Документарни филм "Голгота раковичке парохије" је прича о убијању невиних цивила Срба, од стране комунистичке тајне полиције ОЗНЕ током 1944-1955... односно на самом крају Другог светског рата и неколико година после.

Реч је о томе да су одмах након пораза нацистичких немачких снага у борбама за Београд и уласка јединица Црвене армије и партизанске војске у југославенску престоницу крајем октобра 1944. године отпочели сурови обрачуни комунистичких кадрова са цивилима који су проглашени "народним непријатељима".

Ликвидације Београђана су рађене углавном без суда и пресуда, тако што су људи хапшени и одвођени у истражне затворе, а потом на неколико тајних локација и ликвидирани. Те локације су биле заправо и масовне гробнице, које су деценијама скриване... Лисичији Поток, Бањичка шума итд.

Становници и парохијани Раковице такође су преживели терор и страховладу великих размера од Ознаша који су желели да елиминишу свакога ко би на било који начин могао да угрози успостављање комунистичког режима. Такође и њихове породице су трпеле велико психо-физичко малтретирање.

Један део филма је посвећен мучком убиству раковичког свештеника Недељка Стрелчића, пароха раковичког.

У филму се појављује и неколико сведока тог времена:

• Милан Трешњић, бивши официр ОЗНЕ
   
• Сретен Јовановић, чији је тетак Сретен Божић руководећи кадар у Југославенским краљевским железницама, убијен 1944. године
   
• Др Срђан Цветковић, историчар
   
• Десанка Величковић, пензионерка
   
• Надежда Дидић-Лонткитијевић, чији је отац убијен 1944. године, а сестра месец дана била у затвору.

Аутор филма је Отац Александар Аздејковић из београдског Храма Светих Апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици, а објављен је 2014. године поводом 70 година од почетка црвеног терора.