|
|
Оцените нам овај чланак:
Време:
Други светски рат
Област:
Западна Славонија
Гудовац 1941
Усташки покољ у Гудовцу је назив за прво масовно убиство Срба и Јевреја на подручију Независне Државе Хрватске (НДХ). Убијено је око 200 људи, највише српске националности из села Гудовац и западнославонских села: Пргомеља, Тука, Болча, Станица, Клокочевца, Старих Плавница и Великог Коренова.
Ово је први масовни злочин усташа у НДХ над српским и јеврејским цивилима. Организатор овог злочина су били Вјекослав Макс Лубурић, Еуген Дидо Квартерник и Мартин Цикош.
Споменик жртвама усташког покоља у Гудовцу је подигнут тек 10 година након Другог светског рата, али је срушен од припадника милитантне странке ХДЗ почетком 1990-их година, када се променила власт и почео рат и распад бивше Југославије.
ПРЕТХОДНИЦА
 |
Демонстрације 27. марта 1941.
|
Краљевина СХС је прва јужнословенска држава, касније преименована у Краљевина Југославија, створена након Првог светског рата, проглашењем 1. децембра 1918. у Београду. Територијално је 1929. југославенска краљевина била подељена на бановине, а по устројству је била парламентарна монархија. Владарску титулу носила је српска династија Карађорђевић. Обухватала је Јужну Србију, Шумадију, Рашку, Косово и Метохију, Нишку и Тимочку Крајину, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Војводину, Славонију, мањи део Далмације, Дубровачку републику, Лику, Кордун, Банију, Загорије, Горске Котаре и Словенију. Државу су након убиства краља Александра I Карађорђвића у Марсеју 9.10.1934. водили намесници: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, уз владу коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек.
Средином 1930-их година у Европи долази до пораста нацизма и фашизма, наручито у Немачкој, Италији и Шпанији. Тако је дошло до формирања Тројног пакта 27.9.1940. између Немачке, Италије и Јапана. Том савезу су се у наредним месецима придруживале и следеће државе: Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија и др. Тако се Краљевина Југославија нашла у окружењу Сила Осовине.
У Бечу 25. марта 1941. долази до потписивања протокола између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке о проласку немачких и италијанских војних трупа кроз југославенску територију. То је међу патриотским снагама југославеснке краљевине протумачено као издаја, те су британски, али и совјетски обавештајци већ 27. марта 1941. у Београду организовали Војни пуч и демонстрације, тако да је збачено намесништво које је предводио кнез Павле, а на престол доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Хитлер је променио планове, те је оружане снаге планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију.
 6. априла 1941. Немачка и Италија заједно са својим савезницима (Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија) нападају Краљевину Југославију, која је капитулирала већ после неколико дана. Краљевина Југославија је била раскомадана, а највећи део је припао Независној Држави Хрватској, која је проглашена 10. априла 1941. у Загребу. За поглавника је изабран Анте Павелић.
Одмах по формирању НДХ, кренуло је спровођење геноцида према Србима, Јеврејима и Ромима. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији НДХ. Процењује се да је у НДХ проценат православних Срба био виши од 37%, што никако није било по мери усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу. Усташка идеологија је почивала на геноциду тј. истребљењу Срба, што је и Миле Будак, усташки министар изрекао јавно у Госпићу 2. маја 1941.
„Једну трећину Срба ћемо побити, другу трећину покрстити, а трећу трећину ћемо протерати!“
- Миле Будак (1889-1945), усташки министар
Ситуација у Гудовцу
Гудовац је село удаљено свега 6 км од Бјеловара (Западна Славонија). До Другог светског рата Гудовац је имао 330 домаћинстава. Једна трећина су били Срби, а две трећине Хрвати. Имали су коректне комшијске односе, све до формирања НДХ и доласка усташа. Православна црква св. Апостола Петра и Павла, била је саграђена још 1720. године.
У Гудовцу је живео Мартин Цикош, секретар ХСС, велики усташа и близак сарадник Миле Будака. Мартин Цикош је такође био функционер тзв. Сељачке Заштите, која је првих дана окупације Краљевине Југославије била под његовом командом и извршавала његове наредбе. Поред Мартина Цикоша у Пргомељу је био и усташки повереник Мирко Павлешић, а у Бјеловару Јосип Верханц, усташки главешина. Мијо Ханс је такође био усташама близак сарадник, а касније и функционер. Они су били планирали све акције против Срба на подручију Бјеловара.
ЗЛОЧИН
27. априла 1941. у Гудовцу касно увече усташка тзв. Сељачка Заштита је ухаписила и стрељала 10 недужних људи. Међу злочинцима је био присутан и учитељ Рудолф Срнак, из Гудовца. Док је тај дан на подручију Бјеловара и Грубишног поља незаконито ухапшено преко 500 Срба, који су одведени у логоре НДХ: логор Даница крај Копривнице и затвор у Госпићу, Јадовно на Велебиту и острво Паг.
Да би следећи дан 28. априла 1941. у рану зору, по налогу усташких власти из Загреба почео невиђени терор по бјеловарским селима где су хапшени Срби и довођени у Гудовац. Руководилац целе акције хапшења и убијања Срба у Гудовцу 28. априла 1941. био је Мартин Цикош. Ухапшени српски цивили били су смештени у неки затвор (саграђен у доба Аустроугарске царевине), прекопута школе. Увече тог 28. априла 1941. изведени су на улицу где су били постројени испред Еугена Диде Квартерника (сина Славка Квартерника) и других високих усташких функционера. Затим су спроведени на сајмиште на крају села, где су и побијени.
Пре њиховог убиства, жртве су натеране да ископају себи раку, величине 42 х 2 метра. Колико год да су били свирепи, Немци нису без узбуђења примили вест о овом злочину. Једна комисија коју су они одредили, извршила је ексхумацију и фотографисала лешеве. Њен записник се налази међу документима Вермархта под насловом "Ustaschenwerk bei Bjelovar" (Дело усташа код Бјеловара).
ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА
-
Мартин Цикош, секретар ХСС и функционер УСЗ.
-
Мирко Павлишевић
-
Мијо Ханс
-
Јосип Верханц
-
Jулиј Маканац, градоначелник Бјеловара
-
Чукман, шеф полиције у Бјеловару
ИМЕНА ЖРТАВА
Према списку Миладина В. Вујановића, у Гудовцу 28. априла 1941. су убијени следеће особе:
Гудовац, априла 1941: Недужне жртве побијене од усташа
СПОМЕНИК
На месту где су убијени Срби и Јевреји у Гудовцу априла 1941. направљен је после рата споменик 1955. године, а пар година касније и дограђен. Споменик је ручни рад Војина Бакића. С почетка 1990-их овај споменик, као и многи други споменици жртвама фашизма и борцима НОР је уништаван од стране чланова екстремних хрватских удруга и странака ХДЗ и ХОС.
Споменик Гудовчанима подигнут тек 1955.
Да се не заборави и не понови!
|
|
|