УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ УКИНУО ПРЕСУДУ БРАНИМИРУ ГЛАВАШУ И ОСТАЛИМА ЗБОГ „ПРОЦЕДУРАЛНЕ ГРЕШКЕ“ И ВРХОВНОМ СУДУ НАЛОЖИО ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА

Само један дан након победе Колинде Грабар Китаровић Уставни суд Републике Хрватске укинуо је пресуду којом је Врховни суд правоснажно осудио Бранимира Главаша на осам година затвора због ратних злочина над Србима. Уставни суд наложио је Врховном суду да понови поступак уз закључак да је Главашева жалба на пресуду делимично основана и наложио Врховном суду да испита јесу ли у поступку против њега повређене одредбе Конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Да подсетимо Главаш је осуђен по командној одговорности за убиства српских цивила у Осијеку 1991. године. Жупанијски суд у Загребу прогласио га је кривим за убиство најмање десет српских цивила на обали Драве током 1991. и 1992. године. Осуђен је и за затварање петоро и убиство двојице српских цивила у седишту Секретаријата за народну одбрану, на чијем је челу Главаш био као руководилац одбране Осијека.

У првом предмету осуђен је на пет, а у другом на осам година, из чега му је изведена јединствена казна од десет година затвора која је касније смањена на осам. Главаш је у међувремену пребегао у БиХ где је на основу правосудне сарадње између две државе ухапшен и тренутно казну служи у Мостару.

Уз Главаша уставне тужбе на неправомоћну и правомоћну пресуду поднели су и остали којима је суђено у овом поступку, Ивица Крњак, Гордана Гетош Магдић, Дино Контић, Тихомир Валентић и Здравко Драгић. Уставни суд је све уставне тужбе испитао у обједињеном уставносудском поступку и о њима донео једну одлуку образложену на 185 страница.

За сада је мистерија зашто се Уставни суд овим предметом уопште није бавио пуне две године, а недељу, уочи другог круга председничких избора, на предмету Главаш раде ужурбано. Прву седницу судско веће одржало је тек 3. октобра 2012. на којој је тек закључило како је предмет врло сложен. Суд је због тога основао радну групу састављену од судских саветника која је одржала 20 састанака. Током 2013. и 2014. Уставни суд о овом предмету одржао је три тематска колегијума, али недељу уочи другог круга председничких избора на предмету Главаш раде чак четири дана заредом. Одржана су чак четири колегијума и то 7., 8., 9. и 10. јануара. Задњи колегијум у низу одржан је у суботу што је прилично чудно јер никада раније судије Уставног суда тематски колегијум на којем решавају неки предмет нису одржавале суботом. У понедељак,12. јануара судије су само гла-сале о одлуци, а истог дана она је и објављена.

КАРАКТЕР РАТА

Посебну пажњу изазвао је део пресуде Уставног суда о карактеру рата. Жупанијски суд у конкретном случају утврдио је да је РХ државноправни статус стекла 15. јануара 1992. Време у којима су инкриминисана дела почињена обухвата период од јула до децембра 1991. дакле у време када РХ није била самостална и суверена држава па су догађаји на њеном територију до 15. јануара 1992. окарактерисани као немеђународни оружани сукоб, односно грађански рат. Главашеву казнену одговорност засновао је на одредбама IV. Женевске конвенције и Допунског протокола II. који уређују немеђународне оружане сукобе.

Врховни суд, као другостепени суд, сусрео се у жалбеном поступку са жалбеним наводима о погрешном утврђењу првостепеног суда везаном уз датум када је Република Хрватска у смислу међународног права стекла својства суверене државе и о погрешном утврђењу првостепеног суда везаном уз квалификацију карактера оружаног сукоба на подручју Републике Хрватске и с тим повезаном погрешном применом меродавног права.

Тиме је, наводи се у пресуди Уставног суда, сва ратна разарања у Републици Хрватској до 15. јануара 1992. године, првостепени суд противзаконито и недозвољено третирао као грађански рат, а не као агресију на Републику Хрватску, чиме такође крши одлуке Сабора РХ од 25. јуна 1991. и од 8. октобра 1991. године нарушавајући на тај начин уставноправне темеље државе Хрватске.

Имајући у виду време инкриминација и став првостепеног суда како Република

Хрватска није била држава све до међународног признања 15. јануара 1992. Главаш је у уставној тужби поставио питање: Како је могуће да он уопште буде осуђен с обзиром на начело nullum crimen sine lege, nulla poena sine lege (ниједан злочин, ни једна казна без претходног кривичног закона)?

Према оцени уставноправних и казненоправних стручњака садржај ове пресуде могао би да заоштри сукоб између Уставног и Врховног суда. На више страница текста Уставни суд упозорава Врховни суд да мора пазити на који начин се у домаћој судској пракси примењују међународне конвенције и протоколи о правилима ратовања који се односе на заштиту цивила у рату. Уставни суд изнео је став да се међународне норме о правилима ратовања у судској пракси Хрватске не могу на исти начин примењивати на злочине почињене пре 8. октобра 1991. када је Хрватски сабор прогласио раскидање свих уставноправних веза са СФРЈ и на злочине почињене након тога датума.

Има ли ово икакве везе са пресудом Међународног суда у Хагу коју по питању међусобних тужби за геноцид Хрватске и Србије он треба да донесе у марту ове године и ради ли се о својеврсном притиску на ту институцију тешко је рећи, али датум када је Хрватска постала држава у пуном смислу те речи сигурно није случајно постављен као предмет расправе.

РЕАКЦИЈЕ НА ПРЕСУДУ

То до када је рат у Хрватској имао карактер грађанског, а од када је постао међународни сукоб не умањује чињеницу да су у Осијеку 1991. убијани Срби и то цивили, оценило је у свом саопштењу одмах након одлуке Уставног суда Заједничко веће општина из Вуковара уз питање:

„До када ће у Хрватској трајати пракса да се у случајевима ратних злочина над Србима проналазе разне процедуралне грешке на основу којих се укидају пресуде у којима су ратни злочини доказани?“

На укидање пресуде Главашу и остали-ма реаговао је у Бања Луци и председник Републике Српске Милорад Додик који је рекао да то показује да је злочин над Србима некажњив.

„Главаш је несумњиво учествовао у многим злочинима над Србима. Жалим што је укинута пресуда, јер се тиме шаље порука да постоји селективна правда“, рекао је Додик.

Одлука о укидању пресуде Главашу узнемирила је и потресла и Јадранку Рајхл Кир, удовицу начелника осјечке полиције Јосипа Рајхл Кира убијеног 1991. године.

„Иако многи “болују од амнезије” можемо се присетити како је текло суђење Бранимиру Главашу, његово привођење, бежање преко границе пре изрицања пресуде, сведока који су се жалили да су застрашени и уцењени, оптужби за куповање судија Врховног суда. Само се питам шта је следеће", изјавила је за сарајевски „Дневни аваз“ одмах након одлуке Уставног суда Јадранка Р. Кир.

 Реакције самог Главаша и његовог ХДССБ-а очекивано су еуфоричне. Главаш је одлуку Уставног суда о понављању поступка дочекао у Дриновцима где је био на тродневном допусту.

У медијским коментарима и реакцијама у Хрватској готово нико није помињао повреду права жртава и њихових осећања. Оне су и овај пут остале у потпуно другом плану.

(НЕ)ОЧЕКИВАНИ ПРЕОКРЕТ

Опозив пресуде упућен је са Жупанијског суда у Министарство правде БиХ. Очекивано, то је за Главаша требало да значи тренутно пуштање на слободу, али је одлуком Уставног суда укинута само пресуда Врховног суда којом је он осуђен на осам година затвора. На тај начин цео случај враћен је у фазу када је пресуда против Главаша постала неправомоћна, односно када је неправомоћно био осуђен на десет година затвора, а пре него што му је Врховни суд пресуду потврдио и умањио казну са десет на осам година.

Будући да је Главаш осуђен на више од пет година затвора он мора бити у притвору све док пресуда не постане правомоћна па је Жупанијски суд за њим расписао међународну потерницу. Главаш има двојно држављанство па га суседна држава не може изручити без његове сагласности. Тамо може да остане све док Врховни суд не донесе нову правомоћну пресуду. Главаш је тим поводом изјавио да ће ако буде позван у Загреб на ново рочиште тамо отићи и по цену да поново буде ухапшен, али се ипак нада да ће Врховни суд потпуно поништити пресуду и све вратити на почетак.

Славко Бубало
Извор бр. 109
21.1.2015