Припадници хрватске војске од јесени 1991. године, до краја рата у БиХ, киднаповали су и у логоре у Хрватској пребацили више од 1.000 грађана БиХ. Десетине њих је у БиХ враћено у најлонским кесама, а у десетинама се мери и број оних који су након одвођења у Хрватску нетрагом нестали!

Ту чињеницу констатовали су чак и хрватски правосудни органи на суђењу у случају „Лора“, а према информацијама до којих је дошао Пресс, увидом у документацију хрватске војске, у киднаповању држављана БиХ учествовала је 141. сплитска бригада (команданти Жарко Толе, Јаков Милетић, Љубомир Палошек, па Бруно Вукић), која је прошла сва ратишта у Херцеговини и средњој Босни... Ратни пут је започет у мају 1992. године окупацијом српског предграђа Чипуљић код Бугојна, када је пуковник Жарко Толе заробљен од српских територијалаца.

У Бугојну бригада је садејствовала са самосталном бригадом „Франкопан“, која је била састављена од страних држављана, највише усташа и припадника француске Легије странаца.атни пут започела је у мају 1992. године окупацијом српског предграђа Чипуљић код Бугојна, када је пуковник Жарко Толе заробљен од српских територијалаца. У Бугојну бригада је садејствовала са самосталном бригадом „Франкопан“, која је била састављена од страних држављана, највише хрватских фашиста (усташа) и припадника француске Легије странаца.

ЖАРИЛИ И ПАЛИЛИ

И у овом броју Пресса настављамо са објављивањем списка јединица ХВ које су харале по БиХ током целог рата. Међу њима је и 175. бригада, састављена од Хрвата пореклом из БиХ који су живели у Загребу и околини, под командом Фрање Приморца и учествовала је у борбама против муслимана за Горњи Вакуф, Прозор и Раму. Своје крваве трагове по Посавини оставила је и 127. бригада из Витровитице, чији је заповедник био Ђуро Дечак, а 140. бригада из Јастребарског (Неђељко Катушина, Стјепан Жути), је највећи део свог дела посла на разарању БиХ обавила у Посавини.

Забележено је њено учешће у борбама око Брода, на правцу Кораће – село Горње Барице – кота 183. Самостална бригада „Зрињски“ из Кумровца, састављена од тзв. Паса рата из белог света, учествовала је у борбама у Средњој Босни и Посавини. У хрватској агресији на БиХ нису учествовали само Хрвати и плаћеници из других земаља, него и муслимани.

Тако је у Ријеци, углавном од радника из БиХ, формирана 77. муслиманска бригада (пуковник Мустафа Поробић) која је учествовала у борбама против ЈНА, односно ВРС, на сарајевском ратишту (подручје Тарчина и Пазарића).

ОГУЛИНЦИ КОД ДЕРВЕНТЕ

Даље, 143. огулинска бригада, учествовала је у ратним операцијама на подручју Дервенте и Модриче, док су 142. дрнишка и 144. загребачка бригада биле ангажоване у Херцеговини и долини Неретве. На истом правцу дејствовала је и 155. бригада из Црквенице (Иван Манестар). Бригада из Дрниша (Роко Мијић, Борис Предован и Иван Вукић) је у јесен 1995. године учествовала у заузимању српских крајева у Босанској Крајини...

Онда, 157. славонско-бродска бригада (Иво Петрић, Боро Халкијевић и Дарко Шпољар) је ратовала у Посавини и долини Неретве, 158. сплитска бригада (Стипе Билокопић, па Бранко Швргуља) повремено је била ангажована у долини Неретве, док је 159. шибенска бригада, под командом Фране Шарића, дејствовала на правцу од Стоца према Требињу.

Бригада „Матија Влачић“, у јулу 1993. године пребачена је у Горњи Вакуф, да би помогла сламању муслиманске офанзиве из правца Бугојна. У биткама за тај град близу размеђа средње Босне и Херцеговине учествовале су и скоро све преостале специјалне јединице хрватске војске и полиције: сплитски „Вукови“, „Дивови“, „Црне мамбе“ и „Тигрови“.

КООРДИНАЦИЈА ИЗ ЗАГРЕБА

Оружане снаге и други надлежни органи БиХ располажу са тонама доказа о агресији Хрватске на БиХ, али подношење тужбе против Загреба никада није било правно, већ политичко питање, тврди за Пресс пуковник ВРС Дане Марић.

– Тек што је, агресијом хрватске војске на Купрес, почео рат у БиХ, за команданта Јужног војишта, са командним местом у Грудама, Фрањо Туђман је поставио генерала Јанка Бобетка. У августу исте године, за команданта за Посавину и Славонију, постављен је генерал Петар Стипетић, са командним местом у Босанском Броду.

Бобетко и Стипетић су касније били команданти Главног штаба ХВ. То говори да се, што се Хрвата тиче, ратом у БиХ командовало из Загреба, а не Груда или Мостара. Уосталом, Бобетко је све то лепо описао у свом ратном дневнику „Све моје битке“ – наглашава Марић.