Илегално наоружавање Хрватске - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Хрватска


Илегално наоружавање Хрватске



Афера "Шпегељ" или илегално наоружавање Хрватске је назив за незакониту и тајну набавку наоружања за потребе чланова милитантне странке Хрватске Демократске Заједнице, као и паравојних формација Хрватске Одбрамбене Снаге и резервног састава полиције СР Хрватске у јесен 1990. године.

То се дешавало у доба када је Социјалистичка Република Хрватска била још увек саставни дио Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Ова операција се дешавала у строгој тајности и далеко од очију јавности, јер се руководство СР Хрватске (Влада, Сабор и Председништво) припремало за рат односно за обрачун са Србима и припадницима ЈНА у СР Хрватској.

Виновниици ових илегалних радњи су само симболично кажњени... и деценијама у Хрватској уживају статус хероја.

Иако у моменту ове објаве на телевизији, почетком 1991. године, званични Загреб је ово оштро демантовао, саопштавајући како је све то део србо-комунистичке пропаганде.

Деценију касније, након смене Туђмановог режима 2000. године, тадашњи председник Стјепан Месић је потврдио тачност снимака, односно чињеницу да је Туђман са сарадницима заиста водио акцију илегалног наоружавања.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Карловац - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Рокнић - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 



 

ПРЕТХОДНИЦА

СФР Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република(СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живели у СФРЈ.

Друштвено-економско уређење је био социјализам. Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замењује вишепартијск систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу СКЈ у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе СФРЈ. Словеначка делегација напушта заседање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање.


Југославенска шесторка: Булатовић, Кучан, Туђман, Глигоров, Изетбеговић и Милошевић

Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је после 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

 

Ситуација у СР Хрватској

Након одржаних вишестраначких избора у СР Хрватској 22. априла 1990. године у Хрватској је победила странка Хрватса Демократска Заједница која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за независности тј. одвајање СР Хрватске од СФРЈ. У целој СР Хрватској владала је велика еуфорија због победе ХДЗ на изборима, а након тога све чешће су се могле јавно видети слике усташких злочинаца (Анте Павелића, Алојзије Степинац, Вјекослав Лубурић ...), усташки поздрави и чути усташке песме. Србима у СР Хрватској је то будило аветна сећања на прогоне и геноцид из времена НДХ.

Већ у пролеће странка ХДЗ и Фрањо Туђман су преузели контролу над полицијом, медијима, Тужилаштвом и државном управом. Србски кадови из полиције су очишћени у пролеће 1990. одмах по преузимању власти, тако што су нереди на Максимиру (загребачком стадиону), између фудбалских навијача НК Динамо и ФК Црвене звезде злоупотребљени и искориштени у пропагандне сврхе са антисрбским предзнаком. Тако је кренуо медијски рат против свега што је србско и југославенско.

Власт СР Хрватске у Загребу, је током лета донела одлуку да формира себи и оружане снаге. Октобра и новембра 1990. године у СР Хрватску илегално увезена велика количина наоружања за потребе резервног састава полиције, чланова ХДЗ и ХОС. Ту акцију су водили Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у тадашњој влади Хрватске. Контраобвештајна служба ЈНА је снимила филм о овом подухвату на војном полигону ЈНА у Гакову октобра 1990. године, а 27. јануара 1991. то и објавио на ТВ Београд. Дана 22. децембра 1990. у Сабору је свечано проглашен "Божићни Устав", којим су Срби изгубили деценијску конститутивност, а Хрватска избацила назив "социјалистичка" из свог назива.

Од маја 1990. године ситуација у СР Хрватској се из дана у дан погоршавала и Срби су били страховито уплашени за своју личну сигурност и своје имовине. Редовно су се могли видети и усташки графити, пароле, плакати, а велики број Срба је преко телефона добијао претње да морају да се иселе из својих кућа и оду у СР Србију. Добијали су чак и претећа писма у којима је стајао потпис "ХДЗ". Овакве претње су добијали чак и Хрвати који су били у брачној заједници са Србима...

Срби у Хрватској су добијали отказе на послу, а чак су им и деца психо-физички малтретирана у школама. У скоро свим насљеима где су Хрвати имали апсолутну или релативну већину постојали су одређни чланови странке ХДЗ који су имали задатак да пазе на кретање својих комшија Срба (шпијунажа).

 

ОРГАНИЗАТОРИ АКЦИЈЕ

  1. Фрањо Туђман, предсједник СР Хрватске
  2. Мартин Шпегељ, министар одбране у Влади СР Хрватске
  3. Јосип Бољковац, министар унутрашњих послова у Влади СР Хрватске
  4. Стипе Месић, члан Председништва СФРЈ из СР Хрватске
  5. Јосип Манолић, премијер Владе СР Хрватске
  6. Ђуро Дечак, високи чиновник ХДЗ Вировитица
  7. Антон Хабијанец, високи чиновник ХДЗ Вировитица
  8. Владо Шабарић, чиновник ХДЗ Вировитица
  9. Винко Белобрк, чиновник ХДЗ Вировитица
  10. Гојко Шушак, тада министар дијаспоре у Влади СР Хрватске
  11. Перица Јурић, заменик министра унутрашњих послова СР Хрватске
  12. Иван Белани, члан ХДЗ Вировитица

 


АКЦИЈА

План за акцију илегалног наоружавања у СР Хрватској сачињен је у љето 1990. године, када је Влада СР Хрватске преко својих веза успоставила контакте на међународном тржишту оружја.

Тада се Варшавски савез, а уједно и његове земље чланице доживљавале су друштвено-економску трансформацију (прелазак из социјализма у капитализам). Тако је у источноевропским земљама због повлачења Црвене армије из држава чланица Варшавског пакта у СССР, остала велика количина разних врста наоружања, највише пјешадијског.

Акцију илегалне набавке оружја из источне Европе је водио бивши генерал ЈНА Мартин Шпегељ и министар полиције у Влади СР Хрватске Јосип Бољковац. Док је акцију илегалног наоружавања Хрватске са наоружањем из прекоморских земања: Аргентине, САД и Канаде водио Гојко Шушак.

Контраобавештајна служба ЈНА је почетком октобра 1990. године била упозната са могућностима илегалног наоружавања у СР Хрватској. Па су тако и одређени најбољи оперативци КОС ЈНА да уходе и снимају Мартина Шпегеља, који је тада октобра 1990. још увек обављао дужност припадника ЈНА.

У ноћи између 12. и 13. октобра 1990. године на граничном прелазу Југославије и Мађарске "Горичан-Летење", улази неколико шлепера лаког наоружања. Ту на граничном прелазу био је Перица Јурић, помоћник министра полиције Јосипа Бољковца, иначе добро познат у круговима усташке емиграције.

Те вечери је унето око 18.000 пушака "АК-47" (калашњикова) са муницијом.

Све то илегално увезено оружје је смештено у магацин Територијалне одбране "Ракитије", код Загреба, који је контролисао МУП Хрватске односно Јосип Бољковац.

Обавештајци КОС ЈНА су те вечери били само њеми посматрачи.

Они су мобилним телефоном су контактирали команду Пете војне области у Загребу и тражили су дозволу да реагују, односно да зољама (ручним бацачима ракета) дејствују по колони са илегалним наоружањем.

Како нико од официра ЈНА из Команде није смио да преузме одговорност, звали су Генералштаб ЈНА у Београду и Председништво Југославије гдје су им Вељко Кадијевић, тадашњи министар одбране југославенске федерације и Борислав Јовић, предсједник Предсједништва СФРЈ, који су им рекли да одустану од цијеле акције.

Наредна тура илегалног наоружавања преко овог граничног прелаза ушла је 18. октобра 1990. Паралелно са овим илегалним увозом преко Мађарске у луку Сплит је долазило бродовима оружје из Аргентине, Канаде и САД, које је куповала усташка емиграција и слала у домовину.

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Илегално увезено оружје је наредних мјесеци подељено члановима шовинистичких партија: ХДЗ, ХСП и ХОС, као и припадницима резервног састава МУП-а Хрватске.

Обавјештајци Југославеске Народне Армије су 19. октобра 1990. на војном полигону Гаково, крај Вировитице извели тајну акцију снимања Мартина Шпегеља, Јосипа Бољковца, министре у Влади СР Хрватске, са сараднциима, гдје су они изјавили какви су им планови са тим илегално увезеним оружјем.

Планови су били везани за рат и обрачун са припадницима ЈНА, ликвидације Срба итд. У томе је помогао највише војни обавјештајац Владимир Јагар, припадник КОС-а, иначе и Шпегељов рођак.

Касније је КОС ЈНА прикупио још додатне доказе како би председник СР Хрватске Фрањо Туђман и сви министри Владе СР Хрватске могли бити ухапшени и осуђени на вишегодишње казне затвора.

Међутим, усљед политичких притисака на Савезни Секретаријат за Народну Одбрану (ССНО) и необазривости Предсједништва СФРЈ хапшење и кривинчни поступак су изостали.

Ти планови хапшења највишег руководства СР Хрватске за 29. новембра 1990. су јавно објелодањени на сједници Врховног Савјета Одбране Југославије, од стране Вељка Кадијевића и тиме је акција хапшења пропала.

Дана 22. децембра 1990. у хрватском Сабору изгласан је тзв. Божићни устав, којим су Срби избачени као конститутивни народ и сведени на националну мањину.

„Рата у Хрватској не би било, да га Хрватска није жељела"
Фрањо Туђман, 24. марта 1992.


 

Мартин Шпегељ у страху да не буде ухапшен, одлази у Аустрију, неколико мјесеци, али се почетком јула 1991. враћа у СР Хрватску гдје наставља свој посао. Постављен је одмах за начелника Генералштаба ткз. Збора Народне Гарде - хрватске паравојске.

Још пролећа 1991. године Хрватска је имала више од 100.000 људи наоружани са лаким оружјем, који су били силно мотивисани за рат.

Почело је оружаним инцидентима у Пакрацу 1. марта 1991. наставило се на Плитивчким језерима 31. марта 1991.  па у Борову Селу и Задру 2. маја 1991. Пале су и прве жртве.

Хрватска пропаганда је све то искориштавала да појача антисрбску и антијугословенску кампању. Од тада се у већини србских места у СР Хрватској могле видјети барикаде, јер су се мештани плашили за своју личну сигурност.

Овај догађај илегално наоружавања из јесени 1990. године је један од кључних догађаја у разбијању Југославије.

 

СУЂЕЊА И ПРЕСУДЕ

Дана 25. јануара 1991. КОС ЈНА је ухапсио неколико чланова ХДЗ који су учествовали у овом илегалном подухвату и спроведени су у Загреб, гдје их је чекало суђење за оружану побуну и непријатељско дјеловање.

Судија Војног суда Миле Вигњевић је изрекао пресуду 20. маја 1991. која је гласила:

  1.     Антун Хабијанац, 3.5 године затвора,
  2.     Јосип Ковач, 3 године и 3 месеца
  3.     Ђуро Дечак, 3 године затвора,
  4.     Фрањо Ковач, 2.5 године затвора,
  5.     Владо Шабарић, 1 годину и 3 месеца,
  6.     Винко Белобрк, 1 годину,


Осуђеници за тешко кривично дело су пушени на слободу, већ 2 дана после изрицања пресуде. Дочекало их је мноштво Хрвата уз велико одушевљење. За њих те оптужбе нису биле тешке, нити су уопште у томе видели проблем, напротив дочекали су их као хероје.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Ниједна европска држава није била заинтересована да заустави ово илегално наоружавање Хрвата, иако је било сасвим јасно да то може само довести до рата. Већ крајем 1991. године почеле су мировне конференције за прекид оружаних сукоба, али безуспјешно. Наредне године започет је и у Босни и Херцеговини крвави грађански рат. Ратови у западним дијеловима бивше Југославије су окончани када је у Дејтону (САД) потписан мировни уговор 21. новембра 1995. године.

Током деведесетих година 20. вијека илегално наоружавање у СР Хрватској од Туђмановог режима било је "политички коректно" односно све је стављено у служби осамостаљивања Хрватске.

Иако је у Републици Хрватској власт промјењена почетком 2000. године, па и сам Стјепан Месић, блиски Туђманов сарадник 1990-1994, пошто је постао хрватски предсједник потврдио снимак КОС ЈНА као аутентичан, виновници тих незаконитих радњи никада нису адекватно санкционисани.

Штавише ни Европски парламент, приликом примања Хрватске као чланице Европске уније 2013. године нису постављале икакве услове Загребу, па ни процесуирање одговорних за злочине над Србима и етничко чишћење током 1990-их година.



Оцените нам овај чланак:

Да се не заборави и не понови!




Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







































Skip Navigation Links