Божо Рајић (1943.) је хрватски економиста, политичар и министар који је с' почетка деведесетих година 20. стољећа био активни учесник у разбијању Југославије и ратовима на тлу исте.

Када је странка Хрватска Демократска Заједница пренијела своје дјеловање у Босну и Херцеговину средином 1990. године, Рајић им се придружио и одмах је добио високе и одговорне функције. Касније када су босанско-херцеговачки Хрвати прогласили 18. новембра 1991. године Херцег-Босну, хрватску парадржаву на тлу БиХ, Божо Рајић је добио позив премијера Јадранка Прлића да буде министар одбране.

Већ у рано прољеће 1992. године Рајић је имао организоване и добро наоружане паравојне формације ткз. Хрватско Вијеће Одбране. Они су уз помоћ Војске Републике Хрватске и ткз. Хрватских Ослободилачких Снага окупирали општину Купрес, а прогнали су србско становништво.

Почињена су масовна злодјела гдје је најмање педесетак Срба убијено, док су више десетина послато у концентрационе логоре како у Ливно и Љубушки, тако и у сплитску Лору. Оданде се мало ко вратио жив. Хрватске снаге су се повукле и разбјежале када су дошле јединице ЈНА.

Божо Рајић је био дио удруженог злочиначког подухвата јер је био дио власти Херцег-Босне... организовао је и планирао погроме србског становништва од Неретве до Бушког језера... касније, када су Хрвати заратили и са ткз. Армијом БиХ, онда је прогнао и муслимане.

За четири године рата у БиХ, у зони одговорности Боже Рајића близу 80.000 Срба је напустило своје домове, док је њихова имовине пљачкана и конфискована, а добрим дијелом спаљивана и уништавана.

Бањалучки Центар јавне безбједности је Тужилаштву БиХ  тек 2012. године поднио кривичну пријаву против Боже Рајића за учешће у злочинима над купрешким Србима. Пошто правосудни органи БиХ деценијама врше намјерно опструкцију за предмете у којима су оптужени Хрвати и муслимани, тешко је вјеровати да ће Рајић одговарати за своја недјела, јер би то промјенило слику мозаика оружаног сукоба 1990-их година.

ЖИВОТОПИС

Божо Рајић је рођен 28. септембра 1943. године у селу Османлије, општина Купрес. То су југозападни дијелови Босне, у близини Херцеговине.

У то вријеме је трајао Други свјетски рат, при чему су рођаци Рајића попуњавали јединице оружаних снага клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске и учестовали у покољима односно геноциду над православним Србима.

Рајићи су по поријеклу Срби, али су у тим крајвеима током XIX и почетком XX вијека римокатолички фратри вршили покрштавања и превјеравања, што је условило да и Божини преци постану одани Ватикану. Ово је условило да им унуци промјене нацију, те постану Хрвати.

Као и многи његови земљаци, Божи Рајић је отишао у Сплит да се школује и ради. Завршио је 1982. године Вишу економску школу у Сплиту и након тога се вратио у родни крај и запослио.

Постоје непотврђене информације да је Рајић радио као обавјештајац југославенске УДБЕ у Мостару осамдесетих година.

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

На самом крају осамдесетих година 20. вијека у Југославији је уведен вишепартијски систем након 45 година комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побољшања социјално-економске ситуације. Међутим, јавно на сцену су се у западним дијеловима земље појавили ликови и странке профашистичких идеја које су обиловале екстремизмом и расизмом.

У СР Хрватској су власт освојили Фрањо Туђман и Хрватска Демократска Заједница. Њихов програм је био заснован на србомржњи и жељи за независношћу од СФРЈ. Они такође нису крили своје симпатије према усташким крволоцима. Слично је било и међу Хрватима у БиХ, јер су сањали обнову НДХ.

Оснивачи Херцег-Босне, Рајић доле лијево

ХДЗ Босне и Херцеговине је основан 18. августа 1990. а Божо Рајић им се придружује. Добио је одмах да буде предсједник локалног одбора ХДЗ БиХ за општину Купрес. Након 15 мјесеци, Рајић је био учесник проглашења Херцег-Босне, хрватске парадржаве на тлу БиХ. Већ тада је увелико вођен процес илегалног наоружавања и стварање хрватских паравојних формација: ХОС и ХВО.

Почетком прољећа 1992. године, још док је БиХ била саставни дио југославенске федерације, Божо Рајић је организовао напад на Купрес, односно погром Срба из тог краја, који су чинили већину од 67%. Ово је рађено због геостратешких предности које је Купрешка висораван пружала.

За само неколико дана хрватске снаге, које су сем локалнх Хрвата чинили припадници ХОС и ХВО из Херцеговине и јединице Војске Републике Хрватске протјерано је хиљаде Срба, а најмање 53-оје их је убијено од 3. до 8. априла 1992. Око 25 их је одведено у концентрационе логоре, махом Љубушки и Лора у Сплиту.

Хрватске снаге су протјеране у борбама са јединицама ЈНА које је предводио пуковник Славко Лисица. Он је наредио да се изврши увиђај и медицинска експертиза лешева Срба које су за собом оставиле хрватске снаге.

Наредних година Божо Рајић је био врло детаљно упознат са казненим одмаздама ткз. Хрватског Вијећа Одбране у Херцеговини, долини Неретве и у средњој Босни. Заправо, он је добио да води министарство одбране у Влади Херцег-Босне. Знао је за постојање концентрационих логора: Хелиодром, Габела, Љубушки, Мусала... у којима су мучени и убијани србски цивили и борци Армије босанско-херцеговачких Срба. Ово је рађено супротно Женевским конвенцијама о рату.

У новембру 1994. године Божо Рајић је био један од предводника злочиначке операције "Цинцар", када су удружене муслиманско-хрватске снаге напале Купрешку висораван и освојили је. Хиљаде Срба је прогнано и напустило своје домове, а њихова имовина је опљачкана и уништена.

НАКОН РАТА

Када је у америчкој држави Охајо потписан Дејтонски мировни уговор између три зараћене стране крајем 1995. завршени су сви оружани сукоби у Босни и Херцеговини. Тамо је договорено и званично укидање Херцег-Босне која је ушла у састав Федерације БиХ, иако је овај поступак заправо одређен годину дана раније Вашингтонским споразумом.

Божо Рајић је остао да живи слободно у Купресу и био је предсједник ХДЗ БиХ од 1995. до 1998. Када су наступиле страначке свађе и дошло до раскола у странци, он је прешао у "ХДЗ 1990".

На изборима 2006. године Рајић је добио мандат посланика у Дому народа Скупштине Федерације БиХ, гдје је постао члан Клуба хрватског народа.

ОПТУЖНИЦА

Крајем марта 2012. године Центар јавне безбједности у Бањалуци предало је кривичну пријаву Тужилаштву БиХ против шесторице бивших припадника ХВО: Божо Рајић, Жељко Гласновић, Марко Вила, Иво Чичак, Драган Матић, Миленко Филиповић и извјесни Бошковић.

Није познато шта је са тим предметом, али се претпоставља да босанско-херцеговачко Тужилаштво намјерно врши опструкцију са овим случајевима, како би сакрили злочиначки удео муслимана и Хрвата. Тачније, пресуда у тим судским поступцима би промјенила слику мозаика рата у БиХ, гдје би се видјело да Срби не сносе кривицу за рат и разарања, већ да и они имају жртве.

Сви они који су на тој доктрини стекли повластице би то изгубили.