Младен Маркач - www.zlocininadsrbima.com

   


Време: Југославенски ратови 1990-их
Област: Хрватска

МЛАДЕН МАРКАЧ


Младен Маркач (1955.) је активни учесник ратова на тлу бившег југославенског простора током деведесетих година 20. стољећа, када је разбијана социјалистичка Југославија под утицајем страних фактора, прије свега земаља Европске уније и НАТО пакта.

Маркач је у својој краријери догурао је до чина генерала хрватске војске.

Он је био командант хрватске специјалне полиције током рата у Хрватској (1991-1995). Управо је та јединица умјешана у читаву ниску злодјела над Србима, углавном цивилима.


Да јавимо Туђману, да је све очишћено...

Касније је оптужен од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) за ратне злочине почињене током "Олује" над Србима у РС Крајини у сектору "Југ".

У првостепеној пресуди МКСЈ осуђен је на 18 година затвора, јер је био дио удруженог злочиначког подухвата на чијем челу је стајао Фрањо Туђман хрватски предсједник.

Током 1990-их година Туђманов режим, гдје је и Маркач био перјаница, са подручја авнојевске Хрватске прогнано је преко 650.000 Срба. Тиме је Република Хрватска постала етнички најчистија држава у Европи.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак * Драксенић

Виктор Гутић *

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Иван Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Афера Шпегељ

Миливој Петковић * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка *  

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Логор Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владимир Миланковић

 

 

ЖИВОТОПИС

Младен Маркач је рођен 8. маја 1955. године у Ђурђевцу, крај Копривнице, на сјеверозападу Хрватске.

Одлази на студије у Загреб, где је 1981. године дипломирао на Загребачком универзитету.

Редовни војни рок је одслужио 1982. године. Тада се придружио савезној милицији, тј. снагама Министарства унутрашњих послова Југославије и боравио је на Косову и Метохији, као припадник полицијског контигента из СР Хрватске, јер је тамо долазило до немира од стране албанске националне заједнице.


Тамо гдје су дједови стали, ми настављамо...

Када је дошло до промјене власти у Хрватској средином 1990. године, Младен Маркач са својим сарадницима оснива полицијску јединицу за специјалне задатке у МУП СР Хрватске.

Био је именован за замјеника команданта и крајем исте године ова антитерористичка јединица поњела је назив "Лучко", по истоименом насељу у западном дијелу Загреба.

Сљедеће године Младен Маркач је постао командант Противтерористичке јединице "Лучко", а 1992. године је унапређен у чин генерал-пуковника у резерви.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Одмах на почетку оружаних дејстава у СР Хрватској припадници АТЈ Лучко су били у првим редовима. Послати су у Национални парк Плитивице на сјеверу Лике, да се сукобе са локалним Србима, гдје су пале и прве жртве.

Након тога су бивали у свим злочиначким акцијама гдје је требало брзо очистити терен и уклонити трагове злодјела.


Хрватски трио снова: Норац, Маркач, Готовина...

Дана 18. фебруара 1994. године , Младен Маркач био именован за команданта Специјалне полиције МУП Републике Хрватске - "Специјалне полиције" , који му је дао општу надлежност и одговорност за рад и функционисање тих јединица. Био је такође био помоћник министра унутрашњих послова Републике Хрватске.

Као командант Младен Маркач је контролисао све припаднике специјалне полиције који су били укључени у злочиначку операцију "Олуја" и као такав био је упознат са свим акцијама и плановима његове јединице у сектору "Југ".

Његова полиција била је састављена од појединаца из посебних јединица, укључујући и Противтерористичке јединице "Лучко" и посебног одјељења за логистику хрватске полиције и министарства саобраћаја, као и појединцима из различитих оружаних снага широм Хрватске.

Маркачеви полицајци су чиниле злочине не само током "Олује", већ и посље. Били су умјешани у убиства Срба цивила у селима око Книна: Гошићи, Вариводе, Грубора и др.


СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

Хашки Трибунал је подигао 2004. године оптужницу против њега и генерала Анте Готовине, као и Ивана Чермака за злочине у "Олуји". Они су се сами предали.

Према оптужници Међународног кривичног суда за бившу Југославију Младен Маркач је могао да командује односно наређује својим потчињенима, а такође је имао материјалну могућност да спријечи лица под његовим ауторитетом из злочине и да казни своје потчињене за било какве злочине које су починили.

Он је такође имао могућност да препоручи или предложи дисциплинске мјере против припадника хрватске војске који су били подређени његовом командом током етничког чишћења.


Готовина и Маркач у одликовани од Колинде

Суђење пред Вијећем Хашког Трибунала почело је 2008. године. Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу је именовао Младена Маркача за учесника у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања србског становништва из РС Крајине.

Приписују му се и злочини против човјечности, депортације, убиства, прогоне, палеж имовине, пљачку и етничко чишћење.

Дана 15. априла 2011. године Младен Маркач је проглашен кривим од стране МКСЈ и осуђен на 18 година затвора. Тако је гласила првостепена пресуда.

Годину и по дана касније 16. новембра 2012. године Жалбено вијеће МКС у Хагу, у односу 3:2, доноси историјски најчуднију правну одлуку. Младен Маркач и колега му Анте Готовина су ослобођени сваке оптужбе и постали слободни.

Ноћ прије ове срамне одлуке, а и тај дан 16.11.2012. широм цијеле Хрватске, марширали су хрватски ратни ветерани. Направљена је незапамћена медијска пажња, а подршку генералима пружила је и Римокатоличка црква која је у катедралама организовала молтиву за генерале. И у хрватској дијаспори је било слично.

Након ослобађајуће пресуде Маркач и Готовина су долетјели у Хрватску гдје их је дочекало више од 150.000 људи, највиши представници хрватске власти и Католичке цркве.

ЗАОСТАВШТИНА

Дана 2. децембра 2012. Младен Маркач је проглашен за почасног грађанина Осијека, заједно са Антом Готовином.

На инаугурацији хрватске предсједнице Колинде Грабар-Китаровић почетком 2015. године добијао је мјесто у ВИП ложи скупа са осталим ратним ветеранима.

Данас ужива у Хрватској невиђену популарност и Хрвати га сматрају за хероја и идола нације.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Копар - Игор Бачвар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Прогон Срба

Доб при Мирни - Винко Пандуревић

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац- - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп - Славонска Пожега

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага - Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић - Високо - Кукавице - Алија Изетбеговић - Озрен

Божана Делић - Страхиња Живак - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо - Фоча

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Љубо Млађеновић

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Клечка

Кадри ВесељиШутаковић - АгушиОтац Харитон - Иван Булатовић

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда

Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Белаћевац - Ликовац

Жута Кућа - Лапушник - Кукеш - Дик Марти - Костићи - Рачак

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Рат однио оца и три сина у Купресу

Програм обиљежавања злочиначке акције Олуја 2022. године - 27 година касније

19. Парастос жртвама Олује биће 4. августа 2014

ЈАДОВНО – 77 година после на ходочашћу 30.06.2018

Сећање на бешчанске мученике страдале у Великом рату

Обиљежено 26 година од страдања српских цивила у Ледићима код Сарајева



Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
OPSTINA KNIN
SEVERNA DALMACIJA
DEVEDESETE GODINE
OLUJA 1995
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
UBIJANJE CIVILA
HASKI TRIBUNAL
PLITVICE 1991





















Skip Navigation Links