Славонија - www.zlocininadsrbima.com
Оцените нам овај чланак:

Славонија


Славонија је географска регија у источној Хрватској. Историјски, она је увек била одвојени део од Хрватске, све до 1946. када су југославенски комунисти спојили Истру, Далмацију, Дубровник, Хрватску, Војну Крајину, Барању и Славонију у једну целину - СР Хрватску. Славонија заузума 12.556 км2 или скоро четвртину данашње Хрватске. Највећи град у региону је Осијек, затим Славонског Брод и Винковци. Налази се у Панонском басену, углавном граничи са Дунавом на североистоку, реком Дравом на северу и реком Савом на југу. На западу, се налазе планине Псуњ, Папук и Мославачка Гора.
 
 
 
 
ИСТОРИЈА
 
Име Славонија настало је у раном Средњем веку. Подручје је добило име од Словена, који су се ту досељавали. Они су тај простор назвали -  "Словене" односно корен. Тако се реч "Словен"  појавила у разним дијалектима језика који се говоре људи насељавају подручје западно од реке Сутле, као и између реке Саве и Драве. Словени су тако почели да живе на подручју где су некад живели Илири. Иначе, трагови постојања људске врсте у овим крајевима су постојали још у праисторијским временима, а најпознатији остатак тог периода је Вучедолска голубица.
 
 
Ово подучије Славоније је спадало у провинције Римског царства, све до његовог пада, а потом у разна царства и немачке, хрватске, угарске краљевине и др. Турци Османлије у ове крајеве долазе у 16. веку, доносећи Ислам. Након велике победе над угарском војском августа 1526. године, Османлије запоседају велики део Паноније, па тако и Славонију. Након пораза турске војске пред Бечом, септембра 1683. године, долази до сталног повлачења Турака ка Малој Азији. Па тако и Славонија постаје део Хазбуршке монархије, где је неких 70 година имала извесну самосталност као Краљевина Славонија у 19. веку. Касније потпада под утицај Будима и Пеште, односно Угара. Славонија је такође спадала и у подручије Војне Крајине, које се простирало од Северне Далмације до Баната, све уз границу са Османлијским царством. Након Првог светског рата, Славонија постаје део Краљевине СХС, односно део Савске бановине.
 
Априла 1941. године, након напада Сила осовина (Немачка, Мађарска, Италија, Бугарска, Албанија и Румунија) на Краљевину Југославију, долази до цепања прве јужнославенске државе, а највећи део потпада под усташку Независну Државу Хрватску под командом Анте Павелића, где је ушла и Славонија. На подручију Славоније усташке впасти су формирале велики број концентрационих логора (Јасеновац, Тења, Ђаково, Славонска Пожега, Даница...) у које су доводили Србе, Жидове, Роме и нешто хрватске комунисте. Мада је и поред тих логора у насељима где је било Срба и Јевреја, усташке власти спроводиле геноцид. На подручију Славоније организован је покрет отпора усташком режиму, који је дао велики допринос у борби против окупатора. Све до 1944. партизанске јединице у 12. славонској ударној бригади, највише су попуњавали Срби, а касније прилазе и остали. 
 
Након Другог светског рата, југославенске комунистичке власти Славонију су ставили у СР Хрватску под управу Загреба. У том периоду отпочиње велики индустријски прогрес, који је подразумевао развијање фабрика и предузећа по социјалистичком моделу. То је довело великог прилива становиштва из сиромашних крајева бивше Југославије (Лика, Кордун, Банија, Херцеговина, Македонија), долази у Славонију у потрази за послом. Иако је постојала жеља за аутономијом Славоније у оквиру СР Хрватске, хрватски комунисти су то категорично одбијали. Средином 1980-их долази до погоршања економске ситуације не само у СФРЈ, већ и у свим земљама источне Европе, да би крајем 1980-их дошло и до великих друштвено-политичких промена у тим државама. 
 
Почетак 1990-их на подучију Славоније доноси велике ратне сукобе између хрватских паравојних формација и ЈНА, а касније српског народа, пошто је ЈНА нестала. Власти у Загребу, које су предводили Фрањо Туђман и ХДЗ су поред издвајања СР Хрватске из СФРЈ, желели и етнички чисту Хрватску, са занемарљивим бројем Срба. Одмах је кренула антисрпска и антијугославенска пропаганда, те уништавање споменика НОР и др. на подручију целе СР Хрватске. Тако је отпочео крвави грађански рат који је трајао 4 године. А српски народ је у том рату створио Републику Српску Крајину, у коју су ушли делови Славоније. Западна Славонија и Билогора су били једна целина у оквиру РСК, а Источна Славонија је била друга целина скупа са Барањом и Западним Сремом. Још на почетку ратних сукоба, хрватска паравојска је у јесен 1991. етнички очистила подручије Источне Билогоре и Грубишног поља, током злочиначке операције "Откос". У мају 1995. године хрватска војска током злочиначке операције "Бљесак" прогони целокупно српско становништво Западне Славоније и уништава њихову имовину, док је Источна Славонија крајем 1997. ушла у уставно-првни поредак Хрватске, након завршетка Мирне реинтеграције, односно 2 године након Ердутског споразума. 
 
 
 
АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА
 
Данас Славонију чини неколико региона: 
  •   Бродско-посавска жупанија
  •   Осјечко-барањска жупанија
  •   Пожешко-славонска жупанија
  •   Вировитичко-подравска жупанија
  •   Вуковарско-сремске жупанија
 
Ова подела је направљена 1992. године, али њихове границе променило у неким случајевима, са задња ревизија одвија у 2006. 
 
 
 
 
 
ГЕОГРАФИЈА
 
 
Границе Славоније, као географског региона, не поклапају се са границама ових пет округа, осим на југу и истоку где су их река Саве и Дунав дефинисали. На северу, границе углавном поклапају јер река Драва се сматра северна граница Славоније као географски регион, али то искључује Западна граница географске регије није посебно дефинисана и то је различито дефинисано кроз историју у зависности од политичких подела. Славонија је углавном равничарски предео са малим брдима, али има и четири планине: Псуњ (984 м), Папук (954 м), Крндија (792 м) и Пожешка гора (618 м). 
Највеће реке у Славонији су Сава, Драва, Дунав, Босут, Вука... Док језера скоро и да нема, постоји Копачево језеро и Боровичко језеро (вештачко). Све реке у Славонији припадају Црноморском сливу
 
 
 
 
КЛИМА
 
Већина Славоније, има умерено топлу односно континенталну климу. Средња годишња температура просеци 10 до 12 °С , уз најтоплији месец јул, у просеку нешто испод 22 °С, а најхладнији је јануар, са темератуама и до -35 °С. Славонија прима више од 2.000 сунчаних сати годишње у просеку. Ветрови су светло до умерене, североисточно и југо-западни.
 
 
 
 
ДЕМОГРАФИЈА
 
Према попису из 2011. године, укупан број становника од пет округа Славоније био 806.192, што чини 18,8% становништва Хрватске. Највећи дио укупног становништва живи у Осјечко-барањске жупаније, затим Вуковарско-сријемске жупаније. Пожешко-славонска жупанија је најмање бројем становника жупаније Славоније. Свеукупно густина насељености износи 64.2 особа по км2. Густина насељености износи од 77,6 до 40,9 особа по км2, са највећом густином заблежен у Бродско-посавске жупаније и најнижа у Вировитичко-подравске жупаније. Осијек је највећи град у Славонији, затим Славонски Брод, Винковаца и Вуковара. 
Други градови у Славонији има популацију испод 20.000. Према попису становништва из 2001. године. Хрвати чине 85,6% становништва Славоније, а најзначајније етничке мањине су Срби и Мађари, који садржи 8,8% и 1,4% становништва, респективно. Највећи дио српске мањине забиљежен је у Вуковарско-сријемске жупаније (15,5%), док је највећи мађарска мањина, у оба релативним и апсолутним износима, забележен је у Осјечко-барањске жупаније. 
Број и национална структура становништва се драстично разликују у односу на попис становништва из 1991. године, јер је број српске популације био далеко већи. Услед рата и прогона, дошло је до радикалног смањења и нарушавања демографске и националне структуре.
 
 
 
 
ПРИВРЕДА
 
Због својих климатских и географских услова, Славонија је изузетно погодна за развој свих привредних грана, па тако највише становништва се бавило пољопривредом (житарице, повртларство, воћарство, сточарство), али и индустрија је заузимала значајно место. Тим пре што је након Другог светског рата дошло до развоја старих и прављења нових индустријских погона на подручију Славоније ("Сапонија", "Ђуро Ђаковић", "Осјечка пивара", "Гај", "Подравка" и др.). Такође је и саобраћај веома добро развијен.
 
 
 
 
 
СПОРТ
 
Спорт је у Славонији због равничарских предела оријентисан на ногомет, рукомет, кошарку, а у новије време и рагби. Мада су деценијама присутне и борилачке вештине. Скоро свако насељено место је имало свој локални ногоментни клуб, а клуб са најдужом традицијом је НК Осијек, који се такмичио у јакој Првој савезној лиги СФРЈ. Исто тако је и боксерски клуб из Осијека имао запажене резулате 1950-1970. 
 
 
 
 
 
ТРАДИЦИЈА И НАСЛЕЂЕ
 
Славонија је позната као миран и питом крај, где су људи углавном живели на селу, све до индустријализације 1950-их година. Ту су на својим имањима организовали и чијање перија, прела, дружења, црквене зборове... где су се упознавали момци и девојке. Славонска ношња је беле боје код мушкараца, са црним јелеком и шеширом. Жене су такође имале беле хаљине, али и шарене украсе. На забавама се углавном свирала тамбурица, а у новије време и хармоника... док су одјекивале песме ојкаче. 
 
 
 
 
ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ
 
  • Гојко Стојичевић - Патријарх Павле (1914-2009)
  • Васо Ђурђевић зв. Турчин (1923-1944), партизански борац и херој НОР
  • Смиља Аврамов (1918), доктор правних наука и публициста
  • Јелена Докић (1984), тенисерка
  • Бошко Буха (1926-1943), партизански борац и херој НОР
  • Григор Витез (1911-1966), песник и преводилац
  • Чедо Грбић (1921-1994), учесник НОР-а и послератни друштвено-политички радник.
  • Јосиф Руњанин (1821-1878), композитор
  • Гордана Павић (1948), песникиња
  • Предраг Стојаковић (1977), кошаркашки репрезентативац
  • Бранко Радичевић (1824-1853), песник
  • Христина Добровић (1851-1910), добротвор и један од оснивача "Привредника"
  • Василије Трбић (1881-1962), четнички војвода и политичар
  • Милутин Миланковић (1879-1958), научник
  • Бранислава Подрумац (1982), оперска певачица


Посећено је: 1592  пута
Број гласова: 5























Skip Navigation Links