Кукавице код Рогатице 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Југославенски ратови 1990-их

Област: Босна


КУКАВИЦЕ КОД РОГАТИЦЕ 1992



Злочин у Кукавицама је монструозни ратни злочин који су починиле муслиманске јединце ткз. Армије Босне и Херцеговине 27. августа 1992. године над Србима цивилима у селу Кукавице, између Рогатице и Горажда, у доњем дијелу босанског Подриња.

У овом стравичном злочину муслиманске снаге су пуцале на колону од 1.000 Срба избјеглица које су се повлачиле испред јаке муслиманске офанзиве која је била у Горажду на истоку БиХ. Тај злочин у Кукавцама је уствари била добро планирана засједа муслиманске војске гдје је настрадало најмање 27 Срба цивила је убијено, а 80 је тешко рањено.

За овај злочин је 2006. покренута подигнута оптужница пред Тужилаштвом Босне и Херцеговине, а тек 2012. године је покренута истрага, али до данас су осуђена само четворица припадника 31. дринске (касније 1. рогатичке) бригаде Дринског корпуса муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине, иако се зна да је у том злодјелу учестовало најмање 100 лица.

Денис Тановић је 2001. године приликом снимања филма "Ничија земља" приказао овај злочин, али је као жртве навео муслимане, а починиоце Србе. Да зло буде веће за то је добио престижну филмску награду "Оскар" у Америци.

О августовском злочину у Кукавицама до данас није снимљен ниједан документарни филм нити је написана иједна књига.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

ЗЛОДЈЕЛА

УраганПофалићи * Фочанска села * Сарајевска Голгота * Ледићи

Петровачка цестаФ. ЈабукаНамјерна Сила * Кукавице * Мостар

Башчаршија * Јошаница * Сердари * Бањалучке бебе * Бравнице

 Бјеловац * Босански Брод * Чардак * Скелани * СмолућаКравица 

 КазаниКаменицаБрадина * ТузлаДобровљачка * Цинцар

Бреза * Горажде * БрежаниЧемерно * Чагаљ * Купрес * Иваница

Чајниче * Велики парк *

ЗЛОЧИНЦИ

Сакиб Махмуљин * Насер Орић * Харис Силајџић * Ахмет Сејдић

Мушан Топаловић * Рамиз ДелалићАлија Изетбеговић * Ејуп Ганић

Мурат ШабановићЈука ПразинаШевеРасим Делић * ХВО

Исмет Бајрамовић * Елфета Весели * Нервин Узуновић * Мате Бобан

Јадранко ПрлићКрвава Азра * Младен Налетилић * Драган Викић

Самир Кахфеџић * Зулфо Алић * Зелене Беретке * Миралем Мацић

Јасмин Гуска * Енес Туцаковић * Патриотска Лига * Перо Вицентић

Русимир Хаџихусеиновић * Шеве * Мехо Бајрић * Селим Бешлагић

Хаџо Ефендић * Бесим Спахић

ЛОГОРИ

СилосДретељОџак * Орашје * Стролит * Стела * Зоил * Челебићи

Бихаћ * Виктор Бубањ * Хотел Бристол * Борсалино * Храсица * Брчко

Зеница * Јајце * Какањ * Бреза * Бугојно * Маглај * Мостар * Лукавац

Завидовићи * Сребреник * Фојница

ЖРТВЕ

Љубо Млађеновић * Драган ВасићСтрахиња Живак * Раде Рогић

Слађана Кобас * Породица ГолубовићОлга ДрашкоРистовићи

Мирјана Драгичевић * Наташа и Милица * Слободан Стојановић

Силовања * Кнежевићи * Видово Село *

ПУБЛИКАЦ.

Без дистанце * Анђео са горе Заглавак * Битка за Возућу * Јелена '93

Мостарска тамница * И крв је горјела  * Крици и опомена * Трново 92

Мртви опомена живима * Живим да свједочим * Одбрана Херцеговине

1335 дана * Егзодус поново * Терор у Горажду * Љубомир Млађеновић

Знаш мене * Јаук * Побиј, покрсти и протерај * Сјећаш ли се мене

Средња БоснаСтан' Неретво * Мјесто покољаРатни Хирург

 Душан Шеховац * Чапљина град злочинац

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. године на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља сјеверне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, пријератни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Народне скупштине постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер Владе. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене пријетње србском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, фашистичке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Наредног мјесеца почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске лиге". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су отишли у Ужице (СР Србија).

Почетком 1992. тачније 9. јануара србски посланици проглашавају Србску Републику БиХ, као одговор на муслиманске и хрватске пријетње односно желе да остану да живе у Југославији. Седам недјеља касније, организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност, што је недовољно да се сматра важећим.

У Лисабону су 23. фебруара представници муслимана, Срба и Хрвата у БиХ потписали чувени Кутиљеров споразум како би се зауставио рат... међутим, десет дана касније Алија Изетбеговић повлачи потпис на наговор Ворена Цимермана америчког амбасадора у Југославији.

У Сарајеву су 1. марта припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на србске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави рат деведесетих, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полиција.

Након тога, усљедилили су бројни напади на србска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.


Ситуација у Рогатици

Рогатица је мало мјесто, варош у југоисточном дијелу Босне, у рејону средњег Подриња. Налази се источно од Сарајева (66 км), сјевероисточно од Фоче (51 км), јужнии од Хан Пијеска (45 км) и западно од Ужица (110 км).

Рогатица је смјештена на обалама ријеке Ракитицие, на надморској висини 525 метара. Рогатичку котлину затварају брда Љун, Црвен, Тмор и Засада, тако да је рогатички крај претежно средње планински. Поред Ракитице протиче и ријека Прача, поред које се налази пећина Дуговјештица, најдужа пећина у Босни и Херцеговини. Од ријеке Дрине Кукавице су удаљене око 14-15 км.

У близини Рогатице постојали су остаци средњовијековног града Борча (10. стољеће), којим је управљала србска племићка породица Павловић.

У новије доба, први хотел у Рогатици је отворен 1900. године, од Чеха Фрање Јакуша, а први биоскоп је отворен 1940. године. Аустро-Угарска је у овом мјесту 1905. направила градски водовод. Прву пилану је направио Бећир-ага 1900. године, а исте године циглану Нурбег Бранковић. Крајем 19. и почетком 20. стољећа овде су по налогу Бечког двора грађени путеви према Горжаду, Сарајеву и Вишеграду. Дом здравља се отвара 1883. а 1926. је отворена "грађанска" тј. средња школа.

Након Првог свјетског рата 1919. године у селу Кукавице је почело ископавање угља. Струју из далековода Рогатица је добила 1934. године.

Према попису становништва из 1991. године у општини Рогатица било је 65% муслимана и 34% Срба. Током Другог свјетског рата усташке јединице: Ханџар дивизија, Муслиманска Милиција и хрватска Црна Легија су у овом крају починиле стравичне злочине над србским становништвом, чиме је нарушена национална структура, а посље рата се морало ћутати о генциду над Србима. Најпознатији злочн је у селу Осово априла 1942. године када је преко 90 Срба запаљено у једној штали.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

ЗЛИКОВЦИ

Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић

Макс ЛубурићДинко ШакићМошков * Лорковић * Мирко Пук

Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић * Усташе

Алојзије Степинац * Црна Легија * Љубо Милош * Виктор Гутић

Миле Будак * Мијо Бабић * Андрија Артуковић * Џафер Куленовић

ЛОГОРИ

Керестинец * Даница * Крушћица * Госпић - Јадовно - Паг

Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско * Лепоглава

ЗЛОДЕЛА

Пребиловци * ВељунДракулићОстрожинДивосело

Садиловац * Машвина * Возућа * Бракусова ДрагаПркос

Међеђа * Шушњар * Паланчиште * Пискавица * Драксенић

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо

Стари БродШидГрабовац Бански * Воћин * Пркос

Калати * Шегестин * Корићка јама * Бијели Поток * Гаравице

ЖРТВЕ

Дамјан ШтрбацПлатон (Јовановић) * Петар Дабробосански

Љубан Једнак * Даница ПрашталоВукашин Мандрапа

Зорка Делић * Љубомир Млађеновић * Марија Почуча

Марко Бошковић * Српска банка *

ПУБЛИКАЦ.

Пацовски канали * Бог и Хрвати Иродови синови * Magnum Crimen

Усташка зверства * Цвијет Хрватства Залазак стољећа

Благослов Ватикана * Деца у жици * Без кајања * Пјесма Ђурђевдан

Мук * Страх * Понор * Дара из ЈасеновцаЦрна књига * Ожиљак

Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта * Једење Богова

Личка трагедија * Не окрећи се сине * Покољ у Глини * Дјеца Козаре

Цазинска Крајина * Тотални геноцид * Фратри и усташе кољу

 

Након Другог свјетског рата у Рогатици су постојале друштвене фабрике: ШИП "Сјемец", који је у свом концерну имао пилану, фабрику столарије и намјештаја; затим саобраћајно предузеће "Технотранс" са аутобусима и камионима; фарбика пречистача "ТПР" и "Агрокомбинат" за пољопривредну производњу; предузеће "Ротекс" за производњу ћебади.

Крајем 1980-их почиње оснивање политичких странка, па је тако у већинским муслиманским мјестима странка СДА Алије Изетбеговића брзо нашла своје присталице. Већ 14. јула 1990. у Рогатици је основан огранак СДА, а мјесец дана касније огранак СДС. Поред те двије странке на локалне изборе је изашло још 3 странке. Али су власт формирале СДА и СДС. Предсједник општине Рогатица је постао Адил Лутвић (СДА), професор математике из Жепча, предсједник Извршног одбора СО Рогатице је био Миле Ујић (СДС), начелник МУП-а Рогатице био је Исмет Османовић (СДА).

Како се "кувало" у Сарајеву и цијелој БиХ, тако се преносило и у рогатичком крају. Почеле су провокације, малтретирања Срба... тензије и напетост су расле из дана у дан. Кренуло је постављање паравојних пунктова за контролу кретања људи и робе.

 

РАТНИ ЗЛОЧИН

Дана 27. августа 1992. колона Срба цивила, углавном жена, стараца и дјеце, која се кретала на тракторима, аутима, аутобусаима из села Јабука, преко Месића ка Рогатици, бјежећи пред муслиманском офанзивом која је почела од Горажда. Тако је колона упала у муслиманску засједу, јер су србске избјеглице у селу Кукавице дочекале јаке муслиманске снаге и ту отвориле жестоку ватру по колони. Убијено је најмање 27 Срба, а 80 је тешко рањено. Из свега што се дешавало тај дан види се да је ово добро организована и планирана акција муслиманске војске, да би се уништило језгро србског становништва у Горажду и околини.

Муслимански војници су пуцали из снајпера по колони, бацали тромблонске мине... Убијене су читаве породице, а лешеви Срба цивила су на асфалту у Кукавицама стајали више од мјесец дана. На врелом љетњем сунцу су дивље животиње разностиле њихове комаде тијела. Ово је уствари трећи напад на колону Срба који су направиле муслиманске снаге.

Представници међународних хуманитарних организација у БиХ су само те лешеве сколинили са пута у крај. Најтрагичније од свега је то што ти "хуманитарци" долазили на мјесто злочина и снимали камером лешеве, асфалт и све то лажирали посље у свету како су Срби убијали муслимане.

Везано за овај злочин треба споменути и случај муслиманске дјевојчице Минке Живојевић, која је тада имала 5 година. Њен отац Мехо Живојевић је молио комадну Војске Републике Српске у Рогатици да пребаце му болесну ћерку у Соколац ради лијечења, а за узврат нуди ослобађање 10 Срба из горажданских логора.

То је била превара, јер је само један Србин ослобођен. Хеликоптером се пребацује Минка Живојевић у војну болницу на Сокоцу, гдје је излијечена баш тог 27. августа 1992. Ту се дјевојчица Минка упознала са дјецом Миодрагом и Момирком Спасојевић, чија је мајка убијена у кањону код Кукавице, а они остали сирочад.

ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ПОДРИЊУ 1914 - 1941- 1992

ВЕЛИКИ
РАТ

Важија дивизија - Мачва и Подриње - Битка на Гучеву - Источна Босна - Црна Стијена

ДРУГИ
СВЕТС.
РАТ

 Франц Беме - Анте Павелић - Алојзије Степинац - Андрија Артуковић - Петар Енгер

Крунослав Драгановић - Славко Квартерник - НДХ - Операција Викинг - Црна Легија

Драгиња - Стари Брод - Осово - Џафер Куленовић - Триптих о голготи -

1992

-

1995

Јабука - Фочанска села - Намјерна сила - Харис Силајџић - Ејуп Ганић - Глођанско Брдо

Сефер Халиловић - Алија Изетбеговић - Вацлав Дворжак - Гидеон Грајф - Сузе анђела

 Мајка - Доња Лијеска - Љубо Млађеновић - Ахмет Сејдић - Брежани - Мурат Шабановић

Горажде - Насер Орић - Кукавице - Кравица - Бјеловац - Јошаница - Булози - Поникве

Добрина Продановић - Божана Делић - Слободан Стојановић - Загони и Крњићи

Гораждански злочинци - Цветко Ристић - Елфета Весели - Подриње - Без дистанце

Радојка Филиповић - Хаџо Ефендић - Влаховићи

21. вијек

Породица Абазовић - Драган Ђурић -



 

 

ИМЕНА ЖРТАВА

У овом августовском покољу над Србима убијени су:

Мушкарци Жене
  1. Васо Самарџија (1909)
  2. Саво Пљеваљчић (1912)
  3. Радомир Андрић (1936)
  4. Радисав Ђурђевић (1982)
  5. Милан Ђуровић (1992)
  6. Зоран Машић (1909)
  7. Здравко Матовић (1951)
  8. Новица Јагодић (1940)
  9. Јанко Јакшић (1928)
  10. Далибор Матовић (1982)
  1. Танкосава Гавриловић (1914)
  2. Даринка Суботић (1912)
  3. Биљана Ракановић (1962)
  4. Драгана Спасојевић (1968)
  5. Радојка Ђурђевић (1956)
  6. Јока Иконић (1927)
  7. Милена Ђуровић (1952)

 

 СВЈЕДОЧЕЊА

Ранко Иконић, професионални возач из села Витковићи, о Кукавичком злочину казује сљедеће:
- "Тог кобног дана није се знало одакле се све пуца, а од унакрсне ватре из свих оружја мртвих и рањених било је на све стране. Као на длану из засједе су се могле бирати жртве. На мети је био и препун аутобус који сам возио. Био је то прави масакр над нејачи, над старим и изнемоглим људима и дјецом. Аутобус ми је био крцат, у њему је било око 120 путника којима је то била последња и једина нада за спас од смрти. Да би их више стало, сваки је путник, жене посебно, држао у наручју бар по једно дијете.

И онда, у Кукавицама, десило се нешто што ипак нико није очекивао, с обзиром на то да смо већ били далеко од борбених линија. Била је то класична засједа изведена по унапред смишљеном плану, јер су пропустили главнину колоне разних возила, да би је пресекли при крају и напали.

Остало је око 50 возила, мој аутобус је био на зачељу. А онда, изненадна пуцњава, јауци и вриска путника. На све стране погинули и рањени. Пут је био закрчен запаљеним и разбијеним возилима, тако да сам морао да изводим прави слалом како бих их заобишао. Прво сам био рањен у десну ногу, али нас је пакао тек чекао код прикључног пута према Варошишту.

Пуцало је са свих страна, земља је горjела, осетио сам рафале и по лијевој нози, а сигурне смрти спасла ме је једна жена која је смртно рањена пала преко мене. Иако су већ биле избушене и гуме, нисам се предавао. Ни сам не знам како, али сам кроз унакрсну ватру успио некако да дам гас и умакнем према Рогатици, удаљеној око шест километара.

Кад сам стигао у Рогатицу, пао сам преко волана и изгубио свијест...".

Милaну Ђурђeвићу су муслимански крвници тог кобног дaнa убили супругу Рaдоjку од 36 годинa и синa Рaдисaвa коjи je био дванаестогодишње дијете.
- "Убили су ми супругу Рaдоjку и синa од 12 годинa, док je други син успио дa сe спaси... бaш нa овом мјeсту овдјe, нeприjaтeљи су сa овe мeђe горe пуцaли на њих.

Видјели су добро да се ради о цивилима, никако војницима".

 

МЕДИЈСКЕ ЛАЖИ

Сарајевски редитељ Денис Тановић је снимио 2001. године играни филм "Ничија земља" где су ти снимци начињени у источнобосанском селу Кукавице и представљени као злочин над муслиманима, који су починили Срби.

И не само то, Тановић је за тај филм, препун лажи добио престижну америчку филмску награду "Оскар", као најбољи страни филм ван енглеског говорног подручија.

 

ХАПШЕЊА И СУЂЕЊА

МУП Републике Српске је Тужилаштву БиХ у Источном Сарајеву доставио 16. јуна 2006. обимну документацију против осам војника муслиманске Армије БиХ: Азиз Шушa, Мухaмeд Шишић, Изeт Хaџић, Тaрик Шишић, Aзиз Aгaновић, Eмир Дрaковaц, Зaхид Aлић и Сaлко Aлић.

Крајем 2013. године припадници СИПА су ухапсили седам лица за које се основано сумња да су учествовали у овом злочину села Кукавице.

Свједок Ранко Иконић је сведочио о злочину у Кукавицама пред многим светским ТВ станицама, али се овај злочин и даље заташкава.

Апелационо Вијеће суда Босне и Херцеговине је 2015. године донијело пресуду за четири бивша припадника ткз. Армије БиХ, који су осуђени на укупно 29 година затвора за почињени ратни злочин против цивилног становништва у мјесту Кукавице општина Рогатица, од чега:

  1. Мухамед Шишић, командант диверзантског одреда при 31. дринској (касније 1. рогатичкој) бригади Дринског корпуса муслиманске ткз. Армије БиХ... осуђен на 8 година;
     
  2. Тарик Шишић, припадник диверзантског одреда при 31. дринској (касније 1. рогатичкој) бригади Дринског корпуса муслиманске ткз. Армије БиХ... осуђен на 5 година;
     
  3. Азиз Шуша, припадник диверзантског одреда при 31. дринској (касније 1. рогатичкој) бригади Дринског корпуса муслиманске ткз. Армије БиХ... осуђен на 5 година;
     
  4. Емир Драковац, припадник диверзантског одреда при 31. дринској (касније 1. рогатичкој) бригади Дринског корпуса муслиманске ткз. Армије БиХ... осуђен на 11 година затвора. С тим да је Драковац због ранијих пресуда за кривицу мучења припадника ВРС у децембру 1992. године већ осуђен на 14 година робије, то му је укупна казна гласила 15 година затвора.

Касније је у марту 2017. године Петресно вијеће суда БиХ је ослободило оптужбе Мухамеда и Тарика Шишића као и Азиза Шушу. Док је Драковац остао осуђен.

Међутим, Апелационо вијеће суда Босне и Херцеговине је 17. октобра 2018. године наложило ново суђење, када је потврђена пресуда из 2015. године.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

У селу Кукавице је подигнут посље рата споменик, гдје је уклесано 25 имена србских жртава, који су настрадали тог кобног 27. августа 1992. године.

То је муслиманима ужасно сметало, па је споменик два пута рушен, али су гораждански Срби га два пута обнављали, гдје се сваке године окупљају на 27. август дајући жртвама помен и парастос.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Иако су прошле деценије од овог монструозног злодјела муслиманских снага, до данас није снимљен нити један документарни филм...

Нити је написана књига која би остала покољењима да свједочи о ужасу звјери у људском облику који поубијаше десетине жена, дјеце и стараца само зато што нису подобни по вјери и нацији.

 

ЗАКЉУЧАК

Злочини у Кукавицама су само једна карика геноцидног ланца тј. удруженог злочиначког подухвата који се обрушио на Србе током деведесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговини од стране муслиманских власти формиране од првака СДА: Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Ејуп Ганић.

Циљ је био да се православни Срби елиминишу, не само са подручја источне Босне односно Подриња, већ читаве Босне и Херцеговине, јер су муслимански екстремисти заправо жељели етнички и вјерски чисту државу по модели Алијине Исламске Декларације, која је објављена 1971. године.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за распад и разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће у догледно вријеме неко од муслиманских крвника са оружјем или у одјелу одговарати за оваква монструозна злодјела, као што је и овај кукавички злочин.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Копар - Игор Бачвар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Прогон Срба

Доб при Мирни - Винко Пандуревић

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац- - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп - Славонска Пожега

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага - Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић - Високо - Кукавице - Алија Изетбеговић - Озрен

Божана Делић - Страхиња Живак - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо - Фоча

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Љубо Млађеновић

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Клечка

Кадри ВесељиШутаковић - АгушиОтац Харитон - Иван Булатовић

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда

Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Белаћевац - Ликовац

Жута Кућа - Лапушник - Кукеш - Дик Марти - Костићи - Рачак

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
ISTOCNA BOSNA
MUSLIMANSKI ZLOCINI
DONJE PODRINJE
DEVEDESETE GODINE
GORAZDE ROGATICA
REDITELJ TANOVIC
NICIJA ZEMLJA
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
PLANIRANA ZASEDA
MUHAMED SISIC
EMIR DRAKOVAC
ARMIJA BIH
UBIJANJE CIVILA
RANKO IKONIC
RADISAV DJURDJEVIC


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links