Младен Маркач - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Хрватска

МЛАДЕН МАРКАЧ


Младен Маркач (1955.) је активни учесник ратова на тлу бившег југославенског простора током деведесетих година 20. стољећа, када је разбијана социјалистичка Југославија под утицајем страних фактора, прије свега земаља Европске уније и НАТО пакта.

Маркач је у својој краријери догурао је до чина генерала хрватске војске.

Он је био командант хрватске специјалне полиције током рата у Хрватској (1991-1995). Управо је та јединица умјешана у читаву ниску злодјела над Србима, углавном цивилима.


Да јавимо Туђману, да је све очишћено...

Касније је оптужен од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) за ратне злочине почињене током "Олује" над Србима у РС Крајини у сектору "Југ".

У првостепеној пресуди МКСЈ осуђен је на 18 година затвора, јер је био дио удруженог злочиначког подухвата на чијем челу је стајао Фрањо Туђман хрватски предсједник.

Током 1990-их година Туђманов режим, гдје је и Маркач био перјаница, са подручја авнојевске Хрватске прогнано је преко 650.000 Срба. Тиме је Република Хрватска постала етнички најчистија држава у Европи.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена

Стјепан Саркотић * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани

Црна Романија * Стјепан Дуић

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебит устанак * Софијска декларација * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска

Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић

Дивосело * Логор Госпић * Стари Брод * Међеђа * Шид

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Мирослав Филиповић

Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Гаравице

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков

Сисак * Динко Шакић * Усташе * Пискавица * Возућа

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић

Славко Квартерник * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum CrimenКалати

* Машвина * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Петар Дабробосански  * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак

Дамјан Штрбац * Јуре Францетић * Даница Праштало

Виктор Гутић * Драксенић

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар

Тајни досије Тито * Стево Крајачић * Делнице

  Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно

Револуционарно Братство Звонко Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја

Медачки џеп * ГрубориОркан * Паулин Двор * Откос

Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде

Добросав Парага * Корански мостВировитица * Шпегељ

Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанкаЗадар

Божићни Устав * МаксимирТомислав Мерчеп * Сплит

* Јанко Бобетко * Олујић * Анте Готовина

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Осијек

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Книн

Јосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владо Миланковић

Благо Задро * Борово Село *  Иван Векић

 

 

ЖИВОТОПИС

Младен Маркач је рођен 8. маја 1955. године у Ђурђевцу, крај Копривнице, на сјеверозападу Хрватске.

Одлази на студије у Загреб, где је 1981. године дипломирао на Загребачком универзитету.

Редовни војни рок је одслужио 1982. године. Тада се придружио савезној милицији, тј. снагама Министарства унутрашњих послова Југославије и боравио је на Косову и Метохији, као припадник полицијског контигента из СР Хрватске, јер је тамо долазило до немира од стране албанске националне заједнице.


Тамо гдје су дједови стали, ми настављамо...

Када је дошло до промјене власти у Хрватској средином 1990. године, Младен Маркач са својим сарадницима оснива полицијску јединицу за специјалне задатке у МУП СР Хрватске.

Био је именован за замјеника команданта и крајем исте године ова антитерористичка јединица поњела је назив "Лучко", по истоименом насељу у западном дијелу Загреба.

Сљедеће године Младен Маркач је постао командант Противтерористичке јединице "Лучко", а 1992. године је унапређен у чин генерал-пуковника у резерви.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Одмах на почетку оружаних дејстава у СР Хрватској припадници АТЈ Лучко су били у првим редовима. Послати су у Национални парк Плитивице на сјеверу Лике, да се сукобе са локалним Србима, гдје су пале и прве жртве.

Након тога су бивали у свим злочиначким акцијама гдје је требало брзо очистити терен и уклонити трагове злодјела.


Хрватски трио снова: Норац, Маркач, Готовина...

Дана 18. фебруара 1994. године , Младен Маркач био именован за команданта Специјалне полиције МУП Републике Хрватске - "Специјалне полиције" , који му је дао општу надлежност и одговорност за рад и функционисање тих јединица. Био је такође био помоћник министра унутрашњих послова Републике Хрватске.

Као командант Младен Маркач је контролисао све припаднике специјалне полиције који су били укључени у злочиначку операцију "Олуја" и као такав био је упознат са свим акцијама и плановима његове јединице у сектору "Југ".

Његова полиција била је састављена од појединаца из посебних јединица, укључујући и Противтерористичке јединице "Лучко" и посебног одјељења за логистику хрватске полиције и министарства саобраћаја, као и појединцима из различитих оружаних снага широм Хрватске.

Маркачеви полицајци су чиниле злочине не само током "Олује", већ и посље. Били су умјешани у убиства Срба цивила у селима око Книна: Гошићи, Вариводе, Грубора и др.


СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

Хашки Трибунал је подигао 2004. године оптужницу против њега и генерала Анте Готовине, као и Ивана Чермака за злочине у "Олуји". Они су се сами предали.

Према оптужници Међународног кривичног суда за бившу Југославију Младен Маркач је могао да командује односно наређује својим потчињенима, а такође је имао материјалну могућност да спријечи лица под његовим ауторитетом из злочине и да казни своје потчињене за било какве злочине које су починили.

Он је такође имао могућност да препоручи или предложи дисциплинске мјере против припадника хрватске војске који су били подређени његовом командом током етничког чишћења.


Готовина и Маркач у одликовани од Колинде

Суђење пред Вијећем Хашког Трибунала почело је 2008. године. Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу је именовао Младена Маркача за учесника у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања србског становништва из РС Крајине.

Приписују му се и злочини против човјечности, депортације, убиства, прогоне, палеж имовине, пљачку и етничко чишћење.

Дана 15. априла 2011. године Младен Маркач је проглашен кривим од стране МКСЈ и осуђен на 18 година затвора. Тако је гласила првостепена пресуда.

Годину и по дана касније 16. новембра 2012. године Жалбено вијеће МКС у Хагу, у односу 3:2, доноси историјски најчуднију правну одлуку. Младен Маркач и колега му Анте Готовина су ослобођени сваке оптужбе и постали слободни.

Ноћ прије ове срамне одлуке, а и тај дан 16.11.2012. широм цијеле Хрватске, марширали су хрватски ратни ветерани. Направљена је незапамћена медијска пажња, а подршку генералима пружила је и Римокатоличка црква која је у катедралама организовала молтиву за генерале. И у хрватској дијаспори је било слично.

Након ослобађајуће пресуде Маркач и Готовина су долетјели у Хрватску гдје их је дочекало више од 150.000 људи, највиши представници хрватске власти и Католичке цркве.

ЗАОСТАВШТИНА

Дана 2. децембра 2012. Младен Маркач је проглашен за почасног грађанина Осијека, заједно са Антом Готовином.

На инаугурацији хрватске предсједнице Колинде Грабар-Китаровић почетком 2015. године добијао је мјесто у ВИП ложи скупа са осталим ратним ветеранима.

Данас ужива у Хрватској невиђену популарност и Хрвати га сматрају за хероја и идола нације.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар

Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп  * Масленица

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Иван Векић * Лора * Славонска Пожега   Марино Село * Кораде

Книн  Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко

 Мирко НорацМиљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише

Ђуро БродарацДобросав Парага

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза

Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ

Љубо МлађеновићСмолућа * Фоча Сефер Халиловић

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће Одбране

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно

Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * СердариЦацо

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај

Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Обиљежавање 20 година од злочиначке акције Олуја у Србији и Републици Српској

Убиство Младена Мркића у Вуковару 31. јула 1991. године

Јадовно, суноврат европске цивилизације

Галбрајт: Требало је да вас бомбардујемо још 1991.

Правда за цапрашке Србе

Седам добрих разлога да погледате филм "Дара из Јасеновца"





Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
OPSTINA KNIN
SEVERNA DALMACIJA
DEVEDESETE GODINE
OLUJA 1995
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
UBIJANJE CIVILA
HASKI TRIBUNAL
PLITVICE 1991





















Skip Navigation Links