Томислав Мерчеп - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Хрватска

ТОМИСЛАВ МЕРЧЕП


Томислав Мерчеп (1952-2020) је хрватски политичар и генерал, који је био активан учесник разбијања Југославије и ратова на тлу исте током посљедње деценије 20. стољећа.

Током грађанског рата у Хрватској 1990-их година био је комадант специјалне јединице при МУП Хрватске "Јесење кише", која је служила за тихе ликвидације Срба у урбаним насељима, са циљем застрашивања и етничког чишћења. Одговоран је за бројна убиства Срба у Вуковару и околини, као и масовна убиства и пљачке Срба у Пакрачкој пољани, Госпићу, Кутини, Загребу и др.

Правомоћно је осуђен за ратне злочине над Србима цивилима током рата на територији бившег југославенског простора.

Не само да је хрватски државни, војни и полицијски врх био упознат са његовим недјелима, већ и америчка обавештајна служба сачнила један документ на неколико страница у коме постоји аутентичан запис у ратним злодјелима.

Имао је неколико суђења и на посљетку је осуђен у фебруару 2017. године на седам година затвора од хрватског Врховног суда.

Умро је у Дугој Реси код Карловца 17. новембра 2020. године после дуже болести. Сахрањен пар дана касније на загребачком Мирогоју.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак * Драксенић

Виктор Гутић *

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

Револуционарно Братство *

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Шпегељ

Вировитица * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Книн * Владо Миланковић

 

 

ЖИВОТОПИС

Томислав Мерчеп је рођен и одрастао у Борову Насељу (индустријска четврт града Вуковара). Отац му се звао Лука, а мајка Зорка.

Средњу и Вишу грађевинску школу је завршио у Вуковару. Његова породица се доселила још крајем Другог свјетског рата у Борово из западне Херцеговине. Борили су се у оружаним формацијама клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске, односно на страни Хитлерове коалиције.

Заправо, постојала је једна од акција колонизације коју је водило режим Анте Павелића, са циљем похрваћивања Источне Славоније, тако што су вишедетне породице довођене на простор западног Срема и Славоније.

Када је почетком 1971. године у Хрватској бунуо хрватски проусташки покрет "МАСПОК" (Хрватско прољеће), Томислав Мерчеп као омладинац је имао запажену улогу у том покрету. Јавно се истицао са својим шовнинистичким понашањем и мржњом према Србима.

Прије него што је ступио у партију Хрватску Демоктратску Заједницу (ХДЗ), радио је као инжењер у вуковарском предузећу "Грађевинар".

 

ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА

Као кандидат ХДЗ-а је на првим локалним вишестраначким изборима април-мај 1990. године где је његова парија  доживила убједљив пораз, јер су добили 26% гласова, а конкуренти Савез Комуниста добио је 64% гласова.

У општини Вуковар, а и целој држави СФРЈ је завладала велика економска криза, која је доприњела његовим шовинистичким акцијама и непријатељском дјеловању против Срба и државе Југославије.


Почетак кавге: Борово Село, мај 1991.

У августу 1992. године се опет кандидује као народни посланик ХДЗ у хрватском Сабору, али је добио јако мали број гласова и доживио велики пораз. Сљедеће 1993. године успио је ући у Жупанијски дом.

Крајем 1996. године долази до непремостивих разлика између Мерчепа и Фрање Туђмана, који га је оптужио за стварање тајних паравојних јединица, па је тако 1997. и сам Мерчеп ријешио да напусти ХДЗ и оформи своју партију - Хрватску Пучку Странку.

Мерчеп се кандидовао на хрватским предсједничким изборима 2000. и завршио је као шести на листи.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Крајем 1990. године окупља око себе групу сарадника: Бранимир Главаш, Благо Задро, Анте Врањковић, Мартин Сабљић и др... која је направила планове за ликвидацију Срба у Вуковару и дестабилизацију власти. Крајем фебруара 1991. Мерчеп са својим сараднциима у селу Богдановци постројава више од 2.000 Хрвата и подјељено им је оружје, које је хрватска Влада илегално увезла јесени 1990. преко Мађарске, Аустрије, Јадрана...

Тако се партија Савез Комуниста у Вуковару распала, а странка ХДЗ је на силу преузела власт, а Мерчеп ушао у вуковарску градску власт и постао секретар народне одбране (војни одсек).

Од 1. априла 1991. у Вуковару и околини почиње да се спроводи терор према србском становништву, као и онима који су били неопредељени по националној припадности. ХДЗ је била милитанта странка са опасним намјерама, јер су жељели самосталност Хрватске и етнички чисту државу. Почели су нестанци и убиства Срба скоро сваке ноћи у Вуковару. Минирани бу бројни локали и кафане чији су власници били Срби. Завладао је неописив страх и огромна напетост између Срба и Хрвата. Мерчеп је одмах оформио своју личну гарду - паравојне јединице, од којих су и Хрвати зазирали. Био је господар живота и смрти у граду на Вуки.

Средином септембра 1991. добија налог из Загреба да се повуче из Вуковара, што је он и учинио. Имао је оштру свађу са предсједником Хрватске Фрањом Туђманом. Почетком октобра 1991. и добија радно мјесто комаданта Јединице за посебне намјене при МУП-у Хрватске. Та јединица је носила назив "Јесење кише", а њен циљ је био застрашивање, убијање и пљачкање Срба циивила у авнојевској Хрватској. Неки од припадника његове јединице "Јесење кише" су касније ухапшени и признали су учешће у убијању Срба цивила (Синиша Римац, Миро Бајрамовић и др.). Међутим, касније су те оптужнице одбачене због процедуалних грешака и предсједник Фрањо Туђман је све припаднике одликовао.

Томислав Мерчеп је учествовао у нападу на касарну ЈНА "Станко Опсеница" у Госпићу, када је дошло до злочина који нису смјели бити снимљени камером.

Са својом јединицом "Јесење Кише" Мерчеп је 11. октобра 1991. основао концентрациони логор "Рибарска колиба" за мучење Срба цивила у Марином Селу. Већина ликвидираних и мучених Срба који су доведени у овај логор је са подручија Пакраца, Дарувара, Кутине, Бјеловара, Гарешнице, Мославине и Загреба. Сви који су доведени у овај логор су незаконито ухапшени и доведени без судског налога.

Новински чланци

Током 1990-их, поједини хрватски медији који су објављивали оптужбе против Томислава Мерчепа, највише сплитски Ферал трибјун, па су морали да плате казне након што су изгубили парнице за клевету.

Дана 1. септембра 1997. Ферал трибјун је објавио признање Мире Бајрамовића, члана паравојне јединице "Јесење кише". Бајрамовић је у том чланку експлицитно навео Мерчепа као свог комаданта одговорног за многа убиства и друге злочине као што је мучење који су припадници јединице, укључујући и њега лично, починили у Госпићу, Пакрачкој Пољани и Сланом. Томислав Мерчеп је истог дана приведен у истражни затвор, а сљедећег дана су још тројица припадника те јединице ухапшени. Мерчеп је порекао оптужбе.

Исте године у сплитском Ферал трибјуну појавио и повјерљиво писмо које је Марин Видић звани Били, бивши представник Владе СР Хрватске за Вуковар у августу 1991. године упутио највишим представницима тадашње власти (предсједнику Републике, премијеру, министрима одбране и полиције), али и неколицини опозиционих посланика (Ивици Рачану, Савка Дабчевић-Кучар, Дражену Будиши и Марку Веселици) упозоравајући на дјеловање одреда под командом Томислава Мерчепа.

Америчка обавештајна служба ЦИА је 19. октобра 1995. године сачинила један документ, тј. досије о Томиславу Мерчепу, који се налази у нашој архиви. Ту су тачно наведене његове злочиначке одисеје у Хрватској 1991-1995, односно ратни злочини и етничко чишћење србског становништва.

 

СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

У Загребу 11. децембра 2010. године је ухапшен због основане сумње да је лично и посредно преко своје јединице учествовао у убиствима и мучењу Срба цивила 1991. на подручју Пакрачке пољане, Кутине и Загреба.

Његово привођење у загребачку полицију спроведено је по захтеву државног тужилаштва неколико дана након што је на одјељењу судске медицине у Загребу идентификовано четрдесетак тијела ексхумираних на подручју Пакрачке пољане и других дијелова Хрватске за чије се ликвидације сумњичи јединица којом је Мерчеп руководио.

Истрага за ове злочине која је вођена пред Међународним судом у Хагу до 2006. године је препуштена хрватском правосуђу, па је оно, према ријечима Ивана Звонимира Чичка, предсједника Хрватског хелсиншког одбора, морало да достављени материјал прилагоди својим законима.


Фашистичке одоре поред Мерчепа

Против њега је подигнута оптужница због ратног злочина против цивила којом се по командној одговорности терети за ратни злочин убиства најмање 43 особе, међу којима је троје чланова породице Зец у Загребу. Дана 10. јуна 2011. године му је продужен притвор.

Мерчеп се терети за противзаконито одвођење Срба цивила на загребачки Велесајам (у оквиру кога је током 1991. године постојао логор за Србе), затим одвођење цивила са ширег подручја Пакраца, Новске, Гарешнице... њихово мучење и ликвидације на тој пољани, које су починиле јединице резервног састава МУП-а под његовом командом.

У ову оптужницу нису ушле оптужнице за убиства Срба у Госпићу и Вуковару 1991. године.

Најпознатији случај је убиство у Загребу 7. децембра 1991. године, када је у својој кући ликвидиран Србин Михајло Зец, успјешни загребачки месар, док су његова супруга Марија и 12-огодишња ћерка Александра отети и убијени на брду Сљемен изнад града, тако што им је из непосредне близине пуцано у главу. У јулу 2011. године „Јутарњи лист“ је објавио слике убијене Александре Зец и њене мајке Марије, што је изазвало велику пажњу јавности.

Загребачки жупанијски суд је 12. маја 2016. изрекао неправоснажну пресуду од 5,5 година затвора, за кривицу по командној одговорности, јер није спријечавао злочине својих поредеђних.

Врховни суд Републике Хрватске је у фебруару 2017. године донео правоснажну пресуду у којој је Томислав Мерчеп осуђен за злочине над Србима цивилима на седам година затвора. Парадокс је што добар део казне Томислав Мерчеп служи у бањи Крапинске Топлице, где уопште нема затворски третман.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

ЗЛОДЈЕЛА

Видово село * Бравнице * Брадина * Купрес * Мостар * Мркоњић Град

Ледићи * Чардак * Босански БродЦинцар * Петровачка цеста

Тигар * КиднаповањеДневник силовања *

ЛОГОРИ

Челебићи * Дретељ * ЗОИЛ *  Брчко * Љубушки * Орашје * Оџак * Мусала

Расадник * Вогорац * Хелиодром * Мостар * Габела *

ЗЛОЧИНЦИ

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Мате Баотић * Дамир Крстичевић * Азра

Младен Маркач * Добросав ПарагаВалентин Ћорић * Брчански злочинци

Анте Готовина * Иван Кораде * Крешимир Зубак * Младен Налетилић

Миљенко ФилиповићМиливој Петковић * Дарио Кордић * Бруно Стојић

Тихомир Блашкић * Божо Рајић * Ивица Вего * Хрватско Вијеће Одбране

Перо Вицентић * Анте Голубовић * Ливно * Мостар * Петар Зеленика

Купрес *

ЖРТВЕ

Душанка и Никола Кузман * Слободан Зуровац * Слободан Бенђо * Гламоч

Олга Драшко * Марија Бенковић * Милорад Пајчин * Чедо Продић

Здравко Ковач * Слободан Иванишевић * Душан Вуковић * Милан Бојанић

ПУБЛИК.

Од логора до логора * Одбрана Херцеговине * Јаук * Мостарска црква

Стан' Неретво * Средња Босна * Живим да сјведочим * Чапљина

Побиј, покрсти и протјерај *

СМРТ И САХРАНА

Медији су објавили 17. новембра 2020. године да је Томислав Мерчеп умро у Дугој Реси код Карловца у болници, посље дуже болести у 69. години живота.

Пар дана касније на загребачком Мирогоју, Мерчеп је сахрањен у присуству 1.000 домољуба и ветерана, који упркос свему поштују његов лик и заслуге у ткз. Домовинском рату. Том догађају су виђени између осталих:

  • Милан Бандић, градоначелник Загреба
  • Бранимир Главаш, ратни злочинац и предсједник Хрватског Демократског Савеза Славоније и Барање, командант ткз. Одбране Осијека из дведесетих година
  • Анте Ђапић, хрватски шовинистички политичар, предсједник Хрватске Странке Права и бивши градоначелник Осијека
  • Јосип Јурчевић, хрватски историчар и ревизиониста
  • Љубо Ћесић "Ројс", хрватски политичар и генерал, помоћник министра одбране Гојка Шушка 1990-их година.
  • Жељко Сачић, посланик у Сабору испред Хрватских суверениста
  • Ивица Маријачић, уредник десничарског недељника
  • Маринко Крешић, секретар Хрватског Генералског Збора
  • Велимир Бујанец, новинар и ТВ водитељ са пронацистичким идејама

Занимљиво да је испраћај обављен без државних и војних почасти, додуше тада је на снази била забрана масовних окупљања због пандемије Ковид-19.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Копар - Игор Бачвар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Прогон Срба

Доб при Мирни - Винко Пандуревић

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац- - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп - Славонска Пожега

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага - Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић - Високо - Кукавице - Алија Изетбеговић - Озрен

Божана Делић - Страхиња Живак - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо - Фоча

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Љубо Млађеновић

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Клечка

Кадри ВесељиШутаковић - АгушиОтац Харитон - Иван Булатовић

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда

Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Белаћевац - Ликовац

Жута Кућа - Лапушник - Кукеш - Дик Марти - Костићи - Рачак

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Колинда као (ш)пијун англо-саксонске политике

Шапићево мазање очију деци Новог Београда

Помен за србске жртве Госпића у Београду биће 18.10.2020

Изгубљени у времену

Десет прећутаних ствари која деца неће научити у Вуковару

Годишњица Прводецембарских заблуда



Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
ZAGREB VELESAJAM
SLAVONIJA LIKA
KASARNA GOSPIC
TOMISLAV MERCEP
DEVEDESETE GODINE
UBIJANJE CIVILA
BOROVO NASELJE
PARAVOJNE FORMACIJE
FRANJO TUDJMAN
IVAN VEKIC
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
SEPTEMBAR 1991
JESENJE KISE
SPECIJALNA POLICIJA
ETNICKO CISCENJE





















Skip Navigation Links