Породица Кнежевић 1995 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босанска Крајина


Породица Кнежевић 1995



РАТ У БИХ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Доброовљачка

Брадина - Јама Казани - Кравица Кукавице

Петровачка цеста - Логор Брчко - Купрес

Логор Дретељ - Логор Силос - Бихаћки логор

Логор Орашје - Логор Оџак - Логор Челебићи

Породица Ристовић - Породица Кнежевић

Башчаршија - Наташа и Милица - Мостар

Сердари - Тузла - Бањалучке бебе - Јошаница

Чемерно - Ф. Јабука - Слађана Кобас - Чагаљ

Сарајевска Голгота - Ураган - Олга Драшко

Чајниче -

 

Убиство породице Кнежевић је монструозни злочин које су починиле хрватске јединце на подручију Видовог села, крај Дрвара у септембру 1995. године, током злочиначке операције "Маестрал". Хрватски војници из Прве гардијске бригаде којом је командовао Анте Готовина и Дамир Крстичевић, су направили прави покољ тог дана у српском селу јер су углавном хладним оружјем убијали сваког ко се затекао у селу. Тако је настрадала и српска породица Кнежевић: отац Гојко, мајка Божица (81) и син Веселко. За овај злочин нико није одговарао, нити пред судовима Босне и 
Херцеговине, нити Хрватске, нити Хашког Трибунала.
 
 
 

ПРЕТХОДНИЦА

Распадом друге Југославије више од два милиона Срба нашло се на простору западно од ријеке Дрине, односно ван граница СР Србије. Распад СФРЈ средином 1991. године донио је са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто хрватски сепаратисти су жељели да поред самосталности добију и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевјековни сан Хрвата о независној држави. Власти СР Хрватске су у јесен 1990. илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промјенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином и избацили назив "социјалистичка", умјесто петокраке шаховница постаје симбол Хрватске. То је довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. У прољеће 1991. хрватска полиција почиње упаде у српска мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до средине љета 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Немачка, Аргентина, Парагвај...)

Тако је отпочео и рат у Хрватској који је трајао пуне четири године. У том рату је створена Република Српска Крајина, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију и Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

У априлу 1992. године у централној југословенској републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључају и отпочиње крвави рат између три народа, који је трајао три године. У том рату је створена Република Српска. Муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су такође имале пуно злочиначких акција, које су довеле до етничког чишћења српског становништва у Сарајеву, Сребреници, Бихаћу, Мостару, Горажду, Тузли, Орашју, Чапљини... Оснивани су системи концентрационих логора за мучење Срба (Дретељ, Дувно, Челебићи и др).

Хрватска војска и полиција су током рата у Хрватској (1991-1995), имали низ злочиначких акција као што су: "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп"... Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник и др.

 
 
 
 
ИМЕНА ЖРТАВА
 
  • Гојко Кнежевић,
  • Божица Кнеџевић, непокретна, стара 81 годину
  • Веселко Кнежевић
  • Раде Кнежевић
 
 
 
НАЛОГОДАВЦИ И ИЗВРШИОЦИ
 

Постоје документи који недвосмислено потврђују и присуство и акције хрватске војске на територији Босне и Херцеговине, за нападе на западнокрајишке општине у љето 1995. године. У једном таквом акту, заједничком документу Министарства одбране и Генералштаба Хрватске војске, односно у “команди“ која је упућена Штабу Зборног подручја хрватске војске у Сплиту (истурено зборно мјесто у селу Рујани код Ливна) и Штабу Прве гардијске бригаде Хрватског Вијећа Одбране “Анте Бруно Бушић“, којом је командовао бригадир Антун Лубурић, до у детаље су описани задаци свих јединица приликом напада на Грахово, Дрвар и Гламоч, што је подразумијевало и злочине попут оних које су Туђманови бојовници починили над породицом Кнежевић из Видовог Села код Дрвара.

 
 
 
 
ЗЛОЧИН
 
Када је хрватска војска прогнала Србе из Крајине у августу 1995. одмах су настављени крвави походи на јужне дијелове Босанске Крајине (Дрвар, Шипово, Јајце, Босански Петровац, Босанска Крупа Мркоњић Град и Кључ) у септембру 1995. године. Том приликом око 125.000 Срба напушта своја огњишта и крећу ка источним дијеловима Републике Српске и Србије. Неколицина Срба остаје на својим имањима сљепо верујићи да им нико неће ништа учинити, поготово зато што су старији и зато што нису имали оружје код себе. Њиховим џелатима то није било важно. Срето Кнежевић, Божицин и Гојков син је дошао у село, пар дана прије покоља, желећи да и њих поведе ка Србији, да не остану пред усташким ножем као и у Другом свјетском рату, али његови родитељи и брат нису хтјели да иду са родног прага.
 
У кући Кнежевића, у Видовом селу, само 10 км од Дрвара, остали су Гојко, Божица (која је била непокретна) и Веселко... Дана 12. септембра 1995. године у кућу им упадају хрватски војнци из Прве гардијске бригаде, као и припадници Војне полиције Херцег-Босне. Одмах убијају Божицу, тако што су јој одсјекли главу, а одмах затим убијају и њеног супруга неколико стотина метара од куће, који је кренуо до ливаде да доведе коња, који је био на испаши заједно са овцама. Њиховог сина Веселка, који је пре рата био правник и фирми "Грмеч" у Дрвару, убили су у подруму рођене куће. Убијен је и њихов близак рођак Раде Кнежевић у суседној кући.
 
 
 
 
ПОСЛЕДИЦЕ
 
Срето Кнежевић чија је породица овом прилиом убијена је заједно са својим сународницима отишао у избјеглиштво. Након рата, покушавао је наћи посмртне остатке, што је дјелимично успио, јер главу покојне мајке никада није пронашао, док је њено тијело као и тјело покојног оца Гојка пронађено у заједничкој масовној гробници "Камен", крај Гламоча, гдје је пронађено најмање 108 тијела српских цивила углавном са дрварске, гламочке и граховске општине. Ексумација посмртних остатака је обављена у јуну и септембру 1996. године.
 
 
 
 


Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links