Благо Задро - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их
Област: Источна Славонија

Благо Задро


Благо Задро (1944-1991) је био активан учесник грађанског рата у авнојевској Хрватској и разбијања социјалистичке Југославије почетком 1990-их.

Обављао је дужност команданта III батаљона 204. вуковарске бригаде, која је имала оперативну зону деловања у Борову Насељу око Трпињске цесте. Његово шифровано име је било "Шљука".

Био је и високо позициониран у милитантној странци Хрватске Демократске Заједнице за подручије Вуковара, односно близак сарадник Томислава Мерчепа.

Рођен је и одрастао у западним дијеловима Херцеговине (познати хрватско-фашистички крај), одакле је као дјечак доселио у Борово Насеље са родитељима, гдје се потом и запослио и засновао своју породицу.

Погинуо је у борбама за Вуковар 16. октобра 1991. године у Купској улици. Рафал митраљеза га је покосио и одведен је прво у штаб, а посље у вуковарску болницу, гдје је констатована смрт.

Његов најстарији син Роберт Задро (1969-1992) је такође био у вуковарском обручу из кога се извукао повлачењем тј. бјежањем. Роберт је погинуо у борбама са Србима на Купресу (Босанска Крајина), током босанско-херцеговачког рата.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Логор Лора - Рокнић - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Миљевачки плато

Радосављевић - Рибарска колиба - Бојан Весовић - Карловац - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец - Бјеловар - Иван Кораде - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Славонска Пожега - Дан устанка - Осијек  - Афера Шпегељ - Откос - Оркан - Максимир

Слободан Зуровац - Книн је пао у Београду - Јесење Кише - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дамир Крстичевић - Миљенко Филиповић - Борово Село - Књигоцид - Добросав Парага

 Иван Векић - Томислав Мерчеп - Фрањо Туђман - Бранимир Главаш - Јанко Бобетко - Анте Готовина

Гојко Шушак - Благо Задро - Миливој Петковић - Агим Чеку - Сарваш - Сисак - Задар - Удбина - Сплит

 

ЖИВОТОПИС

Благо Задро, од оца Јозе и мајке Миле је рођен за време Другог свјетског рата 31. марта 1944. године у западно-херцеговачком селу Доњи Мамићи, општина Груде.


По повратку из војске...

Његов отац Јозо и блиски рођаци били су у оружаним формацијама клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске (усташе и домобрани). Покушавајући да избјегну истрагу о својим крвавим походима на србско становништво у Херцеговини одлазе 1954. године у источну Славонију и настањују се у Борову Насељу (област Подунавља). Ту је била фабрика гума и обуће, која је упошљавала велики број радника, а међу њима и Задрове родитеље.

Дјетињство у новој средини му је било прилично бурно, а немали број пута је изазивао инциденте и проблеме са вршњацима. Такође, често је знао запјевати усташке пјесме које су биле забрањене, те је долазио и до полицијске станице на информативни разговор. Ишао је редовно у католичку цркву на мисе.

Почетком 1960-их година Благо Задро илегално одлази у Аустрију, као и многи његови вршњаци хрватске националности. Тамо је активно деловала хрватско-усташка емиграција, која је припремала бројне диверзије против југославенске државе и дипломата. Боравио је мјесецима у хрватском кампу, гдје су вршене обуке за тероризам и рат. Задро је тамо прошао и додатну обуку за командовање. Убрзо је ухапшен и враћен у Југославију, гдје је одслужио војни рок.


Са сином Робертом седамдесетих

Вратио се у домовину, те се оженио 1967. године са Катицом Солдо, поријеклом из Херцеговине. Добили су 17.10.1969. првог сина Роберта, а посље још два сина.

Касније су се одвојили од родитеља и направили кућу у Босанској улици, у Борову Насељу.

Оно што је занимљиво у његовој радној биографији јесте изненадно добијање слободних дана у вријеме посјете Јосипа Броза Тита, комбинату "Борово", гдје је Благо Задро био запослен као радник прво у Картонажи, а посље у погону Ваљара.

 

ПОЛИТИЧКО АНГАЖОВАЊЕ

Касних 1980-их година у Југославији дошло је до промјене друштевно-политичког система. Тако је уведено вишестраначје, односно поред Савеза Комуниста прилику за политичко деловање добиле су и друге странке.

У СР Хрватској су тада на сцену јавно ступили као оснивачи милитантне странке Хрватска Демократска Заједница (ХДЗ): Фрањо Туђман, Владимир Шекс, Бранимир Главаш, Иван Векић и др. Особе које су имале досије у Служби Безбедности и означени као "унутрашњи непријатељи". Око себе су окупљали људе углавном шовинистичког размишљања и деловања.


Једно се прича, а друго се ради...

У Вуковару је основан одбор ХДЗ-а већ у фебруару 1990. године а за предсједника одбора изабран је Томислав Мерчеп, коме је први замјеник био управо Благо Задро, задужен за Борово Насеље. Често је у комбинату "подизао штрајкове" и злоупотребљавао радничка права. Циљ је био дестабилизација комунистичке власти.

У прољеће 1990. на локалним изборима (април и мај) његова странка ХДЗ на локалном нивоу претпила убједив пораз - само 26% мандата, док су комунисти освојили 64% гласова. Странка СДС Јована Рашковића није учествовала тада.

Задро је изабран за локалног одборника ХДЗ у општини Вуковар. Један од првих акција била је промена измена мјесне заједнице гдје је живео. Умјесто "Братство и јединство" назвали су је МЗ "Алојзије Степинац", по хрватском кардиналу Римокатоличке цркве у доба НДХ, када је много Срба убијено, прогнано или покатоличавано са чиме је Степинац био упућен, јер је био близак сарадник Анте Павелића, али повјерљива особа Ватикана.

Како политичка средства нису донијела жељене резултате: Мерчеп, Задро и сараднци су прешли на оружану побуну. Тачније, Влада СР Хрватске је у јесен 1990. илегално увезла велику количину оружја из бивших земаља Варшавског пакта, за потребе чланова ХДЗ и резервног састава МУП-а Хрватске.

У селу Богдановци фебруара 1991. Томислав Мерчеп, са Благом Задром је постројио 2.000 Хрвата и подељени су им полуаутоматске пушке (калашњикови АК-47) са муницијом. Тако су створене паравојне формације на вуковарској општини.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Током прољећа 1991. тензије Срба и Хрвата у источној Славонији су порасле на највиши ниво. Хрвати су били до зуба наоружани, а Срби су очекивали заштиту ЈНА...

Како заштите није било, а хрватска полиција почела малтретирање угледних и богатих Срба, почело је и наоружавање Срба углавном по околним селима. Почеле су и ликвидације Срба цивила (Стеван Инић, Јован Јаковљевић и др.), које су довеле до појаве барикада, односно обарања балвана по путевима у сврху заштите, што су хрватски медији подругљиво назвали "Балван револуција".


Задрова казнена експедиција у Борову Насељу

Након оружаног сукоба у Борову Селу 2. маја 1991. јасно је било да је рат пред вратима. На силу је преузет Радио Вуковар и отпочела је антисрбска кампања.

Благо Задро је скупа са својим бојовницима урадио етничка чишћења србских кућа у лето 1991. прије самих ратних операција, као нпр. Козарачка улица, Крива Бара, Буџак и др. Имали су карте тј. мапе Борова Насеља, гдје су србске куће биле обиљежене. Они су незаконито упадали (без судског налога) и пљачкали, хапсили и убијали људе. Такође су минирани локални (кафане, ресторани, бифеи...), гдје су власници били Срби.

Током ратних операција био је задужен за "одбрану" Трпињске цесте од упада тенкова ЈНА, што је он недељама успјешно чинио. Успјевао је преко "зоља" да онеспособи тенкове и околопне транспортере ЈНА, највише зато што су они остављани на чистини тј. стизали су наређења за повлачење назад. Како пјешадија иде брже од оклопњака, то су постајали лака мета Задри.

И у обручу рађене су ликвидације Срба који су остали да своје чувају куће. Његов син Роберт и Томислав су се укључили у "одбрану Вуковара", а старији Роби добио је команду над "Турбо водом".

 

ПОГИБИЈА

Ујутро 16. октобра 1991. јављено је да јединице ЈНА имају навалу код Боботског канала, тачније да је обруч пробијен код Виноградсе улице. Одлази тамо са својим саборцима и бива покошен од једног митраљеског рафала.

Саборци га извлаче и односе у штаб, а затим у вуковарску Градску болницу. Тамо је љекар др Јурај Њавро констатовао смрт.

Првобитно је покопан на старом гробљу, поред болнице и за ту скривену локацију је знало само пет људи.

 

НАКОН ПОГИБИЈЕ

Команду над његовом јединицом преузео је Марко Бабић - млади Јастреб.

Његов син се по ослобођењу Вуковара 18.11.1991. извукао тајно са пар људи према Нуштру тј. Винковцима и тако избјегао хапшење и суђење пред истражним органима ЈНА.


Гробно мјесто у Алеји бранитеља

Тек 1998. године након Мирне реинтеграције источног дијела РС Крајине у уставни поредак Републике Хрватске, његови посмртни остаци, као и његовог сина су пребачени на вуковарско Градско гробље у Алеју хрватских бранитеља, уз све војне почасти.

 

ЗАОСТАВШТИНА

Благо Задро је постхумно унапређен у чин генерал-мајора хрватске војске.

Направљено му је неколико споменика, а међу њима и на Трпињској цести у Борову Насељу.

Војна школа у хрватској престолници носи његово име, а добио је улице у Борову Насељу, Сплиту, Грудама, Посушју и Загребу.

Планирано је на месту његове погибије да се уради још један велики споменик.

Ногометни клуб "Раднички" из Борова, организује годинама турнир под његовим именом.

Многе хрватске навијачке групе показују његове слике и поруке на утакмицама и исписују графите.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
OPSTINA VUKOVAR
BOROVO NASELJE
TRPINJSKA CESTA
HRVATSKI ZLOCINI
ISTOCNA SLAVONIJA
UBISTVO CIVILA
BLAGO ZADRO
204. BRIGADA
DEVEDESETE GODINE
STRANKA HDZ
OKTOBAR 1991
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE





















Skip Navigation Links