Босански Брод 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна


Босански Брод 1992



РАТ У БИХ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Доброовљачка

Брадина - Јама Казани - Кравица Кукавице

Петровачка цеста - Логор Брчко - Купрес

Логор Дретељ - Логор Силос - Бихаћки логор

Логор Орашје - Логор Оџак - Логор Челебићи

Породица Ристовић - Породица Кнежевић

Башчаршија - Наташа и Милица - Мостар

Сердари - Тузла - Бањалучке бебе - Јошаница

Чемерно - Ф. Јабука - Слађана Кобас - Чагаљ

Сарајевска Голгота - Ураган - Олга Драшко

Чајниче -

 

Злочин у Босанском Броду 1992. означава убиства српских цивила од марта до октобра 1992. године у Босанском Броду (на сјеверу Босне и Херцеговине) које су починиле хрватске оружане снаге у садејству са припадницима муслиманских паравојних јединица, а касније и муслиманске Армије БиХ. 

По својој монструозности, овај злочин над српским цивилима представља један од најужаснијих призора виђен на просторима ратом захваћене Босне и Херцеговине 1990-их година. Злочини над српским цивилима никада нису процесуирани.

Хашки Трибунал није био заинтересован за процесуирање злочинаца, а Тужилаштво Босне и Херцеговине, намјерено годинама одуговлачи са тим предеметима. Чак ни представнци ЕУ у Босни и Херцеговини, не притискају власти у Сарајеву да морају процесуирати злочинцe, иако их повеље на којима је ЕУ створена на то обавезују.

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

СФР Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република(СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живели у СФРЈ . Друштвено-економско уређење СФРЈ је био социјализам. Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију СФРЈ , која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији СФРЈ , а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат. Крајем 1989. године, Скупштина СФРЈ доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замењује вишепартијск систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном 14. конгресу СКЈ у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе СФРЈ. Словеначка делегација напушта заседање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен з питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је после 45 година прекинута владавина комуниста у СФРЈ.

 

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама. 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима. Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику. Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Они су крајем марта 1992. повучени у Ужице (Србија).

1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

 

Ситуација у Босанском Броду

Тадашња општина Босански Брод је имала 34.138 становника од чега 13.993 (40,98%) Хрвата, 14.389 (42,14%) Срба , 4.088 (11,97%) муслимана, 1.664 (4,82%) осталих.
Срби су почетком 1992. године били у страху да им се не понови геноцид из НДХ. Били су стално провоцирани и вређани од својих комшија муслимана и Хрвата. На послу су добијали отказе. Било им је ограничено кретање. Преко телефона су добијали претње и уцене.

Хрватско-муслиманске војне снаге, заједно са 108. бригадом Збора Народне Гарде, 3. марта 1992. су заузеле град Босански Брод, који је практично био окупиран, а локално српско становништво застрашивано, физички малтретирано и систематски пљачкано, у својим приватним кућама. На десетине Срба из општине Босански Брод је одвођено у логоре у Хрватску, а и сам град Босански Брод је претворен у логор. То је био први пут да Хрватска врши отворену агресију према Босну и Херцеговину и остатак Југославије.

На мосту, који је спајао Босански Брод и Славонски Брод, почетком марта 1992. стављен је текст да је "Србима и псима забрањен прелаз". Чак и православне цркве су се нашле на удару хрватско-муслиманских снага. Срушено је православно гробље, а тотално је уништена црква Пресвете Богородице (подигнута 1890.), православна црква Огњене Марије, пљачкано је све што се може опљачкати од црквене имовине.

Срушен је и споменик жртвама фашизма из Другог светског рата, као и хероју НОР: Драги Видошевићу. Исто споменик Фрица Павлика. Срушен је и Јеврејски споменик у Тулеку.

 

 

 

НАЛОГОДАВЦИ

  1.     Анте Пркачин (рођен 14. 11. 1953. у Славонском Броду), генерал ХВО и начелник Генералштаба ХОС.
  2.     Добросав Парага (рођен 9. 12. 1960. у Загребу,) оснивач командант ХОС и оснивач Хрватске странке права.

 

 

ИЗВРШИОЦИ ЗЛОЧИНА

  1.     Нијаз Чаушевић зв. Медо, командант Интервентног вода ХВО.
  2.     Марко Милош, рођен 1951.
  3.     Мирослав Копљар, рођен 1969.

 

 

 

ЗЛОЧИН У СИЈЕКОВЦУ

Хрватске оружане јединице су 26. марта 1992. године прешле преко ријеке Саве и са тамошњим муслиманско-хрватским снагама починиле злочин над српским цивилима у Сијековцу код Брода. У самом селу Сијековац, за само један сат, убијено је 9 одраслих и дјеце из српских породица Зечевић, Радановић, Милошевић и Тривић.
Дио лешева хладњачом је одвезен и бачен у Саву, а запаљено је или уништено око петнаест кућа.

Сљедећих дана хрватске и муслиманске оружане снаге су у Сијековцу убиле још 51 Србина, а укупно је убијено више од 70  Срба, док се 9 и данас воде као нестали. Хрватске оружане јединице су прво упале у кућу породице Зечевић. На лицу места су убиле Јована Зечевића (72) и његове синове Милана, Васу и Петра. Убили су Луку Милошевића и његове синове Жељка и Драгана (17), затим Вида Радановића. Убили су такође и непокретног старца Срету Тривића. 

Тим за документовање ратног злочина Републике Српске, поседује документацију о убиствима српске дјеце на подручју Боснаског Брода. На основу изјава преживелих сведока масакра у Сијековцу, постоје индиције да су дјеци пре ликвидације вађени органи који су затим продавани широм Европе на црном тржишту, највише у Немачкој. Удружење за тражење несталих лица из Брода располаже подацима да је за време хрватске осмомесечне окупације Брода убијено чак 500 Срба.

Из више масовних гробница ексхумирана су тела 286 Срба, а за још толико се трага. Највећа гробница је, кажу, ријека Сава. На подручју Општине Брод било је више од 10 логора за Србе, у којима су у највећем броју били заточени цивили - жене, дјеца и старци — укупно више од 2.000. Многи су касније одведени у друге логоре у Славонском Броду и Орашју. 

Јединице ХОС и тзв. Ханџар дивизије, којима је командовао Анте Пркачин, пресрели су 4 аутобуса Рома, који су 27. марта 1992. бежали из Сребренице и Скелана, хтели су ући у Хрватску. То им није дозвољено, већ су ликвидирани. То је после рата сведочио Сакиб Балић припадник ХОС.

 

Сведочење Јелице Зечевић:

- „Знала сам да ће се нешто страшно догодити. Мој покојни муж тог дана је пошао на посао у Рафинерију, али није отишао. Вратиле су га комшије Хрвати и муслимани, који су тог дана поставили страже на свим улазима у село. Тог дана, око 17:00 часова, село је било изложено страховитом бомбардовању. У подруму њихове куће склонио се већи број комшија Срба. Када је минобачачка паљба утихнула, у кућу Зечевића „банула“ је већа група војника Републике Хрватске. Међу њима сам препознала и наше комшије Хрвате и муслимане.

Били су у униформама Војске Републике Хрватске. Одмах су почели да псују и пријете да ће нас побити... Издвојили су мог мужа и одвели до оближњег стабла, за које су га свезали. Дошли су и по њу. Пријетили су да ће ме силовати, а онда полити бензином и запалити. Молила сам их да то не чине. Убили су најприје мога мужа. Нису поштедјели ни моје дјевере ни свекра. Ја сам остала жива, јер је један комшија Хрват рекао да жене не смију убијати"... 

Осим Зечевића, хрватски војници убили су три члана породице Милошевић: оца и два сина,као и Марка Радановића и Срету Тривића који су изведени из подрума Зечевићеве куће, где су се сакрили од граната, као и још десет Срба. Љубице Седлић је такође свједок зла које се у Сијековцу догодило 26. марта 1992. године. Она је видила злочин над Зечевићима. Сутрадан је њена кућа запаљена са њеним непокретним супругом. Она сведочи да су злочинци викали: „Ово је Парагина војска и Анте Пркачина. Срби, упамтите нас. Љубицу и још неке становнике одвели су у дом у Сијековцу, а касније у логоре.

 

 

ЗЛОЧИН У КРИЧАНОВУ

5. маја 1992. у селу Кричаново, које је већином насељено Хрватима, јединице Армије БиХ и хрватског ХОС у једној кући Жарка Томичевића, убијају хладним оружјем српске цивиле. А пре тога их пљачкају.

 

 

ЗЛОЧИН У ПЛОЈУ

8. до 12. маја 1992. јединице ХОС и муслиманске Армије БиХ упадају у село Плој и ту убијају већином старе и немоћне особе. Прво су им опљачкали имовину, а затим палили им куће.

Српске жртве су бацали у бунаре, или су их остављали у запаљеним кућама.

 

 

ЗЛОЧИН У ЗБОРИШТУ

9. маја 1992. године, јединице ХОС и муслиманске Армије БиХ, заједно са локалним Хрватима жестоко ударају на српско село Збориште. Велику суровост Срби из Зборишта доживели су од својих комшија Хрвата.

Направљена је велика материјална штета, а уништавано је све што има везе са Православном црквом, Србима и Југославијом.

 

 

ЗЛОЧИН У ЛИЈЕШЋУ

11. маја 1992. нападнуто је највеће српско село у општини Босански Брод: Лијешће. Бројне хрватске и муслиманске снаге су напале ово велико село и коришћено је пуно оружја у убиствима Срба. Многи Срби су настрадали у својим кућама, а на десетине их је одведено у логоре. Црква Силазак Светог Духа, изграђена 1869. у селу Лијешће је срушена.

 

 

ЗЛОЧИН У ВРЕЛУ

12. маја 1992. у национално мешаном селу Врела, у општини Брод, јединице муслиманске Армије БиХ, нападају искључиво Србе, који су убијани углавном хладним оружјем.

Многи су одведени у логоре, а њихова имовина опљачкана. Црква у селу Врела подигнута 1939. је срушена.

 

 

ЗЛОЧИН У КЛАКАРУ

13. маја 1992. у српска села Горњи и Доњи Клакар, и Винска, долазе хрватско-муслиманске снаге и врше велику пљачку, одвођење мештана у логоре, убијање цивила. Православна црква Св. Козме и Дамјана у Клакару је срушена и спаљена.

У Клакару је убијено 11 цивила, али је само 5 идентификовано. У Винској је убијено 2 старијих Срба, православна црква је уништена и спаљена, као и споменик борцима НОР. Имовина Срба из Винске је опљачкана.

 

 

УБИСТВО ПОРОДИЦЕ МАЧКИНКО

1. јуна 1992. у Босанском Броду у улици М. Тита бр. 117, убијена је породица Мачинка Бранка. А укупно за време окупације Босанског Брода убијено је више од 100 српских цивила.

 

 

УБИСТВО ПОРОДИЦЕ БАРДАК

17. августа 1992. у Босанском Броду, припадници муслиманске Армије БиХ свирепо убијају породицу Бардак, а имовину им пљачкају.

 

 

 

ИМЕНА СРПСКИХ ЖРТАВА

Убијени српски цивили:

  1.     Јово В. Зечевић, рођен 1920. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  2.     Васо Ј. Зечевић, рођен 1958. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  3.     Милан Ј. Зечевић, рођен 1950. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  4.     Петар Ј. Зечевић, рођен 1953. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  5.     Лука И. Милошевић, рођен 1943. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  6.     Драган Л. Милошевић, рођен 1974. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  7.     Жељко Л. Милошевић, рођен 1968. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  8.     Мирко В. Радовановић, рођен 1965. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  9.     Срето М. Тривић, рођен 1927. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  10.     Андрија П. Мартић, рођен 1935. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.
  11.     Момир А. Мартић, рођен 1961. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.
  12.     Душко М. Дујанић, рођен 1967. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.
  13.     Душко А. Милошевић, рођен 1972. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
  14.     Ивица Ј. Шкварц, рођен 1971. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
  15.     Недељко Н. Југовић, рођен 1944. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
  16.     Драган Н. Југовић, рођен 1972. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
  17.     Даринка В. Томичевић, рођена 1941. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
  18.     Ружа Д. Томичевић, рођена 1932. из села Кричаново, убијена 5. маја 1992.
  19.     Недељко С. Томичевић, рођен 1935. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
  20.     Драгутин С. Томичевић, рођен 1934. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
  21.     Марко Т. Томичевић, рођен 1931. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
  22.     Љубо Д. Гојковић, рођен 1928. из села Плој, убијен 8. маја 1992.
  23.     Смиљана С. Гојковић, рођена 1947. из села Плој, убијена 8. маја 1992.
  24.     Драгица И. Ивановић, рођена 1932. из села Плој, убијена 8. маја 1992.
  25.     Јелица П. Ивановић, из села Плој, убијена 8. маја 1992.
  26.     Тода А. Калабић, рођен 1921. из села Плој, убијен 8. маја 1992.
  27.     Славко С. Калабић, рођен 1917. из села Плој, убијен 8. маја 1992.
  28.     Јелка Петровић, рођена 1913. из села Плој, убијена 8. маја 1992.
  29.     Симеуна В. Петровић, рођена 1913. из села Плој, убијена 8. маја 1992.
  30.     Петар Ђ. Петровић, рођен 1912. из села Плој, убијен 8. маја 1992.
  31.     Недељко С. Крушкоњић, 1925. из села Збориште, убијен 9. маја 1992.
  32.     Андрија Л. Ћирић, 1943. из села Збориште, убијен 9. маја 1992.
  33.     Стана Р. Ћирић, 1920. из села Збориште, убијена 9. маја 1992.
  34.     Марија С. Ћирић, 1920. из села Збориште, убијена 9. маја 1992.
  35.     Мара Ковачевић, из села Збориште, убијена 9. маја 1992.
  36.     Недељко С. Милошевић, из села Збориште, убијен 9. маја 1992.
  37.     Јован Д. Грабовац, 1943. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  38.     Богољуб Л. Ивановић, 1907. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  39.     Петар М. Ивановић, 1919. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  40.     Недељко М. Митрић, 1953. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  41.     Жељко У. Митрић, из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  42.     Анђа Ж. Пејчић, 1937. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  43.     Теодор Т. Пејчић, 1930. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  44.     Стоја С. Сријемац, 1913. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  45.     Драгиња Ж. Шукурма, 1945. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  46.     Ђука Л. Јаћимовић, 1914. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  47.     Милица П. Костић, 1957. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  48.     Николија А. Кузмановић, 1907. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  49.     Станоје Г. Маслић, 1932. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  50.     Глигор Ђ. Теодосић, 1926. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  51.     Јока Л. Топић, 1921. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  52.     Вељко З. Сријемац, 1933. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  53.     Петра З. Сријемац, 1930. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  54.     Миле Б. Лазић, 1944. из села Врела, убијен 12. маја 1992.
  55.     Милорад Ц. Лазић, 1941. из села Врела, убијен 12. маја 1992.
  56.     Босиљка Вујић, 1922. из села Врела, убијена 12. маја 1992.
  57.     Жељко Л. Дуроњић, 1973. из села Врела, убијен 12. маја 1992.
  58.     Спасоје С. Дуроњић, из села Врела, убијен 12. маја 1992.
  59.     Јован Т. Ђукић, из села Врела, убијен 12. маја 1992.
  60.     Милојка Б. Лазукић, 1969. из села Врела, убијена 12. маја 1992.
  61.     Петра Ј. Васић-Петрија, 1930. из Клакара, убијена 13. маја 1992.
  62.     Бранко С. Васић, 1923. из Клакара, убијен 13. маја 1992.
  63.     Драгомир Л. Пајић, 1930. из Клакара, убијен 13. маја 1992.
  64.     Љеља Т. Пајић, 1907. из Клакара, убијена 13. маја 1992.
  65.     Глигор С. Бардак, 1930. из Клакара, убијен 13. маја 1992.
  66.     Бошко Л. Марковић, 1923. из Винске, убијен 13. маја 1992.
  67.     Бранко Л. Јовичић, 1929. из Винске, убијен 13. маја 1992.
  68.     Рајко А. Јовичић, 1934. из Винске, убијен 13. маја 1992.
  69.     Милева Р. Мачинко, 1926. из Босанског Брода, убијена 1. јуна 1992.
  70.     Бранко М. Мачинко, 1922. из Босанског Брода, убијен 1. јуна 1992.
  71.     Славко Б. Мачинко, 1957. из Босанског Брода, убијен 1. јуна 1992.
  72.     Бранко П. Бардак - Чича, 1924. из Босанског Брода, убијен 17. августа 1992.
  73.     Душанка У. Бардак, 1938. из Босанског Брода, убијена 17. августа 1992.
  74.     Госпава Стакић, 1915. из Босанског Брода, убијена 17. августа 1992.

 

 


 

 

 

СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

О злочину над српским цивилима у Босанском Броду и околним селима 1992, постоје бројни докази. Комплетна документација везана за тај судски предмет је предата 22. маја 2002. године истражитељима Хашког трибунала, али је Хашки Трибунал тај предмет 2006. пребацио на Тужилаштво БиХ које се бави ратним злочинима у Босни и Херцеговини. 

Децембра 2010. године у Шведској је ухапшен Земир Ковачевић, бивши припадник 101. бригаде ХОС-а, на основу међународне потјернице, а тек 29. октобра 2011. године је изручен босанско-херцеговачком тужилаштву. Апелационо веће суда БиХ је 26. маја 2015. године у другостепеној пресуди, потврдило Ковачевићу пресуду од 10 година затвора за кривицу убиства (двоје) српских цивила, малтретирање, пљачку и терање на принудни рад.


Žalbu Tužilaštva BiH Sud je odbio, a u ostalom dijelu prvostepena presuda ostala je neizmijenjena.

Kovačević je prvostepenom presudom proglašen krivim za ubistva, maltretiranje i pljačku srpskih civila u martu i aprilu 1992., dok je oslobođen optužbi da je u julu i augustu vodio civile na prinudne radove. - See more at: http://www.justice-report.com/bh/sadr%C5%BEaj-%C4%8Dlanci/potvr%C4%91ena-presuda-zemiru-kova%C4%8Devi%C4%87u#sthash.s4JYNn5a.dpuf

 

Kovačević je u decembru 2010. godine uhapšen u Švedskoj na osnovu međunarodne potjernice, a 29. oktobra 2011. izručen je bosanskohercegovačkim pravosudnim organima.

Žalbu Tužilaštva BiH Sud je odbio, a u ostalom dijelu prvostepena presuda ostala je neizmijenjena.

Kovačević je prvostepenom presudom proglašen krivim za ubistva, maltretiranje i pljačku srpskih civila u martu i aprilu 1992., dok je oslobođen optužbi da je u julu i augustu vodio civile na prinudne radove. - See more at: http://www.justice-report.com/bh/sadr%C5%BEaj-%C4%8Dlanci/potvr%C4%91ena-presuda-zemiru-kova%C4%8Devi%C4%87u#sthash.s4JYNn5a.dpuf


Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links