Биоскоп 20. октобар - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: СФР Југославија

Област: Шумадија


Биоскоп 20. октобар



ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У СФРЈ

Логор Голи оток - Хрватско прољеће

Бранка Ђукић - Ђорђе Мартиновић

Бебе из Граца - Данило Милинчић

Биоскоп 20. октобар

 

Биоскоп "20. октобар" је назив за терористички акт, који су 13. јула 1968. године починили припадници организације Хрватско Револуционарно Братство у Београду, када су поставили у кино сали споменутог биоскопа бомбу која је усмртила запосленика биоскопа Саву Вучуровића, око 80 посетилаца је рањено и студенткиња Магдалена Новаковић остала је без обе ноге.

Овај монструозни злочин је само један у низу који је урађен од усташке емиграције после Другог светског рата, са циљем дестабилизације социјалистичке Југославије.

Поставку експлозивне направе извршио је Миљенко Хркач, по занимању тесар, а по националности Хрват из западне Херцеговине (некад Лиштица, данас Широки Бријег), члан ХРБ-а. Он је ово злодело учинио из шовинистичких побуда скупа са Антом Пенавићем, такође припадником ХРБ-а.

Када је Миљенко Хркач ухапшен октобра 1969. и изведен пред окружни суд у Београду, суђено му је три пута, а сва три пута му је пресуда гласила: смртна казна, која је извршена 10. јануара 1978. године.

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Завршетком Другог светског рата у лето 1945. године многи припадници поражених оружаних формација Независне Државе Хрватске: усташе и домобрани, беже на Запад, односно Аустрију, Немачку, Шпанију и Италију. Тамо су углавном путем "Пацовских канала", које је организовао Ватикан, пребацивани у прекоокеанске земље: Аргентина, Бразил, САД, Канада, Парагвај, Аустралија и др. Читаву ту операцију водио је Крунослав Драгановић, амбасадор НДХ при Ватикану, који је преко 12.000 усташа спасио од изворђења пред лице правде.

У тим новим државама пребивалишта усташки зликовци су имали своје ћелије, повезани у једну добро организовану мрежу. Тако су већ 1950-их стваране усташке организације чији је циљ би повратак на Балкан и обнова усташке државе НДХ. И сама југославенска тајна полиција УДБ-а имала је великих проблема да их лоцира и уништи.

Усташка емигрантска организација - Хрватско Револуционарно Братство, створена је Сидеју, 1961. године, а окупљала је следбенике Анте Павелића, који су се настанили у Аустралији. Касније су своје одељке имали у земљама западне Европе.

Миљенко Хркач је рођен 1948. у Мокром селу, општина Лиштица, на западу Херцеговине, где је за време НДХ било тврдо усташко језгро.

Многи хрватски младићи узраста 18-28 година су у периоду 1960-1980 одлазили на привремени рад у Немачку. А уствари већина их је боравила у усташким камповима за обуку терориста. Тако је Миљенко Хркач дошао јануара 1968. године у Марибор (СР Словенија), где је врло брзо ступио у контакт са хрватским избеглицама из Немачке и постао члан ХРБ-а, чије је седиште било у западнонемачком граду Штудгарт.

Тамо је упознао Анту Пенавића, који му је у једном скривеном бункеру код Марибора, одржао кратак курс обуке за поставку експлозива. Потом Миљенко Хркач исте године одлази у Штудгарт, где је завршио специјални курс за диверзанте.

 

 

ЗЛОЧИН

Анте Пенавић и Миљенко Хркач су донели 13. јула 1968. године из Марибора експлозивне направе у пластичном омоту, са уређајем за паљење у Београд, са циљем извршења терористичког чина. Одлука је пала на биоскоп "20. октобар".

Хркач је ушао наведеног дана у кино салу овог биоскопа, која се налазила у центру Београда, односно Балканској улици, која спаја Главну железничку станицу са тргом Теразије. Тамо је поставио активирану бомбу између наслона и седишта бр. 6 у шестом реду. На репертоару биоскопа приказиван је француски криминалистички филм "Рифифи у Панами".

Мало после почетка приказивања филма у 21:05 сати, Миљенко Хркач је напустио кино салу и изашао напоље, ван биоскопа. Неколико минута после одјекнула је јака експлозија.

Полицијски извештај о злочину каже да је у тој кино сали биоскопа "20. октобар" од последица експлозије погинуо Саву Вучуровић, запослени радник тог биоскопа, студенткиња Магдалена Новаковић је остала инвалид без обе ноге, док је најмање 78 особа тешко рањено.

 

 

ПОСЛЕ ЗЛОЧИНА

Миљенко Хркач је измакао полицијској потери и отишао у СР Словенију, а потом у Западну Немачку средиом августа 1968. године, где је у Штудгарту пред функционерима ХРБ-а, браћком Ковачић: Нико и Иван, положио заклетву и поднео извештај о диверзији у Београду. За то је награђен сумом од 2.500 ДЕМ.

Након овога, Миљенко Хркач се вратио у Југославију са пет нових експлозивних направа и пренео их Анти Пенавићу. Планирано је још диверзија у Београду. Тако је  25. септембра 1968. године постављен експлозив у гардеробу Главне железничке станице, која је ранила 14 људи.

 

 

СУЂЕЊА И КАЗНА

По хапшењу Миљенка Хркача октобра 1968. године, он је спроведен у Београд где му је годинама у Палати правде суђено три пута, а сва три пута пресуда је гласила исто: смртна казна. Јавни тужилац је био Душан Кнежевић.

Прва пресуда је била изречена 2. октобра 1969. године, друга пресуда изречена 7. децембра 1970. године, а трећа му је изречена 30. децембра 1976. године.

Хркачев бранилац је тражио помиловање за свог штићеника говорећи да он није умешан у тај терористички чин, али је суд одбијао те жалбе. Сам Хркач је више пута мењао своје исказе, говорећи да ће му побити породицу усташки емигранти. На крају је Врховни суд Југославије донео трећу пресуду, која је морала да се изврши.

Миљенко Хркач је своју казну од 15 година затвора, за бављење терористичким активностима, издржавао у КПД Сремска Митровица.

Дана 10. јануара 1978. године извршена је пресуда Савезног суда, стрељањем Миљенка Хркача, за овај гнусан злочин.

У архивама социјалистичке Југославије, Досије Хркач деценијама носи ознаку "строго поверљиво", тако да ни данас није доступан јавности.

 

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Црногорски режисер и сценариста Крсто Шканта, снимио је 1970. године документарни филм "Терористи", у продукцији Дунав филма, у трајању од 76 минута. У том документарцу се приказују детаљи са суђења Миљенку Хркачу.

Касније 1981. године снимљен је југославенско-француски филм "Сезона мира у Паризу", где је главни лик трауматизовани сведок напада.

2013. године у домаћем филму "Фалсификатор", обрађује овај злочин кроз заплет филма.

 

 

 

КОНТРАВЕРЗЕ

Редакцији загребачког Вечерњег листа, јуна 2010. године се јавио извесни Жарко Одак, усташки емигрант, који је деценијама живео у Немачкој, а основао је усташку организацију: Уједињени Хрвати Еуропе (УХЕ).

Он је за тај лист тврдио да Миљенко Хркач није поставио бомбу у биоскоп "20. октобар", већ да је то урадио Бернд Вацел, Немац, за суму од 3.000 ДЕМ, који је послије наводно побегао у Португал са девојком, али је тамо ликвидиран од агената југославенске тајне полиције УДБ-е.



Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links