Јосип Манолић - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Хрватска

ЈОСИП МАНОЛИЋ


Јосип Манолић (1920-2024) је хрватски политичар, обавјештајац односно официр ОЗНЕ (касније УДБЕ), премијер... и врло близак сарадник Фрање Туђмана, односно творац модерне хрватске државе.

Деценијама након Другог свјетског рата био је високи официр Оделења за заштиту народа тј. припадник сигурносно-обавештајних организација Титовог комунистичког режима, гдје је учествовао у ликвидацијама и прогону политичких неистомишљеника. Његово радно мјесто је тада било уствари надзорник свих затвора на територији СР Хрватске у којима су смјештени затвореници са политичким оптужбама.

Шездесетих година је дипломирао на Правном факултету у Загребу и добио унапређење као шеф Савезног Секретаријата Унутрашњих Послова (ССУП). До почетка седамдесетих година обављао је низ одговорних функција у Народном сабору СР Хрватске, али је 1971. године због подршке Хрватском прољећу постао дисидент, односно смјењен је као неподобан кадар.

Средином 1989. године био је скупа са: Шексом, Туђманом, Векићем, Главашем и др. на оснивачком скупу странке ХДЗ на загребачком Јаруну, иако је био на снази једнопартијски ситем. Годину дана касније када је ХДЗ освојио власт у СР Хрватској он је изабран за 2. премијера након што је Стјепан Месић послат у Предсједништво СФРЈ да растури југославенску федерацију.

У доба када је он био хрватски премијер, Народни сабор је 25. јуна 1991. године нелеглано прогласио самосталност те југославенске републике, што је врло брзо довело до грађанског рата односно сукоба паравојних јединица са Југославенском Народном Армијом... рат је потрајао четири године, а међународно признање је Хрватска добила тек почетком 1992. године, углавном од држава из западне хемисфере. 

Скупа са Туђманом је био на челу удруженог злочиначког подухвата, јер је током деведесетих година 20. стољећа под притиском преко 650.000 Срба напустило своје домове у страху за личну сигурност. Још док је СР Хрватска била у саставу социјалистичке Југославије 1990-1991 одобрио је илегално наоружавање паравојних јединица које су требале да се обрачунају са ЈНА и грађанима србске националности.

Последње године је провео у Загребу у дубокој старости, а посјетилац је многих друштвених догађања иако је прешао 100-ту годину живота. Написао је и неколико књига које је објавио посље 2005. године.

Умро је у 105. години живота у загребачкој болници.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена

Стјепан Саркотић * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани

Црна Романија * Стјепан Дуић

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебит устанак * Софијска декларација * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска

Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

Јелка Погорелец *

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић

Дивосело * Логор Госпић * Стари Брод * Међеђа * Шид

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Мирослав Филиповић

Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Гаравице

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков

Сисак * Динко Шакић * Усташе * Пискавица * Возућа

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић

Славко Квартерник * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum CrimenКалати

* Машвина * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Петар Дабробосански  * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак

Дамјан Штрбац * Јуре Францетић * Даница Праштало

Виктор Гутић * Драксенић

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар

Тајни досије Тито * Стево Крајачић * Делнице

  Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно

Револуционарно Братство Звонко Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја

Медачки џеп * ГрубориОркан * Паулин Двор * Откос

Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде

Добросав Парага * Корански мостВировитица * Шпегељ

Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанкаЗадар

Божићни Устав * МаксимирТомислав Мерчеп * Сплит

* Јанко Бобетко * Олујић * Анте Готовина

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Осијек

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Книн

Јосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владо Миланковић

Благо Задро * Борово Село *  Иван Векић

 

ЖИВОТОПИС

Јосип Манолић је рођен 22. марта 1920. године у селу Калиновац покрај Ђурђевца, на путу између Копривнице и Вировитице у средишњем дијелу Подравине.

У то вријеме је то већ био дио новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а административно је потпало под покрајину Хрватска и Славонија... а касније у Савску бановину.

Дјетињство и школовање

Одрастао је у пасивном крају, гдје су његови родитељи били сиромашни земљорадници.

Основну школу је завршио у родном селу, а средњу је уписао у сусједном Ђурђевцу. Постао је кожарски мајстор.

Његов отац је умро када је њему било шест година од посљедица Првог свјетског рата, јер је био мобилисан и послат као аустроугарски војник Бјеловарског пука у оквиру XIII (загребачког) корпуса на ратиште у Србију. Тамо је тешко рањен и његов опоравак је слабо ишао.

Његова мајка (по поријеклу је била Мађарица) се преудала те су живјели као многочлана породица. Пошто је она довела своје четворо дјеце (два сина и двије кћери) човјеку који је такође имао четворо дјеце.

По сопственом признању у дјетињству се сјећа како је јео углавном: пасуљ, купус и празилук.

Политика и Други свјетски рат

Још као тинејџер ушао је у политичке воде и то већ са 17 година живота. Чим је постао пунољетан он је постао руководилац сидникалних и омладинских организација југославенског краљевства. Члан Комунистичке партије је постао 1939. године.

Током Другог свјетског рата када је југославенска краљевина раскомадана у Априлском рату 1941. године од стране Њемачке и њених савезника (Италије, Бугарске, Мађарске и Албаније), те проглашена клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска...

Манолић је био политички комесар у сјеверним дијеловима Хрватске. Колико је познато бавио се више пропагандом, односно није учествовао у великим ватреним окршајима са оружаним снагама НДХ (усташе и домобрани). Већи дио рата био је секретар Савеза Комунистичке Омладине Југославије (СКОЈ).

Почетком 1944. године нашао се у јужним дијеловима Лике код Лапца, гдје је избјегао њемачку офанзиву. Након тога је прекомандован на Банију.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

ЗЛИКОВЦИ

Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић

Макс ЛубурићДинко ШакићМошков * Лорковић  * Усташе

Мирко ПукИван Шарић * Црна Легија * Џафер Куленовић

Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић

Алојзије Степинац * Љубо Милош * Виктор Гутић

Миле Будак * Андрија Артуковић * Хусеин Ђозо

Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан

Муслимански челнициВладимир Крен * Мијо Бабић

Поглавникова гарда * Јулије Маканец * Еуген Дидо

ЛОГОРИ

Керестинец * Даница * Крушћица * Госпић-Јадовно-Паг

Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско

Пријдор * Маглај * Огулин * Пакленица * Ђаково

Лепоглава * Тења * Зеница * Добој * Винковци

Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево

ЗЛОДЕЛА

Пребиловци * ВељунДракулићОстрожин

СадиловацПаланчиштеДивоселоШид

Машвина * Возућа * Бракусова ДрагаПркос

Међеђа * Шушњар * Пискавица * Драксенић

Глина црква * Ливањско поље * Бегово Брдо

Грабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос

Калати * Бијели Поток * Гаравице * Миострах

ВуковарКорићка јама * Стари Брод * Гудовац

Шегестин * Хомољац * Вршани * Сребреница

ЖРТВЕ

Дамјан ШтрбацПлатон (Јовановић) * Зорка Делић

Љубан Једнак * Даница Праштало * Гламоч

 Љубомир Млађеновић * Марија Почуча * Симовић

Марко Бошковић * Српска банка * Славско Поље

Петар ДабробосанскиВукашин Мандрапа

Живојин Станисављевић * Драгољуб Благојевић

ПУБЛИКАЦ.

Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови

Magnum Crimen * Пјесма Ђурђевдан * Без кајања

Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Ожиљак

Благослов Ватикана * Деца у жици  * Дјеца Козаре

Страх * Понор * Дара из ЈасеновцаЦрна књига

Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта

Једење Богова * Залазак стољећа * Личка трагедија

Не окрећи се сине * Покољ у ГлиниПолитика терор

Цазинска Крајина * Тотални геноцида * Мук

Фратри и усташе кољу

Пред крај Другог свјетског рата бива примљен у Оделење за заштиту народа и послат у Бјеловар. ОЗНА је била заправо тајна полиција новог тј. долазећег режима, чија је улога била обрачун са политичким противницима комунистичке власти. Те ликвидације великих размјера су потрајале све до средине педесетих година.

Породица

Оженио се 1946. године први пут са дјевојком Маријом Екер са којом је био у браку 57 година.


Марија и Јосип Манолић

Касније 2016. године се поново оженио са Мирјаном Рибарић, која је три и по деценије млађа од њега. Она је 2020. године у мају мјесецу умрла у 65. години живота од тумора.

 

ПОСЉЕРАТНО ДОБА

Када је учвршћен комунистички режим у Југославији од стране Јосипа Броза Тита и његових сарадника, Манолић је остао као официр ОЗНЕ и добио 1946. године радно мјесто начелника Управе свих затвора на простору авнојевске Хрватске у које су довођени политички затвореници. Врло брзо је дошло до оснивања логора Голи Оток у сјеверним дјеловима Јадранског мора.

Његов ментор је био Стево Крајачић, који га је штитио и помагао до краја свог живота. Штавише, били су и комшије у престижном насељу Тушканац у загребачком Горњем Граду.


Голи оток - Острво зла

Постаје начелник Секретаријата унутрашњих послова 1948. године за територију НР Хрватске... врло брзо је добио унапређење, па је отишао у Службу Државне Безбједности, такође тајна полиција која је заправо настала на темљима ОЗНЕ односно УДБЕ.

Манолић је надгледао кућни притвор хрватског кардинала Алојзија Степинца, који је скупа са Антом Павелићем био на челу наци-фашистичке НДХ односно носилац геноцида против Срба, Јевреја и Рома током Другог свјетског рата.

Крајем педесетих година 20. вијека Манолић је наставио своје школовање у Загребу на Правном факулету, гдје је 1960. године и дипломирао. Исте године постао је директор Савезног Секретаријата Унутраших Послова.

Средином шездесетих година примљен је у Народни сабор СР Хрватске, гдје је изабран за предсједника организационог политичког одбора, касније начелника законодавно-правне комисије и члана Уставне комисије. Поново је изабран 1969. године за пославника у Сабору.


Хрвати подржавају Савку Дапчевић-Кучар

Током Хрватског прољећа 1971. године упознаје се са Фрањом Туђманом, бившим официром ЈНА који је раније већ напустио државну службу, а прије тога избачен из Савеза комунуста јер је имао ревизионистичке ставове супротне историјским чињеницама и званичним ставовима...између осталог Туђман се трудио да смањи број јасеновачких жртава.

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ 1941-1945

Вукашин Мандрапа * Драксенић * Међеђа * Јасеновац * Стара Градишка

Фра Сотона * Час у Бечу * Србољуб Живановић * Макс Лубурић

Љубо Милош * Дара из Јасеновца * Милица СекулићАнте Павелић

Алојзије Степинац * Васо Кондић * Иродови синови * Динко Шакић

Трибина у Ужицу * Стазама мученика * Надбискуп геноцида

Стеван Злокапа * Борислав Шево * Сена Шијак * Милорад Јандрић

Слободан Грујичић * Крвава црква * Ради ти дијете свој посао

Једење Богова * Петар Дабробосански * Зорка Делић Скиба

Јосип Манолић је подржао МАСПОК који је почетком наредне године оцијењен као деструктиван и шовинистчки, па је као такав и угушен, а његови организатори већим дијелим су процесуиране. Пошто је и Манолић био њихов присталица постао је дисидент, па је пријевремено пензионисан у 50. години. С обзиром да је био обавјештајац, односно припадник УДБЕ није смјењен, већ је само премјештен на  друге функције, али није се смио јавно оглашавати и наступати.

 

УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ

Јосип Манолић је остао у Централном комитету Савеза комуниста гдје је учествовао у расписивању вишестраначких избора у авнојевској Хрватској крајем 1989. године.


Јарунска дешавања: Оснивање ХДЗ-а

Познато је и то да је присуствовао тајном оснивачком скупу партије Хрватске Демократске Заједнице средином  јуна 1989. године у загребачком насељу Јарун, у просторијама НК "Борац". Сем њега и Туђмана су били присутни још: Иван Векић, Бранимир Главаш, Владимир Шекс, Слободан Праљак, Петар Шегедин, Владо Веселица, Далибор Брозовић и др. У партији ХДЗ био је три године члан Извршног одбора и њезин потпредсједник.

У мају 1990. године партија ХДЗ је освојила већину гласова на републичким парламентарним изборима, док је Фрањо Туђман постао предсједник СР Хрватске. Нереди на Максимирском стадону су послужили новој власти да се очисти прво загребачка полиција, а потом и у другим дијеловима СР Хрватске. Врло брзо је дошло и до прочишћења хрватских медија, тужилаштва, локалне самоуправе итд.

Пошто је Стјепан Месић, први премијер СР Хрватске послат у Предсједништво СФРЈ са циљем да растури југославенску федерацију, што је овај и учинио наредних мјесеци... Јосип Манолић је постао други премијер од 24. августа 1990. године, а на тој позицији се задржао све до 17. јула 1991. године.


Хрватски трио снова: Месић, Туђман и Манолић

За вријеме његовог мандата договорено је формирање паравојних формација ткз. Збор Народне Гарде, што је супротно Уставу СФРЈ, јер је само ЈНА била легитимни војни субјекат на простору од Вардара до Триглава. Операцију нелегалног наоружавања Хрватам која се одвијала у највећој тајности водили су министри у Влади СР Хрватске: Мартин Шпегељ, бивши генерал ЈНА и ткз. министар одбране и Јосип Бољковац, министар унутрашњих послова.

Средином октобра 1990. године је почео увоз лаког пјешадијског наоружања (углавном АК-47, популарни калашњикови и ручне бомбе) преко мађарске границе. Ово је рађено углавном преко бивших земаља Варшавског пакта који се у време почео распадати. Касније је тај илегални увоз ишао и преко-океанских земаља (Аргентина, Канада и САД).

О томе је снимљен видео запис од Контраобавештајне службе ЈНА који је ТВ Београд објавио 27. јануара 1991. године. Туђманов режим је то демантовао без икаквих доказа, а Стипе Месић је то када је постао хрватски предсједник 2000. године протврдио као тачно.


Еуфорија каква се не памти: Остварен сан

Наредних мјесеци у Хрватској је преко 100.000 Хрвата било под оружјем спремно да се обрачуна са ЈНА, Савезним Секретаријатом Унутрашњих Послова... ткз. Збор Народне Гарде је постројен крајем маја 1991. године у Загребу, а већ тада су почели пристизати Хрвати из Легије странаца, као и многи други емигранти потомци усташких (фашистичких) крволока из Другог свјетског рата који су током 1945-1948 у тајној операцији Пацовски канали побјегли у Њемачку, Аустрију, Аргентину, Парагвај, Венецуелу, Италију, Шпанију, Аустралију, Канаду, САД...и др.

Народни сабор у Загребу је 25. јуна 1991. године донио неуставну Декларацију о суверености и самосталности Хрватске, чиме је званично започео процес разбијања Југославије. Наредни дан су јединице ЈНА и ССУП послате у Словенију, јер је исто урађено од словеначких сепаратиста. Хрватски шовнисти су ометали једнице ЈНА у њиховом одласку ка Љубљани, Марибору, Поречу...

Када му је престао мандат премијера, добио је од Туђмана налог да оснује Канцеларију за националну безбедност (КНБ) која је касније преименована у Сигурносно-обавештајну агенцију (СОА) и њен начелник је постао Хрвоје Шаринић.

Манолић је скупа са Туђманом осмислио систем застрашивања Срба у урбаним срединама када је за нешто више од годину дана из Сплита, Дуборвника, Винковаца, Загреба, Осијека, Вировитице, Госпића, Сиска, Карловца, Славнонског Брода, Задра, Шибеника... прогнано стотине хиљада грађана србске националности, јер су били страху за своју личну сигурност и своје породице. Њихова имовина је већином опљачкана, уништена или присвојена. Такође су отпочели напади на касарне ЈНА гдје су се на удару нашли не само војници, већ и (под)официри скупа са својим породицама. Ометана је достава хране, искључивана је вода и струја и сл.

Током 1993-1994 Манолић је био предсједник Жупанијског дома у хрватском Сабору.

Јосип Манолић је 1994. године напустио партију ХДЗ коју је основао скупа са Туђманом, док је са Стјепаном Месићем формирао нову партију Хрватски Независни Демократи, са којом нису имали пуно успјеха, јер је Туђман након извођења злочиначких акција "Бљесак" и "Олуја" 1995. године учврстио власт.

Како упућени тврде, Манолић се није слагао са Туђманом око политике према Босни и Херцеговини.

ХРВАТСКА ОЛУЈА НАД КРАЈИНОМ - АВГУСТ 1995.

 ЛИКА

Маша Торбица * Гордана Веселиновић * Изјаве Личана

Наташа Дракулић * Ђурђица Поповић * Милан Марчетић

Богдан Пантић * Ђурђа Смољановић * Милка Павлица

Радован Мирић * Анка  * Наташа Баста * Нина Аралица

 КОРДУН

Миле Ромчевић * Душко Дејановић * Милија Јовановић

Бојан Арбутина * Бојана Кекић

 БАНИЈА

Јана Батало * Керуша Дена * Стево Радошевић

Данијела Стефановић * Снежана Келеува

Невенка Добрић * Ранко Кнежевић

 ДАЛМАЦ.

Милош Дегенек * Марта Дрпа * Саво СтијељаКнин

Гордана Попадић * Јанко ЋакићСлађана Комазец

Саво Бура * Кристина Безбрадица * Марија Радић

ВуковићкеВесна Дамјанић * Александра Кресовић

Стрмица *

 ПУБЛИК.

24 године касније * Видео документи * Хронологија Олује

Осмех на сликама * Петровачка цеста * Дражен Спасић

Траговима августа * Затворите прозоре


ПЕНЗИЈА И СМРТ

Посље 2000. године када је доживио фијаско на изборима гдје су ловорике побрали Ивица Рачан и Стјепан Месић, па је напустио политику јер је тада већ зашао у девету деценију живота.

Тада се посветио писању књига. Објавио је до сада неколико:

  • 2015. године - "Политика и домовина"
  • 2005. године - "Шпијуни и домовина"

Иако је напустио политику, остао је чести посјетилац свих јавних и друштвених манифестација у Хрватској. Хтио је да његов 100. рођендан прославни на величанствен начин, али га је у томе омела пандемија ковида (корона вирус).

Последње дане живота је провео у загребачкој болници, гдје га је обилазио повремено Стипе Месић. Кћер Зрнка је потврдила медијима да је 15. априла 2024. умро Јосип Манолић.

Сахрањен је 20. априла 2024. на загребачком гробљу Мирогој уз све државне почасти.

 

ЦИТАТИ

На питање новинара Бориса Рашете, 19. маја 2015. године на питање о будућности СР Хрватске почетком девдесетих година како је размишљао хрватски врх:

- "Нe, никaквa конфeдeрaциja, што сe мeнe тичe, ниje долaзилa у обзир. Нaш je циљ био сувeрeнa држaвa Хрвaтскa, то сaм стaлно понaвљaо. Тaj мaксимaлистички зaхтjeв у том трeнутку зa мeнe je било отвaрaњe мaнeвaрског просторa дa можeмо прихвaтити и конфeдeрaциjу aко оциjeнимо дa нaм то одговaрa или нeки други облик.

Кaд je држaвa сувeрeнa, ондa сe можe опрeдиjeлити зa рaзнe комбинaциje. Дaклe, отвaрaо сaм политички простор зa оно што ћe бити прихвaтљиво и могућe оствaрити у тим увjeтимa".



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар

Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп  * Масленица

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Иван Векић * Лора * Славонска Пожега   Марино Село * Кораде

Книн  Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко

 Мирко НорацМиљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише

Ђуро БродарацДобросав Парага

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза

Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ

Љубо МлађеновићСмолућа * Фоча Сефер Халиловић

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће Одбране

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно

Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * СердариЦацо

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај

Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Ода свештеномученику митрополиту Јоаникију (1890-1945)

Првостпена пресуда Бранку Тунићу за убиство Марка Утржана 1991. у хрватском логору Ракитије

Честитке Србима за Божић из комшилука

Машићка Шаговина: Етничко чишћење 1991. је било планирано и брутално

Заборављена Вуковарска резолуција или како је Западни Срем поклоњен Хрватима 1939. године

Термини који се бркају на нашу штету





Оцените нам овај чланак:




Tags:
JOSIP MANOLIC
HRVATSKI ZLOCINCI
GENOCID SRBOCID
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
RASPAD SFRJ
DEVEDESETE GODINE
STRANKA HDZ
AFERA SPEGELJ
KORDUN BANIJA
SLAVONIJA BARANJA
OFICIR OZNE
DALMACIJA LIKA
ZAGREB DUBROVNIK
DRUGI SVETSKI RAT
JARUN 1989
PROGON SRBA
SPIJUNI DOMOVINA
KOMUNISTI PARTIZANI
PROLJECE 1971
TUDJMAN I MESIC
LOGOR GOLI OTOK
JUGOSLAVENSKA ARMIJA





















Skip Navigation Links