Сакиб Махмуљин (1952.) је некадашњи муслимански генерал и командант Трећег корпуса ткз. Армије Босне и Херцеговине који је умјешан у велики број злочина над Србима у централним и сјеверозападним дјеловима Босне и Херцеговине.
У његовом корпусу, тј. под његовом командом налазио се одред Ел Муџахид, састављен од добровољаца из исламских земаља који су дошли почетком 1990-их у Босну да се боре за Џихад (свети рат против невјерника).
Махмуљин је био један од повјерљивих људи Алије Изетбеговића током босанско-херцеговачког рата. Био је такође и високопозициониран члан његове милитантне партије Странке Демократске Акције.
Након завршетка рата обављао је дужност замјеника министра одбране у Федерацији Босне и Херцеговине.
Током 2015-2020 пред Судом Босне и Херцеговине је трајало суђење у коме га оптужница терети за злочине над Србима у околини Возуће у љето 1995. године. Осуђен је на само 10 година затвора иако се ради о намјерном убиству више ратних заробљеника и то на најмонструозније начине.
ЖИВОТОПИС
Сакиб Махмуљин је рођен 13. октобра 1952. у селу Козарац код Приједора, на сјеверу Босне и Херцеговине.
У родном мјесту је завршио основну школу, а средњу у Приједору. Посље наставља школовање и завршава прво вишу саобраћајну школу, а после и Економски факултет.
Скоро двије деценије је радио у Чапљини као цивилно лице при Југославенској Народној Армији 1970-1989, при финанијском сектору, а касније је прешао у РСТО Босне и Херцеговине пар година.
Чим је основана милитантна парија СДА, коју је предводио Алија Изетбеговић, њима се придружује и Сакиб Махмуљин који добива одмах високе позције у страначкој вертикали.
Сакиб Махмуљин скроз лијево
Његова браћа су погинула током босанско-херцеговачког рата од припадника ВРС.
Сакиб Махмуљин данас живи ако слободан грађанин у Сарајеву.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Приликом оснивања ткз. Армије Босне и Херцеговине 1992. године Сакиб Махмуљин је добио мјесто при Генералштабу, а већ септембра 1994. године постаје и командант муслиманског Трећег (Зеничког) корпуса и то са чином бригадног генерала.
У његовом корпусу је био злогласни одред Ел Муџахид састављен од муслиманских фанатика тј. добровољаца из држава Блиског и Средњег Истока, као и сјеверних дјелова Африке. Они су чинили невјероватна звјерства и нису остављали заробљенике. Штавише, често су знали да своја злодјела снимају видео камером и да ти снимци врте по ТВ станицама Ирана, Ирака, Пакистана, Саудијске Арабије... као показивање резултата Џихада, због кога су они дошли у Босну.
Једне прилике је од заробљених србских војника послао преко Сарајева у Иран 28 одсјечених глава, што му је било за похвалу, а за то га је лично Алија Изетбеговић даривао.
Његове јединице су учествовале у агресији на јужне дјелове планине Озрен у Босни током љета 1995. године, када је преко 20.000 бојовника напалоо на шест-седам пута слабију одбрану Србске Војске у Босни и Херцеговни. Та злочиначка операција је носила шифровано име "Ураган 95".
Агресија на јужни Озрен 1995.
Резултат је био окупација Возуће и долине Криваје, а преко 8.000 Срба се нашло у збјеговима. Његови бојовници су палили, пљачкали, уништавали и убијали све што се миче, није било преживјелих.
ПОСЉЕ РАТА
Крајем 1995. године потписани су мировни уговори, прво 21. новембра 1995. у Дејтону, америчка савезна држава Охајо, а касније 14.12.1995. и у Паризу... којима су окончана дејства на простору Босне и Херцеговине.
Босна и Херцеговина је тада подјељена на два ентитета: Републику Србску и муслиманско-хрватску Федерацију. Сакиб Махмуљин је у Влади Федерције БиХ постао замјеник министра одбране федералних оружаних снага.
Био је члан једне Федералне делегације која је 1999. године путовала до Пакистана, како би договорили јачање билатералних односа двију земаља.
Организовао је насељавање арабских породица на јужне дијелове Озрена, рачунајући да ће они тако ојачати муслимански лоби у Босни и Херцеговини. Иако је донета одлука 2000. године о њиховом премјештању, та одлука никада није извршена.
ХАПШЕЊЕ И СУЂЕЊЕ
Махмуљин је ухапшен 8. децембра 2015. године под оптужбом да су његове јединице починиле злочине у рату на простору Босне у љето 1995. године, конкретно на подручју Возуће.
Међутим, пуштен је већ дан касније да се брани са слободе. Касније је 4. фебруара 2016. године изјавио пред Судским вијећем да се не осећа кривим за злочине које га терети оптужница.
Ипак, Државни суд БиХ га је осудио 22. јануара 2020. године на 10 година затвора по командној одговорности за монструозне злочине над Србима код Возуће и Завидовића 1995. године.