Младен Маркач - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад Југославије и ратови 1990-их
Област: Хрватска

МЛАДЕН МАРКАЧ


Младен Маркач (1955.) је активни учесник ратова на тлу бившег југославенског простора током деведесетих година 20. стољећа, када је разбијана социјалистичка Југославија под утицајем страних фактора, прије свега земаља Европске уније и НАТО пакта.

Маркач је у својој краријери догурао је до чина генерала хрватске војске.

Он је био командант хрватске специјалне полиције током рата у Хрватској (1991-1995). Управо је та јединица умјешана у читаву ниску злодјела над Србима, углавном цивилима.


Да јавимо Туђману, да је све очишћено...

Касније је оптужен од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) за ратне злочине почињене током "Олује" над Србима у РС Крајини у сектору "Југ".

У првостепеној пресуди МКСЈ осуђен је на 18 година затвора, јер је био дио удруженог злочиначког подухвата на чијем челу је стајао Фрањо Туђман хрватски предсједник.

Током 1990-их година Туђманов режим, гдје је и Маркач био перјаница, са подручја авнојевске Хрватске прогнано је преко 650.000 Срба. Тиме је Република Хрватска постала етнички најчистија држава у Европи.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија - Мачва и Подриње - Црна стијена - Источна Босна

Бој на Гучеву - Добојски логор - Сарајевски атентат - Стјепан Саркотић

XIII корпус - Максимилијан Бацсани - Иван Перчевић - Стјепан Дуић

НДХ

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Логор Госпић

Вукашин Мандрапа - Љубан Једнак - Стари Брод - Мирослав Филиповић

Сисак - Шушњар - Јастребарско - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Шид

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе

Црна Легија - Керестинец - Алојзије Степинац - Динко Шакић - Драксенић

Стара Градишка - Паланчиште - Садиловац - Анте Павелић - Пискавица

Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Крушћица

Иродови синови - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Машвина - Возућа - Бракусова Драга - Платон (Јовановић)

Грабовац БанскиОстрожин - Шегестин - Макс Лубурић  - Дивосело

Дамјан Штрбац - Петар Дабробосански - Мирко Пук - Џафербег Куленовић

Пребиловци - ВељунДракулић - Пркос

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток - Хрватско прољеће - Биоскоп 20. октобар - Стево Крајачић

Тајни досије Тито - Владимир Роловић - Вуковар кроз векове - Гвардијан

Бугојанска група

1990-те

Вуковар - Логор Лора - Рокнић - Госпић - Бљесак - Олуја - ГрубориОркан

Медачки џеп - Миљевачки плато - Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић - Рибарска колиба - Карловац - Плитвице - Паулин Двор

Масленица - Породица Зец - Бјеловар - Иван Кораде - Олујић - Малешевић

Добросав Парага - ОткосКорански мост - Анте Готовина - Афера Шпегељ

Миливој Петковић - Караџићево - Славонска Пожега - Дан устанка -  

Божићни Устав - МаксимирТомислав МерчепЗадар - Јанко Бобетко

Слободан Зуровац - Јесење Кише - Логор Керестинец - Благо Задро

Вариводе - Дамир Крстичевић - Миљенко Филиповић - Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић - Фрањо Туђман - Бранимир Главаш - Сплит

  Сарваш - СисакГојко Шушак - Удбина - Стјепан Месић - КнинОсијек

 

ЖИВОТОПИС

Младен Маркач је рођен 8. маја 1955. године у Ђурђевцу, крај Копривнице, на сјеверозападу Хрватске.

Одлази на студије у Загреб, где је 1981. године дипломирао на Загребачком универзитету.

Редовни војни рок је одслужио 1982. године. Тада се придружио савезној милицији, тј. снагама Министарства унутрашњих послова Југославије и боравио је на Косову и Метохији, као припадник полицијског контигента из СР Хрватске, јер је тамо долазило до немира од стране албанске националне заједнице.


Тамо гдје су дједови стали, ми настављамо...

Када је дошло до промјене власти у Хрватској средином 1990. године, Младен Маркач са својим сарадницима оснива полицијску јединицу за специјалне задатке у МУП СР Хрватске.

Био је именован за замјеника команданта и крајем исте године ова антитерористичка јединица поњела је назив "Лучко", по истоименом насељу у западном дијелу Загреба.

Сљедеће године Младен Маркач је постао командант Противтерористичке јединице "Лучко", а 1992. године је унапређен у чин генерал-пуковника у резерви.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Одмах на почетку оружаних дејстава у СР Хрватској припадници АТЈ Лучко су били у првим редовима. Послати су у Национални парк Плитивице на сјеверу Лике, да се сукобе са локалним Србима, гдје су пале и прве жртве.

Након тога су бивали у свим злочиначким акцијама гдје је требало брзо очистити терен и уклонити трагове злодјела.


Хрватски трио снова: Норац, Маркач, Готовина...

Дана 18. фебруара 1994. године , Младен Маркач био именован за команданта Специјалне полиције МУП Републике Хрватске - "Специјалне полиције" , који му је дао општу надлежност и одговорност за рад и функционисање тих јединица. Био је такође био помоћник министра унутрашњих послова Републике Хрватске.

Као командант Младен Маркач је контролисао све припаднике специјалне полиције који су били укључени у злочиначку операцију "Олуја" и као такав био је упознат са свим акцијама и плановима његове јединице у сектору "Југ".

Његова полиција била је састављена од појединаца из посебних јединица, укључујући и Противтерористичке јединице "Лучко" и посебног одјељења за логистику хрватске полиције и министарства саобраћаја, као и појединцима из различитих оружаних снага широм Хрватске.

Маркачеви полицајци су чиниле злочине не само током "Олује", већ и посље. Били су умјешани у убиства Срба цивила у селима око Книна: Гошићи, Вариводе, Грубора и др.


СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

Хашки Трибунал је подигао 2004. године оптужницу против њега и генерала Анте Готовине, као и Ивана Чермака за злочине у "Олуји". Они су се сами предали.

Према оптужници Међународног кривичног суда за бившу Југославију Младен Маркач је могао да командује односно наређује својим потчињенима, а такође је имао материјалну могућност да спријечи лица под његовим ауторитетом из злочине и да казни своје потчињене за било какве злочине које су починили.

Он је такође имао могућност да препоручи или предложи дисциплинске мјере против припадника хрватске војске који су били подређени његовом командом током етничког чишћења.


Готовина и Маркач у одликовани од Колинде

Суђење пред Вијећем Хашког Трибунала почело је 2008. године. Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу је именовао Младена Маркача за учесника у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања србског становништва из РС Крајине.

Приписују му се и злочини против човјечности, депортације, убиства, прогоне, палеж имовине, пљачку и етничко чишћење.

Дана 15. априла 2011. године Младен Маркач је проглашен кривим од стране МКСЈ и осуђен на 18 година затвора. Тако је гласила првостепена пресуда.

Годину и по дана касније 16. новембра 2012. године Жалбено вијеће МКС у Хагу, у односу 3:2, доноси историјски најчуднију правну одлуку. Младен Маркач и колега му Анте Готовина су ослобођени сваке оптужбе и постали слободни.

Ноћ прије ове срамне одлуке, а и тај дан 16.11.2012. широм цијеле Хрватске, марширали су хрватски ратни ветерани. Направљена је незапамћена медијска пажња, а подршку генералима пружила је и Римокатоличка црква која је у катедралама организовала молтиву за генерале. И у хрватској дијаспори је било слично.

Након ослобађајуће пресуде Маркач и Готовина су долетјели у Хрватску гдје их је дочекало више од 150.000 људи, највиши представници хрватске власти и Католичке цркве.

ЗАОСТАВШТИНА

Дана 2. децембра 2012. Младен Маркач је проглашен за почасног грађанина Осијека, заједно са Антом Готовином.

На инаугурацији хрватске предсједнице Колинде Грабар-Китаровић почетком 2015. године добијао је мјесто у ВИП ложи скупа са осталим ратним ветеранима.

Данас ужива у Хрватској невиђену популарност и Хрвати га сматрају за хероја и идола нације.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
OPSTINA KNIN
SEVERNA DALMACIJA
DEVEDESETE GODINE
OLUJA 1995
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
UBIJANJE CIVILA
HASKI TRIBUNAL
PLITVICE 1991





















Skip Navigation Links