Време: Други светски рат

Област: Западна Славонија

Гудовац 1941

Усташки покољ у Гудовцу је назив за прво масовно убиство Срба и Јевреја на подручију Независне Државе Хрватске (НДХ). Убијено је око 200 људи, највише србске националности из села Гудовац и билогорских села: Пргомеља, Тука, Болча, Станица, Клокочевца, Старих Плавница и Великог Коренова.

Ово је први многобројни злочин усташа у НДХ над србским и јеврејским цивилима. Организатор овог злочина су били Вјекослав Макс Лубурић, Еуген Дидо Квартерник и Мартин Цикош.

Споменик жртвама усташког покоља у Гудовцу је подигнут тек 10 година након Другог свјетског рата, али је срушен од припадника милитантне странке ХДЗ почетком 1990-их година, када се променила власт и почео рат и распад бивше Југославије.

ПРЕТХОДНИЦА

Демонстрације 27. марта 1941.

Краљевина СХС је прва јужнословенска држава, касније преименована у Краљевина Југославија, створена након Првог светског рата, проглашењем 1. децембра 1918. у Београду. Територијално је 1929. југославенска краљевина била подељена на бановине, а по устројству је била парламентарна монархија. Владарску титулу носила је српска династија Карађорђевић. Обухватала је Јужну Србију, Шумадију, Рашку, Косово и Метохију, Нишку и Тимочку Крајину, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Војводину, Славонију, мањи део Далмације, Дубровачку републику, Лику, Кордун, Банију, Загорије, Горске Котаре и Словенију. Државу су након убиства краља Александра I Карађорђвића у Марсеју 9.10.1934. водили намесници: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, уз владу коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек.

Средином 1930-их година у Европи долази до пораста нацизма и фашизма, наручито у Немачкој, Италији и Шпанији. Тако је дошло до формирања Тројног пакта 27.9.1940. између Немачке, Италије и Јапана. Том савезу су се у наредним месецима придруживале и следеће државе: Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија и др. Тако се Краљевина Југославија нашла у окружењу Сила Осовине.

У Бечу 25. марта 1941. долази до потписивања протокола између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке о проласку немачких и италијанских војних трупа кроз југославенску територију. То је међу патриотским снагама југославеснке краљевине протумачено као издаја, те су британски, али и совјетски обавештајци већ 27. марта 1941. у Београду организовали Војни пуч и демонстрације, тако да је збачено намесништво које је предводио кнез Павле, а на престол доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Хитлер је променио планове, те је оружане снаге планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију.

6. априла 1941. Немачка и Италија заједно са својим савезницима (Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија) нападају Краљевину Југославију, која је капитулирала већ после неколико дана. Краљевина Југославија је била раскомадана, а највећи део је припао Независној Држави Хрватској, која је проглашена 10. априла 1941. у Загребу. За поглавника је изабран Анте Павелић.

Одмах по формирању НДХ, кренуло је спровођење геноцида према Србима, Јеврејима и Ромима. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији НДХ. Процењује се да је у НДХ проценат православних Срба био виши од 37%, што никако није било по мери усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу.

Усташка идеологија је почивала на геноциду тј. истребљењу Срба, што је и Миле Будак, усташки министар изрекао јавно у Госпићу 2. маја 1941.

 „Једну трећину Срба ћемо побити,
другу трећину покрстити,
а трећу трећину ћемо протерати!“

Ситуација у Гудовцу

Гудовац је село удаљено свега 6 км од Бјеловара код Билогоре. До Другог свјетског рата Гудовац је имао 330 домаћинстава, односно 8.000 становника,од чега 3.000 Срба. Једна трећина су били Срби, а двије трећине Хрвати. Имали су коректне комшијске односе, све до формирања НДХ и доласка усташа. Православна црква Св. Апостола Петра и Павла, била је саграђена још 1720. године.

У Гудовцу је живео Мартин Цикош, секретар Хрватске Сељачке Странке, велики шовиниста и близак сарадник Миле Будака. Мартин Цикош је такође био функционер локалног одбора тзв. Сељачке Заштите, која је првих дана окупације Краљевине Југославије била под његовом командом и извршавала његове наредбе. Поред Мартина Цикоша у Пргомељу је био и усташки повереник Мирко Павлешић, а у Бјеловару Јосип Верханц, усташки командир. Мијо Ханс је такође био усташама близак сарадник, а касније и функционер. Они су били планирали све акције против Срба на подручију Бјеловара. 
 

ЗЛОЧИН

Дана 27. априла 1941. у Гудовцу касно увече усташка тзв. Сељачка Заштита је ухаписила и стрељала 10 недужних људи. Међу злочинцима је био присутан и учитељ Рудолф Срнак, из Гудовца. Док је тај дан на подручију Бјеловара и Грубишног поља незаконито ухапшено преко 500 Срба, који су одведени у логоре НДХ: логор Даница крај Копривнице и затвор у Госпићу, Јадовно на Велебиту и острво Паг.

Да би следећи дан 28. априла 1941. у рану зору, по налогу усташких власти из Загреба почео невиђени терор по бјеловарским селима где су хапшени Срби и довођени у Гудовац. Руководилац целе акције хапшења и убијања Срба у Гудовцу 28. априла 1941. био је Мартин Цикош. Ухапшени србски цивили били су смештени у неки затвор (саграђен у доба Аустроугарске царевине), прекопута школе. Увече тог 28. априла 1941. изведени су на улицу где су били постројени испред Еугена Диде Квартерника (сина Славка Квартерника) и других високих усташких функционера. Затим су спроведени на сајмиште на крају села, где су и побијени.

Пре њиховог убиства, жртве су натеране да ископају себи раку, величине 42 х 2 метра.  Колико год да су били свирепи, Немци нису без узбуђења примили вест о овом злочину. Једна комисија коју су они одредили, извршила је ексхумацију и фотографисала лешеве. Њен записник се налази међу документима Вермархта под насловом "Ustaschenwerk bei Bjelovar" (Дело усташа код Бјеловара).

Гудовац, априла 1941: Недужне жртве побијене од усташа

ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА

1.     Мартин Цикош, секретар ткз. ХСС и функционер ткз. УСЗ.
2.     Мирко Павлишевић
3.     Мијо Ханс
4.     Јосип Верханц
5.     Jулиј Маканац, градоначелник Бјеловара
6.     Чукман, шеф полиције у Бјеловару

 
ИМЕНА ЖРТАВА

Према списку Миладина В. Вујановића, у Гудовцу 28. априла 1941. су убијени слиједеће особе:

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Рудолф Срнак је 1946. године дао изјаву о Гудовачком покољу Земаљској комисији за ратне злочине.

На месту где су убијени Срби и Јевреји у Гудовцу априла 1941. направљен је после рата споменик 1955. године, а пар година касније и дограђен. Споменик је ручни рад Војина Бакића.

С почетка 1990-их овај споменик, као и многи други споменици жртвама фашизма и борцима НОР је уништаван од стране чланова екстремних хрватских организација и странака ХДЗ и ХОС.


Споменик Гудовчанима подигнут тек 1955.

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Иако је прошло доста времена од завшетка Другог свјетског рата релативно мали број аутора се потрудио да напише корисно штиво о овом злочину.

Документарни филм није снимљен ниједан до данас.

А књига је написано свега неколико. Прво је Шиме Бален споменио 1952. године у својој књизи "Павелић" на страницама 102-107 детаље о Гудовачком злочину. Исте године је и Раде Ковач издао књигу гдје је описивао понеке детаље.

Милан Булајић је 1988. године објавио књигу "Усташки злочини геноцида и суђење Артуковићу 1986", у којој је на страницама 252-265 публиковао изјаве преживјелих Срба у овом масакру. Исто тако  и др Милош Бјеловитић је 2002. године објавио биографију Илије Јарића, једног од преживјелих Гудовачког злочина.

Др Небојша Кузмановић је приредио књигу "Гудовац 1941 - Пут злочина", а објављена је 2019. године од Архива АП Војводине из Новог Сада и Србског Народног Вијећа из Загреба.

Да се не заборави и не понови!