Ахмет Сејдић - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Босна

АХМЕТ СЕЈДИЋ


Ахмет Сејдић (1960.) је био ратни командант 1. вишеградске бригаде у саставу Дринског корпуса муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине, током босанско-херцеговачког рата деведесетих година 20. вијека.

Умјешан у бројна кривична дјела односно ратне злочине над Србима у источној Босни, као и и етничка чишћења Подрињу: Јелашница, Бродари, Вишеград, Горажде, Тебушко Брдо, Бучје, Долани, Мемеришје... итд.

За учињене заслуге у рату 1990-их, добитник је ордена "Златни љиљан", највишег војног признања у БиХ.

Након босанско-херцеговачког рата одселио се са породицом у Сарајево.

Тек новембра 2015. године против њега је подигнута оптужница пред Државним судом Босне и Херцеговине састављена у 11 тачака. Одлуком суда он је 16. јула 2019. године ослобођен свих оптужби.

О свом ратовању из деведесетих година написао је двије књиге у коме наводи неке детаље.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

ЗЛОДЈЕЛА

УраганПофалићи * Фочанска села * Сарајевска Голгота * Ледићи

Петровачка цестаФ. ЈабукаНамјерна Сила * Кукавице * Мостар

Башчаршија * Јошаница * Сердари * Бањалучке бебе * Бравнице

 Бјеловац * Босански Брод * Чардак * Скелани * СмолућаКравица 

 КазаниКаменицаБрадина * ТузлаДобровљачка * Цинцар

Бреза * Горажде * БрежаниЧемерно * Чагаљ * Купрес * Иваница

Чајниче * Велики парк * Будичин Поток

ЗЛОЧИНЦИ

Сакиб Махмуљин * Насер Орић * Харис Силајџић * Ахмет Сејдић

Мушан Топаловић * Рамиз ДелалићАлија Изетбеговић * Ејуп Ганић

Мурат ШабановићЈука ПразинаШевеРасим Делић * ХВО

Исмет Бајрамовић * Елфета Весели * Нервин Узуновић * Мате Бобан

Јадранко ПрлићКрвава Азра * Младен Налетилић * Драган Викић

Самир Кахфеџић * Зулфо Алић * Зелене Беретке * Миралем Мацић

Јасмин Гуска * Енес Туцаковић * Патриотска Лига * Перо Вицентић

Русимир Хаџихусеиновић * Шеве * Мехо Бајрић * Селим Бешлагић

Хаџо Ефендић * Бесим Спахић * Јован Дивјак * Мостар * Оручевић

Купрешки * Енвер Хаџихасановић * Муџахедини * Амир Кубура

Дервентски * Сребренички * Сарајевски

ЛОГОРИ

СилосДретељОџак * Орашје * Стролит * Стела * Зоил * Челебићи

Бихаћ * Виктор Бубањ * Хотел Бристол * Борсалино * Храсица * Брчко

Зеница * Јајце * Какањ * Бреза * Бугојно * Маглај * Мостар * Лукавац

Завидовићи * Сребреник * Фојница * Дервента

ЖРТВЕ

Љубо Млађеновић * Драган ВасићСтрахиња Живак * Раде Рогић

Слађана Кобас * Породица ГолубовићОлга ДрашкоРистовићи

Мирјана Драгичевић * Наташа и Милица * Слободан Стојановић

Силовања * Кнежевићи * Видово Село *

ПУБЛИКАЦ.

Без дистанце * Анђео са горе Заглавак * Битка за Возућу * Јелена '93

Мостарска тамница * И крв је горјела  * Крици и опомена * Трново 92

Мртви опомена живима * Живим да свједочим * Одбрана Херцеговине

1335 дана * Егзодус поново * Терор у Горажду * Љубомир Млађеновић

Знаш мене * Јаук * Побиј, покрсти и протерај * Сјећаш ли се мене

Средња БоснаСтан' Неретво * Мјесто покољаРатни Хирург

 Душан Шеховац * Чапљина град злочинац

 

 

ЖИВОТОПИС

Ахмет Сејдић од оца Ибре и мајке Земке, рођен је 2. јануара 1960. године у селу Дрокан, крај Вишеграда. Његови родитељи су имали шестеро дјеце. Васпитаван је од мајке у исламистичком духу, јер је она била побожна.

Ахмет Сејдић је завршио основну и средњу школу завршио у Вишеграду, а Шумарски факултет у Сарајеву. Обавезни војни рок је 1985. одслужио у Билећи, гдје је била  Школа резревних војних официра ЈНА. 

Био стално запослен у фабрици боја и лакова "Терпентин" у Вишеграду, гдје је 1990. проглашен технолошким вишком. Тада је узео отпремнину у висини 24 плате и напустио фирму. У то вријеме је био подстанар код блиских рођака, па је успио направити породичну кућу у Вишеграду. Оженио се дјевојком Џевадом, са којом има двије ћерке: Амилу и Динелу.

Био је једно вријеме члан Савеза Комуниста Југославије, али је 1987. године напустио партију СКЈ.

Када је 1990. дошло до формирања нових странака, посље пет деценија у СФРЈ, није се одмах одлучио за учлањење у нову странку, али је био веома близак са руководиоцима муслиманске СДА у Вишеграду.

Још фебруара 1992. године ушао је у ткз. Кризни штаб Вишеграда, које су формирале муслиманске власти. У рату 1990-их, Ахмет Сејдић је изгубио брата, сестру и оца.

Након демобилизације из војске 1996. преселио се у Сарајево са породицом, а вратио се да ради у привреди.

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Ахмет Сејдић је имао запажену улогу у геноциду над србским становништвом у рејону Подриња, односно општина Вишеград гдје је и рођен, а посље и у Рогатици и Горажду, када је ЈНА ослободила Вишеград.

Његова јединица којом је комадновао 1. вишеградска бригада муслиманске ткз. Армије БиХ је за вријеме оружаних сукоба имала око 2.000 бојовника.


Ахмет Сејдић у униформи, скроз десно

Према подацима које је прикупио Комитет за истраживање злочина на подручију бивше Југославије 1998. године Ахмету Сејдићу се приписују сљедеће одговорности:

  • одговоран је за ратни злочин убијање цивила. Именовани је, заједно са осталим припадницима муслиманских оружаних снага, учествовао у нападу на србско село Јелашци код Вишеграда дана 01.08.1992. год. Том приликом су убили 10 србских цивила, међу којима је било и двоје малољетне дјеце, наведено у Документу ДЦ РС бр. И-11;
     
  • одговоран је за организовање и извршење оружаног напада 09.09.1992. на путу према Бродарима код ушћа Лима у Дрину на подручију општине Рудо и том приликом је нападнуто санитетско возило гдје је смртно страдала докторица Јојовић Стојана и медицинска сестра Кастратовић Љубица;
     
  • одговоран је за организовање и извршење оружаног напада на подручје општине Вишеград и том приликом из ватреног оружја убили 10 цивила србске националности међу којима је било и 2 малољетна дјетета, наведено у КП Комитета бр. И-213;
     
  • одговоран је за организовање и извршење оружаних напада муслиманске полиције и војске у периоду од маја 1992. до средине 1994. на подручју општине Горажде када је убијено 145 цивила србске националности, наведени у КП Комитета бр. И-199.;
     
  • одговоран је за учествовање у организовању и директном извршењу злочина над србским становништвом у 33 села и убиство три цивила у овим селима за које су у КП дата имена села и погинулих лица србске националности. При томе су куће опљачкали па запалили, а приликом убистава чинили невиђена стравична звјерства над Србима цивилима;
     
  • одговоран је за хапшење мушкараца, жена и дјеце србске националности у периоду од јула 1992. године и њих 44 је одвођено на Требушко брдо гдје су тучени рукама, ногама и кундацима од оружја, тако да су многи били у крви са повредама и тешко се кретали, некима је прикуцавано ухо за дрвену грађу;
     
  • одговоран је за организовање и командовање муслиманском војском за напад на село Бучје 14.07.1992. хапшење Срба, одвођење на Требешко брдо гдје су затварани у подрумске просторије, зграде гдје су над њима вршена малтретирања, туча кундацима од оружја и палицама по леђима и другим дијеловима тијела до онесвјешћивања. Подметање ножева под врат и испред очију врховима ножа урезивање муслиманског амблема, полумјесец и звијезда на тијелу и ознака СДА на леђима. Бушење ушију, закивање уха ексером за греду у подруму зграде;
     
  • одговоран је за организовање и учешће у заробљавању припадника Територијалне одбране србске војске 16.09.1992. године на мјесту Мемеришје, у близини Вишеграда, гдје су били мучени, ударани са пендрецима, дрвеним палицама, ногама и рукама, кундацима од оружја, бацање претучених низ степенице. Љубинко Давидовић је умро од задобијених повреда. Над њима је вршено и застрашивање, тјерање да једни на друге пуцају, били су изложени гладовању. Од физичког злостављања, исцрпљености и хладноће умро је заробљеник Слободан Танасковић;
     
  • одговоран је и за учешће у заровљавању још 25 србских војника из Дволог 21.01.1993. год. на брду Стрмица и мјесту Долани у општини Рудо, међу којима је било и рањеника. Због изгладњавања, физичког и психичког мучења у тешким условима живота живота, здравље заробљеника је оштећено, а њихова тјелесна тежина је преполовљена;
     
  • одговоран је за претресање србских станова и њихово пљачкање, хапшење србских цивила, њихово мучење тучом и стављање цијеви од оружја и ножева под грло уз упућивање разних пријетњи у периоду од маја 1992. до маја 1994.

ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ПОДРИЊУ 1914 * 1941* 1992

ВЕЛИКИ
РАТ

Важија дивизија * Мачва и Подриње * Битка на Гучеву * Источна Босна * Црна Стијена

ДРУГИ
СВЕТС.
РАТ

 Франц Беме * Анте Павелић * Алојзије Степинац * Андрија Артуковић * Петар Енгер

Крунослав Драгановић * Славко Квартерник * НДХ * Операција Викинг * Црна Легија

Драгиња * Стари Брод * Осово * Џафер Куленовић * Триптих о голготи *

1992
-
1995

Јабука * Фочанска села * Намјерна сила * Харис Силајџић * Ејуп Ганић * Глођанско Брдо

Сефер Халиловић * Алија Изетбеговић * Вацлав Дворжак * Гидеон Грајф * Сузе анђела

 Мајка * Доња Лијеска * Љубо Млађеновић * Ахмет Сејдић * Брежани * Мурат Шабановић

Горажде * Насер Орић * Кукавице * Кравица * Бјеловац * Јошаница * Булози * Поникве

Добрина Продановић * Божана Делић * Слободан Стојановић * Загони и Крњићи

Гораждански злочинци * Цветко Ристић * Елфета Весели * Подриње * Без дистанце

Радојка Филиповић * Хаџо Ефендић * Влаховићи * Сребренички *

21. вијек

Породица Абазовић * Драган Ђурић *



 

 

КАРИЈЕРА И ОРДЕНИ

  • 1992. постао је комадант Прве вишеградске бригаде ткз. Армије БиХ
     
  • 1993-1994 постаје начелника штаба источнобосанске оперативне групе муслиманске ткз. Армије БиХ
     
  • 1995-1996 обавља дужност комаданта 808. бригаде муслиманске ткз. Армије БиХ.
     
  • Добитник је признања "Златни љиљан", које додељује Предсједништво БиХ

На лични захтјев демобилисан је из муслиманске ткз. Армије БиХ 1996. године са чином пуковника.


Полазак Сејдића на задатак чишћења Срба

ПОСЉЕ РАТА

Ахмет Сејдић и поред свих доказа дуго година није ухапшен за злочине над србским народом. Оптужница коју је стаставио Војни суд у Београду 1996. године није доживила извршавање.

А указом предсједника Предсједништва Босне и Херцеговине његова бригада је добила префикс "славна".

 

ОПТУЖНИЦА И СУЂЕЊЕ

Босанско-херцеговачко тужилаштво је 17. новембра 2015. године у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине из Београда издало налог агентима СИПА за хапшење Ахмета Сејдића и још два бивша припадника муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине током деведесетих година.

Суђење оптуженом Сејдићу је отпочело у мају 2016. године у Сарајеву.

У оптужници је било 11 тачака по којима се Сејдић терети за ратне злочине, нечовјечно поступање према ратним заробљеницима и злочине против човјечности на подручју Горажда, Вишеграда и Руда током 1992-1993. Наводи се да је Ахмет Сејдић имао одговорност за: планирање, помагање и учествовање у противзаконитом хапшењу преко 100 Срба, међу којима је било и дјеце млађе од 13 године.

Двије особе су умрле као посљедица нехуманих услова у муслиманским логорима у Горажду. Поред тога теретио се и за трajно рaсeљeњe Срба сa подручja доњег дијела Подриња у Босни.

Суђење је трајало више од три године, а Државни суд је 11. јула 2019. године у Сарајеву изрекао ослобађајућу пресуду по свим тачкама оптужнице. У пресуди је та одлука образложена овако:
- "Извeдeни докaзи нису имaли довољну снaгу дa иду нa штeту оптужeног односно дa сe оптужeни проглaси кривим", кaзaлa je прeдсjeдaвajућa у судском Вијећу Мирa Смajловић.

Ова одлука је међу муслиманским становништвом како у Босни тако и у дијаспори дочекана са великим одушевљењем док се породице жртава из региона Подриња осјећају огорчено.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар * Игор Бавчар

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат * Прогон Срба

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Ратко Каталина * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар * Книн

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Масленица * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп * Славонска Пожега

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец * Лора

Марино Село * Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко * Кијани

Иван Кораде * Иван Векић * Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага * Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Алија Изетбеговић * Озрен

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде * Ејуп Ганић

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина * Јама Казани

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо * Фоча

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Љубо Млађеновић

Насер Орић * Глођанско Брдо * Бугојно * Купрес * Сердари * Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај * Клечка

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон * Иван Булатовић

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко * Кафић Панда

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац * Ликовац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Злочин муслиманских фашиста над Србима Возуће 1942. године

Хирург Кодра: Пресађивали смо органе у болници Мајка Тереза

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (4), Alexander Dorin: Сребреничка лаж из угла страних војника

Како је "Гњиланска група" ОВК прво осуђена, а онда и ослобођена за ратна злодела 1999. на Косову

У јами Бивоље Брдо је највише Срба бачено 11. августа 1941. од стране хрватско-муслиманских фашиста

Упокојила се Зорка Делић-Скиба, јасеновачка мученица



Оцените нам овај чланак:




Tags:
MUSLIMANSKI ZLOCINI
AHMET SEJDIC
PARTIJA SDA
VISEGRADSKA BRIGADA
ZLATNI LJILJAN
FABRIKA TERPENTIN
ISTOCNA BOSNA
SREDNJE PODRINJE
OPSTINA ROGATICA
DEVEDESETE GODINE
GRAD GORAZDE





















Skip Navigation Links