Хронологија распада СФР Југославије - www.zlocininadsrbima.com
Оцените нам овај чланак:

Хронологија распада СФР Југославије


1974 - 1988
 
Савезна скупштина 21.2.1974.
 
21. фебруар 1974. Београд
У Београду проглашен Устав СФРЈ. Тиме је Југославија постала савезна (конфедерална) држава са 6 република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Србија, СР Македонија, СР Црна Гора) и две аутономне покрајине у СР Србији (АП Војводина и АП Косово и Метохија).

Април 1975.  Београд
Муслимани признати као националност у Скупштини Југославије.
 
4. мај 1980. Љубљана
Умро Јосип Броз Тито, доживотни председник СФРЈ и врховни командант ЈНА.
 
Март 1981. Косово и Метохија
Велики немири у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово 1981. Демонстрације у Пришитини. Албанци су тражили да Космет постане 7. република СФРЈ. Демонстрације су угушене.
 
2. јун 1982. Самодрежа
У селу Самодрежа, крај Вучитрна убијен Србин Данило Милинчић, отац троје деце, од својих комшија Албанаца. Ово погоршава ионако напету ситуацију на Космету, наставља се исељавање Срба са Космета.
 
1. мај 1985. Гњилане
Србин са Космета Ђорђе Мартиновић, радник Дома ЈНА у Гњилану, тешко злостављан од својих комшија Албанаца. Овај случај је годинама намерно заташкаван од високих функционера СФРЈ и доживео је маратонско трајање где кривци никад нису кажњени, а жртва се на крају иселила са Косова и Метохије.
 
19. јун 1987. Вараждин
Распао Савез Књижвеника Југославије.
 
 
 
 
1989.
 
11. јануар, Подгорица
Завршен митинг демонстраната који су тражили смену државног руководства Црне Горе, што је и успело. А власт у држави и СК Црне Горе преузимају Момир Булатовић и Мило Ђукановић.
 
20. фебруар, Косово и Метохија
На АП Косову и Метохији траје штрајк 6.000 рудара албанске националности, због смене Азема Власија из ЦК СКЈ. Штрајкачи су тражили обуставу Уставних промена и смену Морине, Шукрије и Аземнија, функционера лојалних Слободану Милошевићу.
 
20. фебруар, Љубљана
У Цанкаријеом дому одржан скуп подршке албанским рударима на Космету.
 
28. фебруар,  Београд
Mитинг испред Скупштине СФРЈ, присутно 200.000 демонстраната, који захтевају хапшење Азема Власија и обрачун са сепаратистичким снагама на АП Косову и Метохији.
 
1. март, Приштина
Ухапшен Азем Власи
 
1. март, Косово и Метохија
Уведене посебне мере тј. "полицијиски час. Ухапшени Бурхан Каваја и Азиз Абраши, организатори штрајка албанских рудара.
 
Премијер СФРЈ: Анте Марковић
 
17. март,  Београд
Изабрана нова Влада СФРЈ, коју је предводио премијер Анте Марковић.
 
28. март,  Београд
Скупштина СР Србије прогласила Амандмане на Устав СР Србије, тако да су покрајинама АП Војводини и АП Косову и Метохији укинута широка овлашћења која су имала по Уставу СФРЈ из 1974. За то време у Приштини трају велике демонстрације и сукоб са полицијом.
 
15. мај,  Београд
Слободан Милошевић изабран за председника Председништва СР Србије.
 
20. мај, Београд
Скупштина СР Србије донела одлуку о формирању Зајма за препород Србије.
 
17. јун, Загреб 
У тајности, основана странка Хрватска Демократска Заједница (ХДЗ), за председника изабран Фрањо Туђман.
 
28. јун, Газиместан 
Одржана прослава 600 година од Косовске битке, где је процена да је било скоро 2.000.000 људи. Тада је Слободан Милошевић одржао свој чувени говор где спомиње битке, које су у осталим републикама чланицама СФРЈ протимачили као позив за рат.
 
9. јул, Книн 
На далматинском Косову, у манастиру Лазарица одржана прослава 600 година Косовске битке. На том скупу су изнети захтеви за равноправност Срба у СР Хрватској у погледу културе, писма и језика. Након тога уследила су хапшења виђенијих Срба (Јован Опачић) у Далмацији и Лици.
 
1. август - 7. август, Книнска Крајина 
На подручју Книнске Крајине трају протести поводом хапшења Јована Опачића.
 
8. август,  Београд 
Скупштина СФРЈ усвојила амандмане на Устав из 1974. који су омогућили увођење вишепартијског система у СФРЈ у јануару 1990. године.
 
28. септембар, Љубљана
Скупштина СР Словеније усваја прве Амандмане на републички Устав.
 
3. октобар, Приштина
Почело суђење Азему Власију и још 13 Албанаца за сепаратистичко деловање на Космету.
 
22. октобар, Београд
Последњи пут дочекан воз Братства и јединства из СР Словеније, преко СР Хрватске.
 
10. новембар,  Београд 
XVII седница ЦК СКЈ која је показала велико неслагање републичких руководстава.
 
12. новембар, Београд
Слободан Милошевић добио 86% гласова на референдуму за избор председника Председништва СР Србије.
 
1. децембар, Љубљана
Забрањен митинг истине које је организовало удружење Срба са АП Косова и Метохије "Божур". ССРН Србије издаје проглас грађанима Србије где се тражи прекид веза са СР Словенијом и бојкот словеначких производа.
 
 
 
1990.
 
22. јануар,  Београд
Прекинут рад 14. конгреса Савеза Комуниста Југославије након што су делегати СК Словеније и СК Хрватске напустили конгрес.
 
Визионар: Др. Јован Рашковић
 
17. фебруар, Книн
Основана Српска Демократска Странка, за председника странке изабран др. Јован Рашковић.
 
24. фебруар, Загреб
Странка ХДЗ у загребачкој дворани „Ватрослав Линиснски“ организовала свој први оснивачки скуп. Фрањо Туђман поручује: „НДХ није била само пука квислишка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа“. Ивица Рачан, председник Савеза Комуниста Хрватске, означава ХДЗ као странку опасних намера. 
 
4. март, Петрова Гора
На Кордуну је организован велики народни митинг Срба из СР Хрватске и северозападног дела БиХ, на коме су јасно истакнуте жеље за опстанак СФРЈ и равноправност Срба у СР Хрватској. ТВ Загреб је овај скуп прогласила четничким, јер је снимила неколико људи са четничким обележијима.
 
22. март, Косово и Метохија
Подмеће случај о наводном тровању 300 албанске деце из околине Урошевца и Липљана. За ове догађаје оптужене су власти у Београду као главни кривци. Након тога Савезна влада СФРЈ шаље стручњаке са ВМА на Космет, који утврђују једногласно да нема говора о тровању албанске деце. Пораст српско-албанских тензија.
 
Април-Мај, СР Хрватска
Први вишестраначки избори у СР Хрватској. Хрватска демократска заједница осваја већину места у Сабору, који бира Фрању Туђмана за председника.
 
13. мај, Загреб
Нереди на Максимиру између навијача Динама и Црвене звезде. Стадион демолиран, као и центар Загреба. Хрватски медији су оптужили "неспособну" српску полицију и звездине навијаче, док су београдски медији оптужили руководство ХДЗ и навијаче Динама.
 
13. мај Београд
Благоје Аџић, начелник Генералштаба ЈНА, издао је наредбу о преузимању наоружања и муниције Територијалне Одбране и њиховом складиштењу у складиштима ЈНА.
 
14. мај, Загреб
ХДЗ преузима власт (полицију, медије, тужилаштво, администрацију...) у СР Хрватској.
 
19. мај, Бенковац
Касно увече избоден од НН лица, Мирослав Млинар, активиста СДС.
 
13. јун, Београд
Велики митинг опзиције, која тражи ванредне изборе и слободу медија. Велики број демонстраната је имао четничка обележија. Испред зграде ТВ Београд дошло је до сукоба полиције и демонстраната.
 
2. јул, Приштина 
14 делегата албанске националности у Парламенту АП Косова и Метохије доноси на улицама Приштине, после 3 сата већања, Декларацију о „Косову као 7. републици у СФРЈ“.

5. јул Београд
Скупштина Србије поништава одлуке Парламента АП Косово и Метохија, и распушта Скупштину и владу АП Косово и Метохија. Тако да сва питања везано за Косово и Метохију се решавају у Београду. МУП Србије заузео зграду ТВ Приштина.

16. јул Београд
У Сава центру оснивачка скупштина Социјалистичке Партије Србије (основана од већином бивших чланова Комунистичке Партије Србије). Слободан Милошевић постаје председник СПС.

25. јул, Загреб
Сабор Хрватске донео одлуку да шаховница постаје државни симбол Хрватске и да се брише назив „Социјалистичка“.
 
25. јул, Срб
Организован велики народни збор под називом „Српски Сабор“. Основано је Српско Народно Вијеће, којим је преседавао Милан Бабић, које је донело Декларацију о суверености и Аутономији српског народа у Хрватској. Овај скуп је посетио и Војислав Шешељ, што даје прилику ТВ Загребу да скуп прогласи четнички.

27. јул, Мраковица
На спомен подручју Мраковица, одржан велики народни збор где се пристутнима обратио Анте Марковић, тадашњи премијер СФРЈ. Све је протекло у знаку братства и јединства.
 
17. август, Книнска Крајина
Срби организују плебисцит у општинама где су имали већину на изборима априла 1990. МУП Хрватске шаље своје специјалце да то спрече. Грађани Книна и Бенковца подижу барикаде. Радио Книн проглашава „ратно стање“.
 
Август-септембар, СР Хрватска
Срби одржали референдум о питању аутономије Срба у Хрватској.

11. септембар, Фоча
До кулминације тензија Срба и муслимана, тако што дисциплинска комисија фирме „Фочатранс“ додељује отказе Србима. Као реакција, дешава и масовни штрајк Срба у Фочи. Председништво БиХ, у Сарајеву, доноси одлуку о забрани свих јавних окупљања у Фочи. Упркос томе исто вече долази до окупљања преко 2.000 Срба, где долази до великог сукоба са специјалцима милиције, прави улични рат. Ухапшене су 54 особе и уведен је полицијски час.

16. септембар, Велика Кладуша
Одржава највећи скуп босанских муслимана у последњих пар деценија, око 300.000 присутних. Био је то оснивачки скуп странке СДА у том крају. Присутнима се обраћа Фикрет Абдић, успешан привредник из социјалистичког доба, директор Агрокомерца.
 
26. септембар, Сплит
Прекинута утакмица даомаћег Хајдука  и београдског Партизана, од домаћих навијача „Торциде“, гостујућих није било. Застава СФРЈје запаљена.
 
27. септембар, Банија
У Глини, Петрињи и Двору на Уни грађани излазе на улице и обарају дрвеће на путеве. Траже да их ЈНА заштити од упада и малтретирања хрватске полиције.
 
28. септембар Београд
Скупштина Србије, усвојила нови Устав, према којем је СР Србија била република грађана, а покрајине (Војводина и Косово и Метохија) су постају терторијалне аутономије без икаквих атрибута државности.
 
13. октобар, СР Хрватска
Почело илегално наоружавање Хрватске. На граничном прелазу Југославије и Мађарске „Горичан-Летење“, улази велика количина наоружања, неколико шлепера, за потребе чланова ХДЗ и МУП-а Хрватске.
 
19. октобар, Вировитица
На војном полигону ЈНА Гаково, КОС ЈНА тајно снимила бившег официра ЈНА Мартина Шпегеља и сараднике, како планирају обрачун са Србима у Хрватској и припадницима ЈНА, и илегално наоружавање чланова ХДЗ и резервног састава МУП-а Хрватске.
 
15. новембар Београд
Путоказ Србима: Горан Алавања
 
Војна лица (ЈНА), оснивају своју странку: „Савез комуниста - покрет за Југославију“. Ова странка се сматра идеолошким и политичким наследником бившег СКЈ, јединствен случај у постккомунистичкој Европи.
 
23. новембар, Задар
Под неразјашњеним околностима убијен Горан Алавања (27), полицајац српске националности у униформи МУП-а Хрватске, на једном друмском раскршћу између Обровца, Задра и Книна.
 
29. новембар, Двор на Уни
Жељко Ражнатовић Аркан је ухапшен од припадника МУП Хрватске и спроведен у Загреб, а затим у затвор Лепоглава. Касније пуштен под неразјашњеним околностима.
 
4. децембар Београд
Вељко Кадијевић, министар одбране СФРЈ даје интервју где изражава жељу за опстанак СФРЈ, уређена по демократском социјализму, прети сепаратистичким снагама и говори да ће порески обвезници морати уплаћивати суме које ЈНА одреди.
 
8. децембар, СР Србија
Први вишестраначки избори после 5 деценија. Побеђује убедљиво СПС 80% мандата, а Слободан Милошевић постаје председник у 1. кругу са 65% гласова, а противкандидат Вук Драшковић 16%. Албанци са Космета бојкотовали изборе.
 
21. децембар, Книн
Српско национално Вијеће и привремено председништво Заједница општина Северне Далмације и Лике проглашавају САО Крајину.
 
22. децембар, Загреб
Хрватски Сабор изгласао тзв. Божићни Устав, по коме је СР Хрватска, постала национална република односно „држава Хрвата и свих других народа који у њој живе“. Срби у Хрватској губе деценијама гарантовану конститутивност, практично су постали национална мањина у својој држави.
 
23. децембар, Подгорица
Момир Булатовић је изабран за председника СР Црне Горе, а његова странка Савез Комуниста Црне Горе осваја 66,4% гласова.
 
23. децембар, Љубљана
Скупштина СР Словеније је прогласила самосталност те Републике.
 
 
 
1991.
 
 
9. јануар,  Београд
Председништво СФРЈдоноси одлуку о разоружању свих паравојних формација на територији Југославије. СР Хрватска и СР Словенија одбиле да ту одлуку спроведу на својој територији.
 
25. јануар, Скопље
Скупштина СР Македоније усвојила Декларацију о независности.
 
27. јануар, Београд
ТВ Београд јавно објављује снимке које је урадила КОС ЈНА, где се говори о илегалном наоружавању чланова ХДЗ, ХОС, и резервног састава МУП-а Хрватске, као и плановима за обрачун са Србима и ЈНА.
 
16. фебруар, Доњи Лапац
СДС Јована Рашковића доноси Декларацију о положају и правима у СР Хрватској.
 
20. фебруар, Загреб
Хрватски Сабор доноси одлуку по којој на територији СР Хрватске не важе закони СФРЈ.
 
26. фебруар, Осијек
Српско национално Вијеће Славоније, Барање и Западног Срема усвојило је Декларацију о суверености и аутономији Срба, којом се Срби у Хрватској проглашавају сувереним народом који има право на аутономију.
 
26. фебруар, Сарајево
Скупштина БиХ на предлог делегата СДА и ХДЗ разматрала Декларацију о независности БиХ. Српски посланици одбили да о томе расправљају.
 
1. март, Пакрац 
Долази до сукоба између Срба, који су се противили хрватском сепаратизму и припадника МУП-а Хрватске, где учествује и ЈНА као тампон-зона.
 
9. март, Београд
Демонстрације које су организовале опозиционе странке, а предводи их СПО и Вук Драшковић. Присутно преко 200.000 људи. Велики сукоб полиције са демонстрантима у центру града, чак су и војни тенкови изашли на улице.
 
10. март, Богдановци
Томислав Мерчеп, председник ХДЗ одбора за Вуковар, постројава више од 2.000 Хрвата и већина је узела оружје.
 
12. март, Београд
Одржана проширена седница Врховног савета одбране СФРЈ, на којој су присуствовали чланови председништва СФРЈ и чланови Генералштаба ЈНА. Седница је трајала 3 дана, а тема је била увођење ванредног стања у СФРЈ, али та одлука није донесена.
 
26. март, Брисел
Европска Заједница донела Декларацију у којој се наглашава да „Уједињена и демократска СФРЈима најбоље шансе да се интегрише у ЕУ“.
 
28. март, Сплит
Одржан први од укупно шест састанака председника југословенских република, за очување СФРЈ.
 
31. март, Кореница
Оружани сукоб у Националном парку Плитвице. На путу до Плитвица ухапшен Горан Хаџић, спроведен у Лепоглаву, одакле је пуштен под неразјашњеним околностима.
 
1. април, Книн
Извршно веће САО Крајине донело је одлуку о присаједињењу САО Крајине Републици Србији.
 
1. април, Книн
Извршно веће САО Крајине донело је одлуку о присаједињењу САО Крајине Републици Србији.
 
15. април, Вуковар
Започиње минирање српских локала и радњи у Вуковару. На Сајмишту је минирана кафана "Крајишник", власништво Боре Латиновића. До почетка борби за ослобођење Вуковара минирано је најмање 10 локала чији су власници Срби.
 
1. мај, Полача
Убијен Србин Васо Пећер, под неразјашњеним околностима.
 
1. мај, Бршадин
Убијен Србин Стеван Инић, од комшије Хрвата Михајла Геленчира, припадника ХДЗ.
 
2. мај, Борово Село
Долази до крвавих сукоба, где су настрадала два мештанина и 12 хрватских полицајаца. Овај догађај је појачао ионако већ напету ситуацију око Вуковара. Чланови ХДЗ преузели "Радио Вуковар" у своје руке.
   
2. мај, Задар
Долази до организованог рушилачког похода велике групе 2.000 хрватских екстремниста према кућама и викендицама чији су власници Срби и локалима фирми из СР Србије.
 
2. мај, Сарајево
Основана "Патриотска лига" - паравојна организација босанских муслимана, коју је предводио Сфер Халиловић, бивши официр ЈНА.
 
12. мај, САО Крајина
Одржан је референдум о присаједињењу САО Крајине Републици Србији и тако остане у Југославији.
 
15. мај, Београд
Стипе Месић треба да преузме дужност председника Председништва СФРЈ.
 
19. мај, СР Хрватска
Одржала референдум на којем су се бирачи изјаснили за независност у односу на СФРЈ.
 
29. мај; САО Крајина
Скупштина САО Крајине прогласила је Статут за Уставни закон и изабрала Милана Бабића за председника владе, а Милана Мартића за министра одбране.
 
2. јун, Книн
Ратко Младић постаје командант 9. корпуса (Книнског корпуса) ЈНА.
 
10. јун, Сарајево
Основане Зелене беретке - паравојна формација босанских муслимана.
 
25. јун, Љубљана
СР Словенија прогласила су независност у односу на Југославију.
 
25. јун, Загреб
СР Хрватска прогласила су независност у односу на Југославију.
 
25. јун, Осијек
Конституисана је Велика народна скупштина Славоније, Барање и западног Срема. Одлучено је да се област СБЗС-а конституише као САО СБЗС-а и да треба да се отцепи од Хрватске. Горан Хаџић је изабран за кандидата за председника владе.
 
26. јун, Београд
Дан након проглашења независности Словеније и Хрватске, делегати из ове две републике трајно напуштају Скупштину СФРЈ. На овај начин Скупштина СФРЈ постаје прва „крња“ институција СФРЈ.
 
26. јун, Београд
Савезно извршно веће оценило да су одлуке донете 25. јуна 1991. године о осамостаљењу Словеније и Хрватске нелегалне. СИВ издаје наредбу којом забрањује успостављање граничних прелаза унутар територије СФРЈ и даје пуно овлашћење Савезном секретаријату унутрашњих послова (ССУП, односно савезна полиција) и Југословенској народној армији (ЈНА) да успостави контролу над државним границама СФРЈ (одлука се односи на граничне прелазе које су запосели словеначки погранични органи).
 
28. јун, Београд
Обавештење за јавност да су јединице ЈНА преузеле контролу граница на територији СР Словеније и тиме извршиле радне задатке.
 
28. јун, СР Словенија
Словеначки територијалци 29.6.1991
 
Јединице ЈНА почеле да напуштају Словенију; последње јединице ЈНА напустиле Словенију 26. октобра 1991. На граничном прелазу Холмец словеначки територијалци убили три војника ЈНА који су се хтели предати.
 
29. јун, Љубљана
Споразум између председника СИВ-a и председника Председништва Словеније. Споразум налаже да се прекину војне операције, да се рањени припадници ЈНА пребаце у болнице, да се јединице ЈНА повуку са граница и путева у касарне, и да се формира мешовита комисија која ће све то надгледати.
 
1. јул, Београд
Председништво СФРЈпрогласило Стјепана Месића за председника Председништва, а др Бранка Костића за потпредседника. Избору присуствује трочлана делегација Европске заједнице. Четири члана председништва (чланови из СР Србије, САП Војводине, САП Косова и СР Црне Горе) траже писмену гаранцију од ЕЗ да ће Сабор Хрватске и Скупштина Словеније поштовати мораторијум од три месеца на спровођење закона о раздруживању.
 
7. јул, Бриони
Потписана Брионска декларација. У присуству представника ЕЗ, чланови делегације Словеније, Хрватске и остатка СФРЈ потписали декларацију о замрзавању одлуке раздруживању СФРЈ на три месеца.
 
12. јул, Београд
Председништво СФРЈ прихватило Брионску декларацију од 7. јула 1991. године. Донета одлука да се до 18. јула 1991. демобилишу све оружане групе осим ЈНА и редовне полиције (мирнодопски састав). Такође донета одлука да се на границама СФРЈ успостави стање какво је постојало пре 25. јуна 1991. и да се деблокирају касарне и војни објекти ЈНА.
 
18. јул, Београд
Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из Словеније (дати рок је три месеца).
 
21. јул, Београд
СИВ саставио предлог под називом Договор о функционисању земље у периоду мораторијума. Предлог послат на усвајање Председништву СФРЈ, као и свим републикама СФРЈ.
 
22. јул, Београд
Седница Председништва СФРЈ у Охриду у проширеном саставу. Усвојена заједничка Изјава против употребе силе.
 
26. јул, Београд
Седница Председништва СФРЈ. Председништво констатовало погоршање стања. Усвојен захтев о хитном прекиду ватре у Хрватској. Председништво СФРЈ предлаже Републици Хрватској да не упућује оружане саставе у кризна подручја са већинским српским становништвом.
 
30. јул, Београд
На седници Председништва СФРЈ  договорено да се успостави државна комисија која ће контролисати одлуку од 26. јула о прекиду ватре у Хрватској. За руководиоца комисије изабран др Бранко Костић. Стјепан Месић у знак протеста напушта седницу.
 
1. август, Загреб
Хрватски председник, Фрањо Туђман је позвао све Хрвате да буду спреми на општи рат.
 
3. август; Београд
Председништво СФРЈ доноси одлуку о апсолутном и неодложном прекиду ватре у Хрватској. Такође донета одлука о обустављању даљих покрета и раздвајању оружаних сукобљених снага у Хрватској. Формирана државна комисија на челу са Др Бранком Костићем која у сарадњи са надлежним органима Републике Хрватске треба да надгледа спровођење ових одлука. Председник Председништва СФРЈ Стјепан Месић се исти дан обратио Сабору Хрватске тражећи да се комисија не прихвати.
 
6. август, Београд
На седници Председништва СФРЈ једногласно усвојена одлука о проглашењу апсолутног и безусловног прекида ватре на територији СР Хрватске.
 
13. август, Пакрац
Чланови Главног одбора Српске демократске странке из западне Славоније одржали су седницу, на којој је одлучено да се прогласи оснивање САО Западне Славоније.
 
16. август, Западна Славонија
Креће велика акција незаконитих хапшења, затварања, киднаповања, мучења Срба, углавном цивила од стране хрватских паравојних јединица у Дарувару, Бјеловару, Грубишном Пољу, Подравској Слатини и др..
 
18. август, Вуковар
Марин Видић "Били", повереник хрватске владе за Вуковар, шаље писмо у Загреб на адресу Председништва, Сабора и Владе, у коме оптужује Томислава Мерчепа и његове сараднике да тероришу, пљачкау и убијају Србе, да Вуковар срља у рат
 
20. август, Београд
Проширена седница Председништва СФРЈ. Закључено да је мир најбитнија претпоставка за договор о будућности СФРЈ.
 
Спровођење наређења: Ослобађање Вуковара
 
28. август, Сотин
Напад припадника ЗНГ на војнике ЈНА у атару Сотина. Почела битка за Вуковар.
 
31. август, Загреб
Снаге РВ и ПВО ЈНА принудили на слетање авион Боинг 707 Уганда Еирлајнса на аеродром "Плесо". Том приликом заплењена је већа количина наоружања јужноафричког порекла који је требао да буде прокријумчарен за полицију Хрватске.
 
2. септембар, Западна Славонија
Припадници МУП-а Хрватске и ЗНГ нападају српско село Јасенаш, а исти дан креће акција минирања српских кућа на подручју Подравске Слатине, Дарувара, Бјеловара и Грубишног Поља.
 
7. септембар, Хаг
Сви чланови Председништва СФРЈ путују у Хаг на почетак Конференције о Југославији у Хагу (познате и као Мировна конференција о Југославији). Члановима Председништва СФРЈ се придружују председник СИВ-a, шесторица председника југословенских република и савезни секретар за иностране послове. Прва пленарна седница (из затворених врата) одржана 12. септембра 1991.
 
12. септембар, Товарник
Велики сукоби припадника ЈНА и хрватских паравојних снага.
 
14. - 19. септембар, СР Хрватска
Главни део битке за касарне.
 
21. септембар, Карловац
13 ковчега за српске резервисте
 
Убијено 13 резервиста ЈНА, на Коранском мосту од стране специјалних јединица хрватске полиције, које је предводио Михајло Храстов. Четворица резервиста ЈНА преживели.
 
21. септембар Товарник
ЈНА ушла у Товарник.
 
21. септембар, Западна Славонија
Припадници МУП-а Хрватске и ЗНГ нападају Иваново Село.
 
18. септембар, Београд
На заседању СИВ-a председник Анте Марковић поставља питање о улози коју ЈНА игра у сукобима у Хрватској. Анте Марковић тражи оставку савезног секретара за народну одбрану (ССНО) Вељка Кадијевића и његовог заменика Станета Бровета.
 
26. септембар, Београд
Председник Председништва СФРЈ Стјепан Месић одбија да одржи седницу. Потпредседник Др. Бранко Костић сазива седницу, позивајући се на Пословник о раду Председништва.
 
29. септембар, Бјеловар
Припадници хрватске паравојске и полиције нападају касарну ЈНА, желећи да отму оружје из складишта ЈНА. Том приликом гине војник ЈНА Стојадин Мирковић и мајор ЈНА Милан Тепић, који је дигнуо и складиште и себе у ваздух, односно усмртио 200 паравојника ЗНГ. Након уласка у касарну, 4 официра ЈНА убијени. Ово је познато као "Случај Бјеловар '91"
 
1. октобар, Дубровник
Почиње блокада Дубровника.
 
1. октобар, Подгорица
Момир Булатовић, председник Црне Горе, издао наредбу о мобилизацији јединице специјалне полиције за вођење борбених операција заједно са ЈНА и ТО-ом на дубровачком фронту.
 
3. октобар, Београд
Одржана седница Председништва СФРЈ. Седница је одржана у непотпуном саставу са само четири члана (члан из СР Србије, САП Војводине, САП Косово и СР Црне Горе). Председништво констатује да су се стекли услови за рад и деловање дефинисани уставом СФРЈ у условима непосредне ратне опасности. Од овог дана ће седницама Председништва СФРЈ присуствовати само четири члана (у домаћим медијима овакво Председништво постаје познато као „крње Председништво“).
 
4. октобар, Београд
Председништво СФРЈ унапредило Ратка Младића у чин генерал-мајора.
 
5. октобар, СР Хрватска
Започиње општа мобилизација.
 
5. октобар, Карловац
Жртва: Данијела Рокнић (14)
 
Припадници ЗНГ, браћа Жељко и Марјан Гојак, убијају своје комшије ненаоружане српске цивиле: Марка Рокнића, ћерку му Далијелу Рокнић и сестру Драгицу Нинковић. Ово је познато јавности као "Случај Рокнић".
 
8. октобар, Загреб и Љубљана
Датум остваривања независности Хрватске и Словеније, на основу договора који је испосредовала Европска заједница.
 
10. октобар, Ловас
Српске паравојне јединице убиле неколико хрватских цивила.
 
11. октобар, Марино Село
Јединице за посебне намене МУП-а Хрватске "Јесење кише", основале логор "Рибарска Колиба", где је за 5 месеци прошло 300 људи, а убијено 100 Срба.
 
15. октобар, Сарајево
На састанку клуба посланика Српске демократске странке донета је одлука о формирању одвојене скупштине под називом „Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини“ која је требала да заштити српске интересе.
 
16. октобар, Југославија
ЈНА престала да користи звезду петокраку као симбол.
 
16. октобар, Госпић
Хрватске паравојне снаге започеле етничко чићење Госпића и околине, где је за 3 дана убијено преко 240 српских цивила.
 
20. октобар, Двор на Уни
Српске паравојне снаге у селу Баћин, убиле неколико старијих хрватских цивила.
 
24. октобар, Сарајево
Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини донела је одлуку о расписивању плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини на коме ће се одлучити о остајању у заједничкој држави Југославији са Србијом, Црном Гором, Српском аутономном области Крајина, САО Западном Славонијом и САО Источном Славонијом, Барањом и западним Сремом.
 
31. октобар, Западна Славонија
Хрватске паравојне јединице започеле геноцидну опереацију "Откос" на подручију Источне Билогоре. За 4 дана убијено најмање 50 људи, протерано више од 4.000 Срба, а преко 40 српских села је етнички очишћено.
 
9. новембар, Београд
Председништво СФРЈ упућује Савету Безбедности Уједињених нација писмо са захтевом да се хитно пошаљу мировне снаге УН у Хрватску.
 
10. новембар, Босна и Херцеговина
Срби су одржали плебисцит о питању да ли да Босна и Херцеговина остане у Југославији или да постане независна држава. Резултат је великом већином гласова показао да босански Срби желе да остану у Југославији.
 
18. новембар, Вуковар
Хрватске паравојне снаге се у касним вечерњим сатима предале јединицама ЈНА, чиме је Вуковар био ослобођен.
 
19. новембрар, Овчара
Српске паравојне снаге из вуковарске болнице изводе 200 лажних рањеника, углавном прерушених хрватских бојовника и одводе их на пољопривредно добро "Овчара", где су убијени.
 
18. новембар, Шкабрња
Вуковар слободан после шест месеци
 
Српске паравојне снаге су убиле 27 хрватских војника и цивила, у знак одмазде за убијене српске цивиле пар дана раније.
 
23. новембар, Женева
Слободан Милошевић, председник СР Србије, Вељко Кадијевић, министар одбране СФРЈ и Фрањо Туђман, председник СР Хрватске прихватили споразум који је потписан под покровитељством специјалног изасланика Уједињених нација Сајруса Венса, по ком је било предвиђено да хрватске снаге укину блокаде касарни ЈНА, а да се снаге ЈНА повуку из Хрватске. Обе стране су се обавезале на моменталну обуставу ватре на читавој територији Хрватске од стране јединица које су “под њиховом командом, контролом или политичким утицајем”.
 
5. децембар, Загреб
Сабор Хрватске опозива Стјепана Месића из Председништва Југославије. Осим поводом Стјепан Месић даје контроверзну изјаву која се на различите начине тумачи („Мислим да сам извршио своју обавезу. Југославија више не постоји“.).
 
5. децембар, Дубровник
Вицеадмирал ЈНА Миодраг Јокић пристаје на прекид ватре у Дубровнику, као и на ублажавање поморске блокаде града.
 
6. децембар, Дубровник
Хрватске праравојне снаге из Старог града у  Дубровнику гранатирају положаје ЈНА, а ови им узвраћају.
 
7. децембар, Загреб
Припадници специјалне полицијске јединице "Јесење Кише", које је предводио Синиша Римац, усмртиле Михајла Зеца, угледног месара у његовој кући, а онда су жену Марију и најстарију ћерку Александру (14) одвели на Сљемен и ту их ликвидирали. Ово је познато као "Случај Зец".
 
9. децембар, Хаг
Састанак комплетног Председништва СФРЈ (укључујући и опозваног Стјепана Месића) и председника свих шест југословенских република, на иницијативу Лорда Карингтона.
 
11. децембар, Паулин Двор
Надомак Осијека, припадници 130. бригаде хрватске војске убијају 18 ненаоружаних српских цивила и једног Мађара.
 
12. децембар, Западна Славонија
Хрватске паравојне снаге започеле геноцидну операцију "Оркан", којом су окупирани: Дарувар, Подравска Слатина, Славонска Пожега, Воћин, Липик, Пакрац, планине Равна Гора и Папук...
 
13. децембар, Воћин
Српске праравојне снаге убиле 40 хрватских цивила у овом селу, у знак одмазде за ранија убиства српских цивила у овом крају.
 
19. децембар, Книн
Уставотворна скупштина у Книну прогласила Републику Српску Крајину, у коју су ушле српске општине на територији СР Хрватске.
 
20. децембар; Београд
Премијер СФРЈ, Анте Марковић подноси оставку јер не жели да прихвати предлог буџета СФРЈ за 1992. годину. Анте Марковић је предлог буџета назвао „ратним буџетом“.
 
 
 
1992.
 
 
3. јануар, Брисел
Још један споразум о прекиду ватре потписали су Фрањо Туђман и Слободан Милошевић. По Венсовом плану, успостављена су четири заштићене зоне УН-а у областима које су контролисале српске снаге. Венсовим планом се захтевало повлачење ЈНА из Хрватске и повратак расељених лица у њихове домове у заштићеним зонама УН-а.
 
4. јануар, Сплит
ЈНА напушта војно-поморски комплекс Лора (ратна лука и војно-истражни центар) у Сплиту, кога преузимају припадници хрватске војске. Одмах након преузимања ту је направљен логор за мучење Срба и нехрвата, који је постојао до августа 1997.
 
7. јануар, Вараждин
Авион ЈНА Миг-21 са пилотом Емиром Шишићем обара хеликоптер Европске заједнице, који је ушао без одобрења на териториу СФРЈ.
 
8. јануар, Београд
Савезни секретар за народну одбрану Вељко Кадијевић подноси оставку.
 
9. јануар, Сарајево
Скупштина српског народа Босне и Херцеговине усвојила је декларацију о проглашењу Српске Републике Босне и Херцеговине.
 
15. јануар, Европска заједница
Хрватска и Словенија су признате као независне државе од стране чланица ЕЗ.
 
17. фебруар, Церна
Припадници хрватске војске из 131. бригаде, су усмртили српску породицу Олујић: Радомир, Аница, Милена и Марко. Ово је познато као "Случај Олујић".
 
26. фебруар, Вуковар
САО Западна Славонија и САО Источна Славонија, Барања и западни Срем прикључиле су се САО Крајини у оквиру Републике Српске Крајине.
 
5. март, Београд
Извештај Савезног секретаријата за народну одбрану о сукобима у Хрватској. На основу извештаја 1.279 припадника ЈНА је погинуло на ратиштима у Хрватској.
 
29. фебруар, БиХ
Одржан референдум о независности, који су бојкотовали босански Срби. На референдум је изашло 64,66%, а од изашлих бирача је 99,43% изашлих гласало за независност.
 
1. март, Сарајево
На Башчаршији припадници Зелених Беретки, које предводи Рамиз Делалић Ћело, убили српског свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића тешко ранили. Ово је био повод за велики и крвави рат у Босни и Херцеговини наредних недеља.
 
24. март, СР Македонија
Последње јединице ЈНА напустиле Македонију.
 
26. март, Босански Брод
Војне снаге Републике Хрватске и паравојне снаге босанских Хрвата и муслимана окупирале Босански Брод и у селу Сијековац направиле стравичан масакр.
 
3. април, Купрес
Војне снаге Републике Хрватске и паравојне снаге босанских Хрвата, нападају Купрес и окона српска села. Почињени су стравични масакри над српским цивилима.
 
6. април
САД и Европска заједница формално су признале независност Босне и Херцеговине.
 
27. април, Жабљак
Делегати „крњег“ Савезног већа Скупштине СФРЈ усвојили Устав СРЈ. Овим чином СФРЈ је легално престала да постоји, а створена је Савезна Република Југославија (Србија и Црна Гора).
 
3. мај, Сарајево
Напад муслиманских праравојних јединица на колону ЈНА у Добровољачкој улици. убијено на десетине припадника ЈНА. А дан раније нападнута је зграда Друге војне команде ЈНА.
 
6. мај, Грац
Потписан договор између Мате Бобана (ХДЗ) и Радована Карачића (СДС) о прекиду ватре између босанских Хрвата и Срба.
 
6. мај, Сребреница
Муслиманске снаге, које предводи Насе Орић, у селима: Гниона и Зељеник праве масакр над српским цивилима. 
 
8. мај, Чапљина
Тузланска колона, 15.5.1992.
 
Велика рација хрватских паравојника, када је ухапшено на десетине чапљинских Срба и одведено у тек формирани логор Дретељ.
 
15. мај, Тузла
Напад на муслиманских Зелених Беретки и Патриоске Лиге, колону ЈНА када је почињен стравичан масакр на Брчанској Малти. Цео догађај је преносила локална ТВ.
 
20. мај, Београд
Председништво СФРЈ донело одлуку о реорганизацији ЈНА у Војску Југославије (ВЈ). ЈНА званично престала да постоји.
 
21. мај, Хрватска
Све јединице ЈНА са територије СР Хрватске се повукле у Србију.
 
22. мај, Њујорк
Хрватска постаје чланица УН.
 
25. мај, Брадина
Око 3.000 хрватских и муслиманских војника нападају српско село Брадина, крај Коњица где убијају Србе и одводе их у логоре (Лора, Челебићи, Мусала).
 
31. мај, Њујорк
Савет Безбедности УН изгласава тешке санкције против СР Југославије. У скупштини ОУН једини глас против дигли су Румуни и Зимбабве.
 
19. јун, БиХ
Почео муслиманско-хрватски сукоб
 
21. јун, Дрниш
Напад хрватскх снага на српска села око Дрниша, у геноцидној операцији "Миљевачки плато".
 
26. јун, Чардак
Припадници Српске Војске Крајине и Војске Републике Српске су пробле код Модриче "коридор живота".
 
12. јул, Сребреница
Муслиманске снаге, Насера Орића нападају српска села око Сребренице: Залазје, Сасе, Биљача и Загони, када су почињени стравични злочини над српским цивилима.
 
 14. децембар, Бјеловац
Муслиманске снаге Насера Орића, у селима Бјеловац, Лозничка Ријека и Сикирић врше незапамћени покољ над српским цивилима.
 
 
 
 
1993.
 
Стравичан биланс Орићевих похода
 
7. јануар, Кравица
На православни Божић, муслиманске снаге, њих 3.000 које предводи Насер Орић, су починиле стравичне злочине у српском селу Кравица. 
 
22. јануар, Северна Далмација
Напад хрватских снага на села у Равним Котатима, под шифрованим именом "Масленица '93". Убијено је преко 350 српских цивила и војника. 
 
21. јануар, Бихаћ
Криза „Бихаћ“ приликом проласка српских бродова Дунавом из Украјне чијом приликом је у СРЈ ушло 53.-55.000 тона нафтних деривата што је било грубо кршења санкција према СРЈ. 
 
9. септембар, Госпић
Хрватска војска покреће злочиначку операцију "Медачки џеп", када су 3 села уништена до темеља, а на стотине људи нашло се у збеговима..
 
 
 
 
1994.
 
18. март, БиХ
Вашингтонским споразумом окончан Муслиманско-хрватски сукоб у Босни и Херцеговини.
 
2. јун, Јужна Далмација
хрватске снаге спроводе злочиначку "Операцију Тигар".
 
4. септембар, Западна Босна
Операција Бреза Војске Републике Српске, којом је заузето предграђе Бихаћа..
 
Крвави трагови на мосту, мај 1995.
 
21. новембар, Кореница
НАТО бомбардовао српски аеродром Удбина.
 
 
 
 
1995.
 
1. мај, Западна Славонија
Хрватска војска изводи злочиначку операцију Бљесак. У року од 2 дана је прогано 15.000 Срба, скоро 300 је убијено, а више стотина одведено у логоре у Бјеловар и Вировитицу.
 
4. август, Книнска Крајина
Започиње геноцидна операција "Олуја", коју изводе хрватска војска, 5. муслимански корпус Армије БиХ и НАТО авиони, над Книнском Крајином (Северна Далмација, Лика, Кордун и Банија). Операција је трајала 8 дана, а за то време је протерано више од 300.000 Срба и убијено скоро 2.000 Срба. Уништено је више од 25.000 кућа.
 
29. август, Република Српска
НАТО бомбардовање Републике Српске.
 
21. новембар - Потписан споразум у Дејтону. Главни учесници су били тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, председник Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, председник Хрватске Фрањо Туђман, амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.
 
14. децембар, Париз
Дејтонски мировни споразум званично је потписан.
 

 



Посећено је: 5373  пута
Број гласова: 44























Skip Navigation Links