Божићни Устав - www.zlocininadsrbima.com

Божићни Устав


Устав СР Хрватске из децембра 1990. године или тзв. Божићни Устав је назив за хрватски устав који је изгласан у Народном сабору на дан 21. децембра 1990. године, а свечано проглашен дан касније, односно 22.12.1990. године, непосредно пред католички Божић, па је зато и назван Божићни.

Његова суштина је у две веома битне промјене у односну на претходне Уставе СР Хрватске, а то су: избацивање Срба, као конститутивног народа у овој југославенској републици. А друго, што је избрисан назив "социјалистичка" испред назива републике.

Хрватски Сабор је тада имао већину посланика из странке Хрватска Демократска Заједница, лидера Фрање Туђмана, који су имали отворене сепаратистичке и шовинистичке планове. И не само то, они су отворено показивали симпатије према клеро-фашистичкој творевини НДХ и усташком покрету, са њиховим предводницима.

Многи аналитичари сматрају да је управо овај догађај покренуо лавину нетрпељивости и подигао тензије, а истовремено онемогућио Србима да се кроз легална политичка средства боре за своја права... Све то је у наредним мјесецима довеле до рата у авнојевској Хрватској, са катастрофалним последицама по све грађане који су живели тамо, више од 4 деценије.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Логор Лора - Рокнић - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Миљевачки плато

Радосављевић - Рибарска колиба - Бојан Весовић - Карловац - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец - Бјеловар - Иван Кораде - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Славонска Пожега - Дан устанка - Осијек  - Афера Шпегељ - Откос - Оркан - Максимир

Слободан Зуровац - Книн је пао у Београду - Јесење Кише - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дамир Крстичевић - Миљенко Филиповић - Борово Село - Књигоцид - Добросав Парага

 Иван Векић - Томислав Мерчеп - Фрањо Туђман - Бранимир Главаш - Јанко Бобетко - Анте Готовина

Гојко Шушак - Благо Задро - Миливој Петковић - Агим Чеку - Сарваш - Сисак - Задар - Удбина - Сплит



ПОЗАДИНА

Још за вријеме Другог светског рата, у Топуском на Кордуну између 8. и 9. маја 1944. на Трећем засједању Земаљског Антифашистичкох Вијећа Народног Ослобођења Хрватске изгласан је први Устав Хрватске из новијег доба. Он се темељио на заштити људских права и слобода, као и на антифашистичким идејама.

У том Уставу Хрватска је дефинисана као будућа федерална јединица СФР Југославије.


Засједање ЗАВНОХ-а у Топуском на Кордуну

Исто тако је јасно назначено у том Уставу да Срби у Хрватској, због своје бројности и огромног доприноса за антифашистичку борбу и дјеловање, постају конститутиван народ. Док Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци постају националне мањине. И сви каснији устави које је Народни сабор (скупштина) СР Хрватске изгласавао били су слични том уставу који је изгласан у Топуском 1944. године.

У Београду је 1974. године Народна скупштина СФРЈ изгласала савезни Устав по коме су свих шест република чланица и двије аутономне покрајине добиле велика овлаштења у погледу вођења политике. Заправо уведена је децентрализација власти, која је касније довела и до распада Југославије.

Устав СФРЈ из 1974. је био одговор комунистичког руководства на МАСПОК тј. "Хрватско прољеће", када је дошло до великих побуна у СР Хрватској, са проусташком тематиком, а против заједничког живота са осталим народима у Југославији.


Сарадници или противници?... Туђман и Рачан

Крајем 1989. године у Југославији је уведен вишепартијски систем, који је ступио на снагу 1. јануара 1990. године. То је довело до тога да се посље више од 40 година оснивају нове странке на подручију од Вардара па до Триглава.

У СР Хрватској су током априла и маја 1990. године организовани предсједнички, парламентарни и локални избори.

Главни ривали су били странка Хрватска Демократска Заједница и њен лидер Фрањо Туђман, а са друге стране Савез Комуниста Хрватске који је предводио Ивица Рачан.

ХДЗ и Туђман су однијели побједу на предсједничким и парламентарним изборима. Док су на локалним изборима резултати били подијељени. ХДЗ је победио у чисто хрватским срединама и националним мјешовитим са хрватском већином. Док је су комунисти побјеђивали тамо гдје су били Срби у релативној већини. При чему је постојала и странка СДС Јована Рашковића, али они нису имали посланике у свим мјестима.

Током изборне кампање у прољеће 1990. године Ивица Рачан казује једну историјски занимљиву реченицу:

„ХДЗ је странка опасних намјера“

Већ крајем маја 1990. године ХДЗ и Фрањо Туђман су формирали власт у СР Хрватској, преузели су контролу над јавним предузећима, медијима, тужилаштвом, локалном самоуправом и полицијом.

Полиција до маја 1990. године је била углавном попуњена са србским или национално мјешаним кадорвима, врло мало са Хрватима. Разлог томе је што Хрвати нису осећали Југославију као своју домовину (већ искључиво Хрватску), па су и државне органе и институције углавном бојкотовали.

Навијачки нереди на Максимирском стадиону у Загребу у недјељу 13. маја 1990. године су послужили Фрањи Туђману и ХДЗ да очисти прво загребачку полицију, а онда и цијели МУП Социјалистичке Републике Хрватске од србских и национално мјешаних кадрова, под изговором да је полиција "неспособна" односно сноси кривицу за споменуте нереде.

У сред љета, тачније 25. јула 1990. хрватски Сабор доноси одлуку по коме шаховница постаје симбом СР Хрватске, уместо звјезде петкокраке. Исто тако је и Предсједништво СР Хрватске усвојило одлуку, коју је упутило хрватском Сабору којом предлаже доношење новог Устава до краја године. Ова одлука је подржана од стране сва три вијећа: Вијеће удруженог рада, Вијеће општина и Друштвено-политичког вијећa.


Почетак одбране у србским мјестима

Средином августа 1990. на подручију сјеверне Далмације и Лике ничу барикаде локалних мјештана, који су били у страху од упада припадника хрватске полиције, која је сада имала измјењен национални састав, већином хрватски.

Видјевши да нема војску, хрватска Влада одлучује да илеглано увезе наоружање из иностранства и тако формира себи борбене формације за обрачун са грађанима србске националности и ЈНА. То илегално наоружавање Хрватске се десило октобра и новембра 1990. године, а вођено је од министара у Влади СР Хрватске: Мартина Шпегеља и Јосипа Бољковца.

Пошто се су се тог љета у земљама источне Европе: Пољска, Чехословачка, Румунија, Бугарска... дешавале крупне друштвено-економске промјене (усљед ткз. обојених револуција подметнуте од западних обавјештајних служби), дошло је и до разбијања Варшавског пакта гдје је главну ријеч водио Совјетски Савез.

Црвена армија се повлачила у матицу и остављала је велику количину наоружања у тим земљама. Шпегељ и Бољковац су са повјерљивим сарадницима купили на црном тржишту углавном пјешадијско наоружање и организовали допремање у СР Хрватску. О томе је Контраобавјештајна служба ЈНА снимила документарни филм и касније приказала на ТВ Београд, у коме је Шпегељ причао своје монтруозне планове.

 

ИЗГЛАСАВАЊЕ

Изгласавање ткз. Божићног Устава десило се у хрватском Сабору 21. децембра 1990. године, у Загребу. Тај устав је креиран од истакнутих чланова политичког и академског дијела хрватске јавности.

У односу на раније Уставе СР Хрватске овај Божићни устав је имао јако битне промјене.

Прва је та да је Хрватска одбацила социјализам као начин друштвено-економског управљања државом, као и дефинитивно увођење вишепартијског система.


Алија Изетбеговић и Милан Кучан, као гости...

Друга битна промјена је избацивање Срба из Устава  односно у Хрватској је укинута деценијска конститутивност и сведени су на националну мањину. Сви дотадашњи Устави СР Хрватске су дефинисали Хрватску као "дом Хрвата и Срба и других националних мањина“, а у Божићном Уставу, Хрватска је дефинисана као "дом Хрвата и других националних мањина“.

Дана 22. децембра 1990. у хрватском Сабору је свечано проглашен нови Устав СР Хрватске, уз присуство великог броја званица из јавног и политичког живота тадашње Хрватске, интонирања хрватске химне "Лијепа наша домовино". Присуствовали су гости из СР Словеније и СР Босне и Херцеговине. Из осталих југославенских република није био нико.

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Због своје искључивости односно укидања конститутивности Србима из СР Хрватске, овај Устав многи сматрају да је један од повода за рат у СР Хрватској који је почео неколико месеци касније. Срби у Хрватској су овим ткз. Божићним Уставом практично обесправљени. 


Упад хрватске полиције у Борово Село код Вуковара

Наредне 1991. године хрватска (пара)војска и полиција отпочињу нападе на србска и национално мјешовита насеља у Хрватској:

  1. Пакрац 1. марта 1991,
  2. НП Плитвице 31. марта 1991.
  3. Борово Село 2. маја 1991.
  4. Задар 2. маја 1991.

Током љета и јесени 1991. године хрватске снаге су отпочеле и са нападнима на касарне Југословенске Народне Армије, једине међународно признате војне силе на територији СФРЈ до јануара 1992. године, у којима су највећим дијелом били војници тј. регрути на редовном одслужењу војног рока.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О ткз. Божићном Уставу до данас није написана ниједна књига, озбиљно историјско штиво, нити је снимљен неки документарни филм. Појављује се као видео прилог углавном на хрватској телевизији која се емитује као дио неког подсјећања, шта се десило на данашњи дан.

Ријеч је о томе да у Хрватској се само доношење тог контраверзног устава не види као проблем, већ као дио легалне политичке борбе... док код највећег дијела Срба овакве теме су углавном постале непопуларне па им се не придаје великог значаја.

Удружење Србски Светионик је у Новом Београду 24. децембра 2015. поводом четврт вијека од усвајања ткз. Божићног устава организовало трибину, гдје су говорили Саво Штрбац испред ДИЦ Веритас и др Коста Новаковић, оба су свједоци тих тешких догађаја.





Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
DEVEDESETE GODINE
OSAMDESETE GODINE
BOZICNI USTAV
DECEMBAR 1990
FRANJO TUDJMAN
STRANKA HDZ
STJEPAN MESIC
NARODNI SABOR





















Оцените нам овај чланак:
Посећено је: 7774  пута
Број гласова: 41
Skip Navigation Links