Рахим Адеми - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад Југославије и ратови 1990-их
Област: Југославија

РАХИМ АДЕМИ


Рахим Адеми (1954.) је бивши хрватски генерал албанског поријекла, који је био активан учесник ратова на простору бивше Југославије у посљедњој деценији 20. стољећа.

Средином седамдесетих је завршио Војну академију Југославенске Народне Армије у Београду, када је добио чин потпоручника и служио је у артиљеријским јединицама.

Током разбијања југославенске федерације 1990-1991 мноштво словеначких, хрватских, муслиманских и албанских официра је дезертирало из ЈНА и прешло на страну сепаратистичких снага које су стварале себи паравојне формације са циљем обрачуна ЈНА и етничког чишћења Срба, на просторима гдје су они вјековима живјели. Тако је и Адеми напустио службу крајем јуна 1991. године и приклонио се ткз. Збору Народне Гарде.

У Војсци Републике Хрватске како сам каже није могао значајније да напредује на хијерархијској љествици јер је по националности био Албанац, а не Хрват... иако је крајем седамдесетих година на тактичким вјежбама показао се као један од најуспјешнијих официра у читавој ЈНА.

Током грађанског рата у Хрватској Адеми је са својом јединицом учестовао на више ратишта, али се посебно издвајају злочиначке операције: Медачки џеп, Олуја, Цинцар, Маестрал, Уна... са хрватским предсједником Фрањом Туђманом се попео на Книнску тврђаву августа 1995. године.

Од Међународног кривичног суда за бившу Југославију 2001. године, Адеми је оптужен за злочине против човјечности, ратне злочине, убиство цивила, рушење објеката без преке потребе, кршења закона и обичаја рата... али је седам година касније ослобођен свих оптужби, усљед политичких притисака на Вијеће Хашког трибунала.

Више пута је одликован због учешћа у рату и доприносу стварања нове хрватске државе.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУ
РАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

 

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јамаЈасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Драксенић

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Иван Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Афера Шпегељ

Миливој Петковић * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка *  

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Логор Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владимир Миланковић

Мирослав Туђман * Малешевић * 72. бојна *

 

ЖИВОТОПИС

Рахим Адеми је рођен 30. јануара 1954. године у селу Карач, општина Вучитрн (САП Косово и Метохија). По националности је Албанац. Отац му се зове Реџеп, а мајка Раза.


Мајка, отац, Рахим и сестра

Одрастао је у вишечланој породици. Има сестру Надиру.

Породица

Оженио се 1977. године у Шибенику са Антиом, која му је касније родила двије кћери: Валентина и Афродита.

Од југославенске државе су добили стан у центру Шибеника гдје су се преселили почетком осамдесетих година. Супруга је често иступала у јавности, када је он био оптуживан.

Школовање и каријера

У родном мјесту је завршио основну школу, а средњу је завршио у Приштини. На студије одлази у Београд гдје је уписао Војну академију, артиљеријски смјер коју је са успјехом завршио у љето 1976. године и промовисан је у чин потпоручника. Прву службу је добио у Шибенику на јадранском приморју гдје је постојала велика касарна и научно-образовни центар за потребе Југославенске Народне Армије.

У периоду 1978-1980 Рахим Адеми је често учествовао на такмичењима официра и војника ЈНА из редова артиљерије, гдје се показивала тактика и борбеност оклопно-механизованих јединица. Ту се Адеми показивао као врло успјешан и добијао је похвале. Па је тако брзо и напредовао на официрској љествици. Међутим, прекомаднован је у обавјештајно одјељење за потребе савезне војске.


Адеми са Антом Готовином (лијево)

Иредентизам и суђење

Током великих немира и демонстрација на Косову и Метохији 1981. године, дошло је до ангажовања и јединица ЈНА у циљу смиривања побуне која је имала пријетњу да прерасте у рат и насилним путем одвоји јужну србску покрајину од СФРЈ. Владимир Беара, главни обавјештајац за Војно-поморску област ЈНА тражио је од Адемија да сачини извјештај о иредентистичким снагама у својој зони дјеловања, односно о онима који су вршили опструкције приликом гушења "Косовског прољећа". Адеми је то одбио и тако средином осамдесетих година навукао сумњу да војно-сигурносних органа да и он спада у антидржавне елементе.

Од свједока је постао оптуженик, па се тако 1986-1987 вукао по војним судовима у Сплиту и Сарајеву. Поред њега још деветорица официра ЈНА су били у тој групи која је била оптужена за непријатељско дјеловање и рушење уставног поретка. У притвору је провео шест мјесеци, а осуђен је на 3.5 године затвора. Међутим, Врховни суд је поништио ту пресуду и вратио суђење на почетак, а Адемија у службу. Нови судски поступак је прекинут крајем 1990. године, пошто је тада већ започет процес разбијања Југославије.

Чин генерал-мајора добио је у хрватској војсци 23. септембра 1995. а четири године касније постаје и помоћник Инспектората ХВ.

Политички ангажман

Пошто је Адеми пензионисан јануара 2009. године, одлучио је да се политички ангажује и приклонио се Социјал-Демократској Партији, лидера Иве Јосиповића.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

У прољеће 1990. године на политичкој сцени Југославије долази на вишестртаначким изборима до побједе сепратистичких снага у СР Словенији и СР Хрватској. Њихов циљ је био одвајање од СФРЈ и стварање самосталних република.


Рахим Адеми у средини, иза Гојка Шушка

У Хрватској су сепаратисте предводили Фрањо Туђман и странка Хрватска Демократска Заједница, који не само да нису скривали своје жеље у погледу незавиности, већ су најављивали обрачун са Србима, етнички чисту државу, при чему су исказивали и симпатије према клеро-фашистичкој НДХ из Другог свјетског рата. Такође, они су повели акцију илегалног наоружавања, које су предводили министри у новој хрватској Влади: Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац у јесен 1990. године.

Иако је ЈНА била мултиетничка војска, нису сви Југославију осјећали као своју домовину, па је тако и ХРВАТСКО КРИЛО Југославенске Народне Армије почелео да контактира са страначким првацима ХДЗ-а, јер су видјели шансу за свој нови напредак. Међу официрима ЈНА који су дезертирали био је и Рахим Адеми. Процјена је да је око 3.300 Хрвата дезертирало и прикључило се ЗНГ. Сам Адеми је већ читаву годину прије одласка имао контакте са МУП Хрватске. Званично је напустио ЈНА крајем јуна мјесеца 1991. године, када је мноштво Хрвата већ било наоружано, а са друге стране сама савезна војска је била у поприличном расулу.

Рахим Адеми је прешао на страну хрватских паравојних једница ткз. Збор Народне Гарде и добио чин потпуковника, који је командовао над оклопно-механизованим батаљоном. Они су септембра 1991. године напали касарну ЈНА у Шибенику. Већ 25. маја 1992. године добија чин бригадира у Војсци Републике Хрватске.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић Град - Ледићи - Петровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - Оџак - Цинцар - Младен Маркач - Анте Готовина - Добросав Парага

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Јусуф Празина - Дамир Крстичевић - Валентин Ћорић - Азра

 Миљенко Филиповић - Тихомир Блашкић - Иван Кораде - Крешимир Зубак- Младен Налетилић

Миливој Петковић - ХВО

 

У злочинима над Србима, Рахим Адеми се истакао на више ратишта:

  • Лика, у септембру 1993. - Медачки џеп код Госпића.
     
  • Западна Босна, 1994. и 1995. - Купрес, Мркоњић Град, Грахово, Гламоч, Ливно...
     
  • Далмација, август 1995. - злочиначка операција "Олуја".
     
  • Босанска Крајина, септембар 1995. - напад на Нови Град ("Уна 95")

 

Усљед, међународних притисака, Гојко Шушак, министар одбране Републике Хрватске је 1996. године смјенио Адемија са мјеста команданта "Зборног подручја Госпић", јер је откривено да су почињени стравични злочину над Србима цивилима у Дивоселу, Почитељу и Читлуку... Адеми се правдао да он није био главнокомандујући, већ да је ланац командовања био: Бобетко - Домазет - Норац. Тада је навео медијима и да је жртвован јер је Албанац, и да му је то била сметња у напредовању у ХВ.


Рахуим Адеми, други с' љева у Книну

Када је завршена злочиначка операција Олуја, тада се мноштво хрватских генерала попело на Книнску тврђаву 1995. године са предсједником Фрањом Туђманом, као симбол побједе над крајишким Србима.

 

ХАШКЕ ОПТУЖНИЦЕ

Почетком 2000. године у Републици Хрватској је дошло до промјене политичке власти, а пар мјесеци прије тога је умро Фрањо Туђман, кога је Хашки трибунал означио да је био на челу удруженог ЗЛОЧИНАЧКОГ ПОДУХВАТА у својим пресудама.

Исте године дванаесторица хрватских генерала се обратило отвореним писмом јавности у коме се жалило на њихово омаловажавање и вријеђање тековина ткз. Домовинског рата. Суштина је у томе, да су они пред Међународним кривичним судом у Хагу били оптужени за ратна злодјела, злочине против човјечности, етничко чишћење и др.

Тако је 21. маја 2001. године Хашко тужилаштво подигло оптужницу против Адемија, а он се два мјесеца касније добровољно предао.

Пуштен је да се брани са слободе фебруара 2002. године уз услов да не омета поступак и не комуницира са медијима.

Након седам година, Адеми је ослобођен свих оптужби 30. маја 2008. године и пуштен на слободу. Ово је дошло као резултат пристиска на Вијеће суда у Хагу, пошто је то и било у интересу међународне заједнице, како се неби промјенила слика везано за разбијање Југославије и ратове на тлу исте, пошто су Срби оцијењени као главни кривци.

 

ОДЛИКОВАЊА

  • Орден Кнеза Домагоја
  • Орден Петра Крешимира
  • Орден бана Јелачића
  • Орден хрватског тролиста
  • Орден хрватског плетера
  • Свједоџба о заслугама "Милан Шуфлај"


РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Копар - Игор Бачвар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Прогон Срба

Доб при Мирни - Винко Пандуревић

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац- - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп - Славонска Пожега

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага - Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић - Високо - Кукавице - Алија Изетбеговић - Озрен

Божана Делић - Страхиња Живак - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо - Фоча

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Љубо Млађеновић

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Клечка

Кадри ВесељиШутаковић - АгушиОтац Харитон - Иван Булатовић

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда

Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Белаћевац - Ликовац

Жута Кућа - Лапушник - Кукеш - Дик Марти - Костићи - Рачак

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Понављање историје: Хрватско крило ЈНА је разбило Југославију и створило Хрватску

ПУТОПИС СА ЈАДОВНА: Велебит, највиша хумка српска

Злочин муслиманских фашиста над Србима Возуће 1942. године

Историчар Салих Селимовић о пореклу и језику босанских муслимана

Злочин у кафићу Панда још пече

Криза деведесетих и петооктобарске изневерене наде



Оцените нам овај чланак:




Tags:
SEPTEMBAR 1991
VUCITRN KARAC
KOSOVSKO PROLECE
HRVATSKI ZLOCINI
ALBANSKO POREKLO
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
JEDINICE ZNG
APRIL 1981
ANTE GOTOVINA
RASPAD SFRJ
DEVEDESETE GODINE
LIKA DALMACIJA
ZAPADNA BOSNA
KNINSKA TVRDJAVA
MEDACKI DZEP
OLUJA 1995
GOSPIC DIVOSELO
CITLUK POCITELJ
UBIJANJE CIVILA
FRANJO TUDJMAN
GOJKO SUSAK
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
SIBENIK KASARNA
RAHIM ADEMI
PARAVOJNE FORMACIJE





















Skip Navigation Links