У емисији "Без дистанце" 12. јула 2021. године на црногорској телевизији А1 приказана је специјална емисија "Братунац - злочин без казне", аутора Спасоја Томовића.
Тема емисије су били ратна злодјела муслиманских снага - 28. дивизије ткз. Армије Босне и Херцеговине под командом Насера Орића на подручју средњег Подриња односно регије Бирач, на истоку Босне. Насеља као што су: Сребреница, Братунац, Милићи, Скелани, Зворник... су претрпели геноцид.
Наиме, почетком деведесетих година дошло је по трећи пут у 20. вијеку да су Срби се нашли на удару муслиманских екстремиста. Усљед велике политичке и економске кризе СФР Југославије откопавају се ратне сјекире и почињу оружани сукоби, дириговани са Запада. Тензије из Сарајева су се прелиле и на остале дијелове БиХ.
Муслиманска врховна тројка, страначки прваци СДА: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић и Харис Силајџић су отпочели илегално наоружавање паравојних формација: Зелене Беретке и Патриотска Лига. Циљ је био етнички очистити БиХ, а истовремено учинити да она постане антисекуларна фундаменталистичка република по моделу Алијине Исламске декларације из 1971. године, због чега је сам Изетбеговић робијао.
Већ за Ђурђевдан 1992. године отпочели су крвави пирови над Србима у насељима Бљечава и Гниона (Гостиљ), а сљедћег мјесеца Орићеви крвници долазе у села: Опарци, Рупово Брдо, Лозничка Ријека, Брежани, Загони, Крњићи и Ратковићи... За Петровдан те године покољи над Србима су усљедили у селима: Сасе, Залазје, Биљача и опет Загони. Поред тога масовна страдања су била 14. децембра 1992. у селу Бјеловац, као и село Кравица на Божић 1993. године.
Више од три године муслимански бојовници су спроводили ужасан терор и чинили монструозне злочине против Срба, махом цивила, пошто ВРС није смјела да буде на тим подручјима јер су спадале под заштићену зону УН у БиХ. Ово је Орићу и његовим кољачима послужило као одличан вид етничког чишћења у Подрињу. Највећи дио жртава убијен је хладним оружјем: жица, нож, сјекира, тестера, чекић... или су пак вјешани у двориштима и воћњацима.
У емисији су своја свједочења оставили:
-
Љубинка Гајић из Братунца којој су муслиманске снаге убиле супруга Станка (29) и сина Владимира (5).
-
Петар Млађеновић из Јежестице, коме су муслиманске снаге најмилије: Драгана, Анђелка и Савку Млађеновић.
-
Брано Вучетић из Бјеловца, коме су убијену од муслимана: отац Радован, брати Миленко и мајка Радојка.
-
Срђан Ранкић, начелник СО Братунац.
-
Милица Димитријевић из Скелана, којој су муслимани убили синове: Владимир (5) и Радисав (12).
-
Татомир Гвозденовић из Загона, коме су убили муслимани рођену сестру, дједа и бабу.
-
Радојка Филиповић из Братунца, којој су муслиманске снаге убиле супруга Драгана и свекра Драгољуба, док је свекрва Достана са јетрвом и двоје дјеце одведена у логор.
-
Младен Грујичић, начелник СО Сребреница, коме је Насер Орић је лично убио оца.