Јама Казани у Сарајеву 1992-1993 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Југославенски ратови 1990-их

Област: Босна


ЈАМА КАЗАНИ У САРАЈЕВУ 1992-1993



Јама "Казани" је велико стратиште Срба цивила у Сарајеву (општина Стари Град) на локацији Богушевац гдје је  била линија разграничења између србских и муслиманских положаја.

Ту су припадници 10. брдске бригаде муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине, под комадном Мушана Топаловића Цаце (пријератног криминалца), убијали и(ли) довозили убијене сарајевске Србе и немуслиманске цивиле, а потом бацали у ту јаму у периоду од јуна 1992. године до октобра 1993. године.

Са овим монструозним злочинима био је упознат цијели цивилни и војно-полицијски врх муслиманских власти у Сарајеву, али дуго није нико реаговао. Тек 26. октобра 1993. покренута је акција "Требевић 2", када су злочинци са "Казана" похапшени, али из потпуно других разлога, а не да би се зауставило убијање немуслимана.

Хашки Трибунал никада није хтео да процесуира ове злочине у "Казанима". Тужилаштво Босне и Херцеговине је само једну пресуду донело под квалификацијом "ратни злочин", све остале пресуде су са квалификацијом "убиство".

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

ЗЛОДЈЕЛА

УраганПофалићи * Фочанска села * Сарајевска Голгота * Ледићи

Петровачка цестаФ. ЈабукаНамјерна Сила * Кукавице * Мостар

Башчаршија * Јошаница * Сердари * Бањалучке бебе * Бравнице

 Бјеловац * Босански Брод * Чардак * Скелани * СмолућаКравица 

 КазаниКаменицаБрадина * ТузлаДобровљачка * Цинцар

Бреза * Горажде * БрежаниЧемерно * Чагаљ * Купрес * Иваница

Чајниче * Велики парк *

ЗЛОЧИНЦИ

Сакиб Махмуљин * Насер Орић * Харис Силајџић * Ахмет Сејдић

Мушан Топаловић * Рамиз ДелалићАлија Изетбеговић * Ејуп Ганић

Мурат ШабановићЈука ПразинаШевеРасим Делић * ХВО

Исмет Бајрамовић * Елфета Весели * Нервин Узуновић * Мате Бобан

Јадранко ПрлићКрвава Азра * Младен Налетилић * Драган Викић

Самир Кахфеџић * Зулфо Алић * Зелене Беретке * Миралем Мацић

Јасмин Гуска * Енес Туцаковић * Патриотска Лига * Перо Вицентић

Русимир Хаџихусеиновић * Шеве * Мехо Бајрић * Селим Бешлагић

Хаџо Ефендић * Бесим Спахић

ЛОГОРИ

СилосДретељОџак * Орашје * Стролит * Стела * Зоил * Челебићи

Бихаћ * Виктор Бубањ * Хотел Бристол * Борсалино * Храсица * Брчко

Зеница * Јајце * Какањ * Бреза * Бугојно * Маглај * Мостар * Лукавац

Завидовићи * Сребреник * Фојница

ЖРТВЕ

Љубо Млађеновић * Драган ВасићСтрахиња Живак * Раде Рогић

Слађана Кобас * Породица ГолубовићОлга ДрашкоРистовићи

Мирјана Драгичевић * Наташа и Милица * Слободан Стојановић

Силовања * Кнежевићи * Видово Село *

ПУБЛИКАЦ.

Без дистанце * Анђео са горе Заглавак * Битка за Возућу * Јелена '93

Мостарска тамница * И крв је горјела  * Крици и опомена * Трново 92

Мртви опомена живима * Живим да свједочим * Одбрана Херцеговине

1335 дана * Егзодус поново * Терор у Горажду * Љубомир Млађеновић

Знаш мене * Јаук * Побиј, покрсти и протерај * Сјећаш ли се мене

Средња БоснаСтан' Неретво * Мјесто покољаРатни Хирург

 Душан Шеховац * Чапљина град злочинац

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. године на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља сјеверне Африке и Блиског и Средњег Истока.


Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, пријератни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Народне скупштине постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер Владе. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене пријетње србском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, фашистичке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Наредног мјесеца почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске лиге". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су отишли у Ужице (СР Србија).

Почетком 1992. тачније 9. јануара србски посланици проглашавају Србску Републику БиХ, као одговор на муслиманске и хрватске пријетње односно желе да остану да живе у Југославији. Седам недјеља касније, организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност, што је недовољно да се сматра важећим.

У Лисабону су 23. фебруара представници муслимана, Срба и Хрвата у БиХ потписали чувени Кутиљеров споразум како би се зауставио рат... међутим, десет дана касније Алија Изетбеговић повлачи потпис на наговор Ворена Цимермана америчког амбасадора у Југославији.

У Сарајеву су 1. марта припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на србске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави рат деведесетих, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полиција.

Након тога, усљедилили су бројни напади на србска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

 

Ситуација у Сарајеву

Сарајево се налази у самом географском средишту Босне и Херцеговине и заузима површину од 142 км2. Смјештено је у композитној Сарајевској котлини, која се пружа од истока према западу, у плодном Сарајевском пољу.

И док су централни дијелови града углавном смјештени у низини Сарајевског поља. Најстарији дијелови града (Вратник, Бистрик, Хрид, Ковачи, Алифаковац) су на падинама околних брегова. Просјечна надморска висина Сарајевског поља је 500 метара. Град окружују високе планине које досежу и до 2.000 метара надморске висине: Бјелашница, Јахорина, Игман, Трескавица и Требевић, на којима је током већег дијела године хладно и под снијегом.

Сарајево има трагове људске културе још у праисторијском добу. Касније у ове крајеве долазе Илири, Келти, Римљани... Док Јужни Славени на Балкан стижу у 6. стољећу. У доба Немањића, Босна је била саставни дио средњовјековне србске државе, а њени владари и великаши су зидали православне светиње. Босански краљ Твртко I Котроманић уздигао је Босну на ниво краљевине, а крунисан је у православном манастиру Милешева 1377. године.

Најездом Турака Османлија на Балканско полуострво, пропадају све хришћанске земље, а Турци доносе у ове крајеве исламску религију и зидају џамије. Они су у својим крвавим походима ишли све до Беча, када су поражени 1683. године.

Након тог пораза, траје њихово двовјековно повлачење ка Азији. У Босни су Османлије спроводиле више од 400 година терор  (Данак у крви, Прва брачна ноћ, Потурчавање, Трећина љетине и сл.), па су се Срби често дизали на устанке (Невесињска пушка и др.)

Велике силе су дозволиле на Берлинском конгресу 1878. године Аустрији да окупира Босну и Херцеговину, а тридесет година касније да је припоји што је изазвало Анексиону кризу са Краљевином Србијом. Бечки двор је наставио да спроводи терор над православним Србима, што је резултирало гневом и стварањем револуционарне огранизације Млада Босна, која је извршила на Видовдан 1914. године атентат на аустријског надвојводу Франца Фердинанда баш у Сарајеву. То је био изговор Аустро-Угарској монархији да нападне Србију и тако је почео Први свјетски рат.

Ослобађањем Краљевине Србије и србских земаља крајем 1918. године, створена је прва јужнославенска држава: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, па је Сарајево ушло у састав тадашње Дринске бановине.

Срби су вијековима били већинско становништво у Сарајеву,  граду где је било око 100.000 становника пред Други свјетски рат, од чега је било преко 60% становништва србске националности.

Током Другог свјетског рата у Сарајеву који је ушао у састав клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске гдје су хрватске и муслиманске усташе починиле стравичне геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Град је буквално преполовљен. Многе Сарајлије су одведене пут логора Јасеновац и тамо мучени до смрти. Ријетки су преживили тај пакао.

Партизанске јединице НОВЈ у град улазе тек 6. априла 1945. посље вишенедељних тешких борби и ослобађају га од фашиста и нациста. Нове комунистичке (Брозове) власти након рата нису дозвољавале да се прича о страдању Срба и прогањали угледне Србе. Често су муслиманске и хрватске злочине приписивали Њемцима... све за рад идеала братства и једниства.

Сарајево је у социјализму доживјело велику експанзију и развој, постао је сјециште младих и број својих становника у многоме увећао са становницима из руралнин дијелова Босне и Херцеговине. Седамдесетих година 20. вијека Сарајево постаје град будућности Европе. А већ 1984. године постаје домаћин зимских Олимпијских игара.

У дугој половини 1980-их у Сарајево се плански насељава  велики број муслимана из Рашке области ткз. Санџаклије што је довело до поремећаја националне структуре, па су Срби у Сарајеву изгубили релативну већину...

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Припадници 10. брдске бригаде муслиманске ткз. Армије БиХ, којом је командовао предратни криминалац Мушан Топаловић звани Цацо су често од јуна 1992. до октобра 1993. године незаконито хапсили Србе цивиле у Сарајеву, пљачкали њихову имовину и одводили су их на линије разграничења да копају ровове.

На циради једног камиона те бригде писао је један ироничан натпис "Копај до слободе". Србски цивили које су киднаповали муслимански војници ријетко када су се враћали живи. Углавном су убијани хладним или ријеђе ватреним оружјем на планини Требевић, покрај Сарајева. Да би сакривали доказе о овим ужасима, муслимански војници ткз. Армије БиХ су посље бацања србских лешева посипали кречом неколико пута или бацали запаљене гуме у провалију, или чак ручне бомбе (кашикаре).


Јама Казани скрива тајне

Улазак у ову "елитну" муслиманску бригаду била је одсјечена србска глава, а те одсјечене главе су изглагали у оближњој основној школи као експонате. Србе цивиле прије него што су убијали, мучили би на најстрашније начине, као нпр. вучење завезаних тела Срба камионима или аутима и тако их черечили. Исто тако су се такмичили снајперима ко може више да убије Срба. За све ове злочине знали су и муслиманске вође у БиХ: Харис Силајџић, Бисерка Турковић, као и Алија Изетбеговић, јер им је често долазио у посјету, а Цацо је био Алијина "десна рука", односно могао је код њега ући без најаве.

Самир Бејтић је у децембру 1992. на Казанима из пиштоља убио незаконито мобилисаног србског цивила Зорана Вучуревића, чије тијело је посуо разређивачем и запалио га. Терети се и за убиство још двојице Срба: Душка Јовановића и Ергина Николића (убијен сабљом кроз врат). У јуну 1992. Самир Бејтић је још учествовао у премлаћивању Јовановића и Николића који су том приликом убијени и бачени у јаму. Бејтић у јаму "Казани", бацио одсјечену главу Ергина Николића. Затим је 16. октобра 1993. Самир Бејтић одвео србског цивила Предрага Шалипута из његовог стана и његовог пријатеља Бранислава Радосављевића у зграду команде муслиманске ткз. Армије БиХ гдје су их стравично премлатили, а потом су одведени до јаме "Казани" и ту убијени и бачени у јаму.

Сaфeровић Сaмир и Осмaновић Суaд и бaцили тијeло Драшковић Милеве у провaлиjу "Кaзaни", а прије тога је заклали ножем. Рефик Чолак и Селак Мелвудин су крајем јуна 1992. године заклали Марину Комљенац и њеног мужа Радослава Комљеца, а потом бацили у провалију "Казани". Кубат Зијо и Османовић Суад су стравично мучили Ану Лављив и мужа јој Василија, кога су заклали;  а потом њихове лешеве бацили у јаму "Казани".

Мушан Топаловић Цацо је убио Радосављевић Бранислава, србског цивила тако што му је одсјекао главу, а тело бацио у јаму "Казани". Цацо је такође убио Србина Божидара Шљивића, а помагао му је Самир Бејтић.

Браћа Хусеин и Нихад Хоџић су убили србске цивиле Предрага Шалипура и његову жену Катарину, а њихове лешеве бацили у јаму "Казани".

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Србске жртве у Сарајеву, који су убијени и бачени у јаму "Казани" 1992-1993. Овде су њихова имена (само дио):

  1. Вучурeвић Зорaн,
  2. Дрaшковић Милeвa,
  3. Jовaновић Душко,
  4. Комљeнaц Мaринa, из Сaрajeвa, улицa Дрaгицe Прaвицe бр. 7/2,
  5. Комљeнaц Рaдослaв, из Сaрajeвa, улицa Дрaгицe Прaвицe бр. 7/2,
  6. Лaвљив Вaсилиje,
  7. Лaвљив Aнa,
  8. Николић Eргин звaни "Eно",
  9. Рaдосaвљeвић Брaнислaв,
  10. Шaлипур Прeдрaг, из Сaрajeвa, Ул. Борисa Кидричa бр. 3,
  11. Шaлипур Кaтaринa, из Сaрajeвa, Ул. Борисa Кидричa бр. 3,
  12. Шљивић Божидaр.
  13. Вук Сања, стара 16 година,

 

ИЗВРШИОЦИ ЗЛОЧИНА

Имена злочинаца који су починили овако монструозне злочине на "Казанима" су следећа:

  1. Самир Бејтић, од оца Раме, припадник 10. брдске бригаде муслиманске ткз. Армије БиХ, рођен 10. априла 1969. у селу Грачаница, крај Тузле. Пребивалиште у Сарајеву, ул. Џека бр. 36.
  2. Мушан Топаловић звани Цацо, комадант 10. брдске бригаде муслиманске ткз. Армије БиХ, рођен 4. октобра 1957. у Сарајеву.
  3. Сeфeровић Сaмир, звaни "Чeблe", стaр око 30 годинa, пријe рaтa рaдио у прeдузeћу "Нeрeтвa" у Сaрajeву, комaндaнт бaтaљонa 10. брдскe бригaдe,
  4. Дeлaлић Рaмиз звaни "Ћeло 2", зaмјeник Мушaнa Топaловићa Цаце,
  5. Aбдули Рaмо,
  6. Aлибaшић Aсиф, припaдник 10. брдскe бригaдe Aрмиje БиХ,
  7. Гeжо Осмaн, од оцa Мустaфe, рођeн 13.12.1959. годинe у Сaрajeву, нaстaњeн у Сaрajeву, ул. Бостaричи бр. 26, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  8. Дорић Eкрeм, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  9. Жигa Сaбaхудин, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  10. Кaдић Сejо, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  11. Кaпeтaновић Eмир, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  12. Кaпeтaновић Сaмир, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  13. Кубaт Зиjо, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  14. Кулeновић Хaрис, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  15. Љубовић Сaмир, звaни "Мићо", припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  16. Нумић Хaрис, од оцa Нeџaдa, звaни "Хaрe", рођeн 12.8.1964. годинe у Сaрajeву, нaстaњeн у Сaрajeву, ул. Шесте Пролeтeрскe бригaдe бр. 3, припaдник 10. брдскe бригaдe,
  17. Осмaновић Суaд, припaдник 10. брдскe бригaдe Aрмиje тзв. БиХ,
  18. Рaонић Eсaд,
  19. Рaонић Мухидин, од оцa Осмaнa, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  20. Рaонић Сeнaд, звaни "Мaскирни", припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  21. Рaонић Фaхрудин, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  22. Сaдовић Исмeт, од оцa Хaмдe, рођeн 29.3.1964. годинe у Битоли, нaстaњeн у Сaрajeву, Ул. 6. новeмбрa бр. 56, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  23. Сeлaк Мeвлудин, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  24. Тaдић Сeнaд,
  25. Тeнџо Омeр, зaмјeник комaндирa чeтe 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  26. Топaловић Eмир,
  27. Топaловић Џeмо, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  28. Турчaло Мeхо, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  29. Туцaковић Eсaд, звaни "Eсо", комaндир снajпeрскe чeтe 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  30. Хaрaчић Сeнaд, од оцa Фaдилa, рођeн 20.6.1963. годинe у Сaрajeву, нaстaњeн у Сaрajeву, Ул. Христe Ботeвa бр. 6, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  31. Хaсић Eсaд, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  32. Хaсић Сeнaд, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  33. Хaтић Aлeн, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  34. Хоџић Aрмин, од оцa Сeaдa, рођeн 16.2.1973. годинe у Сaрajeву, нaстaњeн у Сaрajeву, Ул. Муjкaновићa бр. 2-А, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  35.  Хоџић Нихaд, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  36. Хоџић Хусeин, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  37. Чолaк Рeфик, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
  38. Школић Ђурђицa, од оцa Ђурe, рођeнa 27.4.1951. годинe у Кутини, нaстaњeнa у Сaрajeву, Улицa Aлифaковaц бр.1/2, билa припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ.

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Дана 26. окторба 1993. године спроведена је акција муслиманских безбедоносних снага под називом "Требевић 2", када је пуно припадника 10. брдске бригаде муслиманске ткз. Армије БиХ ухапшено, а међу њима и командант Цацо.

Он је у затвору убијен, јер се знало ако исприча шта је све радио и од кога је примао наређења у вези убијања Срба цивила и јаме "Казани" клупко би се одмотало и довело до врата Алије Изетбеговића и његових сарадника, Хариса Силајџића и Ејупа Ганића. Тако да је Цацо уклоњен као непожељан сведок, јер је Алија Изетбеговић често хвалио пред ТВ камерама Мушана Топаловића називајући га сином, а овај њега "дедом".

У документу Врховне команде муслиманске ткз. Армије БиХ из новембра 1993. године, који се води као строго поверљива тајна, наводи се да су надлежни органи током увиђаја утврдили да је на "Казанима" извршен ратни злочин са елементима геноцидности.

Сви прикупљени доказни материјали потврђују да су припадници 10. брдске бригаде ткз. Армије БиХ починили монструозна ратна злодјела. Ријеч је о кривичним дјелима тј. ратним злочинима против човјечности и међународног права и то убиствима на особито свиреп начин, мучењем и наношењем великих патњи...

Ексхумација лешева србских жртава са ДНК анализама, код јаме "Казани" на планини Требевић, рађена је тек у љето 2000. године.

 

СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

Муслимански Војни суд у Сарајеву је децембра 1994. водио кривични поступак против припадника 10. брдске бригаде муслиманске ткз. Армије БиХ, а 24. децембра 1994. је изрекао благе казне оптуженима. И поред тога, годину дана касније, сви оптужени су помиловани  пуштени на слободу.
Због кривичног дела убиства из чл. 36 ст. 1 Кривичног закона БиХ, а не ратног злочина, осуђени су

  • Зијо Кубак, Рефик Цолак, Есад Туцаковић и Мевлудин Селак - на по 6 година затвора,
  • Омер Тенџо и Акид Алибашић - на по 4 године и 4 месеца затвора,
  • Сенад Хасић, Самир Шеферовић, Сабахудин Зига, Самир Љубовић, Есад Раонић и Сенад Харачић - на по 10 месеци затвора,
  • Армин Хоџћ на 5 година и 8 месеци затвора,
  • Сеад Кадић осуђен на 4 године затвора.

Самир Бејтић, је за злочине над Србима код јаме "Казани" оптужен 2001. године пошто је био у бјекству. Ухапшен је у Њемачкој 2002. године и изручен властима БиХ. Осуђен јула 2006. године на 14,5 година затвора, али је Врховни суд Босне и Херцеговине оборио ову пресуду и наложио ново суђење, да би јуна 2008. Самир Бејтић био ослобођен кривице.

Касније, на трећем суђењу 5. децембра 2011. године судија Јасенко Ружић, Кантоналног суда у Сарајеву, ослободио Самира Бејтића свих отпужби. Тај дан је у згради Тужилаштва БиХ владала права хајка и вријеђање Срба, па су представници логораша Републике Србске и чланови Удружења србских жртава рата напустили зграду јер су називани "агресорима" и вријеђани најпогрднијим именима.

Хашки трибунал је добио све доказе и документацију у вези ових злочина над Србима, али је цијели случај пребацио на Тужилаштво БиХ, које никада није покренуло озбиљну истрагу.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Дуго година након завршетка босанско-херцеговачког рата локацију јаме Казани нико није обилазио. Тек 2000. године су урађене прве ексхумације, а касније је било још неколико. Само 23 жртве су извађене из те дубоке јаме, а њих 15 је идентификовано. Муслиманске власти у Сарајеву су се максимално трудиле да сакрију све доказе о умјешаности не само извршиоца ових свирепих злодјела, већ и њихових претпостављених сваљујући цијелокупну кривицу на Мушана Топаловића Цацу који је убијен октобра 1993. године.

Невладина удружења у Босни и Херцеговини су 2017. године код јаме Казани поставили једну дрвени плочу са натписом "Мјесто страдања" на ћириличном и латиничном писму, у коме није наведена националност жртава и злочинаца.

Такође, ово стратиште мала група Срба родољуба је обишла у мају 2021. године и први пут запалила свијеће и очитала молитву по православном обичају.

 

ЗАКЉУЧАК

Злочини на Казанима су само једна карика геноцидног ланца тј. удруженог злочиначког подухвата који се обрушио на Србе током деведесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговини од стране муслиманских власти формиране од првака партије СДА: Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Ејуп Ганић.

Циљ је био да се православни Срби елиминишу не само са подручја сарајевске котлине, већ читаве Босне и Херцеговине јер су муслимански екстремисти заправо жељели етнички и вјерски чисту државу по моделу Алијине Исламске Декларације, која је објављена 1971. године.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини, главни кривци за распад и разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће у догледно вријеме неко од муслиманских крвника са оружјем или у одјелу одговарати за оваква монструозна злодјела, као што је и овај казански злочин.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Копар - Игор Бачвар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Прогон Срба

Доб при Мирни - Винко Пандуревић

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац- - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп - Славонска Пожега

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага - Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић - Високо - Кукавице - Алија Изетбеговић - Озрен

Божана Делић - Страхиња Живак - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо - Фоча

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Љубо Млађеновић

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Клечка

Кадри ВесељиШутаковић - АгушиОтац Харитон - Иван Булатовић

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда

Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Белаћевац - Ликовац

Жута Кућа - Лапушник - Кукеш - Дик Марти - Костићи - Рачак

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
GRAD SARAJEVO
MUSLIMANSKI ZLOCINI
SREDNJA BOSNA
NASELJE BOGUSEVAC
DEVEDESETE GODINE
MUSAN TOPALOVIC
ARMIJA BIH
DESETA BRIGADA
AKCIJA TREBEVIC
OKTOBAR 1993
PROLECE 1992


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links