Злочин у Гудовцу је назив за прво масовно убиство Срба и Јевреја на подручију клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ).

Убијено је око 200 људи, највише Срба из села Гудовац и других билогорских села: Пргомеља, Тука, Болча, Станица, Клокочевца, Старих Плавница и Великог Коренова. Жртве су већином били узраста од 20-50 година (још у репродуктивном добу) односно домаћини, пољопривредници који нису били наоружани, нити су били икаква пријетња за новостворену "државу".

Организатори овог ратног злодела су били Вјекослав Макс Лубурић, Еуген Дидо Кватерник и Мартин Цикош... сви они су били од раније блиски сарадници Миле Будака који је у Влади НДХ постао министар и прокламовао чувено правило ријешавања Срба у НДХ са "трећинама".

Ово је први многобројни злочин хрватских фашиста тј. усташа у НДХ над србским и јеврејским цивилима, односно овај покољ је само најавио шта чека Србе у наредне четири године од Дрине до Жумберка и од Драве до Јадрана.

Споменик жртвама хрватско-усташког покоља у Гудовцу је подигнут тек 10 година након Другог свјетског рата, али је срушен од припадника милитантне странке ХДЗ почетком 1990-их година, када се променила власт и почео рат и разбијање бивше Југославије.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945
ЗЛОДЕЛА	Априлски рат * Крива Река * Бојник * Крагујевац * Плав и Гусиње Немачко бомбардовање Београда * Урошевац * Кочевски масакр Савезничко уништавање Београда * Бачка и Барања * Ниш Новосадска рација * Бомбардовање Подгорице * Лесковац * Шид Драгинац * Краљево * Пива * Возућа * Дракулић * Велика * Кикинда Велика * Блажево и Бозољин * Панчево * Јабука * Сириг * Ђаковица
ЗЛОЧИНЦИ	Ласло Бардоши * Ференц Фишер * Шефкет Верлаци * Валтер Браухич Богдан Филов * Евалд Клајст * Џафербег Куленовић * Аћиф Ефендија Италијанска војска * Хенрик Верт * Мирко Пук * Бенито Мусолини Бугарска војска * Мустафа Круја * Борис III * Бедри Пејани * Џафер Дева Асен Николов * Балисти * Адолф Хитлер * Бенито Мусолини * НДХ Мидхат Фрашери * Анте Павелић * Валтер Браухич * Васил Бојдев Јурај Шпилер * Јозеф Јанко * Осман Растодер *
ЖРТВЕ	Браћа Остојић * Марко Бошковић * Сава Трлајић * Љубан Једнак Петар Дабробосански * Свештенство на Космету * Љубо Млађеновић Вукашин Мандрапа * Сава Шумановић * Марија Почуча * Острожин Дабробосански и Милешевски * Достиеј Васић * Николај Велимировић Ристо Лојпур *
ЛОГОР	Шарвар * Плав * Сајмиште (Земун) * Барч * Бараке на Сави Бањица * Бејсфјорд * Дахау * Госпић-Јадовно-Паг * Карашок Црвени Крст * Митровица * Сисак * Норвешка * Јастребарско
ПУБЛИКАЦ.	Бездане јаме * Логори Мађарске * Magnum Crimen * Пацовски канали Књига из тишине * Кордунашки процес * Личка трагедија * Билогора Бог и Хрвати * Заборављена рација * СПЦ * Фратри и усташе кољу Деца у жици * Ради ти дијете свој посао * Крвава бајка * Црна књига Политика терора * Злодела Фолксдојчера * Срем * Лежимир *

ПРЕТХОДНИЦА

Завршетком Великог рата Војска Краљевине Србије ослободила отаџбину и друге јужнославенске народе који су били под окупацијом Аустроугарске, те је дошло је до присајењињења Срема, Војводства и Црне Горе матици Србији... док је Народни сабор у Загребу раскинуо све државно-правне везе са Бечким двором.

Дочекивање слободе: Улазак србске војске у Нови Сад

Краљевина СХС је прва јужнословенска држава, касније преименована у Краљевина Југославија, створена након Првог светског рата, проглашењем 1. децембра 1918. у Београду.

Територијално је 1929. југославенска краљевина била подељена на бановине, а по устројству је била парламентарна монархија. Владарску титулу носила је династија Карађорђевић.

Децембарско проглашење Краљевине СХС 1918

Обухватала је Јужну Србију, Шумадију, Рашку, Косово и Метохију, Нишку и Тимочку Крајину, Драгачевски и Раскински округ, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Војводину, Славонију, мањи део Далмације, Дубровачку републику, Лику, Кордун, Банију, Загорије, Горске Котаре и Словенију. Државу су након убиства краља Александра I Карађорђвића у Марсеју 9. октобра 1934. године водили намесници: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, уз владу коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек.

Средином 1930-их година у Европи долази до пораста нацизма и фашизма, наручито у Немачкој, Италији и Шпанији. Тако је дошло до формирања Тројног пакта 27.9.1940. између Немачке, Италије и Јапана. Том савезу су се у наредним месецима придруживале и следеће државе: Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија и др. Тако се Краљевина Југославија нашла у окружењу Сила Осовине.

У Бечу 25. марта 1941. долази до потписивања протокола између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке о проласку немачких и италијанских војних трупа кроз југославенску територију. То је међу патриотским снагама југославеснке краљевине протумачено као издаја...

"Боље гроб него роб! Боље рат него пакт!"

Британски, али и совјетски обавештајци већ 27. марта 1941. године у Београду организовали Војни пуч и демонстрације, тако да је збачено намесништво које је предводио кнез Павле, а на престол доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић.

Немачки канцелар Хитлер је променио планове, те је оружане снаге планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију. Та злочиначка акцја је названа "Операција 25".

Априла 1941. године Њемачка и Италија заједно са својим сателитима (Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија) нападају без објаве рата територију југославенске краљевине која је капитулирала већ након десетак дана.

Краљевина Југославија је била раскомадана, а највећи део је припао Независној Држави Хрватској, која је проглашена 10. априла 1941. у Загребу.

За поглавника је изабран Анте Павелић, док је његов близак сарадник био кардинал Алојзије Степинац. Они су били носиоци геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетстког рата.

Добри сарадници: Павелић и Степинац

Одмах по формирању клеро-фашистичке НДХ, кренуло је спровођење истребљења према неподобним народима: Срби, Јевреји и Роми. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији НДХ.

Сматра се да је у НДХ проценат православних Срба био виши од 37%, што никако није било по вољи хрватско-усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу.

Хрватско-усташка идеологија је почивала на геноциду тј. истребљењу Срба, што је и Миле Будак, усташки министар изрекао јавно у Госпићу 2. маја 1941. године овако:

 „Једну трећину Срба ћемо убити,
другу трећину покрстити,
а трећу ћемо протјерати!“

Ситуација у Гудовцу

Гудовац је село удаљено свега 6 км од Бјеловара код планине Билогоре. До Другог свјетског рата Гудовац је имао 330 домаћинстава, односно 8.000 становника,од чега 3.000 Срба. Једна трећина су били Срби, а двије трећине Хрвати.

Имали су коректне комшијске односе, све до формирања НДХ и доласка усташа. Православна црква Св. Апостола Петра и Павла, била је саграђена још почетком XVIII стољећа, 1720. године или чак прије.

У Гудовцу је живео Мартин Цикош, секретар Хрватске Сељачке Странке, велики шовиниста и близак сарадник министра Миле Будака. Мартин Цикош је такође био функционер локалног одбора тзв. Сељачке Заштите, која је првих дана окупације Краљевине Југославије била под његовом командом и извршавала његове наредбе.

Поред Мартина Цикоша у Пргомељу је био и хрватско-усташки повереник Мирко Павлешић, а у Бјеловару Јосип Верханц, усташки командир. Мијо Ханс је такође био близак сарадник Усташког покрета, а касније и функционер. Они су били планирали све акције против Срба на подручију бјеловарског краја и Билогоре. 
 

ЗЛОЧИН

Дана 27. априла 1941. у Гудовцу касно увече усташка тзв. Сељачка Заштита је ухаписила и стрељала 10 недужних људи. Међу злочинцима је био присутан и учитељ Рудолф Срнак, из Гудовца. Док је тај дан на подручију Бјеловара и Грубишног поља незаконито ухапшено преко 500 Срба, који су одведени у логоре НДХ: логор Даница крај Копривнице и затвор у Госпићу, Јадовно на Велебиту и острво Паг.

Да би следећи дан у рану зору, по налогу усташких власти из Загреба почео невиђени терор по бјеловарским селима где су хапшени Срби и довођени у Гудовац. Руководилац целе акције хапшења и убијања Срба у Гудовцу крајем априла 1941. био је Мартин Цикош. Ухапшени србски цивили били су смештени у неки затвор (саграђен у доба Аустроугарске царевине), прекопута школе.

Увече тог 28. априла 1941. изведени су на улицу где су били постројени испред Еугена Диде Кватерника (сина Славка Кватерника) и других високих усташких функционера. Затим су спроведени на сајмиште на крају села, где су и мучки побијени. Извођени су у мањим групицама 5-6 људи и тако убијани, углавном стријељањем.

Недужне жртве побијене од хрватских фашиста - усташа

Пре њиховог убиства, жртве су натеране да ископају себи раку, величине 42 х 2 метра. 

Колико год да су били свирепи, Немци нису без узбуђења примили вест о овом злочину. Једна комисија коју су они одредили, извршила је ексхумацију и фотографисала лешеве. Њен записник се налази међу документима Вермархта под насловом "Ustaschenwerk bei Bjelovar" (Дело усташа код Бјеловара).

 

ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА

1.     Мартин Цикош, секретар ткз. ХСС и функционер ткз. УСЗ.
2.     Мирко Павлишевић
3.     Мијо Ханс
4.     Јосип Верханц
5.     Jулиј Маканац, градоначелник Бјеловара
6.     Чукман, шеф полиције у Бјеловару

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Према списку Миладина В. Вујановића, у Гудовцу 28. априла 1941. су убијени слиједеће особе:

Бранко Анага     Душан Велемир     Марко Анага     Гајо Влајнић,     Милутин Анага     Стеван Вучковић     Душан Бартоловић     Томо Вујновић     Стеван Баусола     Никола Вујчетић     Божо Бјелић     Миле Вукелић     Васо Бојчета     Ђуро Вуковић     Петар Бојчета     Стезан Вуксан     Емил Бота     Стеван Вуксан     Јован Бота     Јандрија Гачеша     Миливој Бота     Ђуро Грубачевић     Милош Бота     Михаило Грујић     Петар Бота     Никола Гвозденчевић     Пантелија Бошњаковић     Петар Гвозденчевић     Бранко Брзин свешт.     Јован Даничић     Илија Брујић     Љубомир Даничић     Божо Бугариновић     Петар Даничић     Ђуро Бугариновић     Мирко Дерета     Бранко Булић     Емил Деспинић     Милан Булић     Петар Деспинић     Васо Деспотовић     Никола Кодић     Емил Деспотовић     Пајо Кодић     Бошко Дешић     Стеван Кодић     Душан Дешић     Стеван Кодић     Никола Добричевић     Васо Коноплић     Стеван Добричић     Стеван Коноплић     Емил Докић     Петар Косић     Јован Докић     Петар Косић     Никола Докић     Гвозден Ковач     Стеван Драгашевић     Озрен Ковач     Душан Дробић     Андрија Латиновић     Душан Ђаковић     Андрија Латиновић     Никола Ђурђевић

Милан Обрановић     Илија Јарић     Пајо Обрановић     Божо Јарић     Емил Обрановић     Никола Јарић     Божо Павловић     Јован Јаничић     Милан Павловић     Никола Јелић     Младен Павловић     Петар Јелић     Никола Павловић     Стеван Јелић     Пантелија Павловић     Стеван Јовичевић     Милан Пожежанац     Ђуро Кодић     Никола Пожежанац     Емил Кодић     Дамјан Поповић     Милан Кодић     Ђуро Поповић     Милош Кодић     Саво Поповић     Милутин Кодић     Милан Поханек, Чех     Никола Кодић     Ђуро Предојевић     Бранко Предојевић     Душан Предраговић     Емил Предраговић     Илија Предраговић     Петар Предраговић     Радован Предраговић     Стеван Предраговић     Стеван Предраговић     Чедо Пруговац     Бранко Радешевић     Стеван Радељевић     Цвијо Радивојша     Милан Радотић     Стеван Радотић     Милан Радовановић     Милош Радујковић     Васо Рајић     Гајо Рајић     Јован Рашета     Милан Рајић     Петар Саболић     Стеван Саболић     Емил Савић     Бошко Секулић     Милош Секулић     Петар Секулић     Стојан Секулић     Ђуро Селаковић     Игњатије Сењан     Буде Скакавац     Јован Сладојевић     Драган Срдић     Емил Станчић     Милош Станчић     Петар Зрнић     Гојко Мијакић

Владимир Стијепић     Милош Стијепић     Никола Стијепић     Саво Стрика     Васо Тодоровић     Бранко Тољевић     Петар Тољевић     Стеван Тољевић     Ђуро Томић     Васо Томић     Срђан Томић     Стеван Томић     Стеван Томић     Јован Томић     Лука Хинић     Милан Хинић     Петар Цигановић     Васо Цвијетић     Никола Цвијетић     Васо Чачуга     Дане Чуић     Душан Чуић     Миле Чујић     Милан Чурчија     Миле Чурчић     Јован Шајновић     Никола Шајновић     Стеван Шајновић     Лука Шакић     Бошко Шиљак     Милорад Шиљак, богослов     Томо Шиљак, лугар     Милош Шиљак, звонар     Љубан Швагоња     Петар Ивановић     Јован Миљуш     Стеван Ивановић, учитељ     Ђуро Мисирача "Ђаја"     Петар Ивановић     Милутин Мисирача "Ђаја"     Васо Јакић     Милан Мисирача     Јандрија Јакић     Никола Мородолац     Милан Јакић     Ђуро Обрановић     Стеван Јакић     Јован Обрановић     Васо Јанић     Марко Обрановић     Ђуро Јанковић     Никола Ђурђевић     Никола Мадашевић     Живко Житић     Ђуро Маргетић     Јован Житић     Емил Маргетић     Никола Житић     Стеван Маргетић     Никола Мијакић     Новица Ивановић     Јован Миљуш     Милош Ивановић        Стеван Ленајић

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Рудолф Срнак је 1946. године дао изјаву о Гудовачком покољу Земаљској комисији за испитивање ратних злочина.

На месту где су убијени Срби и Јевреји у Гудовцу 1941. направљен је после рата споменик 1955. године, а пар година касније и дограђен. Споменик је ручни рад Војина Бакића.

С' почетка 1990-их овај споменик, као и многи други споменици жртвама фашизма и борцима НОР је уништаван од стране чланова екстремних хрватских организација и странака ХДЗ и ХОС. Разлог томе је што су многи хрватски екстемисти  порицали србоцид, а истоврмено су доживљавали Србе као нижу класу људи. Споменик их је управо подсјећао не само на геноцид као огранзовани масовни злочин са циљем истребљења, већ што је свакако био доказ постојања Срба на том простору дуги низ година. Хрватска пропаганда је пред Европом и свијетом деведесетих година лагала да су Срби из СР Србије дошли у њихову земљу да је отму.

Споменик Гудовчанима подигнут тек 1955.

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Иако је прошло доста времена од завшетка Другог свјетског рата релативно мали број аутора се потрудио да напише корисно штиво о овом злочину.

Документарни филм није снимљен ниједан до данас.

Књига је написано свега неколико. Прво је Шиме Бален споменио 1952. године у својој књизи "Павелић" на страницама 102-107 детаље о Гудовачком злочину. Исте године је и Раде Ковач издао књигу гдје је описивао понеке детаље.

Милан Булајић је 1988. године објавио књигу "Усташки злочини геноцида и суђење Артуковићу 1986", у којој је на страницама 252-265 публиковао изјаве преживјелих Срба у овом масакру. Исто тако  и др Милош Бјеловитић је 2002. године објавио биографију Илије Јарића, једног од преживјелих Гудовачког злочина.

Др Небојша Кузмановић је приредио књигу "Гудовац 1941 - Пут злочина", а објављена је 2019. године од Архива АП Војводине из Новог Сада и Србског Народног Вијећа из Загреба.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945
ЗЛИКОВЦИ	Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић Макс Лубурић * Динко Шакић * Мошков * Лорковић * Мирко Пук Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић * Усташе Алојзије Степинац * Црна Легија * Љубо Милош * Виктор Гутић Миле Будак * Мијо Бабић * Андрија Артуковић * Џафер Куленовић Иван Шарић * Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан Муслимански дужносници *  Владимир Крен *
ЛОГОРИ	Керестинец * Даница * Крушћица * Тења * Госпић-Јадовно-Паг Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско * Лепоглава Пријдор * Маглај * Добој * Огулин * Зеница * Пакленица * Ђаково Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево * Винковци
ЗЛОДЕЛА	Пребиловци * Вељун * Дракулић * Острожин * Дивосело Садиловац * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Пркос Међеђа * Шушњар * Паланчиште * Пискавица * Драксенић Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо Стари Брод * Шид * Грабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос Калати * Шегестин * Корићка јама * Бијели Поток * Гаравице Вуковар *
ЖРТВЕ	Дамјан Штрбац * Платон (Јовановић) * Петар Дабробосански Љубан Једнак * Даница Праштало * Вукашин Мандрапа Зорка Делић * Љубомир Млађеновић * Марија Почуча Марко Бошковић * Српска банка * Гламоч * Славско Поље
ПУБЛИКАЦ.	Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови * Magnum Crimen Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Залазак стољећа Благослов Ватикана * Деца у жици * Без кајања * Пјесма Ђурђевдан Мук * Страх * Понор * Дара из Јасеновца * Црна књига * Ожиљак Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта * Једење Богова Личка трагедија * Не окрећи се сине * Покољ у Глини * Дјеца Козаре Цазинска Крајина * Тотални геноцид * Фратри и усташе кољу Политика терора *

 

 

ЗАКЉУЧАК

Хрватски фашистички злочин у Гудовцу је само прва карика геноциног ланца који се обрушио на Србе током 1941-1945 на простору клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Већ пар дана касније настављено је на Кордуну у селу Вељун са три пута више жртава... Билогора спада у најстадалнија подручја на југославенском простору за вријеме Другог свјетског рата.

Циљ фашистичког режима у НДХ који су предводили поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац је истребљење Срба и свега православног, јер је Римска курија благословила и помагала рад НДХ.

Међутим, чак и након Другог свјетског рата југославенске комунистичке власти су збарањивале да се јавно прича о злочинима над Србима, па су већином то приписивали Немцима (нацистима), а на споменицима који су подизани често се скривала национална припадност џелата и жртава. Ово је рађено под изговором да такве ствари би нарушавале братство и јединство, темељ на коме је сазидана Брозова Југославија.

Хрватско и муслиманско друштво никада након 1945. године нису прошли процес дефашистизације друштва, као што је то било у Њемачкој или Италији... мноштво Хрвата данас се поздравља са усташким поздравима, одржавају се мисе за Павелића у Загребу, на концертима одјекују усташки стихови и покличи...итд. 

Парадокс или не, али Република Хрватска је 1. јула 2013. године примљена у чланство Европске уније, где нико од чланица није постављао питање о неријешеним стварима из прошлости, односно некажњених злочина и злочинаца. Тиме се јасно показју вриједности које западна цивилизација његује.

Оцените нам овај чланак: 12345