Анте Готовина - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Југославија

АНТЕ ГОТОВИНА


Анте Готовина (1955.) је бивши хрватски генерал и бивши припадник Легије странаца гдје је посље петогодишњег стажа стекао француско држављанство. Био је активан учесник ратова на бившем југославенском простору почетком деведесетих година 20. вијека.

Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу је 2001. године подигао оптужницу против хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача, Ивана Чермака, за злочине почињене за вријеме и посље "Олује" током љета 1995. године.

Терете се за убиства цивила, етничко чишћење, депортације, прогоне србског народа у РС Крајини и западној Босни, као и спаљивање, рушење и пљачкање имовине Срба, вјерских објеката.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак * Драксенић

Виктор Гутић *

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

Револуционарно Братство *

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Шпегељ

Вировитица * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Книн * Владо Миланковић

 

 

ЖИВОТОПИС

Одрастао је крај Задра у породици рибара Милана Готовине и Ане Миочев. У четвртој години је остао без мајке.

Има млађег брата Бориса и млађу сестру Аницу, као и полубраћу Шиму и Бранимира из очевог другог брака.

У 17. години напустио је школу и са непуних 19 љета напушта родни крај и одлази у иностранство, гдје се придружио Легији странаца. Тамо је добио нови идентитет као Иван Грабовац.

Ожењен је пуковником хрватске војске Дуњом Злоић, некадашњом шефицом кабинета бившег министра одбране Републике Хрватске Гојка Шушка.

Из претходне везе са са новинарком ХТВ-а Весном Карузо има кћерку Ану. Из претходног брака са извесном колумбијском новинарком Xимен Далел такође има кћерку.

Криминална прошлост

Анте Готовина је у Француској Републици три пута осуђиван. Први пут 1986. на пет година затвора због пљачке из 1981. године и ту казну је, наводно, издржао. Други пут 1983. осуђен је на двије године затвора за учешћа у отмици и изнуђивању, а 1985. на 30 месеци, такође због изнуђивања.

Ове наводе Готовинини адвокати негирају тврдећи да му Француска као осуђеном криминалцу у бјегу, не би 1995. године издала нити 2001. године обновила пасош.

 

ЛЕГИЈА СТРАНАЦА

Након паклене обуке је отишао у падобранско-диверзантски пук, који је попуњаван тада са углавном ликовима сличне прошлости и особина као и сам Анте Готовина.

Прву борбену акцију Готовина је имао током рата у Џибутију 1974. године, а затим су усљедили оружани сукоби у Чаду, Заиру, Обали Слоноваче гдје је и сам Анте Готовина стицао ратно искуство...

Године 1982. радио је као ратник инструктор у Гватемали, Колумбији и Парагвају, са повременим одласцима у Габон.

Зов домовине

У Аргентини Анте Готовина крајем 1980-их година успоставља контакте са хрватско-усташком емиграцијом коју је предводио лично Динко Шакић, некадашњи високи официр клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске и командант концентрационог логора Јасеновац.

Хрватска емиграција је тамо имала веома јак утицај и дјеловање, јер се и сам Анте Павелић до атентата 1957. године скривао тамо и обављао прљаве послове (супртоно закону) за аргентиског вођу Хуана Перона. Хрватско-усташки емигранти су тамо дошли крајем 1940-их година захваљујући помоћи и логистици Римокатоличке цркве преко специјалне операције Пацовски канали, која је тако скривала њихову и своју геноцидну улогу током Другог свјетског рата.

Од Динка Шакића Анте Готовина је чуо да се у домовини спрема нови устанак и рат против ЈНА и комунистичких власти, те је видео ту своју шансу за напредак у каријери.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

У Хрватску се тако вратио јуна 1991. и одмах је добио чин пуковника, па је именован за команданта Прве гардијске бригаде када је послат на славонско ратиште, а почетком 1993. године у истом чину, постављен је за заповједника Зборног подручија Сплит и на том мјесту остао до 1996. године.


На книнској тврђави са Туђманом 1995.

Његова јединица се помиње у вези са злочиначким акцијама код Лијевна када је унштена спомен-костурница србским жртвама из Другог свјетског рата, а затим и злочиначка акција "Масленица", односно агресија на Равне Котаре 23. јануара 1993. године, када је преко 10.000 Срба прогнано са подучја шире околине Бенковца.

Двије године касније опет дјелује око Динаре, на Лијевањском пољу (југо-западна Босна) и близу Гламоча, у Босанском Грахову, Стрмици, Книну, Дрвару и Мркоњић Граду. Јединици којом је он командовао приписује се масакр заробљених војника Републике Србске у Мркоњић Граду септембра 1995. када је било више од 150 мртвих.

Такође његови војници су направили код Јајца у селу Бравнице стравичан масакр над Србима цивилима 13. септембра 1995. године.

Посље хрватске злочиначке акције "Олуја" која је почела 4. августа 1995. и заузимања Книна, Анте Готовина је у том граду успоставио свој штаб.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

ЗЛОДЈЕЛА

Видово село * Бравнице * Брадина * Купрес * Мостар * Мркоњић Град

Ледићи * Чардак * Босански БродЦинцар * Петровачка цеста

Тигар * КиднаповањеДневник силовања *

ЛОГОРИ

Челебићи * Дретељ * ЗОИЛ *  Брчко * Љубушки * Орашје * Оџак * Мусала

Расадник * Вогорац * Хелиодром * Мостар * Габела *

ЗЛОЧИНЦИ

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Мате Баотић * Дамир Крстичевић * Азра

Младен Маркач * Добросав ПарагаВалентин Ћорић * Брчански злочинци

Анте Готовина * Иван Кораде * Крешимир Зубак * Младен Налетилић

Миљенко ФилиповићМиливој Петковић * Дарио Кордић * Бруно Стојић

Тихомир Блашкић * Божо Рајић * Ивица Вего * Хрватско Вијеће Одбране

Перо Вицентић * Анте Голубовић * Ливно * Мостар * Петар Зеленика

Купрес * Нијаз Балтак * Пук Краљ Томислав *

ЖРТВЕ

Душанка и Никола Кузман * Слободан Зуровац * Слободан Бенђо * Гламоч

Олга Драшко * Марија Бенковић * Милорад Пајчин * Чедо Продић

Здравко Ковач * Слободан Иванишевић * Душан Вуковић * Милан Бојанић

ПУБЛИК.

Од логора до логора * Одбрана Херцеговине * Јаук * Мостарска црква

Стан' Неретво * Средња Босна * Живим да сјведочим * Чапљина

Побиј, покрсти и протјерај *

Тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман именовао је Анту Готовину за главнокомадујућег у Инспекторату хрватске војске, а 2000. отпуштен је из хрватских оружаних снага одлуком председника Хрватске Стјепана Месића и у октобру исте године пензионисан.

 

КАРИЈЕРА И ОРДЕНИ

Чинови у хрватској војци:

1991 1992 1994 1995
Пуковник Бригадир Генерал-мајор Генерал-пуковник


Одличја, медаље и похвале:
   1995. - Ред кнеза Домагоја с огрлицом и Ред бана Јелачића
   1996. - Ред хрватског тролиста и Ред хрватског крижа

 

СКРИВАЊЕ, ОПТУЖНИЦЕ И ПРЕСУДА

Одмах након злочиначке акције „Олуја“ Хашки трибунал је започео истрагу о злочинима направљеним за вријеме и након ратних операција у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Хашко Тужилаштво се између осталог, заинтересовало и за Анту Готовину од којег је 1998. године затражило да се службено изјасни. Међутим, иако је Готовина био спреман на разговор, хрватски политички врх му то тада није допустио.


Не сјећам се ничега, било је олујно доба...

Хашки трибунал је у мају 2001. подигао, а мјесец дана касније отпечатио, оптужницу против Готовине и он је од тада у бјекству. Хрватски правосудни органи су за њим расписали потерницу, а на захтјев суда у Хагу 24. августа 2001. потјерницу је расписао и Интерпол.

Хрватска власт је средином марта 2005. блокирала сву његову имовину. Ухапшен је од шпанске полиције, на Канарским острвима тек 7. децембра 2005. године. Иако је његово хапшење у једном ресторану изгледало прилично чудно, односно као да се он заправо и није превише скривао, већ да је то урађено тако да не буде превише немира у домовини.


Злочин који је Европа наградила - Олуја

Хашка оптужница терети Готовину за злочине током "Олује", од августа до новембра 1995. У оптужници се наводи да је као главнокомандујући те операције у Крајини, али и због индивидуалног ангажмана одговоран за депортације, прогон, убиства, пљачку и уништавање имовина Срба у општинама Шибеник, Задар, Книн, Бенковац, Обровац, Сињ, Грачац, Кореница, Госпић, Доњи Лапац и Дрниш.

Након више година суђења завршено је изношење завршне речи хашких тужилаца и одбране на суђењу генералу хрватске војске, Анти Готовини због злочина над Србима током и посље Олује августа 1995. године.

Према наводима оптужнице, Анте Готовина је одговоран за убиство најмање 150 Срба (познато име и презиме) и прогон њих више од 250.000 Срба.

ХРВАТСКА ОЛУЈА НАД КРАЈИНОМ - АВГУСТ 1995.

Маша Торбица - Гордана Веселиновић - Милош Дегенек - Марта Дрпа - Саво Стијеља - Јана Батало

24 године касније - Затворите прозоре - Бојан Арбутина - Данијела Стефановић - Марија Радић

Ђурђица Поповић - Радован Мирић - Стево Радошевић - Милан Марчетић - Керуша Дена - Анка

Весна Дамјанић - Снежана Келеува - Невенка Добрић - Дражен Спасић - Кристина Безбрадица

Осмех на сликама - Ранко Кнежевић - Слађана Комазец - Богдан Пантић - Јанко Ћакић - Саво Бура

Хронологија Олује - Наташа Дракулић - Милка Павлица - Книн - Рајић Вуковић - Траговима августа

Милијана Јовановић - Изјаве Личана - Нина Аралица - Видео документи - Ђурђа Смољановић

Александра Кресовић - Гордана Попадић - Душко Дејановић - Сестре Вуковић - Миле Ромчевић

 

Злочини су почињени у оквиру удруженог ЗЛОЧИНАЧКОГ ПОДУХВАТА на чијем челу је стојао хрватски предсједник Фрањо Туђман, а у ком су сем Анте Готовине, учествовали и хашки оптуженици, генерали Иван Чермак и Младен Маркач... и бројни неименовани функционери државног, војног и полицијског врха Републике Хрватске.

Хашки трибунал је одлучио да у првостепеној пресуди која је донесена 15. априла 2011. прогласи кривим Анту Готовину као учесника удруженог злочиначког подухвата. Крив је за дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а суд га је ослободио одговорности за присилно премјештање становништва...

Ипак, 16. новембра 2012. жалбено веће Хашког трибунала, усљед великих политичких притисака прави историјски преседан, па га је ослободило сваке кривице. Тиме је он постао заправо слободан човјек.

Истог дана у Хрватској и једном дијелу Босне и Херцеговине, као и хрватској дијаспори ова одлука Хашког трибунала је дочекана са неописивим слављем. Ову одлуку поздравили су јасно и хрватски кардинал и бискупи из редова Римокатоличке цркве у Хрватској.

 

ЗАОСТАВШТИНА

Сам Анте Готовина за највећи број Хрвата представља својеврсну икону и националног идола који ужива невиђену популарност, чак и далеко више од некадашњег предсједника Фрање Туђмана.

Многе улице, тргови, мостови, школе, булевари су понијеле његово име... Такође многи градови у Републици Хрватској су му дали титулу почасног грађанина.


Хрватски денрек са ликом Готовине

Хрвати, а међу њима највише омладина, на концертима, спортским утакмицама и другим масовним окупљањима често носи мајице, беџеве, заставе, транспаренте са његовим ликом, показујући приврженост и оданост свом генералу, без обзира на криминалну прошлост из осамдесетих година 20. вијека и ратна злодјела током 1990-их.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар * Игор Бавчар

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат * Прогон Срба

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Ратко Каталина * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар * Книн

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Масленица * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп * Славонска Пожега

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец * Лора

Марино Село * Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко * Кијани

Иван Кораде * Иван Векић * Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага * Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Алија Изетбеговић * Озрен

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде * Ејуп Ганић

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина * Јама Казани

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо * Фоча

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Љубо Млађеновић

Насер Орић * Глођанско Брдо * Бугојно * Купрес * Сердари * Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај * Клечка

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон * Иван Булатовић

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко * Кафић Панда

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац * Ликовац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

24. парастос жртвама Бљеска биће 1. маја 2019

Прва жртва рата у Хрватској: Горан Алавања из Карина Доњег

Устоличење митрополита Порфирија у Загребу 2014.

Кордунашки процес "Црна кутија" крајишких Срба

Извештај са парастоса у Бања Луци 4. фебруара 2018

Ко (је) све представља(о) Србе из авнојевске Хрватске и зашто



Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI ZLOCINCI
OLUJA MAESTRAL
BOSANSKA KRAJINA
SREDNJA BOSNA
SEVERNA DALMACIJA
ZAPADNA SLAVONIJA
GARDIJSKA BRIGADA
LEGIJA STRANACA
FRANCUSKA REPUBLIKA
REPUBLIKA ARGENTINA
DINKO SAKIC
DUNJA ZLOIC
HASKI TRIBUNAL
FRANJO TUDJMAN
DEVEDESETE GODINE
AVGUST 1995
ANTE GOTOVINA
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
RASPAD SFRJ
UBIJANJE CIVILA





















Skip Navigation Links