Књига "Крст на крижу" је ауторско дело Ратка Дмитровића, новинара и публицисте, који се већ деценијама бави питањем србско-хрватских односа.

И сам је рођен на Банији у селу Комоговина, општина Костајница, а један дио живота провео је радећи у Загребу, као дописик београдског листа "Политика". Разбијањем друге Југославије почетком 1990-их преселио се у Београд.

Ова књига "Крст на крижу", према тумачењу академика Василија Крестића, је права антологија текстова који бројним аутентичним доказима разобличују болесну мржњу хрватског друштва према Србима и према свему што је србско. У демонтажи зла које су Хрвати чинили према србском народу и које, нажалост, још чине, писац је увек разложан, професионално одговоран, без страсти и емоција, без осветничких порива. Баш зато су докази изнети у њој непорециви. Она читаоца подучава, обогаћује, али има и отрежњујућу и освешћујућу улогу.

Аутор се у својим текстовима бавио и улогом хрватске Римокатоличке цркве и њених слугу, а није се устручавао да укаже и на многе трагичне пропусте србске политике и политичара, како оних из Хрватске тако и из Србије, како оних из ранијег тако и из најновијег времена.

У књизи се открива да су сви послератни промотери наци-фашистичке НДХ, од МАСПОК-а до растурања СФРЈ, без изузетка, дошли из редова хрватских антифашиста - партизана. Говорећи о "случају хрватског бранитеља Душка Кнежевића", Ратко Дмитровић показује "сам врх лицемерја новостворене хрватске државе, која је, по ко зна који пут, открила краставо лице једне политике, која мења форму и временске оквире, али се она сама не мења".

У поглављу "Тријумф усташке идеје" говори о томе како је за 20 година Хрватска остала без пола милиона Срба.

Књига има 550 страна, а писана је за оне који брзо заборављају, за оне који су склони националној амнезији.

Штампана је 2016. у издању Вечерњих новости, а промовисана је у Скупштини Града Београда 6. октобра исте године.