Димитриј Рупел - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Словенија

ДИМИТРИЈ РУПЕЛ


Димитриј Рупел (1946.) је словеначки социолог, књижевник, политичар који је почетком деведесетих година 20. столећа активно учествовао у разбијању Југославије, што је проузроковало ратове на тлу исте са несагледивим последицама.

Рупел је ушао у Владу СР Словеније коју је саставио Алојзије Петерле, на место ткз. министра иностраних послова. Ту је лобирао међу дипломатама у западној Европи да се призна независност његове републике од СФРЈ. Он и његове колеге су преносили лажне информације о наводној ургожености Словенаца од стране Југославенске Народне Армије.

У процесу илегалног осамостаљивања стране сигурносно-обавештајне службе су помагале Словенцима јер су имали исти мотив, а то је растурање Југославије коју су доживљавали као просрбску творевину.

Средином 1991. Словенија је имала двонедељни рат где су словеначке парвојне формације починиле читаву ниску злодела према припадницима ЈНА, Савезне полиције, Царине, па чак и цивила и медицинског особља. Супротно Женевским конвенцијама о рату оснивани су концентрациони логори.

Ниједан словеначки припадник није изведен пред суд правде, а камоли да је осуђен. Тако је Словенија 2004. године примљена у Европску Унију без икаквих суочавања са својом мрачном прошлости.

У каснијим временима Рупел се опет вратио у политику и наставио да ради.

Данас живи слободно у Љубљани и 2022. године је обављао функцију директора Јавне агенције за књиге Републике Словеније.

Течно говори четири светска језика: немачки, енглески, италијански и француски.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У СЛОВЕНИЈИ 1991.

ЗЛОДЕЛА

МедвеђекКараула Холмец * Насеље Звијезда *

ЛОГОРИ

Доб при Мирни * Дол при ХрастникуШкофије Копарске

Кочевска река * Илирска Бистрица * Крањска хала

Мурска Собта * Радовољица * Ловачки Дом Зидани мост

Студенсти центар Љубљана * Дравоград * Повшетова

ЖРТВЕ

Александар Милошевић * Драган Бубало * Душан Дејановић

Зоран Стојановић * Слобо Пантелић * Бранко Бојанић

Ратко Јовановић * Шпиро Пањовић * Горан Станковић

Стево Чучковић *

ЗЛОЧИНЦИ

Јанез Јанша * Игор Бавчар * Милан Кучан * Алојзије Петерле

Андреј Ловшин * Франц Смердуј * 21. одред * Димитриј Рупел

Фабио Стефе * Андерлич * Слапар * Уршич

ХЕРОЈИ

Мићо Делић * Берислав ПоповДрагомир Грујовић

ПУБЛИКАЦ.

Винко ПандуревићРадисав Ристић * Двонедељни ратПрогон Срба

ЗаташкавањеПородице погинулих  * Ко је убијао војнике

Истинa и пропагандa * Фрагменти независности * Ратко Каталина

Александар Михаиловић * Ратне перфидије * Орман са костурима

Саучесништво Кучана *

 

ЖИВОТОПИС

Димитриј Рупел је рођен 7. априла 1946. у Љубљани. Било је то свега годину дана пошто је завршен Други светски рат. Породица Рупел је била грађанска, док је његов деда био последњи  градноначелник Девина у време Аустроугарске.

Димитриј је детињство провео у родном граду, а његови родитељи су били имућни па су могли да му плате школовање и касније усавршавање.

Живећи у словеначкој престолници имао је боље услове за живот. Тако је 24. години дипломирао књижевност и социологију на Љубљанском универзитету.

Школовање и каријера

Био је на усавршавању у Великој Британији током 1966-1967... а мало касније 1971-1972 одлази у Бостон на источну обалу САД где је студирао на Универзитету Брандекс. Тамо је докторирао социологију. Живео је од превођења на енглески и био уредник локалних новина.

Није хтео да се врати у домовину јер се осећао угоржено од комунистичког режима. Крајем седамдесетих година одлази у Канаду на Краљевски универзитет. Већ 1985. долази у Њујорк где је провео четири године. Предавао је и на државном универзитету у Квиленду.

Крајем осамдесетих година је успоставио контакте са словеначком реакционарном групом који су објавили "Словеначки национални програм". Овај садржај је био деструктиван и штетан, јер се бавио иредентистичким плановима које су само подргевале жеље сепаратиста, заправо радили су на рушењу уставно-правног поретка у Југославији.

Због уређивања часописа "Нова ревија" у коме је он као уредник окупио већи број словеначких интелектуалаца, направљен је скандал са објавама контраверзних чланака што га је натерално да се повуче.

Породица

Засновао је брак са Марјетиком Аном Рудолф, али немају деце. Њој је то био други брак, пошто је раније била удата за певача Лада Лесковара. Отац Маријетике Ане је био Јанко Рудолф, словеначки антифашиста и припадник ПОЈ, народни херој и политичар.

Његова братаница Ања Рупел у Словенији има музичку каријеру као поп певачица. Занимљиво је то што је она испољавала јавно антиевроунијске ставове, односно била противник чланства Словеније у ЕУ.

 

ЗЛОЧИНАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ

Почетом 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем након 4.5 деценије комунистичке владавине. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побољшања услова живота. Међутим, сепаратистичке снаге су то искористиле за остваривања својих криминалних планова.

Сепаратисти су имали такође и помоћ америчких, британских, немачких сигурносно-обавјештајних служби јер им је исти био мотив - растурање СФРЈ.


Злочиначки покер: Јанша, Рупел, Кучан и Петерле

У СР Словенији на републичким изборима побеђује Милан Кучан и његова партија Савез Комуниста Словеније. Они су отворено радили на дестабилизацији југославенске федерације и подиривали је. Крајем 1990. године су противуставно расписали референдум за одвајање од СФРЈ, јер за такву одлуку мора да постоји сагласност и осталих република коју нису добили.

Влада коју је саставио Алојзије Петерле радила је на илегалном наоружавању и стварању паравојних формација. Ова акција се одвијала у строгој тајности коју су водили министри: Игор Бавчар и Јанез Јанша. Иначе, Рупел је био у Јаншиној партији: Словеначка Демократска Странка.

Димитриј Рупел је у лето 1990. постао ткз. министар иностраних послова у Влади СР Словеније. Ово је само по себи парадокс јер је у том моменту још увек није била независна од СФР Југославие, која је већ имала министра иностраних послова Будимира Лончара.


Дочекивање Геншера, 2. јула 1991.

Рупелов задатак је био да ради на лобирању да се призна независност његове републике, што је он чинио међу европским колегама: Ханс-Дитрих Геншер (Немачка), Алојз Мок (Аустрија), Ђани де Микелис (Италија), Даглас Хард (Велика Британија), Роланд Думас (Француска)...итд. На овој фунцији се задржао до краја 1993. године.

Крајем јуна 1991. Влада СР Словеније проглашава самосталност, што је довело до оружаног сукоба у тој републици. По директивама Владе СФРЈ, којом је председавао Анте Марковић, припадници Савезне полиције и ЈНА су послате ка Љубљани, Дравограду, Марибору, Крању, Шкофију, да уклоне све елементе "државности" код сепаратиста.

Словеначка Територијална одбрана као и полицијске снаге су биле од раније врло добро припремљене, а на руку им је ишло и масовно дезертерство у редовима ЈНА од стране албанских, словеначких, муслиманских и хрватских кадрова. Они су нападали карауле, касарне и складишта муниције, горива... Десетине војника ЈНА су убијени. Такође нападане су и породице југославенских официра.

Супротно Женевским конвенцијама о рату словеначки паравојници по Јаншином налогу су оснивали концентрационе логоре. Било их је двадесетак (Шкофије, Храстничка долина, Доб при Мирни...) у којима су поред припадника Југославенске Народне Армије били утамничени и цивили.

Имовина србског живља који су ту живели годинама је углавном конфискована, а они су протеривани. Добијали су отказе и претње да ће бити убијени. Мноштво Срба је у страху за своју безбедност напустило Словенију.

На састанку у северним деловима Јадранског мора потписана је 7. јула 1991. Брионска декларација о примирију која је наредних недеља довела до повлачења свих јединица ЈНА са простора СР Словеније. Овај документ су потписали представници Генералштаба ЈНА, Председништва СФРЈ, Фрањо Туђман и Милан Кучан. Ту је речено да Словенија и Хрватска своје одлуке о независности замрзавају најмање три месеца.

Дана 15. јануара 1992. многе европске државе објављују да признају независност Словеније и Хрватске и поред бројних упозорења да ће то продубити политичку кризу у Југославији и распиривати ратове на њеном тлу. Ову одлуку је Димитриј Рупел доживео као своју велику победу.

НАКОН РАТА

Долази 1992. године на Универзитет у Љубљани где је постао професор. У Влади Словеније је био члан неколицине Одбора за културу, науку, технологију, школство, спорт, међународне односе...итд.

Заговарао је идеје евро-атланских интеграција, односно приступање Словеније у Европску Унију и НАТО пакт.

Рупел је обављао функцију градоначелника Љубљане 1995-1997... а онда одлази три лета у САД где је био словеначки амбасадор у Уједињеним Нацијама. Поново постаје министар иностраних послова 2000-2004. За кратко је смењен од Антона Ропа, али се пар месеци касније враћа на исто место јер је његова СДС победила на изборима и ту се задржао све до 2008.

Рупел је био на челу словеначке делегације која је пред међународним судом вршила поделу имовине бивше СФРЈ.


Рупел са Урсулом Плашник

Имао је одговорну функцију током 2005. године када је председавао ОЕБС - Организација за европску безбедност и сарадњу.

Од 2010. године посветио се писању школског и научног штива. Члан је многиг домаћих и међународних удружења на пољу књижевности и друштвених наука.

У Краљевини Шпанији је Рупел боравио 2017. када је у октобру месецу расписан референдум за независност Каталоније. Иако је имао апсолутну већину око 92% за самосталност, ипак није прошло у УН.


Рупел код Кондолизе Рајс, 2007.

Поново је 2020. био кандидат за место директора ОЕБС, али није прошао.

Присталица је Словеначке Демократске Странке, чији је и оснивач.       



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар

Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп  * Масленица

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Иван Векић * Лора * Славонска Пожега   Марино Село * Кораде

Книн  Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко

 Мирко НорацМиљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише

Ђуро БродарацДобросав Парага

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза

Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ

Љубо МлађеновићСмолућа * Фоча Сефер Халиловић

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће Одбране

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно

Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * СердариЦацо

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај

Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Како је историја из 1941. обликовала историју 1991. године

Словеначко-србски односи: Ви нама учините, ми вама нећемо





Оцените нам овај чланак:




Tags:
DMITRIJ RUPEL
SECESIJA SLOVENIJE
PROLECE 1991
DEVEDESETE GODINE
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
JANEZ JANSA
DEMOKRATSKA STRANKA
TRIGLAV ALPI
PARAVOJNE FORMACIJE
SPOLJNI POSLOVI
MILAN KUCAN
HANS GENSER
EVROPSKA UNIJA
NATO PAKT
MUCENJE ZAROBLJENIKA
KONC. LOGORI
SOCIOLOG POLITICAR





















Skip Navigation Links