБ-а је у прољеће 1972. године процијенило да је дошао прави моменат за рушење комунистичког режима у Југославији, па је испланирана акција кодног имена "Феникс". Требало је илегалним путем доћи до западних и средишњих дијелова БиХ гдје су Хрвати имали релативну већину и иницирати побуну широких размјера што би се претворило у устанак.

Акција је започета 20. јуна 1972. када је на тло СР Словеније у зони Дравограда ушла група од 19 припадника ткз. Бугојанске групе, а Лудвиг је био међу њима најмлађи са непуних 21 година живота. Отели су један камион компаније "Раденска" и возачу су наредили да вози до Доњег Вакуфа. Пошто су се искрацли, наставили су пјешке ка Бугојну... а возач Франц Хиберник је пријавио властима шта је видио.

Терористи су кренули ка селу Лужани, пошто је један од припадника ХРБ-а био одатле и посље два дана су имали већ један мањи окршај са југославенским снагама безбедности. Одмах су алармирани виши кругови и хитно је мобилисано око 200 људи под одружјем на чијем челу се налазио Фрањо Хрљевић из Тузле. Мало касније стиже још 1.000 припадника Територијалне Одбране из околине Сарајева са циљем да се уништи та диверзантска група.

Више од мјесец дана ткз. Бугојанска група је успјевала да измакне потјерама ТО ЈНА и задавала им приличне главобоље. Међутим, када су сами ХРБ-овци видјели да немају велику подршку код локалног становништва и да акција побуњивања не иде жељеним током дошло је до свађа и подијела. То је олакшало посао Територијалцима који су већину ликвидирали, а четворица су ухваћена жива, међу њима и Лудвиг Павловић.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена

Стјепан Саркотић * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани

Црна Романија * Стјепан Дуић

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебит устанак * Софијска декларација * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска

Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић

Дивосело * Логор Госпић * Стари Брод * Међеђа * Шид

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Мирослав Филиповић

Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Гаравице

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков

Сисак * Динко Шакић * Усташе * Пискавица * Возућа

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић

Славко Квартерник * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum CrimenКалати

* Машвина * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Петар Дабробосански  * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак

Дамјан Штрбац * Јуре Францетић * Даница Праштало

Виктор Гутић * Драксенић

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар

Тајни досије Тито * Стево Крајачић * Делнице

  Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно

Револуционарно Братство Звонко Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја

Медачки џеп * ГрубориОркан * Паулин Двор * Откос

Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде

Добросав Парага * Корански мостВировитица * Шпегељ

Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанкаЗадар

Божићни Устав * МаксимирТомислав Мерчеп * Сплит

* Јанко Бобетко * Олујић * Анте Готовина

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Осијек

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Книн

Јосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владо Миланковић

Благо Задро * Борово Село *  Иван Векић

 

СУЂЕЊЕ

Четворица припадника ткз. Бугојанске групе су ухапшени: Ђуро Хорват, Вејсил Кешкић, Мирко Власновић и Лудвиг Павловић, те су спроведени крајем јула 1972. у Сарајево, гдје су изведени пред Војни суд 11. новембра. Суђење је имало велику медијску пажњу и ван граница бивше Југославије, а трајало је десет дана.

Судија који је водио истрагу био је Иван Фумић из Загреба, који је као искусан судија дошао у Сарајево на испомоћ.

Припадници ХРБ-а су оптужени за:

  • тероризам
  • рушење уставног поретка
  • ширење националне мржње
  • изазивање опште опасности

Изречена казна је гласила свој четворици исто: смртна казна. Тада је доживотни предсједник Предсједништва Јосип Броз Тито ургирао код пороте да се Лудвигу Павловићу казна преиначи на 20 година робије, од чега осам да буде у самици. Тај приједлог је усвојен.

 

ЗАТВОРСКИ ДАНИ

Тројица "Бугојанаца" су стријељани исти дан у касарни ЈНА на Илиџи, док је Лудвиг упућен у Казнено-поправни дом Зеница, гдје је провео 8 година у самици. Након тога бива пребачен у Сремску Митровицу гдје је наставио служење затворске казне. Док је био у затворској самици Лудвиг није имао контакте са породицом и спољним светом, све до 1976. године.

Његов отац је долазио пред врата затвора и нападао службенике обезбеђења да га пусте код сина, пошто је било дезинформација да ли је он уопште жив. Како није имао пролаз то их је вређао. Припадници УДБе су га због тога више пута хапсили и тукли, а једне прилике од батина је преминуо 1980. године у згради УДБе у Мостару. Сем Лудвиговог оца удбаши (тајна полиција) су батинали и његовог брата Иванка, што га је навело да и он напусти домовину и оде у Западну Њемачку.

За вријеме свог тамновања у Митровици имао је оштар сукоб чак су се и потукли са Жељком Ражнатовићем Арканом тадашњим сарадником југославенеске УДБе, а потоњи оснивач паравојне формације "Тигрови" са којима је ратовао деведесетих година...

 

СЛОБОДА

Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишестраначки систем и организовани су избори. У западним и централним републикама су побједиле сепаратистичке снаге, а у СР Хрватској власт су формирали Фрањо Туђман и партија Хрватска Демократска Заједница. Њихови циљеви су били врло јасни: одвајање Хрватске од СФРЈ и етнички чиста држава, при чему нису скривали симпатије према клеро-фашистичкој НДХ.

Туђманови сарадници су издејствовали да Хрвати који служе у СР Србији остатак својих затворских дана служе у СР Хрватској. Тако је 23. децембра 1990. године Лудвиг Павловић пребачен у Липовачки затвор код Поповаче. Ту је провео свега три мјесеца, па је већ у марту 1991. године пуштен на слободу.

Одлази кратко у Загреб гдје је имао сусрете и са самим Туђманом, који је сарађивао са ХРБ деценијама раније. Нашао је дјевојку Марину коју је хтио оженити, пошто је била трудна.

Његов брат Иванко је тада из Њемачке слао оружје у Загреб у пакетима Црвеног крста.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

ЗЛОДЈЕЛА

Видово село * Бравнице * Брадина * Купрес * Мостар * Мркоњић Град

Ледићи * Чардак * Босански БродЦинцар * Петровачка цеста

Тигар * КиднаповањеДневник силовања *

ЛОГОРИ

Челебићи * Дретељ * ЗОИЛ *  Брчко * Љубушки * Орашје * Оџак * Мусала

Расадник * Вогорац * Хелиодром * Мостар * Габела *

ЗЛОЧИНЦИ

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Мате Баотић * Дамир Крстичевић * Азра

Младен Маркач * Добросав ПарагаВалентин Ћорић * Брчански злочинци

Анте Готовина * Иван Кораде * Крешимир Зубак * Младен Налетилић

Миљенко ФилиповићМиливој Петковић * Дарио Кордић * Бруно Стојић

Тихомир Блашкић * Божо Рајић * Ивица Вего * Хрватско Вијеће Одбране

Перо Вицентић * Анте Голубовић * Ливно * Мостар * Петар Зеленика

Купрес * Нијаз Балтак * Пук Краљ Томислав *

ЖРТВЕ

Душанка и Никола Кузман * Слободан Зуровац * Слободан Бенђо * Гламоч

Олга Драшко * Марија Бенковић * Милорад Пајчин * Чедо Продић

Здравко Ковач * Слободан Иванишевић * Душан Вуковић * Милан Бојанић

Лука Жужа *

ПУБЛИК.

Од логора до логора * Одбрана Херцеговине * Јаук * Мостарска црква

Стан' Неретво * Средња Босна * Живим да сјведочим * Чапљина

Побиј, покрсти и протјерај *

СМРТ

У јесен 1991. године Лудвиг долази у завичај гдје се бавио кријумчарањем оружја. Приликом једне шверц туре налетио је на засједу патроле војника ЈНА који су отворили ватру на њих и он је погинуо 18. септембра у Студеним Врлима код Посушја. Тако гласи званичан извјештај о његовој погибији, али породица сумња у то јер мисли да је он раније ушао у сукоб са оним домољубима који су шверцовано оружје хтјели наплатити, а Лудвиг је мислио да то треба дијелити бесплатно.

Међутим, у вези његове погибије се крије још једна мрачна тајна.

Лудвиг Павловић као припадник хрватско-усташке емиграције знао многе ствари о постојању деценијске операције "Гладио", односно умјештаност земаља чланица НАТО пакта у помагању терориста против комунистичких држава (Источног блока) током Хладног рата. Постојање овакве операције признао је италијански премијер Ђулијо Андреоти, али тек крајем 1990. године када је већ срушен Берлински зид, а Варшавски пакт је почео да се распада.

Зато је налог за његову ликвидацију стигао из Загреба од врхушке ХДЗ-а. Заправо, Павловић није једини "Гладиовац" који је уклоњен као непожељанс свједок.

 

ЗАОСТАВШТИНА

На мјесту погибије Лудвиг Павловић је добио спомен-плочу. Сви припадници ткз. Бугојанске групе међу Хрватима, како у домовини, тако и у дијаспори уживају статус мученика и хероја, па тако и Лудвиг.

У самом градићу Посушје "Бугојанцима" је подигнут велики мермерни споменик.


Споменик у Посушју

Неколико мањих јединица ткз. Хрватског Вијећа Одбране током деведесетих година 20. вијека је понијело његово име, а једна је чак одликована од потоњег предсједника Републике Хрватске Зорана Милановића (2020.)



ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1945-1989

 ЗЛОДЕЛА

Хрватско прољеће * Операција Гладио * Радуша

Гвардијан * Диверзија Делнице * Бубашваба револуција

Биоскоп 20. октобар * Бараганска голгота * Голи оток

ЗЛИКОВЦИ

Народни Отпор * Лудвиг Павловић * Стево Крајачић

Звонко Бушић * Револуционарно братство

Миро Барешић * Томислав Ребрина * Стане Доланц

ЖРТВЕ

Гаврило Ковачина * Драгиша Кашиковић

Митрополит Јоаникије * Јелица Михаиловић

Бранка Ђукић * Бебе из ГрацаДанило Милинчић

Ђорђе Мартиновић * Жени Лебл

ПУБЛИКАЦ.

Бригадир Диклић * Црвено доба * Личка трагедија

Голубњача * Острво зла * Скривање Валдхајма

Последњи краљев војник * Тајни досије Тито

Крст на крижу * Раковичка парохија * Црвена куга

Камен херцеговачки * Косовско пролеће * Отета земља

Албанизовање Срба * Сатанини синови * Његошева капела

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

За три мјесеца мучења и силовања добијеш 50.000 куна

За злочин у Коњицу пет и по година затвора Гакићу и Жилићу

Ћуте Албанци, ћути ОУН, ћути Београд

Досије Сарајево: Како је убијен Драшко Вукосав 1992. године

Жртве комуниста у Крагујевцу и околини

Тужилаштва Словеније, Хрватске и БиХ као саучесници злочина над Србима деведесетих година





Оцените нам овај чланак:




Tags:
LUDVIG PAVLOVIC
LJUBUSKI POSUSJE
BOSNA HERCEGOVINA
SARAJEVSKI PROCES
BUGOJANSKA GRUPA
PROLECE 1972
DEVEDESETE GODINE
SOCIJALISTICKA JUGOSLAVIJA
HRVATSKI ZLOCINCI
FRANJO TUDJMAN
REVOLUCIONARNO BRATSTVO
JOSIP BROZ TITO
OBNOVA NDH
SVERC ORUZJA
RADUSA FENIKS





















Skip Navigation Links