Томислав Мерчеп - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их
Област: Хрватска

Томислав Мерчеп


Томислав Мерчеп (1952-2020) је хрватски политичар, осуђен за ратне злочине над Србима цивилима током рата на територији бившег југославенског простора.

Током рата у Хрватској 1990-их био је комадант специјалне јединице при МУП-у Хрватске "Јесење кише", за тихе ликвидације Срба.

Одговоран је за бројна убиства Срба у Вуковару и околини, као и ликвидације Срба у Пакрачкој пољани, Госпићу, Загребу и др.

Не само да је хрватски државни, војни и полицијски врх био упознат са његовим неделима, већ и америчка обавештајна служба.

Имао је неколико суђења, и на послетку је осуђен у фебруару 2017. године на седам година затвора од хрватског Врховног суда.

Умро је у Загребу 17. новембра 2020. године после дуже болести.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Логор Лора - Рокнић - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Миљевачки плато

Радосављевић - Рибарска колиба - Бојан Весовић - Карловац - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец - Бјеловар - Иван Кораде - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Славонска Пожега - Дан устанка - Осијек  - Афера Шпегељ - Откос - Оркан - Максимир

Слободан Зуровац - Книн је пао у Београду - Јесење Кише - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дамир Крстичевић - Миљенко Филиповић - Борово Село - Књигоцид - Добросав Парага

 Иван Векић - Томислав Мерчеп - Фрањо Туђман - Бранимир Главаш - Јанко Бобетко - Анте Готовина

Гојко Шушак - Благо Задро - Миливој Петковић - Агим Чеку - Сарваш - Сисак - Задар - Удбина - Сплит

 

ЖИВОТОПИС

Томислав Мерчеп је рођен у Борову Насељу (индустријска четврт града Вуковара), а средњу и Вишу грађевинску школу у Вуковару. Његова породица се доселила још крајем Другог светског рата у Борово из Херцеговине. Борили су се у оружаним формацијама клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. То је била једна од акција коју је водило режим Анте Павелића, са циљем похрваћивања Источне Славоније.

Када је почетком 1971. године у Хрватској бунуо хрватски проусташки покрет "МАСПОК" (Хрватско прољеће), Томислав Мерчеп као омладинац је имао запажену улогу у том покрету. Јавно се истицао са својим шовнинистичким понашањем и мржњом према Србима.

Пре него што је ступио у Хрватску демоктратску заједницу, радио је као грађевински инжењер у вуковарском предурећу "Грађевинар".

 

ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА

Као кандидат ХДЗ-а је на првим локалним вишестраначким изборима април-мај 1990. године где је његова парија  доживела убедљив пораз, јер су добили 26% гласова, а конкуренти Савез Комуниста добио је 64% гласова.

У општини Вуковар, а и целој држави СФРЈ је завладала велика економска криза, која је допринела његовим шовинистичким акцијама и непријатељском деловању против Срба и државе Југославије.

У августу 1992. године се опет кандидује као посланик ХДЗ у хрватском Сабору, али је добио јако мали број гласова и доживео пораз. Следеће 1993. године успео је ући у Жупанијски дом.

Крајем 1996. године долази до непремостивих разлика између Мерчепа и Фрање Туђмана, који га је оптужио за стварање тајних паравојних јединица, па је тако 1997. и сам Мерчеп решио да напусти ХДЗ и оформи своју партију - Хрватску Пучку Странку.

Мерчеп се кандидовао на хрватским председничким изборима 2000. и завршио је као шести.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Крајем 1990. године окупља око себе групу сарадника (Бранимир Главаш, Благо Задро, Анте Врањковић, Мартин Саблић и др.) која је направила планове за ликвидацију Срба у Вуковару и дестабилизацију комунистичке власти. Крајем фебруара 1991. Мерчеп са својим сараднциима у селу Богдановци постројава више од 2.000 Хрвата и подељено им је оружје, које је хрватска Влада илегално увезла јесени 1990. преко Мађарске, Аустрије, Јадрана...

Тако се Савез Комуниста у Вуковару распао и његова странка ХДЗ је на силу преузела власт, а Мерчеп ушао у вуковарску градску владу и постао секретар народне одбране (војни одсек).

Од 1. априла 1991. у Вуковару и околини почиње да се спроводи терор према србском становништву, као и онима који су били неопредељени по националној припадности. ХДЗ је била милитанта странка са опасним намерама, јер су желели самосталност Хрватске и етнички чисту државу. Почели су нестанци и убиства Срба скоро сваке ноћи у Вуковару. Минирани бу бројни локали и кафане чији су власници били Срби. Завладао је неописив стран и огромна напетост између Срба и Хрвата. Мерчеп је одмах оформио своју личну гарду - паравојне јединице, од којих су и Хрвати зазирали. Био је господар живота и смрти у граду на Вуки.

Средином септембра 1991. добија налог из Загреба да се повуче из Вуковара, што је он и учинио. Имао је оштру свађу са председником Хрватске Фрањом Туђманом. Почетком октобра 1991. и добија место комаданта Јединице за посебне намерне при МУП-у Хрватске. Та јединица је носила назив "Јесење кише", а њен циљ је био застрашивање, убијање и пљачкање Срба циивила у авнојевској Хрватској. Неки од припадника његове јединице "Јесење кише" су касније ухапшени и признали су учешће у убијању србских цивила (Синиша Римац, Миро Бајрамовић и др.). Међутим, касније су те оптужнице одбачене због процедуалних грешака и председник Фрањо Туђман је све припаднике одликовао.

Томислав Мерчеп је учествовао у нападу на касарну ЈНА "Станко Опсеница" у Госпићу, када је дошло до злочина који нису смели бити снимљени камером.

Са својом јединицом "Јесење Кише" Мерчеп је 11. октобра 1991. основао концентрациони логор "Рибарска колиба" за мучење Срба цивила у Марином Селу. Већина ликвидираних и мучених Срба који су доведени у овај логор је са подручија Пакраца, Дарувара, Кутине, Бјеловара, Гарешнице, Мославине и Загреба. Сви који су доведени у овај логор су незаконито ухапшени и доведени без судског налога.

Новински чланци

Током 1990-их, поједини хрватски медији који су објављивали оптужбе против Томислава Мерчепа, највише сплитски Ферал трибјун, па су морали да плате казне након што су изгубили парнице за клевету.

Дана 1. септембра 1997. Ферал трибјун је објавио признање Мире Бајрамовића, члана паравојне јединице "Јесење кише". Бајрамовић је у том чланку експлицитно навео Мерчепа као свог комаданта одговорног за многа убиства и друге злочине као што је мучење који су припадници јединице, укључујући и њега лично, починили у Госпићу, Пакрачкој Пољани и Сланом. Томислав Мерчеп је истог дана приведен у истражни затвор, а следећег дана су још тројица припадника те јединице ухапшени. Мерчеп је порекао оптужбе.

Исте године у сплитском Ферал трибјуну појавио и поверљиво писмо које је Марин Видић звани Били, бивши представник Владе СР Хрватске за Вуковар у августу 1991. године упутио највишим представницима тадашње власти (председнику Републике, премијеру, министрима одбране и полиције), али и неколицини опозиционих посланика (Ивици Рачану, Савка Дабчевић-Кучар, Дражену Будиши и Марку Веселици) упозоравајући на деловање одреда под командом Томислава Мерчепа.

Америчка обавештајна служба ЦИА је 19. октобра 1995. године сачинила један документ, тј. досије о Томиславу Мерчепу, који се налази у нашој архиви. Ту су тачно наведене његове злочиначке одисеје у Хрватској 1991-1995, односно ратни злочини и етничко чишћење србског становништва.

 

СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

У Загребу 11. децембра 2010. године је ухапшен због основане сумње да је лично и посредно преко своје јединице учествовао у убиствима и мучењу цивила 1991. на подручју Пакрачке пољане, Кутине и Загреба.

Његово привођење у загребачку полицију спроведено је по захтеву Жупанијског државног тужилаштва неколико дана након што је на одељењу судске медицине у Загребу идентификовано четрдесетак тела ексхумираних на подручју Пакрачке пољане и других делова Хрватске за чије се ликвидације сумњичи јединица којом је Мерчеп руководио.

Истрага за ове злочине која је вођена пред судом у Хагу до 2006. године је препуштена хрватском правосуђу, па је оно, према речима Ивана Звонимира Чичка, председника Хрватског хелсиншког одбора, морало да достављени материјал прилагоди својим законима.

Против њега је подигнута оптужница због ратног злочина против цивила којом се по командној одговорности терети за ратни злочин убиства 43 особе, међу којима је троје чланова србске породице Зец у Загребу. Дана 10. јуна 2011. године му је продужен притвор.

Мерчеп се терети за противзаконито одвођење србских цивила на Загребачки велесајам (у оквиру кога је током 1991. године постојао логор за Србе), затим одвођење цивила са ширег подручја Пакраца, Новске, Гарешнице... њихово мучење и ликвидације на тој пољани, које су починиле јединице резервног састава МУП-а под његовом командом.

У ову оптужницу нису ушле оптужнице за убиства Срба у Госпићу и Вуковару 1991. године.

Најпознатији случај је убиство у Загребу 7. децембра 1991. године, када је у својој кући ликвидиран Србин Михајло Зец, успешни загребачки месар, док су његова супруга Марија и дванаестогодишња ћерка Александра отети и  убијени на Сљемену, тако што им је из непосредне близине пуцано у главу. У јулу 2011. године „Јутарњи лист“ је објавио слике убијене Александре Зец и њене мајке Марије, што је изазвало велику пажњу јавности.

Загребачки жупанијски суд је 12. маја 2016. изрекао неправоснажну пресуду од 5,5 година затвора, за кривицу по командној одговорности, јер није спречавао злочине својих поредеђних.

Врховни суд Републике Хрватске је у фебруару 2017. године донео правоснажну пресуду у којој је Томислав Мерчеп осуђен за злочине над Србима цивилима на седам година затвора. Парадокс је што добар део казне Томислав Мерчеп служи у бањи Крапинске Топлице, где уопште нема затворски третман.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
ZAGREB VELESAJAM
SLAVONIJA LIKA
KASARNA GOSPIC
TOMISLAV MERCEP
DEVEDESETE GODINE
UBIJANJE CIVILA
BOROVO NASELJE
PARAVOJNE FORMACIJE
FRANJO TUDJMAN
IVAN VEKIC
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
SEPTEMBAR 1991
JESENJE KISE
SPECIJALNA POLICIJA
ETNICKO CISCENJE





















Skip Navigation Links