Добросав Парага - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад Југославије и ратови 1990-их
Област: Југославија

ДОБРОСАВ ПАРАГА


Добросав Парага (1960.) је хрватски политичар, робијаш, народни посланик, предсједник Хрватске Странке Права, учесник ратова на бившем југославенском простору деведесетих година као главнокомандујући озлоглашене јединице ткз. Хрватске Одбрамбене Снаге. Управо су јединице под његовом командом имали ниску ратних злочина против Срба (цивила и војника) како у Херцеговини, Босни, Славонији, Банији, што никада нису скривали већ су се тиме јавно поносили.

Деценијама Парага јавно промовише иконографију клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске и залаже се за то да данашња Хрватска има границе сличне као из времена НДХ, али уз проширење на Стари Рас, Боку Которску и Бачку.

Био је дисидент и за време студија, односно у време постојања социјалистичке Југославије, када је осуђен на вишегодишњу казну затвора због непријатељске пропаганде и ширења националне мржње.

На почетку разбијања СФР Југославије и ратова на тлу исте, Парага је успоставио контакте са словеначким сепаратистима и организовао шверц оружја.

У политичком животу Хрватске он је био једно вријеме близак сарадник са Антом Ђапићем екстремно десничарским политичарем фашистичких идеја, али су се разишли и Парага је основао своју странку. У хрватском Сабору (Народној скупштини) био је посланик од 1992. до 1995. године.

Ожењен је и има троје дјеце. По вјероисповјести се изјашњава као римокатолик. Хрватски медији пишу да је био противник Тита и Туђмана.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУ
РАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

 

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јамаЈасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Драксенић

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Иван Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Афера Шпегељ

Миливој Петковић * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка *  

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Логор Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владимир Миланковић

Мирослав Туђман * Малешевић * 72. бојна *

 

 

ЖИВОТОПИС

Добросав Парага је рођен 9. децембра 1960. године у Загребу од оца Смиљана и мајке Арне.

На њега је више пута покушан атентат, а најжешће је било у Винковцима 1. марта 1992. године, када му је више Хосоваца убијено.

Поријекло и школовање

Упућени кажу да сам Парага има јеврејске крви, односно да му је прабаба Јеврејка (Жидовка).

Отац његове мајке и брат су након Другог свјетског рата убијени у обрачуну са припадницима КНОЈ-а, као заостали припадници хрватских фашистичких формација. Његов прадјед и прабаба су били убијени у хрватско-усташком концентрационом логору Јасеновац.

Смиљан Парага, отац од Добросава је био прогањан од југославенских комунистички власти због тога што је "католик", док му је брат емигрирао у САД.

У Загребу је завршио основну школу и гимназију. Наставља школовање на Правном факултету, али паралелно студира и лаичку теологију.

Хапшење и робијање

Добросав Парага је за вријеме студија на Универзитету у Загребу био прилично активан на ваннаставним активностима. Пошто је био један од потписника захтева за ослобађање политичких затвореника, комунистичке власти су га средином 1980. године ухапсили и осудиле на 4 године робије.

Он је то одслжио у Лепоглави и на Голом отоку, гдје је како сам каже имао тешку тортуру, односно мучење од стражара али и других логораша који су наводно имали задатак да га ликвидирају и тако добију помиловање. При чему је петину казне провео у самици. Око његовог тамновања се заузео француски предсједник Франсоа Митеран.

Против државе је поднио тужбу 1986. године због злостављања и непоштовања људских права, али је та тужба одбачена као неоснована, док је амерички државни секретар Џорџ Шулц том тужбом завитлавао СФРЈ. Тих година Парага је добио јавну подршку од врха Римокатоличке цркве у Хрватској, тј. кардинала Фрање Кухарића. Добросав Парага је 1987. године поново допао затвора, а тада је њемачки предсједник Ричард фон Вајсакер му дао подршку и позвао га код себе.

Своја сјећања током робијања на Голом отоку, Парага је описао и објавио 1995. године у књизи: "Голи оток - источни гријех Запада".

Путовања и пропаганда

У СР Словенији он добија пасош и кренуо је 1988. године углавном по Сјеверној Америци и западноевропским земљама да се бори за "људска права", а уствари он је тамо успоставио контакте са хрватском фашистичком емиграцијом и ширио антисрбску кампању. У Чехословачкој се састао и са Влацлавом Хавелом, вођом ткз. Брашунасте револуције, а у Совјетском Савезу са Гаријем Каспаровим, потпредсједником Руске Демократске Странке и свјетским шаховским прваком.


Парага као идолпоклоник Анте Павелића
фашистичког диктатора и поглавника НДХ

 

Упућени кажу да се крајем 1980-их година састао и са америчким предсједником Џорџом Бушом, демократским сенатором Едвардом Кенедијем и другима, те да је успио их измолити да погурају хрватско-албанско питање у Југославији. Одржао је ватрени говор у прољеће 1990. године у Конгресу САД, гдје је био албански свједок против Срба дајући лажне изјаве како србске власти наводно прогоне Албанце са Косова и Метохије. Парадокс је у томе што су Албанци против Срба починили преко 2.200 кривичних дјела током 1974-1985.

 

ПОЛИТЧКИ АКТИВИЗАМ

Када је почетком 1990. године у Југославији уведен вишестраначки систем Добросав Парага је иницирао поновно оснивање Хрватске Странке Права, екстремистичко-десничарске партије коју је средином 19. стољећа основао Анте Стачевић, чувени србомрзац и публициста назван "Оцем домовине". Суоснивачи те странке сем Параге били су Анте Параџик и Крешимир Павелић.

У Хрватску се Парага вратио августа 1990. године и покренуо недељни лист, гдје је често критиковао Фрању Туђмана, хрватског предсједника, што Параги није сметало да на изборима ступи у коалицију са његовом странком ХДЗ.

Фербруара 1991. године Парага поново путује у САД гдје се на Когресу Републиканске странке САД залагао за разбијање СФР Југославије. По повратку у домовину Парага подстиче антисрбску коалицију: "Загреб-Сарајево-Тирана-Софија", са циљем дјеловања против Срба и свођење Србије у "природне границе".

По повратку у домовину из САД Парага се политички разишао са Антом Ђапићем 1993. године, а двије године касније је основао своју странку "ХСП 1861". Са њом није имао пуно успјеха као раније. Многи бивши сарадници су му окренули леђа и одбацили га.


У друштву обавјештајца Јосипа Перковића

Добросав Парага је један од ријетких хрватских политичара који никада нису подржавали приступање Републике Хрватске Европској унији.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић Град - Ледићи - Петровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - Оџак - Цинцар - Младен Маркач - Анте Готовина - Добросав Парага

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Јусуф Празина - Дамир Крстичевић - Валентин Ћорић - Азра

 Миљенко Филиповић - Тихомир Блашкић - Иван Кораде - Крешимир Зубак- Младен Налетилић

Миливој Петковић - ХВО

 

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Иако је Добросав Парага формално основао ткз. Хрватске Одбрамбене Снаге 25. јуна 1991. године, они су пет мјесеци раније већ имали око 300 људи под оружјем.

Управо тог мјесеца Парага је одлазио у СР Словенију гдје је успоставио добре контакте са Јанезом Јаншом, словеначким ткз. министром одбране и договорена је сарадња. Око 500 Хрвата припадника ткз. ХОС је дошло на испомоћ Словенцима током двонедељног рата и обрачуна са ЈНА, односно етничког чишћења Срба из Словеније. Заузврат, Јанез Јанша је сашио униформе за Парагине Хосовце и организовао обуке у теористичким камповима (Кочевске шуме). Поред тога, Јанша је наоружавао Парагине добровољце за одређени проценат (калашњикови АК-47 су продавани од 1000-1200 DEM). Новац за обуке и наоружавање Хосоваца донирали су хрватски клубови из иностранства: Аустралије, Њемачке, Аустрије, Канаде и САД.


9. бригада ХОС "Рафаел Витез Бобан"

Припадници ткз. ХОС су током оружаних сукоба су важили као веома сурови који су чак се поносили крилатицом "Бог прашта, ХОС никада". Имали су црне униформе и обиљежја Павелићевих усташа - хрватских фашиста из времена Другог свјетског рата. Њихов поздрав је био типчан нацистички са подигнутом десном руком у вис, а узвици су били "За дом - спремни".

Своје крваве трагове су Хосовци остављали у Славонији, Херцеговини, Банији, Далмацији, Босни...

Многа мучна злодјела су Хосовци починили над Србима, као што су: убиства цивила, силовања жена и девојчица, пљачка имовине, рушење православних храмова, палежи кућа и помоћних објеката, узимање талаца и прављење концентрационих логора и сл.

Такође пријем у Хосовце под Парагиним надзором је био такав да су већином примани ликови који су били слабијег имовинског стања, они који су имали проблеме са законом, пробисвети, алкохоличари и сл. Заправо и сам Добросав Парага је био свјестан да ће такви борци са дна маргине људског друштва извршавати све што се од њих тражи.

Њихови најпознатији ужаси су забиљежени у концентрационим логорима: Дретељ код Чапљине, Мусала и Челебићи код Коњица, Љубушки и Рама.

Иако су припадници ткз. ХОС-а важили за хрватску паравојну формацију, што у почетку јесу били, они су касније били блиски хрватским полицијским и војним структурама. To је у једном интервју потврдио Иван Векић, министар унутрашњих послова у Влади Републике Хрватске.
- "Никaдa нису одбили ниjeдну зaповиjeд зajeдничкe aкциje, ни с нaшом воjском ни с нaшом полициjом, то поуздaно знaм".

Након атентата на генерал-мајора Блажа Краљевића команданта Хосоваца у Херцеговини августа 1992. године дошло је до постепеног распада те јединице и они су се интегрисали у ткз. Хрватско Вијеће Одбране или у муслиманску ткз. Армију Босне и Херцеговине. У моменту распада ткз. ХОС је имао преко 3.500 бојовника.

За вријеме ратова на југославенском простору у мају 1993. године Добросав Парага је отишао у САД гдје је критиковао Туђманову политику према Босни и Херцеговини и заговара сарадњу са муслиманима. Међутим, Хрвати са муслиманима су имали жестоке сукобе од априла 1993. до фебруара 1994. године, највише у централној Босни и сјеверној Херцеговини.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Копар - Игор Бачвар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Прогон Срба

Доб при Мирни - Винко Пандуревић

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац- - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп - Славонска Пожега

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага - Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић - Високо - Кукавице - Алија Изетбеговић - Озрен

Божана Делић - Страхиња Живак - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо - Фоча

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Љубо Млађеновић

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Клечка

Кадри ВесељиШутаковић - АгушиОтац Харитон - Иван Булатовић

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда

Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Белаћевац - Ликовац

Жута Кућа - Лапушник - Кукеш - Дик Марти - Костићи - Рачак

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Срби на Космету очајни јер су после 101 године изгубили државност у Бриселу

Досије Керестинац: Jосип Пeрковић је био "Мајстор" мучитеља

Сећање на ослобођење Прњавора и Бања Луке 1918. године

СРАМОТА У КРАГУЈЕВЦУ: Мајку ратног инвалида, после његове смрти – власти избацују на улицу

Жртве комуниста у Крагујевцу и околини

Суд у Нишу пресудом осудио 8 Албанаца због тероризма



Оцените нам овај чланак:




Tags:
DOBROSAV PARAGA
GRAD ZAGREB
HRVATSKO OSLOBODILACKE SNAGE
PARAVOJNE FORMACIJE
DEVEDESETE GODINE
GOLI OTOK
EMIGRACIJA U SAD
ZAPADNA NJEMACKA
HERCEGOVINA REGION
BOSANSKA POSAVINA
ISTOCNA SLAVONIJA
VUKOVARSKA OPERACIJA
VINKOVCI ATENTAT
BLAZ KRALJEVIC
JANEZ JANSA
STRANKA PRAVA
HRVATSKI ZLOCINI





















Skip Navigation Links