Породица Кнежевић 1995 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босанска Крајина


Породица Кнежевић 1995



Убиство породице Кнежевић је монструозни злочин које су починиле хрватске ратне јединце на подручију Видовог села, крај Дрвара у септембру 1995. године, током злочиначке операције "Маестрал".

Хрватски зликовци из Прве гардијске бригаде којом је командовао Анте Готовина и Дамир Крстичевић су направили прави покољ тог дана у србском селу јер су углавном хладним оружјем убијали сваког ко се затекао у селу.

Постоје чак и документи који детаљно говоре о јасним задацима које хрватске јединице треба да обаве на том терену.

Тако је настрадала и србска породица Кнежевић: отац Гојко, мајка Божица (81) и син Веселко. За овај злочин нико није одговарао, нити пред судовима Босне и Херцеговине, нити Хрватске, нити Хашког Трибунала.

Ексхумација жртава је направљена тек 1996. године.

 

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић ГрадПетровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - ОџакМладен Маркач - Анте Готовина - Мостарска тамница

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Бруно Стојић - Слободан Праљак - Валентин Ћорић -

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Распадом друге Југославије више од два милиона Срба нашло се на простору западно од ријеке Дрине, односно ван граница СР Србије. Распад СФРЈ средином 1991. године донио је са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто хрватски сепаратисти су жељели да поред самосталности добију и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевјековни сан Хрвата о независној држави. Власти СР Хрватске су у јесен 1990. илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промјенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином и избацили назив "социјалистичка", умјесто петокраке шаховница постаје симбол Хрватске. То је довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. У прољеће 1991. хрватска полиција почиње упаде у српска мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до средине љета 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Немачка, Аргентина, Парагвај...)

Тако је отпочео и рат у Хрватској који је трајао пуне четири године. У том рату је створена Република Српска Крајина, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију и Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

У априлу 1992. године у централној југословенској републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључају и отпочиње крвави рат између три народа, који је трајао три године. У том рату је створена Република Српска. Муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су такође имале пуно злочиначких акција, које су довеле до етничког чишћења српског становништва у Сарајеву, Сребреници, Бихаћу, Мостару, Горажду, Тузли, Орашју, Чапљини... Оснивани су системи концентрационих логора за мучење Срба (Дретељ, Дувно, Челебићи и др).

Хрватска војска и полиција су током рата у Хрватској (1991-1995), имали низ злочиначких акција као што су: "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп"... Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник и др.

 

 

ИМЕНА ЖРТАВА

  • Гојко Кнежевић,

  • Божица Кнежевић, непокретна, стара 81 годину

  • Веселко Кнежевић

  • Раде Кнежевић

 

 

НАЛОГОДАВЦИ И ИЗВРШИОЦИ

Постоје документи који недвосмислено потврђују и присуство и акције хрватске војске на територији Босне и Херцеговине, за нападе на западнокрајишке општине у љето 1995. године.

У једном таквом акту, заједничком документу Министарства одбране и Генералштаба Хрватске војске, односно у “команди“ која је упућена Штабу Зборног подручја хрватске војске у Сплиту (истурено зборно мјесто у селу Рујани код Ливна) и Штабу Прве гардијске бригаде Хрватског Вијећа Одбране “Анте Бруно Бушић“, којом је командовао бригадир Антун Лубурић, до у детаље су описани задаци свих јединица приликом напада на Грахово, Дрвар и Гламоч, што је подразумијевало и злочине попут оних које су Туђманови бојовници починили над породицом Кнежевић из Видовог Села код Дрвара.

 

 

ЗЛОЧИН

Када је хрватска војска прогнала Србе из Крајине у августу 1995. одмах су настављени крвави походи на јужне дијелове Босанске Крајине (Шипово, Јајце, Босански Петровац, Босанска Крупа Мркоњић Град и Кључ) у септембру 1995. године.

Том приликом око 125.000 Срба напушта своја огњишта и крећу ка источним дијеловима Републике Србске и Републике Србије. Неколицина Срба остаје на својим имањима сљепо верујићи да им нико неће ништа учинити, поготово зато што су старији и зато што нису имали оружје код себе.

Њиховим џелатима то није било важно. Срето Кнежевић, Божицин и Гојков син је дошао у село, пар дана прије покоља, желећи да и њих поведе ка Србији да не остану пред усташким ножем као и у Другом свјетском рату, али његови родитељи и брат нису хтјели да иду са родног прага.

У кући Кнежевића, у Видовом селу, само 10 км од Дрвара, остали су Гојко, Божица (која је била непокретна) и Веселко...

Дана 12. септембра 1995. године у кућу им упадају хрватски војнци из Прве гардијске бригаде, као и припадници Војне полиције Хрватског Вијећа Одбране (паравојне снаге босанских Хрвата). Одмах убијају Божицу, тако што су јој одсјекли главу, а одмах затим убијају и њеног супруга неколико стотина метара од куће, који је кренуо до ливаде да доведе коња, који је био на испаши заједно са овцама.

Њиховог сина Веселка, који је прије рата био правник и фирми "Грмеч" у Дрвару, убили су у подруму рођене куће. Убијен је и њихов близак рођак Раде Кнежевић у сусједној кући.

 

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Срето Кнежевић чија је породица овом прилиом убијена је заједно са својим сународницима отишао у избјеглиштво.

Након рата, покушавао је наћи посмртне остатке, што је дјелимично успио, јер главу покојне мајке никада није пронашао, док је њено тијело као и тијело покојног оца Гојка пронађено у заједничкој масовној гробници "Камен", крај Гламоча, гдје је пронађено најмање 108 тијела србских цивила углавном са дрварске, гламочке и граховске општине.

Општина Дрвар је Дејтонском мировним уговором који је потписан у САД 21. новембра 1995. године остала у муслиманско-хрватској федерацији БиХ, што је знатно отежавало повратак пријератних становника Срба који су вјековима чинили апсолутну већину у тим крајевима.

Ексумација посмртних остатака је обављена у јуну и септембру 1996. године.

 

СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

Хрватско тужилаштво, као и Тужилаштво Босне и Херцеговине никада нису процесуирали овај свирепи злочин над Србима цивилима, који су били старије доби и ненаоружани.

Чак ни Међународни суд за бившу Југославију у Хашком трибуналу није никада покренуо истрагу о убиству породице Кнежевић. Сматрали су да то није њихова надлежност.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О убиству породице Кнежевић 1995. године до данас није снимљен ниједан документарни филм. Нити је написана ниједна књига.

 



Оцените нам овај чланак:

Да се не заборави и не понови!




Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







































Skip Navigation Links