Паулин Двор 1991 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Источна Славонија


Паулин Двор 1991



Масакр у Паулин Двору је назив за убиство 19 цивила (11 мушкараца и 8 жена), односно 18 Срба и једног Мађара у селу Паулин Двор, удаљено 20 километара Осијека на сјевероистоку Славоније који су убијени од припадника паравојне јединице Збора Народне Гарде 11. децембра 1991. године.

Шест година након тог монструозног злочина лешеви жртава су однесени чак 500 км од места злочина (!?) у једну масовну гробницу у Лици. Ово је урађено по налогу војног врха Републике Хрватске јер су покушали да сакрију трагове ужасног злочина над цивилима.

Саво Штрбац из ДИЦ Веритас је овај случај разоткрио приликом једне ексхумације у Лици када је прегледом имена несталих лица са подручија авнојевске Хрватске утврдио шта се уствари десило.

Овај злодјело су истраживали истражиоци Хашког Трибунала 2002. године. Судске пресуде су донесене тек 2012. године и то само за двије особе, иако је јасно да још најмање осам особа учествовало у злочину.

Хрватско тужилаштво се није бавило овим скривањем злочина из 1997. године, јер је по њима тај случај "застарио".

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Логор Лора - Рокнић - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Миљевачки плато

Радосављевић - Рибарска колиба - Бојан Весовић - Карловац - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец - Бјеловар - Иван Кораде - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Славонска Пожега - Дан устанка - Осијек  - Афера Шпегељ - Откос - Оркан - Максимир

Слободан Зуровац - Книн је пао у Београду - Јесење Кише - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дамир Крстичевић - Миљенко Филиповић - Борово Село - Књигоцид - Добросав Парага

 Иван Векић - Томислав Мерчеп - Фрањо Туђман - Бранимир Главаш - Јанко Бобетко - Анте Готовина

Гојко Шушак - Благо Задро - Миливој Петковић - Агим Чеку - Сарваш - Сисак - Задар - Удбина - Сплит


 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана..


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тако је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља северне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у СР Хрватској

Након одржаних вишестраначких избора у авнојевској Хрватској 22. априла 1990. године побједила је странка Хрватса Демократска Заједница која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за независности тј. одвајање СР Хрватске од СФР Југославије.

У цијелој авнијевској Хрватској владала је велика еуфорија због тријумфа партије Хрватска Демократска Заједница на изборима, а након тога све чешће су се могле јавно видјети слике хрватских фашистичких злочинаца (Анте Павелића, Алојзије Степинац, Вјекослав Лубурић ...), чути шовинистичи (усташки) поздрави и стихови, исписвање антисрбских графита. Србима у СР Хрватској је то будило авјетна сјећања на прогоне и геноцид из времена НДХ.


Туђман Рачану: Ти их замајавај, прави се добар

Већ у мају 1990. године странка ХДЗ и Фрањо Туђман су преузели контролу над Полицијом, Тужилаштвом, медијима и државном управом. Србски кадрови из Министарства Унутрашњих Послова су очишћени у јуну и јулу 1990. године врло брзо по преузимању власти, тако што су нереди на Максимиру (загребачком стадиону), између навијача НК Динамо и ФК Црвене звезде злоупотребљени и искориштени у пропагандне сврхе са антисрбским предзнаком. Тако је кренуо медијски рат против свега што је србско и југославенско.

Власт СР Хрватске у Загребу, је током љета донела одлуку да формира себи и оружане снаге. Октобра и новембра 1990. године у СР Хрватску илегално увезена велика количина наоружања за потребе резервног састава полиције, чланова ХДЗ и ХОС. Ту акцију су водили Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у тадашњој Влади СР Хрватске. Контраобвештајна служба ЈНА је снимила филм о овом подухвату на војном полигону ЈНА у Гакову октобра 1990. године, а 27. јануара 1991. године увече то је објавио и ТВ Београд.

Дана 22. децембра 1990. у Сабору је свечано проглашен "Божићни Устав", којим су Срби изгубили деценијску конститутивност, а Хрватска избацила назив "социјалистичка" из свог назива.


Еуфорија каква се не памти: Остватење сна

Од маја 1990. године ситуација у СР Хрватској се из дана у дан погоршавала и Срби су били страховито уплашени за своју личну сигурност и своје имовине. Редовно су се могли видети пароле, плакати, а велики број Срба је преко телефона добијао пријетње да морају да се одселе из својих домова и оду у СР Србију. Добијали су чак и увредљива писма у којима је стајао потпис "ХДЗ". Овакве поруке су добијали чак и Хрвати који су били у брачној заједници са Србима...

Срби у Хрватској су добијали отказе на послу, а чак су им и дјеца психо-физички малтретирана у школама. У скоро свим насељима гдје су Хрвати имали апсолутну или релативну већину постојали су одређни чланови странке ХДЗ који су имали задатак да пазе на кретање својих комшија Срба (шпијунажа).


 

Ситуација у Паулин Двору

Паулин Двор је мало село у источној Славонији, које се налази надомак града Осијека. Село је основано 1900. године, а већином је насељено православним Србима.

Према попису становништва из 1991. године, ово село је имало 168 становника од чега су 93% били Срби. Становници села Паулин Двору су углавном били оријентисани на град Осијек због близине гдје су радили, завршавали школе и др. Тамошње становништво било је познато по наглашеној лојалности властима у Загребу.

Крајем 1990. године долази до националних тензија свуда у СР Хрватској, па и у Паулин Двору иако су ту Срби били у већини, али због посла, привреде и школе су били упућени и на друга хрватска места у околини.

У прољеће 1991. у Осијеку долази до "контроле" и малтретирања Срба на сваком кораку, јер је Бранимир Главаш завео страховладу и полицијске пунктове, гдје су грађани обавезно легитимисани, а могли су да се крећу само уз посебне пропуснице које је СУП Осијек издавао. Куће и локали од Срба су често минирани. Све то је довело до великог неповјерења и напетости. Из Паулин Двора почиње исељавање још од краја јула 1991. године у СР Србију.

Тада је ЈНА нудила оружје становницима Паулин Двора, да се бране у случају да их хрватска паравојска нападне. Они су то одбили, а од ЗНГ су добили гаранције да их неће нико дирати.


Гробови убијених цивила у Паулин Двору

Дана 5. октобра 1991. хрватске снаге упадају у село Паулин Двор и окупирају га. Нико није могао да изађе ван села. Хрватске снаге испаљују гранате ка србским селима, док им ЈНА узвраћа. Тако се Паулин Двор нашао у окружењу на линији раздвајања.


ЗЛОЧИН

Неколико дана прије овог масакра, у дворишту једне куће у Паулин Двору група хрватских паравојника је спремала храну, а тада је испаљена једна граната са србских положаја. Један војник ЗНГ, Илија Равњак, је тешко рањен и после пар дана преминуо у осјечкој болници. То је разбеснело његове саборце који су желели да се освете за то. Па су насрнули цивиле односно ненаоружане мештане Паулин Двора.


Енес Витешкић на суђењу

Сви убијени цивили су доведени у кућу Андрије Буквића (улица Главна бр. 52) и тамо су држани у кућном притвору. Дошло је десетак припадника ЗНГ и бачене ручне бомбе и испаљивани рафали из аутоматског оружја. Тако да су неке жртве дуго умирале, јер су крвариле и запомагале, а није им имао ко помоћи.

Тек ујутро, након злочина односно 12. децембра 1991. из Осијека су стигла кола хтине помоћи, али више није било шансе да се икоме од жртава помогне.

Друга екипа хрватске војске је дошла након злочина која је минирала кућу Андрије Буквића, а потом је одјекнула експлозија. У журби хрватски паравојници нису покупили тело Даре Вујновић. Она је била у некој шпајзи, па је тешко рањена, али је преживела тај први масакр. Кренула је након тога у правцу башта, што откривају трагови крви, али није дуго издржала и пала је за земљу умирући у тешким мукама.


Ђуро Дечак организатор сакривања злочина

У поподневним сатима 12. децембра 1991. године Паулин Двор ослобађају јединице ЈНА и Територијалне одбране из Тење и Шодоловаца. Затекли су срушену кућу Андрије Букивћа, гдје се десио злочин дан раније.

Припадници ЈНА су пронашли само леш Даре Вујиновић, која је сахрањена на гробљу у Трпињи.

 

ИМЕНА ЖРТАВА

У овом масакру настрадало је 19 цивила, 11 мушкараца и 8 жена, сви у доби од 41 до 85 година живота.

  • Милaн Лaбус (1940.)

  • Спaсоje Миловић (1933.)

  • Боja Грубишић (1916.)

  • Божидaр Суџуковић (1913.)

  • Босиљкa Кaтић (1939.)

  • Бошко Jeлић (1942.)

  • Милaн Кaтић (1933.)

  • Митaр Кaтић (1909)

  • Дрaгињa Кaтић (1919.)

  • Вукaшин Мeдић (1929.)

  • Милицa Миловић (1933.)

  • Пeтaр Кaтић (1937.)

  • Jовaн Гaврић (1936.)

  • Милeнa Родић (1925.)

  • Милкa Лaпчeвић (1916.)

  • Мaриja Суџуковић (1914.)

  • Дрaгутин Кeћкeш (1936.)

  • Дaринкa Вуjновић (1934.)

  • Aнђa Jeлић (1953.)


 


ИЗВРШИОЦИ И САУЧЕСНИЦИ

  1. Бранимир Главаш, комадант ткз. Одбране Осијека

  2. Енес Витешкић, припадник 130. осјечке бригаде хрватске војске.

  3. Никола Иванковић, поручник 130. осјечке бригаде хрватске војске.

  4. Ђуро Дечак, генерал хрватске војске

  5. Карло Горнишек, комадант оперативне зоне Осијек

  6. Анте Гугић, пуковник Сигурносно-информативне службе Републике Хрватске

  7. Анте Галван, инспектор хрватске Војне полиције

  8. Мате Лаушић, генерал хрватске војске и командант Војне полиције

  9. Мирослав Туђман, начелник хрватске безбедносне службе.

  10. Франко Крижман, командант III батаљона 101. бригаде ХВ.

 

ИСТРАГА

По наређењу главне Хашке тужитељке, Карле Дел Понте,  државни тужилац Хрватске Младен Бајић, отвара истрагу за "случај Паулин Двор" тек 12. маја 2002. године. Постојала је сумња да су на локацији око Госпића нађене неке гробнице за побијене госпићке Србе у јесен 1991.

Ископавању тих лешева присуствовали су представници Хрватске (патолог Др. Весна Ковачевић), Хашког Трибунала и Веритас из Србије.


Славонски Наполеон: Бранимир Главаш

На једном пластичном бурету писало је "Лабус Милан". Саво Штрбац, гледајући списак несталих Срба из Госпића, није нигде видео име Лабус Милана, па је погледао да ли се игде у евиденцији несталих лица из Хрватске налази то име. Видео је да постоји његово име, али на локацији Паулин Двор. Тако је почело да се одмотава клупко.

Постојали су јасни докази о умјешаности највиших државних и војних органа Републике Хрватске, јер такву акцију премјештања лешева није могао да уради појединац, нити мања група особа... поготову без овлашћења.

Годину дана након ексхумације 18. јуна 2003., породице су их идентификовале и већину сахраниле у Паулином Двору. Заједничку спомен гробницу изградиле су и финансирале њихове породице.

 

СУЂЕЊА И ПРЕСУДЕ

Хрватска Војна полиција 14. септембра 2002. године хапси Николу Иванковића и Енеса Витешкића, а 9. јуна 2003. године у Жупанијском суду у Осијеку отпочиње суђење оптуженима, гдје су оптужени су изјавили да нису криви.

Оно што је занимљиво у овом случају јесте да се хрватско тужилаштво није бавило помагачима, односно скривањем доказа и измјештањем лешева у Лику. По њима, овај случај је "застарио". На суђењу је изведено више од 40 свједока.

Прва пресуда је донесена 2004. године, по којој је оптужени Енес Витешкић ослобођен кривице. Врховни суд Хрватске је вратио поступак на почетак. Друга пресуда 2007. године је имала исти сценарио као и прва. Док је Никола Иванковић још 2004. осуђен од Жупанијског суда у Осијеку на 12 година затвора, а Врховни суд Хрватске преиначио пресуду на 15 година затвора.

Тек у мају 2012. године Жупанијски суд у Осијеку неправоснажно осудио друго-оптуженог, бившег припадника хрватске војске Енеса Витешкића на 11 година затвора.

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Дана 21.  децембра 1991. Франко Крижман, комадант III батаљона 101. бригаде хрватске паравојске из Суседграда, извјештава команду своје бригаде о злочину и осумњиченима за убиство Срба цивила у Паулин Двору. То је уједно и први писани доказ о овом злочину.

Лешеви су потоварени у пластичне кесе, по наређењу Живка Мијића, команданта 130. осјечке бригаде хрватске војске, а потом закопани на једној локацији у близини складишта бивше ЈНА "Луг" крај мјеста Чепин, предграђе Осијека. На то мјесто покопа су довежена стара и хаварисана возила како би се сакрили трагови.

Ту су лешеви стајали све до краја јануара 1997. године када су их припадници инжењеријске јединице хрватске војске из Карловца, под надзором Војне полиције превезли чак до Госпића у Лици (село Ризвануша) у великим пластичним бурадима, а то је 500 км удаљено од Паулин Двора и ту поново закопали.

Трагови о умјешаности у овај злочин су водили све до Бранимира Главаша, који је у то време ратних 1990-их био господар живота и смрти у Осијеку. Иако је сам Главаш негирао умјешаност у овај злочин.

Ђуро Дечак, хрватски генерал и каснији народни посланик у Сабору је 27. новембра 1996. службено извјештавао Мирослава Туђмана, начелинка хрватских безбједноносних служби (СИС) гдје је тражио помоћ за рјешавање проблема око транспорта посмртних остатака убијених цивила. Овај допис Дечака је имао ознаку строго поверљиво. Тако је већ 12. децембра 1996. издата команда на допису о посебном обезбеђењу касарне "Луг".

У Паулином Двору данас живи само око 50 становника.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Новинар Драго Хедл и редитељ Марко Мамузић су 2004. године снимили документарни филм о овом масакру у Паулин Двору. Филм прaти трaгичну причу о убиству ових цивилa, кaо и о кaсниje оргaнизовaном прикривaњу злочинa у коje су били умeшaни поjeдини функционeри из сaмог врхa хрвaтскe влaсти 1990-их. Тај документарац је краће вријеме био постављен јавно на друштвеној мрежи Јутјуб, па је уклоњен из необјашњених разлога.

О децембарском злочину у Паулин Двору до данас није написана ниједна књига, која би покољењима свједочила о ужасима који су задесили Србе и организованом терору Туђмановог режима и ХДЗ-а током деведесетих година 20. вијека.

 

ЗАКЉУЧАК

У хрватском друштву ово је и даље табу тема, гдје се јасно види неспремност за суочавање са прошлости, тачније да би се разоткривањем оваквих злочина којих је било на хиљаде и умјешаних особа могла бацити љага на ткз. Домовински рат.

У Републици Србији пак са друге стране о ратним злочинима се не баве државне институције, нити постоји ресорно министарство у Влади за таква питања. Све почива на активности невладиног сектора и пар појединаца који недозвољавају да гнусна злодјела падну у заборав.

Хашки Трибунал ријетко да се бави оваквим случајевима, а често се дешава да их уступи хрватском правосуђу уз лицемерну поруку да нису надлежни. Хрватски правосудни органи праве од суђења фарсу не желећи да се истраге одраде професионално, а адекватно казне налогодавце и злочинце. Тиме и Међународни суд за бившу Југославију у Хагу постаје саучесник ових злодјела.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
ISTOCNA SLAVONIJA
GRAD OSIJEK
DEVEDESETE GODINE
500 KILOMETARA
MASOVNA GROBNICA
PAULIN DVOR
ENES VITESKIC
ANDRIJA BUKVIC
DECEMBAR 1991
DJURO DECAK
SELO SODOLOVCI
BRANIMIR GLAVAS
NIKOLA IVANKOVIC
130. BRIGADA
MATE LAUSIC
SIGURNOSNA SLUZBA
STROGO POVERLJIVO


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





















Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links