Ахмет Сејдић - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Босна

АХМЕТ СЕЈДИЋ


Ахмет Сејдић (1960.) је био ратни командант 1. вишеградске бригаде у саставу Дринског корпуса муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине, током босанско-херцеговачког рата деведесетих година 20. вијека.

Умјешан у бројна кривична дјела односно ратне злочине над Србима у источној Босни, као и и етничка чишћења Подрињу: Јелашница, Бродари, Вишеград, Горажде, Тебушко Брдо, Бучје, Долани, Мемеришје... итд.

За учињене заслуге у рату 1990-их, добитник је ордена "Златни љиљан", највишег војног признања у БиХ.

Након босанско-херцеговачког рата одселио се са породицом у Сарајево.

Тек новембра 2015. године против њега је подигнута оптужница пред Државним судом Босне и Херцеговине састављена у 11 тачака. Одлуком суда он је 16. јула 2019. године ослобођен свих оптужби.

О свом ратовању из деведесетих година написао је двије књиге у коме наводи неке детаље.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

ЗЛОДЈЕЛА

УраганПофалићи * Фочанска села * Сарајевска Голгота

Ледићи * Мостар * Бравнице * ЧардакДобровљачка

Петровачка цестаФ. ЈабукаНамјерна Сила * Кукавице

Башчаршија * Јошаница * Сердари * Бањалучке бебе

 Бјеловац * Босански Брод * Скелани * СмолућаКравица 

 КазаниКаменицаБрадина * Тузла * Цинцар

Бреза * Горажде * БрежаниЧемерно * Чагаљ * Купрес

Чајниче * Велики парк * Будичин Поток * Иваница

ЗЛОЧИНЦИ

Сакиб Махмуљин * Насер Орић * Харис Силајџић

Ахмет Сејдић * Мате Бобан * Ејуп Ганић * ХВО

Мушан Цацо * Рамиз ДелалићАлија Изетбеговић

Мурат ШабановићЈука ПразинаШевеРасим Делић

Исмет Бајрамовић * Елфета Весели * Нервин Узуновић

Јадранко ПрлићКрвава Азра * Младен Налетилић

Драган Викић * Миралем Мацић * Перо Вицентић

Самир Кахфеџић * Зулфо Алић * Зелене Беретке

Јасмин Гуска * Енес Туцаковић * Патриотска Лига

Русимир Хаџихусеиновић * Мехо БајрићМостарски

Селим Бешлагић * Оручевић * Амир Кубура

Хаџо Ефендић * Бесим Спахић * Јован Дивјак

Купрешки * Енвер Хаџихасановић * Муџахедини

Дервентски * Сребренички * Сарајевски

ЛОГОРИ

СилосДретељОџак * Орашје * Стролит * Стела

Сребреник * Челебићи * Храсица * Брчко * Борсалино

Зоил * Хотел Бристол * Бихаћ * Мостар * Лукавац

Зеница * Јајце * Какањ * Бреза * Бугојно * Маглај

Виктор Бубањ * Завидовићи * Фојница * Дервента

ЖРТВЕ

Љубо Млађеновић * Драган ВасићСтрахиња Живак

Раде РогићСлободан СтојановићРистовићи

Слађана Кобас * Породица ГолубовићОлга Драшко

Мирјана Драгичевић * Наташа и Милица * Видово Село

Силовања * Кнежевићи *

ПУБЛИКАЦ.

Без дистанце * Анђео са горе Заглавак * Јелена '93

Бој за Возућу * Крици и опомена * Одбрана Херцеговине

Мостарска тамница * И крв је горјела  * Трново 92

Мртви опомена живима * Живим да свједочим * Јаук

 Душан Шеховац * 1335 дана * Побиј, покрсти и протерај

Егзодус поново * Терор у Горажду * Љубо Млађеновић

Знаш менеРатни Хирург * Сјећаш ли се мене

Средња БоснаСтан' Неретво * Мјесто покоља

* Чапљина град злочинац

 

ЖИВОТОПИС

Ахмет Сејдић од оца Ибре и мајке Земке, рођен је 2. јануара 1960. године у селу Дрокан, крај Вишеграда. Његови родитељи су имали шестеро дјеце. Васпитаван је од мајке у исламистичком духу, јер је она била побожна.

Ахмет Сејдић је завршио основну и средњу школу завршио у Вишеграду, а Шумарски факултет у Сарајеву. Обавезни војни рок је 1985. одслужио у Билећи, гдје је била  Школа резревних војних официра ЈНА. 

Био стално запослен у фабрици боја и лакова "Терпентин" у Вишеграду, гдје је 1990. проглашен технолошким вишком. Тада је узео отпремнину у висини 24 плате и напустио фирму. У то вријеме је био подстанар код блиских рођака, па је успио направити породичну кућу у Вишеграду. Оженио се дјевојком Џевадом, са којом има двије ћерке: Амилу и Динелу.

Био је једно вријеме члан Савеза Комуниста Југославије, али је 1987. године напустио партију СКЈ.

Када је 1990. дошло до формирања нових странака, посље пет деценија у СФРЈ, није се одмах одлучио за учлањење у нову странку, али је био веома близак са руководиоцима муслиманске СДА у Вишеграду.

Још фебруара 1992. године ушао је у ткз. Кризни штаб Вишеграда, које су формирале муслиманске власти. У рату 1990-их, Ахмет Сејдић је изгубио брата, сестру и оца.

Након демобилизације из војске 1996. преселио се у Сарајево са породицом, а вратио се да ради у привреди.

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Ахмет Сејдић је имао запажену улогу у геноциду над србским становништвом у рејону Подриња, односно општина Вишеград гдје је и рођен, а посље и у Рогатици и Горажду, када је ЈНА ослободила Вишеград.

Његова јединица којом је комадновао 1. вишеградска бригада муслиманске ткз. Армије БиХ је за вријеме оружаних сукоба имала око 2.000 бојовника.


Ахмет Сејдић у униформи, скроз десно

Према подацима које је прикупио Комитет за истраживање злочина на подручију бивше Југославије 1998. године Ахмету Сејдићу се приписују сљедеће одговорности:

  • одговоран је за ратни злочин убијање цивила. Именовани је, заједно са осталим припадницима муслиманских оружаних снага, учествовао у нападу на србско село Јелашци код Вишеграда дана 01.08.1992. год. Том приликом су убили 10 србских цивила, међу којима је било и двоје малољетне дјеце, наведено у Документу ДЦ РС бр. И-11;
     
  • одговоран је за организовање и извршење оружаног напада 09.09.1992. на путу према Бродарима код ушћа Лима у Дрину на подручију општине Рудо и том приликом је нападнуто санитетско возило гдје је смртно страдала докторица Јојовић Стојана и медицинска сестра Кастратовић Љубица;
     
  • одговоран је за организовање и извршење оружаног напада на подручје општине Вишеград и том приликом из ватреног оружја убили 10 цивила србске националности међу којима је било и 2 малољетна дјетета, наведено у КП Комитета бр. И-213;
     
  • одговоран је за организовање и извршење оружаних напада муслиманске полиције и војске у периоду од маја 1992. до средине 1994. на подручју општине Горажде када је убијено 145 цивила србске националности, наведени у КП Комитета бр. И-199.;
     
  • одговоран је за учествовање у организовању и директном извршењу злочина над србским становништвом у 33 села и убиство три цивила у овим селима за које су у КП дата имена села и погинулих лица србске националности. При томе су куће опљачкали па запалили, а приликом убистава чинили невиђена стравична звјерства над Србима цивилима;
     
  • одговоран је за хапшење мушкараца, жена и дјеце србске националности у периоду од јула 1992. године и њих 44 је одвођено на Требушко брдо гдје су тучени рукама, ногама и кундацима од оружја, тако да су многи били у крви са повредама и тешко се кретали, некима је прикуцавано ухо за дрвену грађу;
     
  • одговоран је за организовање и командовање муслиманском војском за напад на село Бучје 14.07.1992. хапшење Срба, одвођење на Требешко брдо гдје су затварани у подрумске просторије, зграде гдје су над њима вршена малтретирања, туча кундацима од оружја и палицама по леђима и другим дијеловима тијела до онесвјешћивања. Подметање ножева под врат и испред очију врховима ножа урезивање муслиманског амблема, полумјесец и звијезда на тијелу и ознака СДА на леђима. Бушење ушију, закивање уха ексером за греду у подруму зграде;
     
  • одговоран је за организовање и учешће у заробљавању припадника Територијалне одбране србске војске 16.09.1992. године на мјесту Мемеришје, у близини Вишеграда, гдје су били мучени, ударани са пендрецима, дрвеним палицама, ногама и рукама, кундацима од оружја, бацање претучених низ степенице. Љубинко Давидовић је умро од задобијених повреда. Над њима је вршено и застрашивање, тјерање да једни на друге пуцају, били су изложени гладовању. Од физичког злостављања, исцрпљености и хладноће умро је заробљеник Слободан Танасковић;
     
  • одговоран је и за учешће у заровљавању још 25 србских војника из Дволог 21.01.1993. год. на брду Стрмица и мјесту Долани у општини Рудо, међу којима је било и рањеника. Због изгладњавања, физичког и психичког мучења у тешким условима живота живота, здравље заробљеника је оштећено, а њихова тјелесна тежина је преполовљена;
     
  • одговоран је за претресање србских станова и њихово пљачкање, хапшење србских цивила, њихово мучење тучом и стављање цијеви од оружја и ножева под грло уз упућивање разних пријетњи у периоду од маја 1992. до маја 1994.

ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ПОДРИЊУ 1914 - 1941 - 1992

ВЕЛИКИ
РАТ

Важија дивизија * Мачва и Подриње * Битка на Гучеву

Источна Босна * Црна Стијена

ДРУГИ
СВЕТС.
РАТ

 Франц Беме * Анте Павелић * Алојзије СтепинацНДХ

Круно Драгановић * Славко КвартерникПетар Енгер

Црна Легија * Андрија Артуковић * Операција Викинг

Драгиња * Стари Брод * Осово * Џафер Куленовић *

Триптих о голготи

1992
-
1995

Јабука * Фочанска села * Намјерна сила * Харис Силајџић

 Сефер Халиловић * Ејуп Ганић * Глођанско БрдоПодриње

Алија Изетбеговић * Вацлав Дворжак * Гидеон ГрајфБулози

 Мајка * Доња Лијеска * Љубо Млађеновић * Ахмет Сејдић

Поникве * Мурат Шабановић * Сузе анђела * Брежани

Горажде * Насер Орић * Кукавице * Кравица * Бјеловац

Добрина Продановић * Божана Делић * Слобо Стојановић

Јошаница * Загони и Крњићи * Без дистанце * Сребренички

Гораждански злочинци * Цветко Ристић * Елфета Весели

Радојка Филиповић * Хаџо Ефендић * Влаховићи

21. вијек

Породица Абазовић * Драган Ђурић *

 

КАРИЈЕРА И ОРДЕНИ

  • 1992. постао је комадант Прве вишеградске бригаде ткз. Армије БиХ
     
  • 1993-1994 постаје начелника штаба источнобосанске оперативне групе муслиманске ткз. Армије БиХ
     
  • 1995-1996 обавља дужност комаданта 808. бригаде муслиманске ткз. Армије БиХ.
     
  • Добитник је признања "Златни љиљан", које додељује Предсједништво БиХ

На лични захтјев демобилисан је из муслиманске ткз. Армије БиХ 1996. године са чином пуковника.


Полазак Сејдића на задатак чишћења Срба

ПОСЉЕ РАТА

Ахмет Сејдић и поред свих доказа дуго година није ухапшен за злочине над србским народом. Оптужница коју је стаставио Војни суд у Београду 1996. године није доживила извршавање.

А указом предсједника Предсједништва Босне и Херцеговине његова бригада је добила префикс "славна".

 

ОПТУЖНИЦА И СУЂЕЊЕ

Босанско-херцеговачко тужилаштво је 17. новембра 2015. године у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине из Београда издало налог агентима СИПА за хапшење Ахмета Сејдића и још два бивша припадника муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине током деведесетих година.

Суђење оптуженом Сејдићу је отпочело у мају 2016. године у Сарајеву.

У оптужници је било 11 тачака по којима се Сејдић терети за ратне злочине, нечовјечно поступање према ратним заробљеницима и злочине против човјечности на подручју Горажда, Вишеграда и Руда током 1992-1993. Наводи се да је Ахмет Сејдић имао одговорност за: планирање, помагање и учествовање у противзаконитом хапшењу преко 100 Срба, међу којима је било и дјеце млађе од 13 године.

Двије особе су умрле као посљедица нехуманих услова у муслиманским логорима у Горажду. Поред тога теретио се и за трajно рaсeљeњe Срба сa подручja доњег дијела Подриња у Босни.

Суђење је трајало више од три године, а Државни суд је 11. јула 2019. године у Сарајеву изрекао ослобађајућу пресуду по свим тачкама оптужнице. У пресуди је та одлука образложена овако:
- "Извeдeни докaзи нису имaли довољну снaгу дa иду нa штeту оптужeног односно дa сe оптужeни проглaси кривим", кaзaлa je прeдсjeдaвajућa у судском Вијећу Мирa Смajловић.

Ова одлука је међу муслиманским становништвом како у Босни тако и у дијаспори дочекана са великим одушевљењем док се породице жртава из региона Подриња осјећају огорчено.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар

Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп  * Масленица

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Иван Векић * Лора * Славонска Пожега   Марино Село * Кораде

Книн  Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко

 Мирко НорацМиљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише

Ђуро БродарацДобросав Парага

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза

Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ

Љубо МлађеновићСмолућа * Фоча Сефер Халиловић

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће Одбране

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно

Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * СердариЦацо

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај

Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Хирург Кодра: Пресађивали смо органе у болници Мајка Тереза

Говор Јефимије Ђиновић на Тргу Слободе у Београду 17.3.2017

Како је "Гњиланска група" ОВК прво осуђена, а онда и ослобођена за ратна злодела 1999. на Косову

Упокојила се Зорка Делић-Скиба, јасеновачка мученица

У јами Бивоље Брдо је највише Срба бачено 11. августа 1941. од стране хрватско-муслиманских фашиста

Злочин муслиманских фашиста над Србима Возуће 1942. године





Оцените нам овај чланак:




Tags:
MUSLIMANSKI ZLOCINI
AHMET SEJDIC
PARTIJA SDA
VISEGRADSKA BRIGADA
ZLATNI LJILJAN
FABRIKA TERPENTIN
ISTOCNA BOSNA
SREDNJE PODRINJE
OPSTINA ROGATICA
DEVEDESETE GODINE
GRAD GORAZDE





















Skip Navigation Links