Бранимир Главаш (1956.) је хрватски генерал и политичар, који је с' почетка деведесетих година 20. вијека био активан учесник разбијања СФР Југославије и ратова на тлу исте.

Један је од оснивача и најутицајнијих челника партије Хрватске Демократске Заједнице (ХДЗ), коју је 2005. године напустио да би формирао нову регионалну странку Хрватски Демократски Сабор Славоније и Барање (ХДССБ).

Према суђењу које је вођено у Београду у првој половини 1992. године, на Војном суду Југославенске Народне Армије, Бранимир Главаш је један од главних осумњичених за оружане сукобе и распиривање националне мржње у сјеверо-источном делу Хрватске. Тада је био недоступан органима кривичног гоњења СР Југославије; а десетак година касније је Република Хрватска одбила да га изручи.

Ухапшен је 2006. године и одређен му је притвор за злочине који су почињени над Србима, случајеви: "Гаража" и "Селотејп". Жупанијски суд у Загребу га је у два случаја прогласио кривим за убиства Срба цивила.

Бранимир Главаш је умјешан у многе ликвидације Срба како у Осијеку, тако и источном дијелу Републике Хрватске, односно био је дио удруженог злочиначког подухвата на чијем челу се налазио Фрањо Туђман хрватски предсједник и врховни командант. Заправо, Бранимир Главаш је аткиван учесник у етничком чишћењу које су спроводиле хрватске власти над Србима током рата 1990-их година, када је Хрватску напустило преко 650.000 Срба.

ЖИВОТОПИС

Бранимир Главаш, од оца Љубомира и мајке Зорке (р. Панџић), рођен у Осијеку 23. септембра 1956. По националности Хрват, држављанин Хрватске и Босне и Херцеговине, са пребивалиштем у Осијеку.

Поријекло

Његова породица се 1949. године доселила из западно-херцеговачког села Дриновци (општина Груде) у источну Славонију, односно Клису, предграђе Осијека. То су биле године када је мноштво његових земљака долазило у равничарске крајеве, јер су ту били бољи услови живота. Заправо још је хрватски поглавник крајем 1941. започео насељавање Паноније са херцеговачким Хрватима, доводећи многочлане породице.

У Херцеговини су његови рођаци углавном били припадници фашистичких јединица НДХ (Домобрани и Усташе) за вријеме Другог свјетског рата, који су вршили масовне покоље Срба у Херцеговини.

Његов отац Љубомир је рат почео као припадник војске клеро-фашистичке Независне Државе Хрватксе, али је посље прекомаднован у 369. легионарску дивизију нацистичке Њемачке.

Љубомир Главаш 1942.

Отац Љубомир је ратовао у источној Босни гдје је његова јединица вршила одмазде над србским становништвом.

Од 1945. до 1946. његов отац се скривао у шумама Горских Котара јер је знао да ће му се судити за учињена злодјела, да би посље био ухваћен од агената УДБ-е и провео у затвору 6 месеци, након чега је дослужио још двије године у ЈНА. Избјегао је смртну казну, пошто је суд оцијенио да је био млад.

Када се вратио у родне Дриновце, Главашев отац је затекао сиромаштво, па је породицу повео у Осијек, гдје су се већ доселили његови рођаци још почетком 1940-их. Тако су Главашеви родитељи поред њега имали још ћерку Гордану и синове: Дубравка и Томислава.

Због своје мутне прошлости Главашев отац Љубомир је врло брзо напустио Осијек и Југославију, јер су га прогласили шовинистом, те се преселио у Западну Њемачку гдје су утекли тада бројни Хрвати у емиграцију.

Тамо је био активан у хрватско-усташким клубовима, који су радили на дестабилизацији СФРЈ. Љубомир Главаш је долазио у посјету породици само за празнике.

Хрватска емиграција не мирује

Од своје баке Јаке, Бранимир Главаш је чуо прошлост свога оца и видио слике оца у униформи Хитлерове војске, коју је она чувала. Њеов отац се у Југославију вратио средином 1990. године када је већ почео процес разбијања Југославије. Прича се и да су га врбовали агенти УДБ-е 1970-их да почне да ради за њих.

Школовање и каријера

Бранимир Главаш је завршио гимназију у Осијеку, а одмах потом уписао Правни факултет, који је завршио са успјехом. У студентским данима Главаш је примао стипендију од комунистичког режима, против кога се касније борио. Први посао је добио у Доњем Михоњцу, а потом се запослио као секретар у једној осјечкој средњој школи. 

Бранимр Главаш никада није био члан Савеза Комуниста Југославије. Одбијао је чланство у КПЈ, јер је сматрао да је Југославија "тамница Хрвата", иако му нису сметала новчана примања од исте те државе.

Оженио се и добио сина Филипа у марту 1991. године. Већ тада је Бранимир Главаш био увелико активан у политичком животу Хрватске, радећи на разбијању југославенске федерације.

Бранимир Главаш је волео сликање и позирање пред камерама и фотоапаратима. То му је давало енергију да буде још жешћи у својим плановима и акцијама.

ПОЛИТИКА И ДРУШТВЕНИ АКТИВИЗАМ

Пошто није хтео да буде члан Савеза комуниста, јер су његови преци се борили за другачије идеале и визију Балкана, у Осијеку се упознао са Владимиром Шексом са којим је касније отишао у Загреб.

Тамо су њих двојица тајно учествовали у илегалном оснивању Хрватске Демократске Заједнице 17. јуна 1989. године у просторијама НК Борац на Јаруну, јер је на снази још био једнопартијски систем. На тој оснивачкој скупштини ХДЗ-а, Бранимира Главаш је предложио Фрању Туђмана, за предсједника странке, што је и усвојено.

Главаш као "кец" славонског покера (десно)

Главаш је брзо учио "политичку абецеду", а поред невјероватне енергије красила га је и харизма, односно моћ да поведе народне масе.

У априлу 1990. године, његова странка ХДЗ је у авнојевској Хрватској направила велики успјех и политички поразила Савез Комуниста, који је до тада био деценијама неприкосновен. Главашу то није било баш по вољи, јер су његови политички сарадници Владимир Шекс и Иван Векић, отишли у Загреб на високе позиције, а он остао у Осијеку. Тако је руководство ХДЗ-а одлучило да га пошаље у Београд, као посланика у Народној скупштини СФР Југославије гдје се задржао неко вријеме, а онда се вратио у Осијек почетком 1991. године.

Још 1989. године је био члан Извршног одбора ХДЗ, а 14.априла 1993. постао је и поглавар Осјечко-Барањске жупаније. Током 1995-1997. је био посланик у Заступничком дому Сабора Хрватске, а од маја 1997. поново је постао осјечко-барањски жупан. Од 1997-1999 именован је од Фрање Туђмана за инспектора у Министарству одбране Хрватске и додељен му је чин генерал-мајора.

Током 2000-2005 постаје посланик у Народном сабору Републике Хрватске.

Априла 2005. године Главаш долази у сукоб са врхом странке ХДЗ коју је основао, а тадашњи председник ХДЗ-а, Иво Санадер га оптужује да води аутономашку политику и избацује га из странке. То Главаша није омело, већ је пар мјесеци касније основао своју странку Хрватски Демократски Савез Славоније и Барање (ХДССБ). Са њом је имао успеха, јер је побеђивао ХДЗ на локалним изборима.

Средином 2007. године крећу и његова хапшења, па није могао много утицати на рад и развој ХДССБ, али је и даље остао битан фактор ХДССБ дјелујћи из сјенке.

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Злодјела Бранимира Главаша започињу октобра 1990. године када је учествовао са врхом ХДЗ у илегалној набавци оружја за потребе чланова ХДЗ, Хрватске Странке Права, ХОС, и МУП-а Хрватске. Наиме, Главаш је 12.10.1990. именован и званично за директора Секретаријата за Народну одбрану (војни одсјек), од руководства ХДЗ-а. Његова странка и њени чланови су припремани за рат против Срба и савезне војске - Југославенске Народне Армије.

Дубровачка бр. 30 - логор за Србе

Формално 7. децембра 1991. Главаш је именован као комадант ткз. Одбране Осијека, иако је он то већ мјесецима неформално обављао.

У фебруару 1991. године је имао састанак са "колегама" из Вуковара, Томиславом Мерчепом и Благом Задром, гдје су договорени детаљни планови о дестабилизацији комунистичке власти и напади на србска мјеста. У Осијеку је било више од 35% грађана србске националности и велика касарна ЈНА.

Баш из тог "неповољног националног састава" произашли су паклени планови ХДЗ-а, који је у Осијеку, као и у другим градовима са национално мјештовитим саставом: Вуковар, Сисак, Госпић, Задар, Карловац... да се минирају куће и локали чији су власници србске или нехрватске националности и тако етнички очисте. Србски живаљ је напуштао своју имовину усљед страха за личну сигурност.

Бранимир Главаш спроводио ту политику у Осијеку, са "приватном војском" коју је имао док није уклонио Јосипа Рајла-Кира. Дужност начелника осјечке полиције је обављао Кир, који је хрватским екстремистима сметао, јер није желео рат и да убија невине Србе циивиле. Тако је 1. јула 1991. ликвидиран код Тење. Од тада креће свеопшти хаос и безакоње у Осијеку, а главни покретач и конролор свега тога био је управо Бранимир Главаш.

"У бој за народ свој"

У Осијеку 1990-их Бранимир Главаш је имао своје сараднике Петра Кљајића и Јосипа Катанчића. Петар Кљајић је Главашу био "десна рука", јер је био у то доба предсједник Жупанијског суда у Осијеку и предсједник стамбене комисије града Осијека. Па је Главаш преко Петра Кљајића застрашивао, малтретирао и избацивао Србе из њихових станова, без налога, без суђења и без милости. Нико се није могао жалити, јер је и судску власт обављао сам Петар Кљајић.

Оваквих случајева је било на стотине, а касније је само 36 добило судски епилог и то посље 2005. године. Остали су били у страху и заувјек напустили Осијек и Хрватску, јер суштински нису имали коме да се жале.

Дана 11. јула 1991. године у насељу "Стадион", убијен је Србин цивил Живко Пеулић, а његова жена је тешко рањена и заробљена. То је медијски пропраћено преко локалне ТВ. Био је то само почетак елиминације осјечких Срба, који је најављивао етничко чишћење "неподобних грађана".

Једно од убистава Срба које Осијечани памте јесте убиство Богдана Почуче, шаховског велемајстора Југославије и радника предузећа "Штампа", у које је лично умјешан Бранимир Главаш. То је било 29. децембра 1991. Дошле су четири особе у маскирним униформама, без регистарских таблица марке "шкода" у Вилсонову улицу, гдје се Богдан Почуча преселио у кућу свог брата Јанка, јер је Јанко отишао два мјесеца раније у Истру, како би избегао најаваљену ликвидацију. Ту је Богдан Почуча ухапшен, везан и одвезен на обале Драве. Убијен је из пиштоља и бачен у хладну ријеку Драву.

Др Милутин Кутлић са супругом (прије рата)

Исто тако познати осјечки лекар-онколог Др. Милутин Кутлић је 7. децембра 1991. одведен из своје куће у Мрежничкој улици у Осијеку. Комшије су видјеле како су око 16 сати по Кутлића дошла двојица хрватских паравојника у маскирним униформама по Главашевом налогу, аутомобилом марке "југо 45" без регистарских таблица. Тијело Милутина Кутлића је са још једним лешом пронађено на обалама Драве након два дана.

Оваквих убистава Срба 1991-1992 у Осијеку је било јако пуно (Бранко Ловрић, Радослав Ратковић, Душко и Драган Бекић, Драган Стојић, Миле Станар зварни Торо, Антоније Абичић, Душко Бошњак и др.), а иза свега тога стајао је Бранимир Главаш са групом сарадника. Породице убијених су имале велике проблеме када су долазиле у осјечку Полицију да се распитају о нестанцима својих ближњих, јер је читав систем био умрежен у злочиначком ланцу који је контролисан од Бранимира Главаша.

У саставу 160. осјечке бригаде ткз. Збора Народне Гарде, коју је између осталих Главаш и основао; постојао је интернационални вод којим је комадовао Аргентинац Едуардо Флорес. У тој групи су били добровољци из иностранства, задужени за тихе ликвидације Срба и уништавање њихове имовине. Поред тога, тај вод је одговоран за ликвидацију два новинара: Швајцарца Кристијана Вутемберга и Паула Џекинса из Велике Британије. Главаш је наредио њихову ликвидацију јер се бојао да ће отићи у свијет и тамо испричати све о томе шта су видели у Осијеку.

О лику и дјелу, као и злочинима Бранимира Главаша писао је новинар Драго Хедл. И сам Хедл је добијао пријетње смрћу од Главаша.

ОДЛИКОВАЊА

Бранимиру Главашу за изузетан допринос стварању нове хрватске државе 1990-их, Фрањо Туђмане, председник Републике Хрватске и врховни командант је доделио сљедећа одликовања:

• Споменица Домовинског рата
• Споменица Домовинске захвалности
• Ред хрватског тролиста
• Ред Анте Старчевића
• Ред Бана Јелачића
• Ред кнеза Домагоја са огрлицом
• Ред кнеза Трпимира са огрлицом и Даницом

Иво Јосиповић предсједник Хрватске 19. августа 2010. године одузима та одличија Бранимиру Главашу, иако је већ тада постојала информација да је Бранимир Главаш та одличија продао непознатом купцу у Аустралију.

Једанаест година доцније 29. маја 2021. године хрватски предсједник Зоран Милановић враћа Главшу одличија и чин генерал-бојника.

СУЂЕЊА И ПРЕСУДЕ

Бранимиру Главашу се 10. маја 2006. године укида посланички имнунитет на захтјев Државног тужилаштва Републике Хрватске, а истражни судија Жупанијског суда у Загребу одређује Главашу притвор 26. октобра 2006. и почиње истрага.

Чим је Главаш приотворен отпочео је штрајк глађу, па је пуштен 3. децембра 2006. а истрага је прекинута. Тек 8. фебруара 2007. наставља се истрага против Бранимира Главаша, а 14. априла 2007. се подиже нова оптужница у "случају Селотејп", а касније и "случај Гаража".

Опет је штрајковао глађу, па 11. јануара 2008. излази из притвора. Овај судски поступак је окончан 8. маја 2009. а пресуда је гласила 10 година затвора, а Врховни суд Хрватске је ову казну преиначио на 8 година затвора. За "случај Гаража" Главаш је добио 5 година затвора, па му је одређена јединствена казна 10 година затвора.

Главаш на једном од суђења

Бранимир Главаш је 5. маја 2009. напустио Хрватску и пробјегао у Босну и Херцеговину гдје се годинама скривао.

Дана 14. септембра 2010. поднио је тужбу Уставном суду РХ, за кршење његових права, а 23. априла 2014. подноси Европском суду у Стразбуру жалбу за своја права. Процедуралним грешкама у хрватском правосуђу, везаним за предмет "Главаш", постоје шансе да Бранимир Главаш пред Европским Судом испадне као жртва.

У БиХ је Главаш ухапшен 28. октобра 2010. године и спроведен у Сарајево гдје је провео три мјесеца, а онда у Зеницу осам мјесеци. Да би 21. јуна 2011. пребачен у КПД Мостар. Пресуде које су му изречене, Главаш не признаје и назива све то монтираним процесима и политичким прогоном.

Дана 12. јануара 2015. Уставни суд Хрватске укида пресуду Врховног суда Хрватске, за Главаша и сараднике. Дана 7. јуна 2016. Врховни суд Хрватске је оборио још једну пресуду загребачког Жупанијског суда и вратио предмет на почетак, затраживши строже казне.

Од 5. јула 2021. године поново се суди Бранимиру Главашу за ратна злодјела с' почетка деведесетих година у Осијеку.

Жупанијски суд у Загребу крајем октобра 2023. доносни неправоснажну пресуду у коме је Главаша прогласило кривим, изрекавши му казну затвора у трајању седам година. Он је напустио судницу на лични захтјев и упутио погрдне ријечи и ниску псовки на рачун судија. Овим је фарса у вези Главаша настављена.

Није познато када ће се овај правни поступак заврштити, али очигледно је да сам Главаш ужива у оволиком публицитету, као и да исмијава не само судије и поротнике већ читав правосудни систем Републике Хрватске.